дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на р |
ао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да ј |
за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право |
ако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидо |
је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се |
а бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све |
ароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно ги |
у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити |
прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, как |
} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједн |
гледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} |
ицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниски |
е с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну вл |
било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем |
ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рил |
ата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба и |
ла.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, завод |
ој нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унут |
је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајстори |
</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињ |
у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих п |
е својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зелен |
вати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомињ |
гађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притис |
, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са |
дашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је б |
аланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљуби |
нила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом гр |
јзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде |
{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам |
ватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрз |
ну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Ма |
ко се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на п |
спод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је т |
шале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестан |
и је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Он |
осподин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> < |
је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> |
} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто |
родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.< |
ио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио |
аљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Весели |
ји се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна |
има час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је н |
После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињс |
а једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пуст |
анице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам мо |
колико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто в |
ком да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p |
едео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан |
м кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је кл |
античним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је пр |
блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења |
могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, |
штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на каф |
гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> |
ћића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлат |
модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p |
>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист знача |
да што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, н |
кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам |
цао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај св |
е груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> |
вим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан из |
у прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам |
упи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млет |
Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; о |
{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p |
} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . |
љено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја |
ле подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах |
даним од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећ |
рока стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у срп |
<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за с |
ства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лет |
изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног вр |
ва у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било |
еном »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и запове |
.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џеп |
ижи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има макс |
а шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говор |
паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, зао |
ивко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свир |
је то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свак |
ели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где |
у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог |
е, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> < |
није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — ја |
тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је го |
м, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> < |
постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</ |
га се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Жив |
, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и шк |
ајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носи |
их једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провин |
књом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек |
великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче |
ревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећ |
нио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је с |
у личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје труд |
ом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{ |
{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако с |
.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n |
, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат. |
, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, |
тегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне др |
и, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p> |
ворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је из |
дано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам д |
од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја закла |
зама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужи |
ица...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не и |
ите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите си |
сту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која с |
в лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатк |
х предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју кос |
/p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела ола |
. темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, |
него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи |
е волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже |
тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом |
— готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> |
слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољуб |
ред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену |
могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... |
а лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст це |
>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, ње |
д ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb |
ах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, ко |
на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим пут |
p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S |
је јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> |
Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на со |
ти промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дуб |
оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, насло |
немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и |
де да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку |
љења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога чове |
део сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове ди |
у долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна п |
писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место |
је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p |
се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође |
.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела в |
о што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S |
је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла |
Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она ј |
пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се сме |
ију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак |
... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђ |
ла само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електрично |
овна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу |
у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија рук |
више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на о |
напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p |
гурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате |
тој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне |
тоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни |
да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади |
И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три |
Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — не |
а дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан |
рали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се с |
ак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је ви |
је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију у |
угом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржав |
, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала |
земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао |
— одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која |
ту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, бе |
бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Ман |
ица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одо |
н, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, ег |
— опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, |
рије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Изле |
ло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу к |
, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Дан |
о бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весе |
хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мр |
начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје |
ко женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир |
e>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти но |
и ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код н |
лађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом ста |
, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спас |
само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... иза |
ама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек |
грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао ш |
тна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић |
одица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте |
гушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи |
готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратк |
црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапо |
ле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда |
да најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом к |
и, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створе |
уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибеж |
и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест са |
је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> |
ла масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора |
а блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по |
две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рук |
надно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мисл |
>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје |
нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужи |
Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито мла |
иле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очек |
едног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка |
ом, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно |
о се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михај |
замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је приз |
вету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у |
ет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, насле |
нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципел |
</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног |
невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се пр |
S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Буји |
езобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице. |
вост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се |
било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> |
било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним |
идео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи |
огао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} |
ице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао ма |
ено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним |
су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p> |
асно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћ |
собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а о |
испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим |
Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима |
што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се ок |
м колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепш |
црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . |
карцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радни |
ом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, ко |
ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се |
тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном |
о је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S |
ога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, |
дне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндер |
ј га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је д |
ло ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, ка |
н, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих к |
ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта |
дите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости пред |
и су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које ни |
у из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p |
остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом чове |
ејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили с |
бичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцв |
ек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" |
о скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне |
> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавал |
ешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицеме |
м животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске |
ад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек мо |
олест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек |
ас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га |
својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</ |
јале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем |
ије, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дв |
, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и |
иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мај |
м низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, |
Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би крат |
како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци |
пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави. |
били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотограф |
ка другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од |
питала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, |
ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушн |
чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао ко |
лазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p |
пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али |
итање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се н |
рац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, г |
орима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p> |
10_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о на |
лагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, н |
i>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од хо |
, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из на |
удили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} До |
, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Ш |
цавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — ил |
прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тад |
епотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још |
/head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није |
p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} |
} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Дани |
окоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, р |
без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и мла |
а га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} |
џбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој гр |
ојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> < |
ке стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као |
и радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> |
ој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено |
би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити т |
д једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да |
и.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим |
лом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који |
реко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често саст |
неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, позн |
Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Дан |
рца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> |
е од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао оч |
<p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољн |
реме.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је једа |
где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на |
са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Гос |
зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{ |
у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети |
. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Ц |
ља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — х |
са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима |
тој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем. |
она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја |
жње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпу |
д једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је тр |
ден погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{ |
. . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио |
де се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса ка |
многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми га |
евђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај изр |
је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није пр |
е масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовс |
з обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} |
врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, др |
ио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, М |
, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је уч |
аршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој л |
вачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бун |
га, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је |
d>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана |
бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањи |
ован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати ва |
онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се |
крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, при |
/p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала |
хвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откак |
е на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а |
е.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи |
ман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их |
шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а |
предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео. |
се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прил |
или странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће пат |
та, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, |
адило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у |
о; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу |
била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p |
дила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, |
а таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било ви |
опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне |
то је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је |
убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а |
о кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила рет |
ад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби ч |
са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно |
заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младић |
ише од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и раније |
воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Стар |
радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену из |
колског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазам |
м.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није |
пчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и м |
ен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у др |
.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и |
орски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хв |
стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости |
аловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за на |
е учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} |
же целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи |
е: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу л |
S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили |
дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, зади |
кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви д |
предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} М |
адозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и на |
ла су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и |
ку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним |
о је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} |
то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је |
ан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} А |
и одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао бо |
е овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли |
, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онд |
куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само |
чекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје по |
ог певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао |
човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што |
сио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и пон |
учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избе |
е мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећ |
ке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p> |
Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даниц |
својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленил |
у новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја |
лануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, |
перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи |
замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто м |
је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао |
S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, |
ка са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке с |
овала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вр |
зирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео д |
о пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће г |
у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим такв |
ли у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
а био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближ |
овица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То |
жицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише от |
ирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, бла |
за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нер |
Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му с |
е око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за |
а Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и |
рна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> < |
вај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић |
он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељи |
Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно вели |
јци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се о |
н то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствен |
и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вун |
сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плахов |
ашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинес |
већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његово |
но, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</ |
високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младе |
кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи |
неске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно вре |
би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, г |
е била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је |
ешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пр |
{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449 |
па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шап |
ијатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} |
S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фото |
арио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи |
> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, |
се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата б |
танку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепи |
код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ри |
инчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, |
даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком |
о од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посл |
а на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у |
брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине ма |
иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти р |
атприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила мног |
вот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро те |
ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— |
ном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да |
овину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све т |
аница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се |
одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} С |
ика.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељ |
} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме ду |
ја је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шеши |
ак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази |
:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао |
ојем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Маш |
зумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ друго |
радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није |
е:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из мен |
наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота ко |
еђу њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио |
лико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важ |
тке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола |
тима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— |
ера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и пар |
ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове ло |
шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, ја |
тензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се |
видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — |
екло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква |
у браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако не |
ило избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div |
една згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био ј |
шија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњ |
сто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да б |
е и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме |
же.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину |
а која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим |
р: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски проти |
о да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapte |
е газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врат |
, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом др |
ом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећније |
ојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње |
ом око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у |
го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и ност |
би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — дода |
{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ј |
ти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као из |
на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћ |
сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно к |
ар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— |
очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на |
м, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим |
де.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и тру |
>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође |
арочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом дет |
нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_C1"> |
ер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази |
таљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p |
, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се |
ори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о том |
песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом нек |
— примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Да |
ски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја . |
ке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са бл |
p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање |
Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово |
а и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене истор |
м избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред |
ој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: не |
под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној на |
ао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »ш |
/p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влаж |
:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, г |
већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном |
ече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа |
е.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља |
оја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресеца |
је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесн |
се чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{ |
нпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осет |
ивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накр |
просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједан |
рупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли о |
н, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скру |
p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у наш |
отографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећи |
би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође крат |
ез прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност сво |
е одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говори |
и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда јо |
да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана |
Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савет |
коли, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као т |
света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивн |
е: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, р |
ла се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с |
са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— |
е зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и с |
иту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе |
се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани |
рена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра |
први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је би |
упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, |
не од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије |
ије била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услуг |
— понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научн |
зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђ |
волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кор |
ај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана пес |
два назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и |
ападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја ј |
ани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се цр |
забрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је цел |
никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које |
... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али к |
да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p |
надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом |
асипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по пе |
е могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип |
је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта |
те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снаж |
{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку |
, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и ви |
ци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандар |
е имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности |
врши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно румени |
та реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се |
ладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p |
едан од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују |
ање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у св |
доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет к |
шење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, |
планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с ук |
о живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и о |
за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим но |
"437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно с |
ек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу. |
марно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју |
отограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је ова |
олако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасн |
ј занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српс |
син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад |
зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, л |
непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуч |
дјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих |
т, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter |
неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p |
о на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски ј |
ешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} |
и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање |
се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног |
>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете л |
морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора |
прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам р |
мело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи дево |
Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне |
људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који |
у критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима ово |
а ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја |
о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која |
ај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали |
и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада д |
а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, ро |
<p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, па |
ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим |
<hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидов |
м тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; иск |
увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слобо |
ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи с |
ке девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво вре |
потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро |
ист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистичк |
дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за бо |
оту.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизб |
д црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увије |
пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, |
, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава |
еки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто |
а.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} До |
на летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у нар |
падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим З |
ски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кос |
оја је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} |
о; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, |
а благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој душ |
страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је |
отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као жив |
да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је |
о и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљаш |
аласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика ид |
еше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта |
:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и |
а мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ни |
младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— |
о у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу дол |
олести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> < |
ну, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав |
глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате к |
к да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли з |
могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите |
задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су т |
— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што |
ни повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се |
ђу једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја |
вотом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, |
а Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p |
ед собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости |
а начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао д |
уну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећ |
да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, |
p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав |
ан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се ле |
.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у У |
мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цу |
им од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одма |
> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима |
ли су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и сам |
Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није нака |
сећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свет |
милију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могл |
м крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлаче |
тоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, |
.. ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све през |
и зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћ |
једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио |
тавио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је уче |
Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Н |
ен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, би |
ала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније |
отово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани |
едног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Жи |
еди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на |
ки не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су |
мах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то |
јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њи |
за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа |
а који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, сед |
здизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да нијед |
друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом т |
премале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и ра |
даха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужич |
Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> |
е, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . м |
ју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дв |
видаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> |
јка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје |
у је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под имен |
чели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на |
врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бр |
, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интер |
о тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они |
оши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, ви |
авите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— |
ече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није |
о рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да подне |
мо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите |
Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка н |
p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смис |
ићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајм |
— рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа |
о шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут |
Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште ма |
, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом жи |
а сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављи |
вице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам |
е једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја с |
ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну |
нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурам |
} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, |
ва, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>После |
а то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, |
тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Уп |
и јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је |
— прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао јед |
на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дан |
оловине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, |
ођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни |
метити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је ле |
ко, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.< |
помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S |
ад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Ч |
виђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све |
јави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрште |
и јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разу |
горац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, |
на на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пу |
и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Весе |
нпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неиз |
тинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница ј |
е за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинск |
реме, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја |
, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац |
орних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »ко |
.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко пов |
— и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра |
њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхун |
ростим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га |
ежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и д |
пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са о |
не.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући једа |
корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </d |
огорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову ново |
су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била |
ш изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је вол |
она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасо |
начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и ос |
је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у |
а је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то ист |
има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зн |
и нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се |
За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отега |
ети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од ки |
заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Н |
тати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаниц |
нада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда |
из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с велик |
атог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била |
од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p |
мише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изи |
.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, |
р.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први |
ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушо |
<p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар |
ка, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горшта |
то да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан н |
" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није ос |
бима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, за |
ом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Бео |
ка, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на |
а, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само |
инеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} |
вета, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало п |
а...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко |
су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле |
е брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за на |
овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју |
— Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња |
ро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а |
би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена |
пасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути ча |
ло је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, г |
поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој г |
Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ к |
народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном ист |
у руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без у |
— крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад ц |
{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грознича |
Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућ |
есту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, бил |
но, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако ле |
<pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда |
едузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</ |
е било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, кој |
кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила |
егову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као м |
ањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где |
ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима |
вољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана с |
розори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја |
и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, г |
лом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене |
Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наи |
еликих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерациј |
иш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није п |
рпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме |
и главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри |
то вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове |
се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>И |
је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић |
виле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће б |
узика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мара |
ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, з |
шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је је |
шала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слич |
а заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробој |
ом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жи |
етар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један |
туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук н |
ли се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, |
, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите с |
елом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам при |
лина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих о |
о.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече м |
p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећ |
е последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче сте |
после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало |
био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— |
Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче ј |
м ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових р |
ећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да в |
о задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за мла |
а, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приго |
ут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— |
е пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговор |
а који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p |
пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само њего |
у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према ов |
унцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као |
лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Те |
затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили |
онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на ме |
поте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас |
ојој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{ |
ист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све живо |
зре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!< |
алостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо по |
> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који с |
је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, |
<head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад |
рудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи гла |
ош два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Да |
ом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <di |
ацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, дод |
/> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети |
азвађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је |
лог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са друг |
опаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осокол |
асоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> |
јчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну |
да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, та |
ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газд |
а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види раз |
ња, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица |
рем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован |
већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, да |
уву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи с |
ом оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп ка |
ла теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале з |
са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заво |
ладићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јо |
али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некак |
е снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра |
дску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужи |
арити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — доп |
као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не ос |
ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за ж |
у заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га н |
за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физи |
осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и пер |
дух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам |
ло . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто т |
<p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах по |
е која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта |
атом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се |
ловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' де |
је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се |
се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те |
муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити |
ик, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не гов |
и да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слу |
а, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, ал |
Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао о |
ивали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити нико |
ти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угл |
зију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи |
у« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S |
а тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишл |
апетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Млад |
тала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели |
<p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким |
ало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p |
} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турц |
о је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се ниј |
ма највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише |
рху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p |
исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало уви |
дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостал |
, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p |
нас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладниј |
уштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Страж |
јим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац г |
Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја |
емена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне |
ас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они |
даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као нек |
му« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнем |
ом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли не |
а! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка |
гани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, бил |
ављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени |
> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, ни |
је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мно |
се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па с |
генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држ |
х ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на |
би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је |
нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је |
ито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што с |
ознавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о буд |
е оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љу |
ице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су приз |
p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новос |
је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пу |
овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се поса |
је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао |
<p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није |
Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја с |
споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог забора |
у намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Ма |
ло високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој |
ија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом |
протност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудн |
ити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, |
{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и о |
мао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних |
насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођа |
м сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> |
уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једн |
пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једв |
лисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше |
осадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба |
осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која |
Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Н |
ебацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полет |
настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали т |
је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од све |
.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, госпо |
авана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била |
д мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих |
једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва < |
коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музи |
о је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах д |
еспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посмат |
<p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количин |
ћао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му дон |
њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушн |
Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропаст |
паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.< |
нтнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена н |
е као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово |
т значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе исто |
ни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о |
5" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је бил |
уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао вел |
ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} |
рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе т |
и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу о |
је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице |
злазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да |
ло читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда ра |
оји би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, |
на.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци |
бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти нап |
а своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На |
себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу о |
ога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са |
руга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка |
>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све ш |
је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младо |
обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути |
о ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био ј |
ревариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником н |
зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, |
се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осе |
Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она се |
комрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је |
. ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пи |
да су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну стран |
>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и пок |
, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком |
езде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дув |
на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, от |
омоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би |
однике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перун |
ој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо |
рдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече |
ински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличаст |
којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај т |
м јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто оглед |
списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Др |
е се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстариј |
ћући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво |
веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брд |
<pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, је |
о, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га ви |
за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покр |
ским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p> |
е питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} |
чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај мла |
дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких. |
кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — д |
је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику к |
асоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> |
S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за |
на је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цв |
еокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не ч |
Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела |
слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хв |
ут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одгов |
, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S |
ајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уз |
а у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију о |
.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на с |
кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчев |
е свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ћ |
а-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подб |
, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сум |
допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошани |
ио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости |
но су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, |
} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њ |
ије било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</ |
потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао дв |
су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Шва |
живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро |
ј топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршаве |
јом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> |
и се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> |
ра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заос |
а иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поре |
ија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех ј |
ка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је |
иким кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Млад |
ски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку |
а, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} |
а ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води |
{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува |
а у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му ј |
тук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, |
ра-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална |
Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голет |
е благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </b |
{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} |
изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаво |
ости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је б |
.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> |
уров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и ис |
тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, пр |
p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на п |
није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсе |
или би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Млад |
е сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде |
е то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Дан |
и улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу прво |
е се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагод |
прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а ж |
лени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала |
каза као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио |
поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су |
S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хт |
азе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом |
Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи |
е мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно. |
мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажу |
и ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео |
девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав |
n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога н |
ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, п |
ћни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је |
{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одреш |
е му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми д |
специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мисли |
p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико |
све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци |
соју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се |
ила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{ |
су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцо |
иду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу е |
ке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељим |
ало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унут |
/> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непо |
је младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, |
и у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на кон |
основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Б |
Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, р |
<p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странц |
бе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p |
.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је дог |
о даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна с |
убав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, |
е се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута бр |
одужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут је |
/p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места |
е лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лац |
о да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове |
тампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафан |
што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не |
о његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку о |
је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су |
ко као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегн |
оказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и |
који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет |
, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није нала |
навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је и |
ске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубок |
знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена бед |
дственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу |
ао пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра |
е и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> < |
ли тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l> |
<p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше |
Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало |
е осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети г |
ести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чис |
млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, |
нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У т |
ио девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробно |
<p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће |
епу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицај |
врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> |
ана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој р |
их.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да д |
Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шума |
тају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле |
а, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помп |
као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан од |
да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Да |
и се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{ |
не ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим суви |
у.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— |
и за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та п |
ко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p> |
ући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девер |
и ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад |
чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па |
учена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лен |
ва и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> |
е поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође су |
гле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазиш |
и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали с |
делисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} О |
Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те т |
а је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њ |
b n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може л |
је разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани |
да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко |
рањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Дев |
оспођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите |
ти за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови |
ој маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{ |
е допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спа |
нише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, кој |
утне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудн |
ице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје |
ледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> < |
г родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, |
загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја од |
једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она |
а друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други |
и неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то на |
ивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале |
пречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела |
ује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе |
раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.< |
о бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да до |
мен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="4 |
зор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене |
p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем |
ма, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао ј |
јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао ц |
асоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песник |
ко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио |
ђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно шт |
у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</ |
<p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускр |
рала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и |
а моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>М |
, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворс |
о самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и м |
е ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — д |
ј своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младић |
оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Дон |
а је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало ск |
отографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb |
/p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница |
саћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно |
<p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . |
на била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати |
жио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекл |
е зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветн |
већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фото |
Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »час |
их подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о р |
p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уст |
м ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба |
Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог нос |
ина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих п |
који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак м |
испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко |
ице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад |
азваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оже |
зврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газд |
уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да б |
амтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, гд |
ашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светло |
ји су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остал |
рдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још нек |
аден задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од ост |
показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис |
теђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у |
за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан д |
p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Жив |
а Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гуд |
нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, нек |
е мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брда |
тна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари |
листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о |
ао располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене л |
вала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... |
у.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних |
е Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут |
хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале |
дну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и пол |
човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљиво |
чи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остаја |
здижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се гра |
Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред |
овек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је о |
стане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну |
ја му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке! |
атељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p> |
рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била в |
у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дет |
важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на |
. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} К |
друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазива |
, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филоз |
И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уо |
у, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила с |
ете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста |
ајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</ |
имназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сари |
оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фриз |
ступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину д |
ичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучен |
о доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио све |
фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, |
лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, по |
— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како ј |
ва реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С време |
тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Н |
се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари та |
дваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види |
од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле м |
преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотог |
, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и |
ане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђ |
је.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто |
ном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продуж |
ак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су г |
чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са к |
>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> < |
своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пуст |
оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди д |
Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стен |
еног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела |
сивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећ |
ке од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике |
у у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна |
вати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник |
ко, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од друг |
уца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала |
.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, к |
е тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме од |
а то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесен |
о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и с |
ла је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Ве |
царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати |
нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино доб |
ако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву с |
и су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Би |
ml:id="SRP19110_C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два |
афска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, ка |
и се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Ис |
даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су |
начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свак |
неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писа |
њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисур |
је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} |
тлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Кол |
е јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка |
е куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе туп |
камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, л |
в, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би |
дређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, на |
доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зид |
ириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Пр |
целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделис |
ама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{ |
овољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађ |
плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особ |
на и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> |
в грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? |
а полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дуг |
цом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре пла |
ша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, опису |
јег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога |
е пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред т |
, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, |
зи.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу |
тоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазни |
аклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца ни |
е пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није |
— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у М |
ражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — у |
{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум |
ло се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотограф |
} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} |
ја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је глади |
у сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живот |
њу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p> |
ед неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кр |
рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p> |
да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане |
и пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p |
к се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори ју |
. не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотогр |
мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p |
i>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неко |
ало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила |
Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријате |
се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани |
тишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лац |
идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно? |
.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кро |
чеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе |
јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело |
м што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... |
ао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пу |
била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат к |
му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’ |
</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је ги |
ита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} |
S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p> |
} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дот |
, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — р |
му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их зб |
љиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га |
м вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили |
.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> < |
тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте |
аденова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n= |
ња, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који ј |
х трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n=" |
књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и |
лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} Т |
а није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу сво |
ли га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећ |
оздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S |
уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најз |
наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојит |
пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла |
са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S |
иједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и јо |
а је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне |
, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — про |
и као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говор |
него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даниц |
А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, ч |
циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даниц |
питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда ов |
на да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног |
толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младиће |
>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не |
<p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући |
како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијал |
многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотог |
Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="c |
.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који |
p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све шт |
онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову |
да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, би |
н свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као план |
без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су до |
— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Ка |
престано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говор |
тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција с |
а који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крош |
понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лиц |
То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није |
била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је |
ке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљ |
ом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не |
одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајућ |
а их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром |
е може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког кам |
цигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Јед |
у верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не приме |
ичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њих |
ји је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! |
ојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо |
и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сир |
идове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</ |
ичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Х |
тово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једн |
га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- |
осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали |
даше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су п |
тав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је пат |
рила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? |
Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да |
ца би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она бол |
доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је н |
ањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављ |
бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази |
а је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Ме |
праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању |
ти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Ка |
ш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> |
ађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да с |
и за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео |
S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; |
штено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина |
Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запам |
има, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње с |
у је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради пре |
адне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким де |
умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одм |
Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба |
<p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих |
с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, дом |
Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempo |
љице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога м |
реко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене |
ни нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дв |
— рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као ш |
амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих |
х, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његово |
одужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не зн |
Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача |
свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, |
... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> |
концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао у |
раза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитет |
ч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одго |
апиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> |
е говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p> |
века који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> |
је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже с |
ан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи |
ле тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо к |
ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Не |
о у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да в |
.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло веш |
та радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се дос |
>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} О |
S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни |
сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно |
не за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, п |
започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> |
сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.< |
ка.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком о |
ли, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У ти |
Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини пре |
егова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он |
с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градск |
, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Ник |
био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком |
долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} А |
пуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са |
оју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску |
подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је за |
Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p> |
, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом |
нце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> < |
али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На |
тографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.< |
захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изнен |
је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’ |
им као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му р |
како нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је |
шина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа |
, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не |
и да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре |
ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и сам |
ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе |
му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двад |
ече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p |
ве године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још отк |
ном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остал |
ај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долаз |
е доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се изви |
мовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било нич |
о пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} |
јег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У ур |
ворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> |
гао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вото |
овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.< |
ао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понаш |
фијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? |
навао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} |
варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били ко |
Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке нови |
идици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му |
е премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предуз |
аравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авли |
алендару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је |
Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога |
камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње. |
о своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко пову |
ог друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, је |
Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Данич |
па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хте |
ојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под гл |
же бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фо |
сти.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живко |
паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освеш |
p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; |
н се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{ |
ешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу |
ила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Млад |
светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за |
апроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена дево |
аче...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Он |
нобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су св |
године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и во |
По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидин |
роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Мл |
ио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збого |
ори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, |
екине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много ј |
десно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поп |
нске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут |
чки, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учин |
ји полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек |
ица се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обич |
о у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоно |
ву.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, п |
у.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвоји |
оге и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Пон |
ног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше |
асоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на |
смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говори |
ијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је позна |
ко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај |
раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њ |
целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Зама |
е.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Ф |
ерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>М |
теде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Свето |
доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори |
<p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мај |
м се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја |
њигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске све |
м тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели |
атова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за |
што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} |
</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној |
даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> < |
сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пр |
га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тра |
, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p |
еници трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам ус |
у, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, пр |
камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да заг |
душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла |
тичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је праз |
азреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Беог |
му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— |
ашана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, |
задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фо |
ово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Срб |
то одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Р |
ћу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели |
ва места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више ме |
читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадин |
е издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два ч |
н се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{ |
занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробија |
а које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га |
ој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили |
кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву ка |
на пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади. |
мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац |
ука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, у |
ич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује гот |
у једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не пос |
о могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојк |
се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад ми |
којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огор |
.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било д |
знику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту о |
своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе |
веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па и |
што ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даниц |
ма, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као д |
p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно з |
ретука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На г |
урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} К |
вим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотог |
ву, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <p |
десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три |
ad>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S |
а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се су |
вог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пре |
човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је |
је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађа |
ђа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брд |
од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увеч |
, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жан |
ова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је пред |
уће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна |
ејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спас |
нцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S |
цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p |
Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос |
се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем с |
{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Ки |
елим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда ог |
а</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од он |
детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо |
сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађа |
женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, |
запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и разв |
се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку глав |
кој да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде комп |
<p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж д |
и за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она |
ница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да |
.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах вла |
само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му |
репреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Он |
{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало .. |
{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић м |
адрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око гл |
неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше ње |
сном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади ч |
девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ниш |
А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског. |
на.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га |
сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је |
је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојк |
Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурен |
септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их |
че код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је неп |
у се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у о |
ст!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек мо |
те нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотогра |
ептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — ја |
ао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Јо |
су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче |
</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није мог |
е неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она. |
<pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су |
а о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о у |
натлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу |
овне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола |
а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се изви |
ла немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, |
/p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо |
их у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати |
ли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није гов |
а сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за |
аден се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задр |
а ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место од |
се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин |
с који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недосто |
ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала |
, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, с |
ве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ н |
је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје. |
је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— |
ља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p |
p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи |
ш теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, |
ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додав |
д ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто в |
ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на |
се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој нер |
потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излаз |
head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена ру |
га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јо |
и, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхт |
ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод |
хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се |
p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју ј |
је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је |
оменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један ст |
<p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. |
од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако ј |
е наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-В |
9110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних малова |
сталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он ос |
оје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снег |
вор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а би |
ва је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачил |
ја« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман |
м канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали |
Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, |
вак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се |
м на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башт |
<p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано. |
, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може ка |
д су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је |
дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступа |
уше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зиди |
окривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се ј |
е с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као ка |
одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенк |
{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што |
као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> < |
Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насре |
, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео примети |
џадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орм |
сли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочит |
них осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, |
иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> |
ња и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивн |
би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очим |
title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.< |
је смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> |
ље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме п |
{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> |
еч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табац |
тлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност |
ременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном р |
} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врат |
о најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степениц |
је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљ |
у на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава кло |
д увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— |
гљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су маха |
стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би |
и десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила |
о у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном |
орски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички |
p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназиј |
ако се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — |
а Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S |
иске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад |
.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за |
p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p> |
начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јак |
ао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами к |
ело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не ка |
крити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је |
пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с |
да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} |
зва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и нар |
417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Мла |
ml:id="SRP19110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници. |
у за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан по |
да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку |
{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки тер |
у да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило н |
ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај |
аменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим весел |
а шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао |
9110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тај |
ризнала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девој |
епоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показа |
и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка |
— шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је о |
ош није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хв |
и.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић о |
да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака |
розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету |
Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га бе |
се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... |
на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље шир |
украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одгово |
ве, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »за |
<p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске ку |
ољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинов |
> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о си |
ј притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Мл |
а сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружени |
>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у |
еву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, с |
замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори |
као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких |
ваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као |
ће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разл |
вор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слоб |
вком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде |
љати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се на |
два чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагеди |
она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким мл |
заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела |
а Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} |
вакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Сп |
иде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко |
</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Д |
/p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} |
о више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> |
љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак |
Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу с |
ати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби и |
Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не |
без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дво |
звуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ни |
илазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још |
ој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за ос |
рено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмод |
огао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се |
нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене |
>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где с |
лавне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше. |
едале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Ни |
у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели |
од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разре |
осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с кр |
вим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужи |
е Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му н |
и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном |
цу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега |
дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове ра |
руштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио ули |
у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак |
Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помисли |
ченице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из |
без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече |
као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио |
рави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се прибли |
живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да ј |
то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које |
чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{ |
мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као бр |
<p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе |
не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била |
е тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми н |
је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он. |
лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред |
ти та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње |
годна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један д |
увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, ко |
а мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ да |
ркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> |
о: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} |
е купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, |
35" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених месн |
10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у по |
ну да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на |
, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p> |
, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калд |
рцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно: |
жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у дру |
ијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвал |
је умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као пау |
.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевида |
пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ва |
та је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној про |
ом питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка к |
Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити |
х без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уст |
а ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у |
ји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било д |
ц је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица |
рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb |
излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па |
Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их |
Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се |
от здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дува |
ац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега |
ан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље |
<pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отвор |
х меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинч |
Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотогр |
болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту бо |
ћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на е |
.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све |
стале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао |
у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсек |
знати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супро |
д њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква р |
е је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су |
и ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх град |
вориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под ул |
ругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје р |
здахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допуст |
као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно |
ивота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она пр |
Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни |
/p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне в |
могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Млад |
кли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не ра |
ече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу |
плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је д |
ш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, |
и.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га по |
а у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.< |
нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио с |
штра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две дево |
не регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављени |
х није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут не |
ринесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опоми |
<p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе нег |
о се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних |
446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је |
> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четво |
ту да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није |
још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се |
, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика дива |
је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му |
у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} С |
е.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је |
а у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича |
ога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашанов |
у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине |
д задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и |
ружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од орах |
остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Обли |
у, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништ |
да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веров |
и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Же |
узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као зе |
осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског пев |
, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдем |
умољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И |
ене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Дан |
мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, |
.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила |
ести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша пис |
годили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили зате |
у он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теб |
<p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њ |
и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме оп |
} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се |
требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора« |
заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, |
варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово |
ривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идилично |
не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник |
и је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p> |
гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варо |
двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори ка |
и нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају |
»Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш тво |
имети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мал |
не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати |
косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хт |
време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки ш |
о од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три |
бијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без кућ |
ити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — поб |
рације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао ду |
вне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> < |
и зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</ti |
дно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима н |
занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се |
у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се же |
ml:id="SRP19110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да |
тиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о б |
животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то |
а њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би т |
е догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној мас |
рис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што с |
који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, |
казивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли с |
правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да |
мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади ч |
ало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуш |
расло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао |
неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-срп |
ко зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о во |
о досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па |
равила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} В |
бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотог |
учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече |
в да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} |
ује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да |
даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш до |
д цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се пока |
реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф |
џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и |
Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се |
за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке ко |
ен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> |
и све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно ка |
ца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из с |
сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један сн |
p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p |
ти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не |
и.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, |
је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим |
оја зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му пок |
ницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
и већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим неза |
је, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац см |
или су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегну |
бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не саз |
рошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоно |
анци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише |
.</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи н |
о нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он |
манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купи |
</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би |
, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од |
цу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улица |
очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за |
за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек |
а, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нем |
огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Весели |
ред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да |
hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даљ |
> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од п |
ашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако бр |
војка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник ис |
дића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се ни |
га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затвор |
лети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи пре |
е стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала |
х грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била леп |
.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мут |
испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Ал |
ваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплет |
љење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на у |
ражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало |
> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на са |
скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била |
зби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са пол |
сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она |
а да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију г |
/p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За т |
риђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна д |
странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога |
разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривен |
ла на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да ко |
вљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених |
шој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml |
е: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатиј |
ница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало пом |
ва.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, |
и.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут свр |
то би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опас |
, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови р |
ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« кол |
, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и |
јући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се н |
сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада |
излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, |
з плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало о |
иче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, |
еше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као |
27" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем так |
ини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простира |
м путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и |
арио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је |
вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим |
пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разруши |
дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се б |
на на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходн |
ано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацк |
у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта виш |
места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту ј |
ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у |
уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мир |
ањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила |
де се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од м |
помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да пот |
во мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и на |
јке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те о |
и... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> |
p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу |
ња, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p> |
рац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> |
кну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, |
али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И о |
а два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у це |
Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} |
Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи |
да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу ника |
> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утица |
дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} |
капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене |
и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено |
калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбо |
p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале |
зили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi |
алу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у |
сти и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, пред |
улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно пс |
а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе јед |
ше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа |
осаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних у |
а ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И |
е песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише дал |
аја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским ула |
мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изоста |
</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама |
шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се крет |
игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и жив |
Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата |
сам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади ч |
: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p> |
ије уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, од |
На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски н |
ућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај послед |
био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећ |
том од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзов |
, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, а |
<p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланча |
Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске сим |
е, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби п |
дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Би |
аде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупи |
у, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заос |
а, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало |
власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет |
што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Да |
<p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био дево |
гоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, |
у историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и |
снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се ч |
уде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном |
, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно м |
а не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p> |
био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим крово |
Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима |
ео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> < |
мора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... |
едан свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести |
о, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ бил |
е ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је |
} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи |
ући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводи |
оје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му н |
к, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и пог |
т и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi> |
одиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на |
о је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локал |
војка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би |
Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чинов |
<p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из |
>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, к |
ших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о вар |
<p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, |
но:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко раст |
у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с н |
сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не у |
као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени п |
и који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које с |
вницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Ма |
закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се из |
да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скида |
сам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубич |
љног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако |
p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: д |
брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава б |
ма простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све та |
или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце р |
е стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало |
ечи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> |
и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије |
лоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити о |
ш једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог |
баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта д |
али рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади |
Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за ули |
у по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, об |
дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога |
стеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерим |
и, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у |
хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини сам |
<p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише с |
е исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима в |
е цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе |
му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: једа |
сму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је |
се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> |
господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, б |
а је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке |
зак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S |
— Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто |
мам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, |
ам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мири |
бав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време н |
ришту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела |
мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинци |
ном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици |
осу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле |
та, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и с |
топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у |
9110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први |
ја је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити дели |
.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и |
етар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} |
рста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="42 |
ви момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Жи |
се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али њего |
како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили с |
посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, п |
е Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворе |
они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посласти |
иве и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец |
им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на друго |
е освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</ |
једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се м |
ћи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у гр |
једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадн |
/p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од он |
, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравиј |
Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било |
а превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама |
, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до |
<p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој ка |
о пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је |
рабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми В |
годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме през |
оји је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стаја |
ао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију |
тнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао кр |
, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, ина |
о члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} П |
да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} |
.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија |
о пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} |
е шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадим |
стим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мост |
још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва наз |
мен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име. |
ана, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствен |
але, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена |
вотом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин |
оту, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражар |
је у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} |
по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То т |
, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста |
у и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа |
још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заус |
необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири с |
ерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чи |
отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S |
уги — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту |
ао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Ов |
!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — |
ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— |
у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми |
викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и нога |
дње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често |
енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само |
догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скрој |
ждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друш |
новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око с |
ка.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Био |
као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </ |
ија, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се |
ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби |
.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Маша |
дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком зак |
ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би |
нијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и |
а да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије |
и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У |
е у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто |
снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на с |
ас надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима |
у, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе на |
разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у ко |
разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова прев |
не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства |
морама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а дев |
од ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је так |
т.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе |
лазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са |
добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду |
и поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p |
, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи саст |
ти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ |
ле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употр |
ало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се р |
Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти д |
д неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао |
е где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, са |
ала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас |
да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође т |
ну, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даниц |
е се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не ск |
ашан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечит |
м који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на |
, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води |
азвила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има желе |
Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је |
и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понека |
приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоол |
јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и |
провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је |
а.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназис |
се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себ |
у ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен ч |
водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: из |
је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} М |
га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића |
/p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био |
а на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ з |
авцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској вел |
је, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче ко |
n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о |
Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Ц |
невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, |
ери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло. |
рно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко |
у кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Б |
задовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала |
недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђ |
Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој ш |
него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се са |
ма.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од |
Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тв |
е укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошим |
сеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списа |
} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево |
фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у |
ео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих г |
о . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?< |
забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излаз |
ој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом с |
реба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то в |
анили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око в |
а друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до пед |
волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарош |
Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инс |
от који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му |
е мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, |
сећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држ |
p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и |
себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхта |
, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S |
чи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитки |
ах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо |
у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— |
ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То ј |
p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши |
бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S |
ало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке |
његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} |
оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су н |
е изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> < |
ућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац |
важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> < |
ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад |
укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало м |
ике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успо |
спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И о |
и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут |
она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђети |
јбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, а |
историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално с |
ада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш п |
к је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јаст |
попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под |
им ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из |
било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још поја |
е мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони |
матрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у ово |
стите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</ |
ли људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, ко |
је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега с |
ланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S |
стинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој реч |
их дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео ви |
срећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не |
весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задр |
о је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапур |
о почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударе |
фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је м |
кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> |
мљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </d |
ш једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са ле |
д тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живе |
оризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и није |
слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико пок |
Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто |
идела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем |
спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркива |
у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред боле |
колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... о |
врдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је б |
свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се з |
Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек с |
рај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p |
а чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> |
Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло пам |
крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и |
ица и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и ма |
г нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више ниј |
вилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осе |
S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он зауст |
ти.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми ч |
> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као |
ече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим. |
је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске з |
младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо. |
Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били |
има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, |
у гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} |
што каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их |
ан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје |
овори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада де |
будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачу |
је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</ |
} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због |
душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неу |
у је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p |
мен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту |
ма максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући с |
те.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме једа |
неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен из |
воју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S |
ипадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај поса |
<p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био ма |
свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљиво |
укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фо |
тку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос с |
би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпу |
/p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— В |
име, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што ј |
них тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} П |
зовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, бе |
момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била м |
ацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзи |
/p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био д |
и треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја т |
о толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, п |
лажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, |
...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на |
ној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске |
у варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> |
му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа |
ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савеста |
вио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе кр |
ра.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који жи |
рштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p |
о само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да |
га тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до |
је преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фо |
/p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, бра |
графист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на оном |
је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућар |
свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут |
епо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио ули |
ки уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборави |
ом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мис |
гађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнав |
ихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти |
асла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену ва |
Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац св |
а, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је би |
имназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи и |
д глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише мно |
говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у |
p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младић |
н живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунц |
дом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S |
ђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе |
леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске |
на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{ |
ена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући |
а стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећ |
и неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По л |
енац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са |
оже.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења |
расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су |
вала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— |
зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну |
аком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу |
S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му д |
њати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланк |
Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој |
м самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празн |
ан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, |
p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</ |
шчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џи |
вком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави |
ико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p |
отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обу |
слови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво |
друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сања |
ку, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, |
младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да |
е касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фи |
евојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: по |
ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забран |
поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је б |
цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, |
мим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће в |
ено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себ |
мена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише |
истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црве |
чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада дево |
те канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радни |
и затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито |
рањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, заб |
итна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, |
, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао |
="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне к |
, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <p |
век од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погл |
једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеши |
се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај зан |
руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <h |
е, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да |
пор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка х |
си, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се н |
друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђав |
, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде ма |
о се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спас |
ло може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="cha |
ине још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле |
ло одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, гл |
Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти |
бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после к |
но.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све |
паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био чове |
ава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све. |
.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, |
ојима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се |
искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два ма |
је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је |
народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је |
разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града |
кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било |
о Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао |
ом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, |
коле.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Млад |
руштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло оду |
— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет |
поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, |
осе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред |
на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка |
ед, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не |
издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око ст |
зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се јед |
рх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом п |
ева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на ули |
ени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са вр |
и му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети С |
о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана. |
се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену марам |
ге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два ко |
графа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересу |
Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара б |
ања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недо |
на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешен |
не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јест |
их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом св |
ешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао св |
сталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада д |
е из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озби |
преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свак |
а калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми |
ас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске прот |
че крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку |
требе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу |
авршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших |
прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну д |
.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средин |
и се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, |
алој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима њ |
, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших стар |
/> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе је |
игне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је |
бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempora, o, |
им таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жу |
сталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуд |
вости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — |
ћу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јо |
азговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске. |
— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му в |
ирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А о |
да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођит |
Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, доне |
; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој |
ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трља |
ез свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онд |
екакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за |
ли ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умре |
на се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она мах |
не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда пр |
у, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала |
косно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни |
и је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва |
ила лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи п |
о кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао д |
S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови м |
Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а |
вако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма с |
е, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је |
новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се о |
лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у н |
е... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — о |
едан унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је по |
г ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту |
нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђ |
бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Аба |
акође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, стари |
г заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним |
се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Т |
римо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је б |
алине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Приј |
тпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која |
анким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> |
ачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n=" |
чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало о |
S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан |
ју улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у |
са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, |
х чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиш |
.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљуј |
себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: тефер |
ичка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} |
у.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је би |
пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече деве |
и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, прек |
а и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене в |
аница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </ |
/p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио ра |
на није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као |
S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот не |
врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је п |
.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој |
њивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по |
, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> |
— јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су |
о сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван к |
ховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> |
пно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топ |
камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, |
сео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придру |
, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући |
се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и |
е планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романти |
ивеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој |
себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао |
а са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним ла |
ђу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на |
ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посма |
>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној с |
, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на сле |
<pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се |
реже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну де |
о да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванзема |
окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... |
о идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, н |
ере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уост |
о је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун д |
г доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким |
слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дох |
ен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од орахови |
не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из |
ла вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и мол |
дравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе |
а почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, |
ла коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не |
мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљ |
м миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојко |
ми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са ст |
ушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба |
ени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у |
вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштен |
цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са инт |
почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S |
а и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се |
оји би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су |
не: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шуш |
е, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка |
одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу до |
снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнит |
овом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, поља |
од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два |
стити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} |
о се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, допис |
ва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, р |
арство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где с |
својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнуто |
уја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задр |
ош ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црве |
ама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се. |
} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не зама |
који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци |
дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи жив |
и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница |
рађанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете ду |
рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само |
овор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — |
икад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не |
и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прил |
е се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, |
Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> |
у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушу |
оворило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »н |
те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... теме |
ој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти |
>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А г |
S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје |
, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постоја |
цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему |
> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њен |
душе умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само |
вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове ре |
да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Д |
да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Жив |
били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог |
аменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Упра |
, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
ном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је |
кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лу |
била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од они |
дан од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: |
показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па пок |
> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух |
ању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих вла |
механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су р |
ао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпел |
вца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак уч |
ница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она б |
и живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи |
но, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ п |
ечи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друг |
редосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било |
рговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом д |
је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, г |
њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозор |
ну, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не |
нилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, |
одеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не к |
прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула. |
а.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако жив |
ш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, |
аници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну ул |
снафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с |
са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице. |
њу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је ј |
S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени |
>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, |
јајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мид |
мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? |
елога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно |
ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успав |
проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док |
њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p |
пуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико |
шене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји з |
еби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут |
та је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p |
нашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, |
у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је |
. шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, |
p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштај |
ли је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је би |
{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то |
оспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љи |
узи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на р |
јих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографиј |
ас Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи б |
спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским у |
их мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и от |
ни по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто с |
о мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.< |
водник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после по |
едамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упрко |
ркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није п |
рави јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете |
човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се |
ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је |
у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" |
аште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се ос |
ланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће |
о се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није о |
врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>М |
бе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p> |
ћао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, |
уће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и |
ит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешт |
— Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — |
... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је |
да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p |
S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријате |
е, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, за |
а који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, дес |
убове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен |
.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо .. |
х речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи |
»коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p |
ина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски |
чарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?< |
е дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме в |
, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима |
љено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац |
да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, |
а само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један |
месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођ |
ебо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фа |
чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео |
о бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао |
елина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се ра |
Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да |
рио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хте |
ворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у невериц |
p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу. |
огу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, и |
Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајн |
това, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уз |
ко врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постоја |
чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Дани |
еграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, исту |
ок остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом чо |
ео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безоп |
ала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.< |
брва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, |
аро Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од |
једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом |
Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му |
Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ов |
носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе |
та.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женс |
пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих д |
ог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтал |
м водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: |
ћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита и |
ој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} |
мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стаз |
ти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било д |
оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем н |
</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали |
нциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема |
руштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ће |
ећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи нав |
м, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране |
на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p |
је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дво |
ића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз до |
дарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Ме |
ном и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово |
оворили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уз |
аљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује |
раво.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тиши |
о стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и |
ње чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђан |
су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њ |
правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније бој |
и машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, |
имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да |
ајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гим |
елигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале вита |
на ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су от |
што забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле. |
лело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она |
калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, виј |
ва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се |
икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој |
засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он |
јну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу |
вом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем пра |
ицом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред |
а њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се |
це жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у д |
имети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто неприј |
ости, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку и |
пис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недос |
о на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам по |
еку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовал |
ине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад |
азних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе т |
соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из |
има на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво |
пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девој |
коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи |
шира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као |
хтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и нев |
ску што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Ви |
од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обара |
кривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има св |
к.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале б |
а постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао. |
говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли би |
на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти не |
имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворн |
/p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p |
чин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово н |
брањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, оста |
још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту станова |
о велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљава |
ћ поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је |
ић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дво |
и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове |
дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једно |
срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не |
покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се |
о, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотогра |
су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p |
439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели |
ије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једно |
војих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика. |
— викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:< |
.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Ова |
pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај |
ек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нереш |
момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколи |
анас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И о |
отрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на |
аси Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треб |
безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети как |
који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да р |
огледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модера |
оши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
или затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набуси |
а ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> |
е једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p> |
на осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, |
де су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се о |
у на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, пис |
јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је н |
дала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је ост |
живи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив све |
тан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} |
м.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном пре |
лу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начини |
роз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова |
ирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не п |
поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница |
таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика |
гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријат |
ио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, |
Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} |
оди рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> |
нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није |
свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у гус |
, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала до |
на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фото |
<p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S |
етао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим |
одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и вид |
е толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> |
ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас б |
ма, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а |
ама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шт |
ив тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш б |
ише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као |
и се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост з |
ница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужи |
да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она ј |
ђа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није на |
ца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Ц |
а сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сази |
избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је |
} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој |
га је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице |
су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао |
и даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло ж |
C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше |
меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Изме |
p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала |
ежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пу |
Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у дал |
оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште |
им несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где |
hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Н |
"440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела |
ун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S |
{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје |
ва, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} |
су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то ниј |
ој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води м |
си.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарст |
ењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другариц |
су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb |
тски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} |
ијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат |
је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! |
и бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полаз |
ез стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, |
е затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценил |
лу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад |
е на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло теш |
излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један |
радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрек |
леном стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше |
<head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена |
јке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Ш |
ј је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, за |
та него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се |
{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уз |
дну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену л |
ела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила |
корењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, |
евојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних к |
где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од |
иса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} |
S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и |
мадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су саст |
ивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами |
ден био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен у |
су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у |
је да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је проду |
аналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то |
га.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су с |
p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p> |
Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више |
<p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну п |
а кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чу |
истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> |
, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време |
ја је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живо |
времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму. |
му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже |
љеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapt |
незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Маша |
а младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час |
ње.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте |
ао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичк |
да-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке |
ахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање |
але ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — |
.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанст |
0" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе |
ца нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: |
е се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Мла |
тарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових млади |
око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Сва |
едну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадо |
кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— |
ћао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је им |
>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се |
ићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код |
м ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ства |
могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској |
кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На |
них ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата |
глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао |
ивотиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави п |
ље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> |
џасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео |
} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је бил |
калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђаци |
т, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је |
ка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S |
зиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цв |
не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и |
вом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш |
јно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, |
апред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе пост |
47" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им ш |
двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први сн |
л, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништ |
о се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, т |
јено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и |
сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном |
Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо! |
цијалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за св |
колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји аги |
ени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и |
воришту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, виде |
је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворс |
Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећ |
ву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка. |
Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није |
весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан спи |
можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
н умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом |
анашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равног |
овцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која н |
дога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи и |
ео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бес |
оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две де |
ркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, |
да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да |
ад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог млади |
.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> |
нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало с |
гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који |
<l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас по |
и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали |
е охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били прија |
> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, је |
ар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио. |
ота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пу |
е да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није вер |
да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, |
не у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осм |
је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме |
е из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе пр |
лом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он п |
држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је мн |
дравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипа |
ту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весељ |
цима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усре |
био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио ј |
једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема! |
јевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната л |
д је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури с |
еће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква |
преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, |
српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S |
обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, о |
као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он ј |
... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једн |
ед њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У двори |
е био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаро |
анпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала |
војка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, н |
p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до к |
оје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дија |
столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне |
откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идили |
аким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у ха |
ање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портр |
анета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младо |
ко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми |
тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким палан |
и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, |
клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак |
утњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, прид |
.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдски |
, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да п |
еки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној с |
у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Поли |
рац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Ју |
ијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао |
ир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, је |
и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па |
у с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плав |
рели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{ |
што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити |
немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуње |
их.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало |
p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби нас |
ој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за с |
и су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, ше |
арића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да |
неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, |
26" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: |
влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је о |
ућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мо |
прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се рас |
еко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и н |
су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} |
афаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Сва |
ни у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у |
е један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гај |
мехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца. |
ако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенк |
у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над гла |
тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја са |
пркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и |
»од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које |
већа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућност |
аконе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадн |
смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мој |
намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> |
емена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</ |
еће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између |
метали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале про |
о чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапаж |
са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбици |
ојави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник беогр |
воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а ник |
ктичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме з |
је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала |
ај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али ист |
именте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема |
грт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасо |
едно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, |
пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао |
меде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да |
и« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изо |
у је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још ц |
у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши с |
ињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{ |
еном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер |
<p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече |
рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио С |
ира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и |
ва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну зе |
еним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим нег |
Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Наста |
{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здрављ |
је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" |
ма и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да изме |
о« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио поша |
полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један ве |
к, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бо |
ало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је проби |
рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стиг |
Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у ж |
p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> |
ом на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освеж |
не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрве |
оргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим |
говора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Раднич |
е Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужни |
> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подр |
ио блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршен |
ећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> |
ако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није |
ести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска ра |
а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати з |
ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењ |
</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи с |
вља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, |
девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потре |
... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и |
лабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, |
о Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушић |
јка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућа |
о тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајн |
ојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намеш |
и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јак |
<pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; ина |
у јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у |
p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} О |
им улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште |
ци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан |
з нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, |
{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, проб |
нутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко с |
S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се п |
свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где с |
а мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и |
му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство |
иранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да нак |
јао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је о |
нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра |
при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Брк |
могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету. |
ead>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару гл |
што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p |
Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко |
ом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродно |
вог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог |
о у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с у |
је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабри |
овала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег |
огрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смеја |
{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непре |
нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: ви |
ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Ч |
ји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и |
е здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга де |
Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћ |
са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То |
а.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је ј |
ас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов |
већем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букет |
о усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима |
ког и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допа |
аче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке и |
ов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врл |
а пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после |
дговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко |
и ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позно |
ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима |
не извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} |
новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: » |
Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, о |
шће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{ |
емена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је в |
ојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свира |
молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров |
енила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p |
ује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су сне |
једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показу |
х сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућина |
ји је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, мож |
мплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад не |
својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотогр |
а, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.< |
су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђ |
поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Сп |
{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p |
неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... |
о ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — |
бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама |
срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерт |
ки морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И |
е радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, ч |
и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са |
напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> |
је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на на |
и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљен |
о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Д |
се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ов |
рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличи |
S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече д |
н и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, |
помиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.< |
Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трго |
Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је |
ц ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски ц |
видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточ |
нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све |
адесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено з |
машнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господс |
, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту им |
та, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио с |
као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална |
нински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње д |
дан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може м |
утевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хла |
да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још |
оди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак ка |
и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је |
head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубок |
те бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> |
Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски през |
мо о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина |
војкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није у |
у млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једно |
ма на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књи |
— смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, |
ине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толи |
имену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, |
Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p |
ски човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја н |
е? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамниц |
сноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— С |
им недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситн |
.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, |
у му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с д |
усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам |
да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљал |
а плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава ј |
/hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио б |
паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужа |
е свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време с |
воје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак преки |
ивоту.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу |
вала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— |
бини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То ј |
били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје с |
у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци |
по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом нев |
и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад |
вао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини д |
лео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p |
у глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му |
к, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као |
позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где с |
м местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и рас |
ила је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је ко |
ао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснаф |
ндару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је изм |
очињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p |
веже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово сл |
зио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно мол |
јеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би |
развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше д |
слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, б |
а се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и п |
стију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, у |
је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су |
пуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које |
а, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разб |
ји дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисан |
у, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију |
мљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На те |
јалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свак |
и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеле |
још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац пла |
вену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти |
а хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се |
аде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтерес |
рећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не с |
још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, ко |
На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} К |
мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу мож |
о их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној о |
у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми прив |
смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, |
ст онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друш |
о, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} П |
то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неоку |
едан кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуне |
ве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, |
Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашо |
шка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само заш |
ш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S |
ногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице |
аницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она |
о, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спас |
и су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролећ |
»Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој |
родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S |
омак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме |
> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу |
је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни уч |
руго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, |
ста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</ |
нска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, ал |
дну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, м |
сник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на по |
тора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, |
еселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћи |
иже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замир |
вно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији |
алило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи. |
оворимо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој ј |
<pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену |
ити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Д |
они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену ма |
се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко |
евојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, н |
кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мал |
о, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намала |
исли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града |
у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друш |
ла јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да |
се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p> |
ница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала |
је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна ка |
нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — |
p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимал |
рата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за |
ереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се оглед |
овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала |
од кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа пр |
онимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али |
рали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек ка |
и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преч |
уди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S |
можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хо |
азе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, |
отле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна |
ли мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што |
вота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S |
ра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин |
е, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упо |
сли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна |
е хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе о |
кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите. |
ренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице |
чана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, зн |
ће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам |
.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гран |
уди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на ти |
да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одго |
болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не мо |
вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, |
ле умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{ |
’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Н |
ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљ |
> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада дев |
се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински ч |
ио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и о |
<p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је во |
во? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у н |
у граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао |
озлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То |
е болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p |
мена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића |
г спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу |
готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте |
азила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то |
еран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко |
} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на |
и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима ј |
е ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и |
<p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> |
итува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао |
ерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови дево |
а прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се од |
ише у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу |
p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без св |
ље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познав |
бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: |
ба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздрав |
шта што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, п |
њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{ |
</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quot |
тила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтел |
осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој за |
динама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада |
. .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ва |
једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадов |
ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p> |
е српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без |
адничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најп |
девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, |
ој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. |
p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за |
>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} С |
инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p |
.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њ |
она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако |
г не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дош |
у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се иск |
покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, |
авио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> |
н осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је бил |
о, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна с |
> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је к |
илазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први |
ком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором |
<p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} |
јстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметнос |
ти.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпита |
ао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика |
тилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало бе |
.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане |
но руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади |
на са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} |
на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која |
ушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не чест |
аве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да |
тко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала |
смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} С |
p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав |
еселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбули |
су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о |
н беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим |
трошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двори |
де: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њ |
орског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети д |
лаго бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body |
Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људ |
ладен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на прос |
ад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде ма |
лазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог п |
е, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и |
Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више |
трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачк |
е је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443 |
све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, ко |
> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимна |
емерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То ј |
о је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала у |
} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се |
је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није јед |
било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- реч |
а како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? .. |
би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесн |
е посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међут |
, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су с |
биције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих да |
те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. |
тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже |
та.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека |
је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску ње |
разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Ж |
је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На ме |
шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, ч |
а.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа об |
ела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бо |
чки пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само њ |
оспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињав |
м младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> |
д би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине< |
вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, |
ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и |
{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, по |
вао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као |
е.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на пле |
крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице |
е као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, једа |
> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је не |
пе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није |
е пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово ре |
јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у свом |
, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као ж |
> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке |
та је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна |
ђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начини |
на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пре |
е умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на |
ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, |
рви мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: пала |
рафије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, зале |
х водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од и |
било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну оч |
е познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о |
ео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта |
и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на |
итало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type=" |
и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лак |
p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворск |
ено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . |
арински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} |
на кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео ту |
<p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честита |
њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек шт |
quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Брки |
девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у |
да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну |
сарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би |
више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазира |
еном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су м |
Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје с |
неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог |
ам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница ј |
S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Об |
/head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који |
јку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, ко |
соје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи |
је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да проле |
p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С вр |
ора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи ко |
које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Наро |
, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и см |
сти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околи |
ди човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цве |
е, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друшт |
мци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешт |
Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше |
кашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, |
о, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на груд |
камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n |
и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и нал |
/> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако |
слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, с |
џастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутић |
ека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, |
ног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкал |
вајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне о |
у.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те реч |
<p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за св |
, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе |
итику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланка |
ближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је по |
ам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног тр |
те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јо |
једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин |
јка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам тр |
о се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шак |
не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дан |
млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде |
дно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београд |
а на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било |
мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега |
, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо долико |
особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слобод |
} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти |
а њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално |
кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је |
у се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску к |
Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојал |
м натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила м |
аја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} |
хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не мож |
се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> |
чунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да м |
говане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту н |
ом гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца. |
адила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и |
онављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја мора |
су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само јо |
ознавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз |
не девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испи |
l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га руш |
не, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« |
одметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раско |
кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је д |
.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија |
>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба з |
> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај |
жерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко р |
да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и мом |
, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ва |
она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— |
Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографи |
ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљ |
готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису в |
S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела |
њу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S |
их девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у бу |
доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем |
до живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече |
Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цај |
варали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштв |
стиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао уз |
ој одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је тре |
састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су о |
но од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се мо |
се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва |
е пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као цр |
су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцве |
у и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око под |
о што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он |
<p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} На |
тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њ |
head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на |
еђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач |
зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена зав |
Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће |
S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука |
цније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима ч |
жена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентниј |
Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи им |
био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, |
ао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лише |
едан ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјали |
отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p |
га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који |
лицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли |
ре него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Град |
, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворс |
пала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Дево |
ком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица |
оче о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео |
RP19110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У пр |
аће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свали |
моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плав |
е растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супр |
срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — разв |
чио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио д |
S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} У |
ки уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгуби |
<p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшат |
простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себ |
па, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом |
р</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на с |
> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела висок |
, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило |
није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пр |
ли у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, |
твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Из |
тна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини |
ња? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екс |
</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу |
о чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школ |
ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} |
рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му |
зненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се о |
а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, |
ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> < |
ког по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} Т |
S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди |
а.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је обр |
вима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се и |
е нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао |
асака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала нек |
Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око |
разовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана |
ица је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и мл |
чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену д |
обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше уме |
одио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве кућ |
голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи |
ладости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она ниј |
— мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, |
и су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао ка |
а оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје и |
едног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше р |
цији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да л |
де у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим т |
адом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, |
а . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спаз |
Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
ина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у јед |
треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног да |
110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозор |
једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство ко |
њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која с |
елу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каме |
, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ћ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незауста |
ја? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфист |
ајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, оду |
започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног |
његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегов |
ре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује |
поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву |
пред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених об |
кама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још б |
и још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} |
иђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њ |
ословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} |
није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, умета |
у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише |
ли шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи |
тизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без |
у шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела |
ди човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је и |
је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека кој |
о сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, |
огорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоч |
о мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пр |
на за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву |
сну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужнос |
м црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо ц |
{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како м |
песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред |
слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа к |
S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад ди |
роши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао ц |
арош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је |
.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S |
да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој |
Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су п |
> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... |
утку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је |
црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је |
више око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна |
леном оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њ |
азда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дет |
егово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није |
ин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Н |
е тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално |
а трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p |
у ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало |
био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој бо |
вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна си |
е и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само |
без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угуш |
је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо пев |
сту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна |
ли, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, в |
на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдари |
Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тап |
ен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко |
ати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долаз |
и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избе |
и ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме. |
ава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленил |
па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готов |
онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене |
ји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ј |
»корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је |
је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика |
> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све |
га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као |
окоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако как |
е је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, прим |
и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још . |
као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила |
д осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одас |
и — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунц |
у кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреб |
тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекар |
рудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Б |
и, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-м |
ма свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} |
г је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачно |
варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са |
ај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће |
Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде по |
е, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једн |
вано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизн |
к, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је |
ивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегава |
у Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих ла |
проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, т |
променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео жив |
зио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио |
p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим |
ну штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађе |
снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто |
{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло |
/p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој пала |
ин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, |
Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по |
... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п ду |
урски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке |
из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинес |
еличине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје ј |
о <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и |
радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом |
едан здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало |
ски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" |
ара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с к |
ица свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом д |
и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се р |
одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— |
ама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског |
рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type |
до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> |
} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} |
.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушка |
ини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} |
евојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, т |
на како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом ј |
ео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употре |
ротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Рад |
иштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} К |
чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два чове |
служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девој |
вечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен |
одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија |
ојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S |
свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда с |
Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао да |
>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну |
>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, |
офа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали је |
екај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} И |
ићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања |
ужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, |
, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса |
п.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудов |
као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми |
p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бр |
ила заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са мла |
>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријат |
а више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ран |
ојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p |
авала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина план |
ађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени теме |
p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно в |
ким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} С |
евојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који с |
Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од |
="SRP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Разви |
е у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном |
а ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет |
хова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве |
м путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било |
фији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</ |
у, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине уг |
животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан раки |
и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p> |
ет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница |
зрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је |
е дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја |
а, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини дог |
је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове ферм |
везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош |
ли је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb |
азидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се м |
инара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> < |
а Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај |
отограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, |
ки ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих разва |
спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од др |
p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопст |
држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се |
ни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допус |
здрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак |
е ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвал |
рвенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, |
које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сас |
му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, |
орам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси дево |
да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није |
ворене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у р |
рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одв |
/p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као мо |
нска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим |
.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му |
ју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим ли |
забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како |
т, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске пла |
о је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лав |
у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену |
ео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи |
а и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с вел |
додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је |
ише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао |
брана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањ |
каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немог |
p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос |
у је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко |
о кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом |
н косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>П |
зе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да б |
а школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним ста |
е могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је ви |
ном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху с |
ан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко |
блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману |
име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него |
рива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкам |
пут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> |
у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим |
дне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни |
ра манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла к |
ије било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није мар |
ојим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде н |
лађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као по |
акопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене |
лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у |
<p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, д |
већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године свр |
нодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, |
тва.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову |
е из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</ |
ко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и |
на.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитет |
љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од ки |
>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу |
и, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бит |
ло од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтел |
дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело висок |
ек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, |
становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали н |
без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том. |
ом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на њег |
уђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу |
главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала |
већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се |
и да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, ч |
јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му |
а не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се |
ла високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Мл |
оши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзида |
ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једн |
а не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? |
дног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је |
боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику |
ског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише |
пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио |
ма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p |
пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто < |
ога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу прости |
ма нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало |
би.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са крав |
погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а |
на је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је з |
је и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S |
ог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стре |
.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај посл |
а га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала |
испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите |
ао што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца це |
Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила с |
ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања цр |
ушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — м |
ијатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, |
њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била |
а несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не в |
он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе |
стано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало |
ове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен цр |
рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевин |
а до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље оч |
Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта и |
као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецв |
алу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим ј |
теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очеку |
само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били |
обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се прича |
е, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без пре |
ике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један |
естим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос свом |
му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу. |
зору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и но |
и жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> < |
, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од |
прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше |
адило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников. |
и састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади . |
мо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког |
ље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у |
се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се ст |
је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби |
че тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене об |
х мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија< |
сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта |
ја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му н |
ећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, по |
па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> < |
ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница при |
једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су |
, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту |
н био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен уда |
у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја са |
ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: гол |
е реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица п |
ни су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи |
ни града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну |
е био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га в |
самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: |
ћи ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} |
се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову |
лади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасој |
вши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb |
је хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиск |
тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је |
средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по п |
>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала |
ad> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се |
што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарски |
/p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима |
ло у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн |
о руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан |
дан велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четв |
ртију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— До |
зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељуст |
носим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поре |
>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом ј |
дном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре |
ко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене |
p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколи |
ут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да |
p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских л |
ена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не с |
Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један |
евера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и |
} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Д |
</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињено |
ом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред ка |
м стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз б |
.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет |
се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у пра |
ишта друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била |
ерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је |
а Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, т |
тересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни и |
ало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове |
пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се п |
.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и |
је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="43 |
ва, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Ца |
е досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског |
вљивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и |
а Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она ј |
им људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко |
а осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</ |
други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> |
рзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изу |
блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим гр |
неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{ |
дном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту |
ворили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, |
е један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега. |
нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лак |
развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести |
уде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној |
ите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој |
вовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу |
рао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш? |
у, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико стол |
Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</tit |
и из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео саз |
S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је к |
мија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амб |
наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију |
сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота |
нашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господ |
ке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n=" |
ролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао |
рен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на |
ли су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону с |
уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио с |
ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустит |
; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: |
доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у кл |
.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цај |
је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а м |
а Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци |
у улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зо |
адржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог м |
</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покриве |
о је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писа |
прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним |
звалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градс |
{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као |
ика који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после |
тког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> |
их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испреки |
јдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи прос |
зила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једн |
избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глав |
{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко. |
плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље |
и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Цр |
заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага сло |
вим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од на |
се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му од |
е јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усре |
ке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је ч |
е далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ак |
елина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао |
ки фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и јед |
радски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих р |
вом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори о |
p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на с |
ио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, |
јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед и |
ела, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети |
урци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову |
ијатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Д |
</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Да |
{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује |
о поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се мо |
p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке дев |
ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у кој |
<p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на проле |
на девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то ка |
<p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S |
места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову но |
— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S |
ad>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, је |
а локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје |
ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногора |
е честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографи |
рпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча о |
раничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је |
{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално |
глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шуп |
} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се пле |
>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља |
у, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек т |
еба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S |
ице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да |
огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у сре |
реби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по це |
кетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{ |
ије обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше |
а стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње с |
је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве |
ских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она с |
јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако м |
у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно пис |
ј нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хори |
му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао |
и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она |
тетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубок |
ене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њ |
ли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао |
ван, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно |
а за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских г |
брази су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округа |
на као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворе |
она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болес |
> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} |
нкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече М |
пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко д |
/p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој је |
као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масив |
, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио |
више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био |
тпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она |
.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугле |
све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се чове |
зривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршаво |
ијалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимис |
пав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекак |
шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно |
еној боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пант |
p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу м |
.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљи |
преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена пог |
тлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за ру |
отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем |
трча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше же |
<p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они |
ажене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, а |
еже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — |
дена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, н |
ећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готов |
ртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жера |
, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с каме |
а ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ст |
истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је х |
у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај |
вним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављ |
у, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очи |
на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} |
ко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва про |
амнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос |
на угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далек |
имназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који ж |
ала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са |
је, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је нема |
комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику да |
ник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Он |
ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> < |
афију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слик |
буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, у |
к преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској |
видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и |
се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да н |
тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су |
на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво |
тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су |
>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! |
о друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S |
песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пија |
аптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су ве |
ши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве т |
д ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва а |
е називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Он |
ко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац |
хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране р |
дима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с |
улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и |
азио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале |
! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен |
ајвише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описи |
Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за |
јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово не |
.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав |
к му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак пр |
бито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред о |
амен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> < |
одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали д |
вога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним |
привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе |
ебе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у |
ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чем |
и је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана |
че да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Ос |
ужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, |
какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој ист |
{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{ |
ата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми |
> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{ |
ромуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је им |
да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »сал |
дом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type= |
а трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и ни |
х дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека |
д му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање. |
о једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три плани |
васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га |
pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази |
су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се |
о је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. |
лица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није ра |
/p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту иск |
једно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, род |
д се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећ |
стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> < |
мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран |
ма, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за |
зни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и |
о рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, |
и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, мла |
на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је |
с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влач |
ео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, |
ало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} |
јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном мес |
Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим |
о слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чи |
ном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скид |
е пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радни |
:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само пра |
иђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му нов |
о врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у вазд |
грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе н |
су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџиј |
к се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— |
штак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне |
тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрч |
{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би |
охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријате |
ек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја |
које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Сам |
ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} П |
покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, |
Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи м |
ског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа |
га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију |
прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се п |
с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска в |
већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем не |
да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готов |
у је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела. |
иви кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богати |
било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздр |
о; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, |
ивник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и |
неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како |
готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе |
инеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> < |
маћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, |
лазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липо |
и човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где ј |
— упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све |
рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема |
аница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столи |
неске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања ш |
ук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно обли |
, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвен |
431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> |
је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежња |
новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p> |
2" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењ |
лако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чит |
сте, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао. |
туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онак |
дела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је из |
протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се |
не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врл |
плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> |
далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам |
дић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У не |
вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} |
Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да |
и не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Да |
.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове |
ве и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> |
изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: » |
ропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Уж |
ина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разг |
год, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа н |
а, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ниш |
готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоње |
ање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к |
побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане. |
а зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Дани |
ленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана |
то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p |
ићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, она |
презао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно ус |
т и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу бог |
Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандарми |
и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога |
и да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошк |
су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко |
е дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих п |
улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дво |
p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био |
асно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div |
ли. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује |
ругој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав? |
би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болест |
ста.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама |
умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његов |
преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се |
прече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом |
је друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!... |
ати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одго |
еше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхт |
укао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што |
це.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мисли |
ч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се намет |
S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдр |
знице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га |
а рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње и |
еште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само |
другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бе |
шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова и |
њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијаца |
«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци |
а, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, |
може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђу |
о рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне кри |
вати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно друго |
о затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га |
на ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор п |
која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машн |
ивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање ва |
иви још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био чла |
а бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу р |
p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Ц |
је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> |
ко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао ј |
ом, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивач |
да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, дос |
се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, ал |
, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} До |
е не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорн |
Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може. |
разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где |
откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кул |
ији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за |
ара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се пито |
екао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на |
дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна ти |
увом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: |
оста, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> < |
его су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На пита |
ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један |
својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div |
<pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широ |
а још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничин |
/p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на јед |
о у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <d |
онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијен |
а сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећн |
је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онд |
е, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако бл |
ну, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка ј |
<p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> |
тицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n |
нуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљ |
је говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази. |
Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, а |
е сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</ |
ро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p> |
себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} |
ељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, г |
> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једн |
дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, о |
о на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако не |
је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, |
ного да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па пр |
лих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко |
ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ник |
> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун не |
очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде т |
брве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као пот |
ер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не |
се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} |
га била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић ј |
ије истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас. |
раве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју ф |
стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је |
е, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понеде |
он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није до |
ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна к |
каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу |
Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, |
ске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке |
н се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изнен |
нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само кора |
уме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом |
су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— |
нин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога зд |
ачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А |
по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годин |
>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копир |
разне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> |
бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио теме |
»Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлош |
или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ц |
шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљив |
оловљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње бл |
нио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била |
на и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну и |
љи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој за |
ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко в |
је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини свет |
, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p> |
се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више |
јатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Мно |
рвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију |
ало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још неш |
оја је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на |
е зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, проша |
атови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За |
, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто ура |
осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове з |
отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здра |
ад њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће |
говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о |
рецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расп |
ошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима |
т из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где ј |
на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— |
нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да |
тазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не по |
ка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се м |
али први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су не |
>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала ва |
љад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај жи |
ку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио на |
т, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би ко |
у некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док |
а тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, пог |
од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане |
е дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна |
у која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену |
ла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, |
чи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно дого |
не мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> < |
леда, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те с |
готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на |
нпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је |
ака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер |
нило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам |
ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши |
ачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети |
бијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног |
брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије сво |
преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је би |
кама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која |
бардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танк |
егов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева |
у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за |
во уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардим |
е, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све чет |
дње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберциге |
је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у |
доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, |
д и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образ |
да на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за |
ажност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна власт |
све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда до |
јала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје к |
ом, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако с |
n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова |
ом.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у |
о?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино |
.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну |
/p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Бо |
п ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх кров |
се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да л |
ије питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p |
евца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на |
дера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених |
трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни ш |
?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега |
S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка |
а, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересан |
свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакр |
плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацива |
нским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у |
окривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуни |
век носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је план |
едног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око д |
чекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локалн |
сује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака |
јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се п |
умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у |
рац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, |
а, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — |
, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што б |
се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младе |
која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом варо |
ном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца о |
орије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где |
а о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="4 |
пусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он |
м и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман о |
/head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне ул |
интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спас |
уће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више |
к, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уго |
азнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, с |
оред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу |
т, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник |
жао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван соб |
ог младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он |
з главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од |
га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која |
ј.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овд |
еограђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете |
бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, |
и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по |
ем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, |
окаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је |
ад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде с |
ћа.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатил |
Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнуто |
ан човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доис |
иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црн |
т, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђ |
ори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је |
ојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати |
ених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе |
и деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакн |
о растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, |
н живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на |
ко плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> |
тете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Туриц |
.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква |
ужио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко |
— јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Зау |
јалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Т |
Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за к |
је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали |
као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био за |
о конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уто |
да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? |
зирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржља |
слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{ |
Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са |
То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово |
сећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, |
ш.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао |
подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још н |
та лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да |
ица је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, гото |
да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у |
, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет |
ти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не |
жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле |
м доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p |
едног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужи |
— Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао |
ле мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој мо |
о.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе |
<p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, за |
не, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Са |
Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику |
вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдо |
ншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојо |
наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није сила |
до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он ниј |
у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло |
тео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, |
енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите систем |
р је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, ула |
много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Он |
им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, |
дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу |
бе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и н |
} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избега |
уни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу кол |
. . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је с |
. или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајал |
оја је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... и |
атрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p> |
p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: |
војци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих наста |
пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p> |
ању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, во |
крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвиша |
, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже |
p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здр |
а које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, |
Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна |
својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима |
pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрв |
отово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шеш |
ј је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у к |
о младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — |
ад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад |
, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма |
ве се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша ид |
а, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп |
.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букн |
не речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сфер |
ко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило |
> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали с |
тајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да |
амо!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да не |
p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телег |
а гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природ |
Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово ка |
оши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Ј |
би претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила |
лу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијен |
и ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стен |
ло, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то м |
вко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко пр |
ек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајстор |
неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелиге |
дан дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша о |
.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на се |
е греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као д |
>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: < |
ој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао |
се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и же |
ривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за |
вито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <p |
био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} |
гушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако |
ње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о |
још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и соц |
средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих про |
се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна л |
своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на т |
ивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте |
У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма |
овничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе |
милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој |
чног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изуч |
е.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?< |
љао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p |
ела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поз |
</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да т |
адња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може куп |
еђутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били |
унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну |
као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане пр |
зи, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходник |
ој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</ |
еког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда |
овека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се см |
а није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ об |
уци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају |
</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у је |
како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су из |
RP19110_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би |
ко ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енерги |
мала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом |
32" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши |
за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале |
Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом о |
у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="ch |
вао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек |
ош горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком |
, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљен |
како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, |
ности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и |
а је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту |
ширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и |
м пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p |
це</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као |
девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато |
е започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био нев |
јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има |
сти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било |
ођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> |
вињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлиј |
три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> |
су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило с |
контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за |
т свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у с |
да и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко запо |
} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још у |
провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S |
но уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен и |
<p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа д |
Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни о |
ледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корз |
н није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да |
оче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молер |
дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викну |
него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> |
и се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је ко |
мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова гла |
његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> |
летао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешн |
своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша |
има, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<ti |
инила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>За |
<p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџас |
лади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поп |
p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку вл |
p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек поч |
од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шапта |
н виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист вазду |
} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци |
сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, |
че Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »коко |
гарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала. |
поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даљ |
/p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио ј |
ладићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p |
рошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загле |
помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео ш |
еши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врл |
уг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Мл |
аје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Н |
и у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа |
</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бо |
и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црного |
<p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог пож |
је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била |
укопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне |
ио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу и |
зница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кућ |
S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му ј |
олази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је |
арјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њим |
рошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику дво |
јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила |
живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му |
а коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим оч |
то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, не |
Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.< |
ченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотог |
ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} |
оварале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком н |
не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а |
призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши |
<p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морна |
/p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жал |
свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана с |
од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног |
и за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На кој |
у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису м |
.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала |
ло до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и зак |
мељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} |
кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа ј |
већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, б |
у се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово |
од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} П |
на, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по |
му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори |
Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће на |
је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, за |
но подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом |
алиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, |
вученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло |
е био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом ме |
ј као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу |
ва на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело |
забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице |
ог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је ос |
Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, М |
ад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако о |
изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} |
ежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није б |
се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — не |
је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински вет |
селим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Ка |
о другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на |
спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћ |
>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна рос |
у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са јед |
о да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> |
о забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S |
господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину |
е, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком дру |
га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из |
кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} И |
ту који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позори |
све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у |
лост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћив |
вори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ |
дирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек б |
чајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних мали |
да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, |
>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био |
другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њи |
е фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али в |
једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти |
једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуци |
дан стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били свато |
дух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој на |
већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је |
тили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме з |
ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Брки |
ивљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на |
млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је кр |
само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног тргов |
дарити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено ви |
> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица |
е.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момк |
ељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су |
на цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> |
и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слобод |
ом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белил |
, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како |
а су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: |
лиже.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и све |
се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је |
ћа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила с |
Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком |
са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђ |
ата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до полови |
а од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која |
ј сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, ч |
ан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од |
овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнад |
о забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S |
да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао |
. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у вазду |
што веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише п |
у на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</ |
ећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као д |
мести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! |
дићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p |
ре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико кол |
рговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423 |
аријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њихо |
јих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и злов |
лачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на |
{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичен |
иње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Двор |
имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} О |
чак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{ |
вима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој |
ртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се |
о доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања |
p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрљ |
га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту |
варошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилази |
ки цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао |
дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју |
просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбон |
>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га б |
е копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примити |
назије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девој |
вој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и през |
Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и |
Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S |
не жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне раст |
ца је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку |
у.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је б |
прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, ку |
ену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим имен |
ванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван з |
еки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче д |
ом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиро |
але празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <q |
здрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се н |
ољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град. |
<head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких ду |
отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајлово |
могуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену |
, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам дваде |
јом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p |
S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је во |
до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од к |
у електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује в |
то има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, |
сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазида |
гама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га поглед |
</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу |
/p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} |
де се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним |
Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p> |
ћности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је |
е брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује |
е ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче |
је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то |
и разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, |
очето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, |
, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани с |
стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојо |
о младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и т |
ио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Обр |
онови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо |
ем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу н |
јао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово н |
вала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— |
> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> |
мам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим |
једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонц |
вору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, нач |
на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни те |
стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, |
="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећ |
говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна б |
шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није мо |
а човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово |
тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други п |
<quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цв |
</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује |
једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе |
алфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима |
м по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке |
, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облета |
телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ј |
и он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} |
Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу. |
Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто не |
" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и пома |
вар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да к |
во?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> < |
у развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. |
</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . |
рете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће |
tempora, o, mores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Ж |
оји је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала |
кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клис |
помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопч |
д капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју з |
} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам ве |
ма и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Брки |
изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од с |
ком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, |
другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су д |
дарала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова г |
ма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред со |
потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Ње |
и се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија |
он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</ |
Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по ср |
рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не пома |
плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешк |
великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић |
на га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био |
е била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју |
миљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула б |
но молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан |
Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад |
>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врст |
и, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо с |
са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="43 |
Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузе |
.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици |
месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била |
. .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} |
ао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Цр |
ала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово ретко |
сти која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао д |
младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час н |
е друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ ра |
је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном т |
а ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо |
ила у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{ |
равите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не |
, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, вит |
, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брд |
рећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Даниц |
ном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји |
ранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и ве |
боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и ше |
рима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapt |
, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога |
трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала |
је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у |
ој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним т |
око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осет |
паљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блу |
ml:id="SRP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} |
што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на је |
сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младић |
ућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p |
љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело ср |
није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун с |
је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — р |
ј за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се п |
неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат по |
а их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућ |
пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — |
есника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је |
војка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да |
а је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке.. |
а међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову не |
ма, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јо |
ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.< |
н као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето . |
а ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим |
На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и |
тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу д |
ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} |
ека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ј |
p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топл |
и, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже јед |
би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била ма |
е пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из |
ком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бје |
ацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево у |
нци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га |
е, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска к |
е сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ков |
Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која |
пут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи за |
мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p |
вет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана |
ти: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у с |
.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бле |
мена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле д |
вене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спа |
говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан оста |
ао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатн |
би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се преси |
њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике ме |
слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане |
но поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био |
ве четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> |
збегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је ов |
одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се |
ом децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која |
радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике г |
о дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су |
реко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, |
молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђе |
неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп поднев |
меном »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која |
домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради он |
не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол < |
ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспон |
.. овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не |
а ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим |
уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у |
своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу |
која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао |
а, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске |
бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са јед |
се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опа |
транца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, в |
ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, р |
на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, ос |
оше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> < |
внодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И о |
љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пор |
е наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљ |
њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали |
ите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награ |
<p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је на |
свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девој |
амах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љу |
ди човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није |
рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изглед |
било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то |
вати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} |
ало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча |
, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p> |
S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме з |
близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило |
и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И |
Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ. |
па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" / |
це, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} |
је дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора |
сположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањим |
црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрл |
у, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> |
не у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, |
/p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p |
рвозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пре |
ним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter |
је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне |
олико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, поко |
ти. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је |
.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздрав |
мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је леко |
отиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави пла |
редава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — х |
распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је |
и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама |
у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан |
— и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио д |
стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није б |
амишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му обли |
е Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека |
орал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И мла |
њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак |
.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто ре |
ирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, о |
у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим |
туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жељ |
винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућо |
хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и ви |
а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и ку |
само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спуст |
мао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, на |
Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> |
понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, |
ује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У |
</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њи |
испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га |
ош већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје се |
лестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{ |
му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се о |
него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тр |
куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</h |
уги пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му с |
у што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видн |
о је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других краје |
Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи те |
чну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Не |
њи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућа |
противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било стра |
без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира |
лики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст |
асоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да од |
Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог |
вет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а |
грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане |
> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се |
вао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не б |
ична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p> |
} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не приме |
ла.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као к |
лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен ј |
онекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио |
би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним |
новска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она домини |
па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна к |
налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као как |
ун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом |
е: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са запа |
узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног |
на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако |
и се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши |
ако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погоди |
i>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште |
не очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролази |
лоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, |
ој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога |
.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и |
ог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Ср |
е добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар |
{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из |
заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</ |
а’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу |
је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да б |
алан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то п |
ора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није би |
{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју с |
/p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без велик |
ховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који ј |
адан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Весел |
ле су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно |
показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући н |
ш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин ј |
{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, д |
нака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишт |
езапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што |
га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мр |
о покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... с |
уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... |
>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног |
пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико. |
зора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом |
ио спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад с |
је у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу д |
<p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је |
p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт п |
>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде. |
имо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мора |
.. не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Д |
— усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју |
ерљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео |
ивоту осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коф |
слугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га пог |
на.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не мо |
<p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један с |
ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, ради |
ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не |
> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и гов |
ују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде сли |
</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио сл |
дали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одл |
а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са тво |
очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко дево |
/p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударит |
н шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{ |
натлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »кост |
простити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? |
воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким |
да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитал |
ади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили |
а се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, |
је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео ј |
је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у к |
ан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом ме |
слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања при |
ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми мар |
је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љуб |
же: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметн |
шати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и |
воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, разв |
унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, |
ог дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут ги |
ма.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке |
ђало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз г |
вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој д |
ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, |
ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи |
мељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја |
ије досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је ј |
овек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се з |
из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с прав |
тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, пр |
умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад н |
који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осме |
S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више |
е искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била |
окона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали |
у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи ко |
ође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чиз |
ина, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз |
ина, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шап |
а не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да |
, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је |
да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту с |
тичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе с |
е она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не |
е да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене |
ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво о |
" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџи |
{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржат |
кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је б |
ница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је ра |
опушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зелен |
шио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он под |
која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек о |
то мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође |
а само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досад |
Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од ш |
откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово |
се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратов |
био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињо |
н је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје са |
а старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као ра |
шао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта |
о је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке |
адиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најст |
нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито |
а, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1911 |
се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака |
да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се |
и острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, |
дна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове |
имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали с |
к, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину |
ио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није |
зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, |
знавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто |
одили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе з |
} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>М |
Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди |
Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} |
шу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погл |
аци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Маш |
обити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p |
урена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пун |
S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не тр |
д њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и |
не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанп |
ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p |
зад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Дани |
од, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и р |
узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, |
лесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} |
и.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га |
ијатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али уч |
ина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и к |
лости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнеж |
звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања |
ше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изн |
ала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p |
е: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младе |
ечења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто |
ојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али |
полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, |
, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али |
/> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око свој |
ајстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која |
тављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у |
простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb |
адао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављал |
<body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> |
ја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је |
е кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку д |
етио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на |
ло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху |
примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с |
ди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драга |
да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све |
дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то |
и је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред с |
писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сут |
сао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега би |
век бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је он |
S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила |
појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназист |
е то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми |
атељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преноси |
е симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомеша |
жао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп |
егово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали з |
, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдски |
оварати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао |
кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа проти |
о ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да ј |
нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би |
арија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану гд |
глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој мал |
S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба г |
таје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они |
астеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротн |
ињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Раднич |
зан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош иза |
Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без |
га човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи ист |
оји начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слоб |
тоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не во |
чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Т |
предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div t |
н живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово ниј |
ашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који ј |
ладен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона к |
ечи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове реч |
до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва |
разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто виш |
м и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и пр |
ије познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снаго |
пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у |
вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно |
шта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици т |
ет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су и |
p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — осл |
ене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену |
сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, кој |
иром немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> |
нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где |
која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног чов |
ве наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности |
за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимн |
<p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А |
тају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам т |
отове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се и |
граф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, пр |
ад, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасо |
9" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели пр |
е са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једност |
<p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошав |
ма, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не поглед |
иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родите |
га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести |
сам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . |
ада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева у |
<p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељ |
да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да |
смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети |
код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна д |
је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже |
ores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, |
зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање з |
певана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књи |
<pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом |
иског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема д |
и јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То с |
у.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шал |
в, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повра |
те.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} |
умевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене гла |
ткину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак |
у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли не |
што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, б |
би наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута |
у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је |
ош само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим си |
Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ј |
аљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли к |
ислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — |
те ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се осве |
коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> |
сту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођиц |
а нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам сам |
рао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у гр |
S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгуб |
алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки |
и нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао х |
Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је б |
брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће |
м дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</ |
ml:id="SRP19110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућо |
За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Да |
ше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако с |
а поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S |
Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зи |
и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудил |
чке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Д |
</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додава |
прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову |
гатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први |
ти изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седи |
, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка к |
љно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било |
зофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстин |
не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а |
хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, др |
и су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за н |
Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p |
а опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испу |
« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од с |
д се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Пе |
ко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао и |
и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна |
, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на |
равно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: |
вуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и зах |
стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и п |
} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Са |
едну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејам |
ојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без траже |
штва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћема |
ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му мом |
идина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, как |
ји су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да раз |
ш млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина ма |
ајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о |
ат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметн |
ини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице |
еке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по |
, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p |
.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је мора |
но, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Ч |
гионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у н |
узом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по кори |
и, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.< |
екарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести ка |
ини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено |
ас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигд |
е досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесн |
угог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је |
ло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда В |
указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p |
свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му |
много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене |
ад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом де |
ји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику ок |
Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у ш |
дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пеј |
са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао |
ђевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задо |
шао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право |
че, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, гот |
ње место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се нала |
на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гл |
врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових гл |
била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Мој |
ању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p |
развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове г |
едију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штог |
Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p |
ила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Сп |
{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходни |
дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој |
{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима |
журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> |
Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају. |
ни посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих |
лести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу |
ваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих |
још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да |
оге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} |
смо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девој |
и су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, |
имо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница |
ешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Сп |
} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се |
ода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модер |
т, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туд |
офа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно цр |
г цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, |
мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то шт |
баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му |
ило старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем з |
ост према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је |
<p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално |
и... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ран |
аж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</ |
као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... н |
м да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> |
Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је у |
руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је |
о су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дуби |
зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара б |
чена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови |
ко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div ty |
огледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим |
тора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћера |
о једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш ова |
ра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Н |
стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле. |
га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињств |
/> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p |
на није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим у |
сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ј |
оласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем |
ј отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених в |
пропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо |
рхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек м |
вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} О |
о ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, к |
а.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здра |
и још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је |
... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски |
мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до |
стављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског п |
ћи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете |
помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су зна |
авао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дв |
>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен |
оме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали ра |
а увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани а |
То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда . |
осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, |
да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и беспр |
ку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, а |
обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима |
се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поско |
и, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
н као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног д |
ким надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу т |
ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, |
и и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »ко |
ао готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико н |
вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништ |
из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда |
м кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам ст |
сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље |
исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од жи |
чила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у с |
ати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му с |
Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више |
нат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али к |
народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div t |
угајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајућ |
ем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, |
рилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Маш |
ла је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она |
страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се |
фишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене |
хом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка |
ворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> |
пчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је |
познат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест |
авало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат би |
ди ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опу |
али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добр |
едва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све |
озору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој св |
очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала |
први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесе |
.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхол |
ни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини |
А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван |
раму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> < |
обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су |
држала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад |
о ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја |
ља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. |
ворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што ј |
ако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ма |
но име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина не |
е крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девој |
је не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на јед |
једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p> |
љавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ов |
жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти г |
е млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико н |
женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него један |
данпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</ |
чанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово само |
во у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом шир |
једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: доп |
опира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могл |
не и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која |
е није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није |
, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растер |
окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Доби |
цивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прић |
инички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то у |
својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигд |
Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као |
шчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми |
годио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> |
још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао |
{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао |
е закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишље |
/p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрак |
p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском ни |
/p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Мој |
<p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам |
ологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану ц |
> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражи |
, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Ве |
једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто каж |
а се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја о |
авања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — у |
ма, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да |
икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади |
ло, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У |
наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чу |
прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем к |
ка весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан |
ђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био зат |
унише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Ве |
руго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, о |
же, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијеп |
са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз не |
својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворс |
рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговорим |
ко лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би би |
p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан |
ла већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године |
вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који |
равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мен |
некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не из |
ео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу |
ињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто њег |
тече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију |
Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње |
ткако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та |
анина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о нови |
<p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницо |
са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од |
{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно рум |
— ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друш |
S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биоград |
стаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче |
га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у |
</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљ |
"428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{ |
д нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући |
ченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су |
т била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот |
инкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска ве |
тила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапу |
тересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, гот |
т му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата |
Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сн |
<p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом ч |
обу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p |
како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао |
Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може |
у влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет |
лушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света ко |
девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има |
дети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се к |
евојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по |
жно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није б |
се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет |
Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p |
опле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео ј |
ло тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо |
кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на п |
ј панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек до |
теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити ко |
е.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху б |
нао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном |
есаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јорго |
.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде јо |
к мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оц |
елезница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој |
тричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег и |
оказивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео |
отом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брд |
ад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није б |
е, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p |
ности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која |
еме седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> |
ном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то о |
или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видет |
аси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку |
} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашк |
раде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена ал |
тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гл |
се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p |
да где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У о |
— Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, т |
!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p |
тиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши вероват |
нављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> |
о иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец |
лакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме |
у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву |
и продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благ |
ло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах |
их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогра |
ола.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај п |
аници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>О |
Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом п |
е кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одма |
хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— |
бу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са |
ама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих о |
ој великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни млад |
ер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучер |
вим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа. |
лимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију в |
боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без |
те у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог д |
појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворс |
на девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то |
ме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, |
p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику коли |
сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му |
м да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је глед |
нина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих |
p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пред |
рији, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампар |
амаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb |
пију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави |
лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> |
чких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била |
о једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} С |
шњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> |
ких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. |
родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школ |
ава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, ис |
аћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> < |
из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра с |
учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у |
љи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> |
дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . . |
о свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, |
чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дош |
места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске |
оља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко з |
на да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањање |
пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог п |
i>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник |
але су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за |
усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју др |
знели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, |
на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по |
нка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња |
ри ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга корес |
е ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да |
/title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — прим |
е једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим |
ави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена |
/p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске |
равија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе б |
ог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, |
кривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардакл |
и којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Дани |
је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних по |
напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну |
n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их |
вишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Бр |
о батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али |
ан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан |
фа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени |
осио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе х |
ам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљ |
брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме |
избрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, кл |
га дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, ал |
отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у св |
ве свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је |
ту.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S |
скомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло мл |
ед њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бит |
. да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зе |
>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и мо |
видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати |
етко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ |
Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— |
рафа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та бат |
ад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвен |
на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од |
плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446 |
ма који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, о |
и те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам доди |
иму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p |
лици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго ни |
енова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.< |
а је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме |
врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама |
развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од гр |
груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфи |
дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака |
а и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту зак |
атра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна ко |
лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, оп |
примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења |
p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле је |
ао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, рук |
ло је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="42 |
о посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспе |
>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је д |
дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цве |
лио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за |
ница се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на в |
p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, |
еном оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И То |
д ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је би |
ало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . |
ог час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! |
ка.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку |
мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће |
улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице |
ацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и м |
ћ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацив |
ме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, р |
ником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао п |
ветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али |
нику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико с |
два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце |
евају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику |
ше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>О |
задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{ |
а.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут в |
Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти |
ео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сун |
г обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска ко |
на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</ |
але перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и ма |
животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стра |
другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, |
а празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду |
д је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуг |
рани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео |
зи да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, |
они се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка г |
а!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео ј |
иња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S |
али даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или у |
ч као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је |
патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљај |
ила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на св |
се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили |
реса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти р |
месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, си |
е се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнак |
сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса кој |
не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на |
е одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи |
е моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{ |
апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болес |
нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карп |
готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} |
ра мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по |
ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједна |
, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издиз |
од Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по ва |
а слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му |
и некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слега |
меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И |
га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, |
о.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му ос |
S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се |
нених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му |
шити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је би |
пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљ |
вори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једн |
елу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све |
џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, |
и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свад |
ђајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притиски |
увена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највиш |
<p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео |
S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда |
рсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га дево |
оја је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, |
нутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијал |
одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — п |
ску сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов жив |
ао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прс |
каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Дан |
а се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотогра |
о осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја |
.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад |
е брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао |
и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео леп |
им форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, бе |
ет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зара |
пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им |
лицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне раз |
, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држа |
{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су |
Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва ц |
далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, н |
гим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф |
аже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти гра |
{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи |
евају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође ј |
кар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радознал |
едва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, |
чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{ |
Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да у |
атељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нер |
јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показ |
у непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, |
издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зг |
quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у |
пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, он |
по, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу д |
во.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина |
ца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје испо |
кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} |
по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис к |
ивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> |
пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једно |
ди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p> |
стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали ње |
дисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претста |
з школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало |
могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да |
је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и ус |
залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> |
у.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа |
е водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су г |
ман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није ист |
лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом |
у му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није |
мо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је пон |
и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се р |
стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p |
н здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још |
.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно |
сле устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пуст |
сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђ |
о тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: зб |
41" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{ |
ум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широк |
овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који бро |
Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђ |
а седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци |
ја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много |
ста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште от |
ромењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли |
ечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, |
ом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а |
<p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зид |
p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке |
азисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела сно |
о шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића |
неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један пр |
кола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и н |
о осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, п |
удног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <d |
ође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — за |
C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама |
а.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и |
ојим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано ум |
ене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору |
му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, о |
н није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на про |
у момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, п |
твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као д |
опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите ина |
ичила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је каш |
нтересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из нек |
ње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, |
као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од |
мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланча |
друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једни |
ш откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и те |
нади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, |
Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ј |
цима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која ник |
иге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово се |
мо трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ о |
авајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске дев |
н, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трг |
мбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, |
иде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном пр |
и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chap |
за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Ру |
њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о в |
> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> < |
е у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад |
а му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздрави |
d> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учи |
егова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице у |
говачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово шт |
травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не шир |
ланинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој п |
о рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, к |
на, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средин |
в, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњ |
када, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огро |
и недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном так |
осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Двор |
n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је |
а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи |
ио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p |
се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницо |
а, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</ |
ј срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне у |
Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти |
оју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n= |
/head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још го |
зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму св |
коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само |
жује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, |
је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима |
Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џа |
пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и моно |
. .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на пр |
ила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити |
се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Б |
да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако |
м пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја |
Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Двор |
тална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, |
дитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли |
војка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља |
, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда ц |
а хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Св |
колико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито |
<p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Двор |
, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осет |
рво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знај |
е се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом |
цама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтед |
стављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ и |
енило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је нек |
у сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без |
ђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p |
му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени |
а ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свес |
тала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју |
време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје з |
— рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотогра |
. . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнод |
но што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</ |
ања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и в |
<p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај |
} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело |
Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писм |
р трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи |
и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. |
ка каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{ |
.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не пр |
<p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— |
е морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади чове |
нда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у дев |
ена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је |
</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова речени |
Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно ку |
ућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руц |
деран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Д |
<p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћет |
је чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао |
аницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</ |
изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно |
} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb |
вет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планинс |
жити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам. |
је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесе |
уне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад |
се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ј |
жда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу |
е никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хл |
} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{ |
извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински чове |
однија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} По |
{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их |
ала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скри |
никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, |
м се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила |
атим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— |
<p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p |
очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њ |
трашно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом |
ан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна п |
пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— В |
долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> |
увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред |
и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се тр |
ађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према |
оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе де |
гла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, |
ркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га с |
енција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац |
о.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен в |
да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од нем |
ите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило |
а, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Ту |
тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади чо |
само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у д |
ећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши |
ило доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан све |
иви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној |
оље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка о |
шњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из јед |
Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу доб |
p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца ни |
га не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички б |
времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца кл |
евојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, т |
нка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да |
тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бру |
} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мен |
у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи |
мео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Дани |
шка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом пос |
е ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то |
какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је у |
то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је |
едан њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским |
будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатс |
рбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде |
а каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кри |
одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти |
ци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко ре |
јка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> < |
у »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с п |
не крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа. |
страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они.. |
</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из п |
кала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога |
и слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— |
ила пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, |
е питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где с |
и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зн |
одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зид |
које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао |
/> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош |
етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type= |
мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не в |
је била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Види |
својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света |
да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужа |
њао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док |
ом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила .. |
и.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надам |
емеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео |
ила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је пал |
е, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тесте |
слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је |
гледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе |
тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у |
презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као |
Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу |
тим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим |
дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била с |
љског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — |
на под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних ве |
овима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о саст |
ећ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет беог |
рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, ј |
ко лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да |
и како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било њего |
оме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и |
а снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким де |
на, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Д |
га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог |
id="SRP19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје д |
ницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју ј |
а је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>М |
де се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна фло |
очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између х |
рда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је л |
а ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је |
хтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним |
него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} |
следње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад |
ости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од ки |
Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, ч |
родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Би |
двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне |
жицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Г |
њавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико м |
ња, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упит |
ако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} |
ви од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, |
он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све |
вој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном к |
е приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у |
чи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гро |
одило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с |
а загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде |
.. има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме |
лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло д |
кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила |
м и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сва |
руника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског вазд |
450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће ви |
чка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен |
га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао |
нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и и |
та ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је д |
не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди сла |
о.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ |
наког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пену |
дан венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спаја |
ан: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један |
али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осе |
је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови |
>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка ј |
а улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум |
ајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово ј |
равили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису см |
ама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену |
<p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиш |
а на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије |
је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је мога |
Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је от |
речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило |
имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И ре |
тијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто в |
/p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право |
девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти |
е судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p |
нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није |
већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Маша |
</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове зако |
орио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се јед |
у није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посм |
ц.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упр |
једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још |
} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повод |
кинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцве |
Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</ |
капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом мо |
ећ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се чов |
таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> |
дној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографи |
це.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</ |
{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од с |
ле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} К |
он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као |
азвијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{ |
е изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала ф |
/p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко д |
е у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарск |
рдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или по |
о од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, |
је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ва |
згледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху не |
одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика прест |
не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> |
ло сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца нал |
Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичк |
тоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метн |
и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да |
ија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет г |
су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то зн |
</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запитк |
во ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ес |
а мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади с |
> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је прол |
наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове поз |
ки.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омл |
спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је оста |
титала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати. |
готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу н |
фисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређ |
андаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као вр |
вештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати |
Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јун |
бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једн |
а од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног |
црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошк |
е као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потму |
киде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче и |
м куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптал |
а је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред о |
tle>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети |
паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смеша |
о.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена п |
инеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, ко |
у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: с |
игуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
х снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао |
а, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова с |
дове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњ |
простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је |
де? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госп |
стали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти озд |
од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло |
тоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један трен |
ним осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече м |
понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографи |
кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда |
није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао |
је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него ик |
ре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у |
орија: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих |
олести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој |
<p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај ј |
.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се |
тима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим о |
јом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер труд |
е било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као |
</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет |
ој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу |
, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што ст |
лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица |
лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то до |
ден га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више леп |
ад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збиј |
д блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, |
на, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање. |
е девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Скло |
.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одм |
но за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је |
им, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и ст |
излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади |
до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантериј |
душевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназис |
<p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад |
:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, |
.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Д |
емљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе н |
лфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов |
алазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле |
p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око |
је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доб |
са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од ц |
ања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живко |
дило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ј |
ко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p |
p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад |
етске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и о |
А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она |
као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... |
</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Дан |
ђу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још |
е радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да |
ћим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај кра |
менљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот |
је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> |
еле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лиц |
јачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу па |
> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш |
поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати в |
е учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је в |
у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је |
ице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе. |
девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је полити |
ала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад реч |
азвученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — |
шана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалица |
гледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој п |
у.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништ |
у и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га |
се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја |
само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као |
— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је |
Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао |
оши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимн |
ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а |
се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, |
ну душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, |
>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, te |
ита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасн |
мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже п |
ли рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо руше |
и се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која |
ом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер |
и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, |
илозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инс |
— Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се |
0_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у |
само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчи |
ако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растерива |
што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на ша |
ије могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав гр |
кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве ко |
их образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У први |
орски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа |
накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, ко |
је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељи |
слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="42 |
комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних |
ред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло ј |
и једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерим |
била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаш |
> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана |
а хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед |
тела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Млад |
е рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака др |
а час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на |
ње и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздах |
м кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младено |
ва и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако |
от пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову |
итким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div |
а је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте свет |
ву и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: |
а у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат крат |
гом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и ка |
ва пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и М |
а заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио једа |
/p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обу |
ему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва |
нице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је |
правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепо |
ви.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: |
олако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми |
њој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је |
44" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S |
претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био дос |
лих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину |
вори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину |
овом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени ј |
тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожал |
шта није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, |
ета који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се |
трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба |
он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала |
покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних |
/p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; он |
аница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али |
трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице |
се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му у |
од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једн |
је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо ви |
> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="44 |
..{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излаз |
трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, јо |
срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навик |
о даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, ј |
лер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, м |
је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда |
оноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој |
дног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, |
е онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парч |
/p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... |
агих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта виш |
ла да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужичк |
и присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на |
рошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он |
плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни |
рију са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посма |
/p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, |
јмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на |
ве зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља |
изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Да |
ну која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити |
и двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне ве |
у или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и |
ашна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и ре |
... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак |
извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне конт |
му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало |
е изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово |
Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно румени |
у сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде |
т, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав: |
:id="SRP19110_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дв |
мисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од ње |
садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дн |
рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што |
и од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује ги |
н ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га ј |
сатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p> |
у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... |
Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него |
варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> |
ајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају |
да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је |
ом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну ру |
Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и |
њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако |
дисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фо |
лина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} |
а на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изб |
дило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p |
Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — о |
који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџас |
едњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњ |
т писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показива |
смо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</ |
ругом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која |
еселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пу |
и да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљ |
уцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице кој |
у нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевс |
ма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{ |
сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешил |
у куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих |
му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да |
нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— |
мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу |
чи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њих |
распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица н |
на се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и г |
»Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети је |
Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад с |
јке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него |
{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догоди |
рајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче |
S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити |
лом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} |
ињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чуд |
е он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилази |
</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло л |
говори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— |
а своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње |
страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му |
и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта |
ећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} |
ници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним ос |
к?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.< |
бјашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То ј |
вде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} |
гледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пу |
сак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, |
им, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје б |
однесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. |
ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би м |
а за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој пр |
адића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који |
едњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене кој |
их, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је |
вијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега |
b n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављив |
више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов |
гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног |
кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово за |
и Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екску |
у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђети |
ве речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који |
љала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања оче |
е остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} |
звртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фар |
ни вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је п |
таклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или б |
на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, с |
у свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао |
ао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су раза |
последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p |
кинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S |
е што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпо |
викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако прост |
пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: х |
ет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се г |
но за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бац |
стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери |
ружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очај |
вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорил |
лији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади ч |
девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Ш |
ротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену ко |
н Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> |
не луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту |
људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно |
машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у |
Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> |
узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле преб |
етала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p |
ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и д |
ва услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу ва |
: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који |
тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, |
аве, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као |
ликим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себ |
ш по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трго |
омак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико |
е био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од |
Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком мест |
ао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невес |
е које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних реч |
а.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ј |
је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приме |
о.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свиј |
м Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изне |
у стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му д |
ко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изази |
да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свег |
дан камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевим |
обу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом |
за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одгово |
</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко к |
ахну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде бе |
на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто |
ајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацу |
ерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопа |
да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопас |
м и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, гот |
уђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља |
осио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале |
Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изна |
свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њ |
је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена |
> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се |
ска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да |
са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од |
>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајст |
тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и |
ке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била млад |
донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Сп |
м који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда к |
p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— |
ред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење. |
д прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао ј |
шта, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — про |
ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурен |
оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље. |
слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му нек |
лико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агита |
кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена |
а се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мр |
тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разгово |
ети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим љу |
егали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим б |
као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, |
Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n |
анца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно |
је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, |
е понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, |
, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова |
би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање |
исли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца к |
ер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Дани |
уду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је |
} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сва |
е несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око |
Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из |
био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један |
јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела з |
ене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћа |
мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веро |
е, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се |
волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори ст |
странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи. |
помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</ |
војим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да пок |
ред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му |
о све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго г |
дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али с |
цама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је |
а нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађал |
и грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојк |
и још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности |
х кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> кап |
за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110 |
а меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали |
ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан.. |
р пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету са |
, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећа |
ога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p |
дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је |
тељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У |
види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са |
о је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопаче |
и.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступа |
тиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његов |
они дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у |
да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око с |
је остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су сти |
вој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на |
речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако |
ље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински |
ланински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, л |
о њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} |
Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањаст |
јао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко |
да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о |
е напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурени |
ржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још |
да, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, |
девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{ |
рао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она пр |
е тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије т |
сели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта |
а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пош |
Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и дод |
о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— |
ших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог ме |
бе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадн |
вања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и |
пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, |
скимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, |
а једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала |
е то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је удар |
ијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило па |
тале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у |
целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице пре |
бе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па |
путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у св |
ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, |
светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересант |
ш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: |
ле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним ули |
под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграф |
јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: как |
сле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала |
не, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са |
це, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед за |
рима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом во |
{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишље |
е?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неран |
бне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе б |
ету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице |
њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb |
њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао |
оворе и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још |
једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, к |
погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> < |
»живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, чо |
ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n= |
довољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} |
овала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је |
ци се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она |
јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њен |
тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се прев |
љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже с |
т Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху пл |
очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Б |
врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по ре |
една мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим су |
} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да |
дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а на |
сала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у |
о на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> |
војио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стихови |
е.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао н |
б, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p> |
крс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Све |
рва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се однос |
о могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које |
рафишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жен |
мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, ра |
те, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха |
наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог |
ову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима о |
а, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом |
и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала |
ива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} |
опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стр |
ко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу |
школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као |
ти, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку инт |
ли по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис |
а мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романт |
ече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мај |
ма и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био то |
вао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну п |
ло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на ме |
ош више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, |
а Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово |
га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун |
Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућ |
за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта |
овога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.< |
.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко |
шки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше |
акви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој истор |
ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су би |
али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа |
арао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан |
раније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! |
вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1911 |
ба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана |
ала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> |
ују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом р |
неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз |
како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је б |
ој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка |
обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу но |
чки.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао бати |
заустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан |
Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, |
ину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпре |
е готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пос |
промитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошк |
него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду б |
Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он прод |
ојој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ус |
»Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала вазду |
, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке |
далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — р |
i>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »за |
ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, |
а.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој р |
руго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старин |
{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер ј |
глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га |
да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ. |
лији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће |
у, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са |
ерно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети |
Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.< |
ор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности |
неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> |
уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио |
је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду |
несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно б |
ечите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак |
<p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је |
сет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Ма |
т.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовље |
} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави за |
p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p |
ту осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферт |
ка, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у |
ко треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је ос |
/p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнул |
е нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се гр |
његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима |
аницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета |
<p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је |
ију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p |
не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се |
руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних |
ивите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на узда |
вске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао с |
пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно |
сле је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињств |
јем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био |
осматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, |
ије.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана |
p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за |
их обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до сл |
еће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Ц |
о своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерст |
е услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира ман |
упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и |
још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, за |
који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир ки |
и посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотог |
рним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад |
м труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити не |
а од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано |
. а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас н |
стан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досад |
бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све т |
празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео н |
гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип ку |
Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се |
о тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> < |
и? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто он |
рош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несре |
ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака |
на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је сп |
бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале |
признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна с |
о су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој |
роводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости |
е »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко |
и, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} |
</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњ |
ео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати нек |
зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуно |
head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест |
?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао |
нцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да |
војка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у сре |
љивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са дев |
јим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све |
лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао с |
амен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђе |
лепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— |
. и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, |
рош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се п |
p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџа |
да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили |
е... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са |
и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није х |
, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимнази |
} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу |
ади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима |
ки осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату |
прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.< |
S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој |
ја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, н |
која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу |
="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале ме |
p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја |
ом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите |
о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S |
до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек |
о даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Пес |
које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, |
прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам ј |
и Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетак |
ла с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то заб |
а, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чу |
ди човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да |
неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушива |
примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је |
ти.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Да |
изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, |
{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од в |
... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излаз |
и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењ |
бодно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радник |
Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Би |
пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Мла |
лави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му |
светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом |
гледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је |
еш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} |
своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Двор |
Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда |
... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је би |
к, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, |
ку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем ј |
естрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</ |
урити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се да |
Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље ни |
ном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак |
.{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> < |
не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и |
поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се п |
ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</ |
ађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендија |
хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зид |
и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести |
и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је пос |
писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да |
ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заб |
Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Дан |
{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чеки |
, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном ка |
њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити . |
е жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирну |
з сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промен |
ad> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из ш |
тајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и |
ребало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напав |
ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p> |
ски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је б |
рски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било |
<p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није |
одно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> |
тао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињал |
лимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихо |
у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао са |
одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним |
авила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила скл |
А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав |
д улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима |
д, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подиг |
да кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљада |
еке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су нар |
самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да |
тео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; би |
з куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико ви |
водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан про |
девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко |
ка Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су уж |
арошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те |
диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масива |
, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, ст |
а, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стре |
ноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} |
р је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi |
е слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али ниј |
ије била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирал |
је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој ј |
да мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу |
.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Бол |
зостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде |
але целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице |
вета ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушк |
о.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуља |
едног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут |
која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са ро |
p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намешта |
ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — |
човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвално |
га му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Дво |
вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити |
ћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} Т |
има.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргова |
осетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је х |
е у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца |
уће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на ко |
нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љу |
дима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> |
оји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Неш |
то Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, |
аробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, |
спод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њ |
ми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да круни |
а док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се н |
, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке ку |
<p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Ј |
их.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p> |
} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбу |
нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" |
{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p |
Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на |
да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натму |
ице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успе |
су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с манш |
малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, з |
себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, |
Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је бил |
освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држ |
о у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему гово |
е је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана |
он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.< |
крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било пр |
ат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кр |
убоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви љу |
кенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и т |
сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као |
рака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, |
на.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних о |
о одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимна |
екој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једн |
стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином о |
од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуварк |
удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви |
та, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види |
анца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интере |
је свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, с |
аничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трг |
ао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало соција |
застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и њего |
ене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, |
напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно |
бока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као |
тати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још |
није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубо |
а и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у |
>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежно |
Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до њ |
ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града |
ни ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргова |
тој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интерес |
чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.< |
оримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одб |
>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, |
="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених м |
али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе је |
све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало |
е да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимо |
} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да с |
е бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано жури |
еда оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напо |
е мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не преб |
— Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} И |
и.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљн |
је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Маш |
мену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је к |
ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су учил |
е, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким |
S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице ме |
еби плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забац |
анинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га вид |
они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље |
лочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са т |
невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само вета |
ти задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-В |
еликим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњ |
досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина њег |
, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да м |
их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и |
ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самов |
{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност |
што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> |
ацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зи |
ла, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затв |
етрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена о |
ада, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати н |
о на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне. |
ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много све |
{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане оп |
аловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно . |
на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж ур |
д Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Сам |
ад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> |
.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нис |
то дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од |
p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам б |
који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он |
емо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била ду |
корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на |
разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира |
p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, т |
екујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега |
шно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Ж |
јка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те п |
ав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме |
после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Н |
та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прв |
чези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, с |
рах ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... о |
Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије кр |
<p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, д |
ојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала |
аљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Мл |
седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час |
оје јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе игр |
Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И |
је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче |
на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене. |
че једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даниц |
та озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине |
школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> |
рди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а па |
атке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад реч |
ml:id="SRP19110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је |
е.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb |
гани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну тра |
А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пањ |
дник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подн |
— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p |
а свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да п |
је је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико х |
ине су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не п |
ој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикам |
поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо |
го у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, |
губио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред |
о се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S |
ки занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откри |
и запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разл |
лним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од |
ошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да |
рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило |
било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Ос |
дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасе |
рупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Маш |
амог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима с |
оворила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> < |
х не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Тур |
, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен ниј |
" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије |
пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласн |
надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодев |
арица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто |
розорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, какво |
ио досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од на |
ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, р |
ке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енерг |
првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{ |
њала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} |
оћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и раз |
савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је ови |
отињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћу |
на је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрм |
p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, |
/hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју ј |
где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од |
<p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као |
у слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се ч |
лацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуља |
вих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдог |
ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито |
пленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на гот |
оред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опу |
} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с |
е од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета |
био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Дани |
амо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва |
или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, зап |
ије са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се допи |
нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно исп |
.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачко |
то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи пр |
ик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепас |
е ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим |
деновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се |
То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој ва |
тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> |
но, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна |
м писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш к |
Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са |
е продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети |
{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно |
лазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један с |
башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чо |
ног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргован |
је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, заст |
да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио м |
свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни |
афима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њи |
з уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> |
ла да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљу |
о, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима го |
ки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је |
вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покрета |
после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и п |
е.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда |
а варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он |
н баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је |
стави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што |
> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{ |
д музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; м |
у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p> |
цом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу |
.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Д |
> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више |
еодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари ибер |
је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у њего |
да је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести оч |
и Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други |
о у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где с |
</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије. |
ренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која |
л.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била |
, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га |
а.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак. |
је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу |
највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не з |
зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пре |
благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта |
p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје |
еда изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђ |
</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржа |
радских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је он |
а светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пр |
езначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> |
а његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње ни |
у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="4 |
е његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, |
ле око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано |
подин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p> |
друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер с |
p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања о |
мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доб |
је су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочит |
девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитив |
н.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — |
Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удав |
е марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред |
з гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незауставље |
. не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван |
жао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њ |
тио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа |
</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом ве |
атрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> |
ила сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била п |
.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дра |
, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не у |
речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, |
рства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p |
о је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фата |
инила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео уж |
је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота |
а.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут |
о овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— |
у, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Остр |
<p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{ |
гије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црве |
и са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега. |
њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стеза |
аћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од |
је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој |
Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог |
е накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он пола |
бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на |
та.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотограф |
рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом |
о Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој |
ж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Бо |
лу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе |
едан камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена < |
сна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више н |
аповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, бел |
ласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ств |
лада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и |
он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би |
ти често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и д |
48" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није ни |
се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам пронала |
је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела ј |
за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздра |
ерује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— |
ам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да п |
а усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изглед |
еранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним кап |
S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са м |
а Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али |
а из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: |
убљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, ку |
ков.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота |
а одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани јед |
аница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то |
шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене |
Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те |
</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... з |
е било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорим |
ја је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и пр |
ред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је ви |
делу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен к |
политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим пал |
Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље |
Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S |
но оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала ј |
> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам о |
<p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка р |
то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једно |
од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра |
, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајал |
хта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасој |
осио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се |
во време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је |
/p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, |
, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ про |
је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био |
о му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео |
ислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која н |
слио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песн |
<p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја м |
— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их |
p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће |
баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S |
у око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На п |
ише, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него шт |
да и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који н |
<p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор |
е.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот п |
чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, |
Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између |
<p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав гла |
а ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски |
крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који |
ајзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и ре |
ања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> |
ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а |
а се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то |
> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жал |
дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћ |
бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао и |
у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмех |
ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, т |
школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отрес |
љубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић ј |
а, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је |
н простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа |
већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, бе |
ом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио |
а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају |
рицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека друг |
приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био ј |
ојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио о |
савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које |
ема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортанов |
е био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром |
губио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све гла |
те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми к |
>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте |
одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на |
/> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би у |
з овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али |
ница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике сте |
лоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом |
обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био |
закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« |
ици.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улич |
само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је |
несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где с |
<p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једн |
исма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није с |
ржећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунц |
ојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко гл |
Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичк |
чине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>тргови |
му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалиш |
чекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се н |
. оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми т |
љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад мо |
аве.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу! |
жним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ |
путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S |
штењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда: |
ки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи |
ист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрав |
>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око в |
Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машан |
седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p> |
е скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме |
иком чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стихов |
је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови м |
ти овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавањ |
био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син ј |
ужити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; |
проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осуш |
, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несно |
тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам св |
шце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брд |
ега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално за |
притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који у |
его шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много |
ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад |
рн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Виде |
и, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга. |
искивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире |
повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и п |
великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим |
рвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је з |
улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се |
ио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог позн |
и у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломк |
сте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео сп |
е јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе п |
се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде ду |
p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говори |
и Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је т |
ва успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI |
х се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром де |
на је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње |
им паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју ј |
рош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> |
не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, од |
но дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и т |
провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бра |
стрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове |
зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина |
, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни |
лико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојк |
RP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијен |
облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала п |
не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло |
човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је |
је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историј |
час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — |
к не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности |
ву тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има је |
е истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га |
</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} |
овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он |
час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим плани |
ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су |
ви Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је |
ачајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у |
и: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, реч |
писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да к |
савала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам от |
ве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао н |
ко, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова |
некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од |
су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p> |
који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује |
Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати п |
ог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред |
романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач |
мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће |
идање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немар |
ико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овам |
урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, н |
ви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тр |
дије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут |
, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио ста |
системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да |
ице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учи |
више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у груди |
ежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и |
} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се |
<p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— |
ко пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У |
новала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали наро |
ети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пр |
редајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n=" |
јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.< |
да зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на м |
рних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто |
ворило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Да |
ти.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и |
Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан |
ако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, ли |
викама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних рас |
>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од ув |
ву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p> |
и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово нев |
и је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти |
љене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала |
оја траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање |
к му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао |
не кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су уче |
вота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београд |
.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не |
дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен |
сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и за |
S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</ |
збожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како |
е родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју |
су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје |
дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је |
стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је зап |
ене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разв |
посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављ |
ного лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке ко |
ош Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да об |
Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показ |
човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао |
.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напр |
некле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде не |
не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол. |
{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече |
е без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске ге |
ру њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Млад |
е: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као ро |
, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано гов |
жбе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним |
излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншета |
избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, п |
тавна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Он |
у главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу |
клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« В |
целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — |
ма мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се жу |
се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} |
и непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је |
се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом л |
дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што с |
д видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему |
ажје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви по |
од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећ |
<p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светло |
презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово |
ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, |
рског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици. |
па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време о |
бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је |
p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— И |
шала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње |
од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се |
најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. |
и као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} |
есетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко с |
мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже вод |
</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претс |
јапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p |
едња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специј |
p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају |
свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињс |
о газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа |
н и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђет |
прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница с |
дне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> < |
о се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је |
знад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га |
же бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што |
асцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је б |
оши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила |
ад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} В |
н извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{ |
ио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, ни |
ј је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грд |
ора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Мла |
мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љу |
_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору и |
смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје непло |
пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са |
но:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Во |
од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као сл |
а говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре год |
мешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада |
а тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </ |
одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастел |
ас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао жи |
али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрас |
марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разум |
као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, м |
S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у в |
е калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворско |
етко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспрат |
као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, |
} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегр |
рте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укор |
н ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна |
Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који |
о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично по |
</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништ |
а је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодр |
е било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима |
— промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на |
крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више |
стима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко |
убоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак |
о у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Д |
</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p |
тњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, |
ом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној |
су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажер |
а.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза |
као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стог |
ш више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још |
двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даниц |
ица примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто |
ија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужички |
ости, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог раз |
ма у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} |
се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је |
, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете |
ује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осм |
наче опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше |
> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашк |
ографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, |
фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим формати |
и. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашт |
невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му |
} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и |
био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добр |
губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} М |
ње.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од |
а копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би м |
ештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" |
а и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили ко |
обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од |
одним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гим |
одину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се |
утра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми пока |
p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> < |
заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов |
.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном |
пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напр |
ин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, |
p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи пре |
о одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — |
Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам |
Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче |
је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бо |
еник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарал |
ње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој пала |
је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом |
ишта постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запаж |
<p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, |
филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Да |
и наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћу |
} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, |
де код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништ |
сли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S |
адама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку |
падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке |
с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често. |
ма, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито к |
а око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих |
ије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевал |
Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво по |
ан слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју |
к дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему |
, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:< |
ип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наш |
мановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично с |
евих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине |
{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не п |
вета, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу лед |
е Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози п |
Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, |
дгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовал |
г трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је ути |
е.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са в |
сам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука |
е школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре мла |
асојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и пи |
којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> |
преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих а |
ка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом мес |
зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује д |
их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <di |
ављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не |
ала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога шк |
, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић ј |
е што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопст |
ечи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једн |
у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то мо |
т.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим |
о је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— |
ежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, |
ада, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој нош |
о бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те та |
кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чек |
ово, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га |
жао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, на |
паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да |
ти све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасо |
ла ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње з |
ела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радници |
, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га ј |
ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу. |
шег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се |
Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони к |
ије разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме |
је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој |
дну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које |
ји се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стар |
из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, |
и, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи |
а леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највиш |
"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше д |
тских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини варо |
роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио |
штво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{ |
по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срц |
, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао |
љив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до |
>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, месн |
ти очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за по |
отле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом .. |
d> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на њег |
е, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старо |
заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у |
гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће д |
а ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш |
ах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газд |
а.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разло |
леда у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она |
ним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива |
на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што |
старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, ди |
овничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тог |
је, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавни |
ике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p |
вало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине кап |
ће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l |
се и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у свој |
и стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> |
везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, |
дели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не |
и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quot |
к варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он |
, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених гру |
аначког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења |
ез ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био ш |
рафу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« |
да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и с |
ровим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло |
адном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, б |
малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној с |
блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало ч |
/p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по |
носила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у з |
о коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади |
се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га н |
ним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући о |
аичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом др |
у дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциск |
где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета |
е толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књиг |
и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечк |
, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па р |
>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На |
арошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</ |
ој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снов |
матралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девој |
вља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој |
/p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... |
је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраз |
рошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комши |
Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу в |
и начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам |
едан јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао |
писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви |
зу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу |
о њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству |
а додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се |
нажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати |
p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао |
роше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је пи |
аву и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала по |
стерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледа |
и како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље |
е продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних |
ко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имал |
се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљује |
ног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, ча |
нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— |
рбера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— До |
-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ј |
ан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним ку |
пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене ути |
вђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не |
Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и д |
рски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко |
овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе |
та, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Б |
вљало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст |
су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутил |
брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна ка |
...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} |
ом капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од кап |
p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, ч |
и му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио |
у слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лис |
им брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сун |
} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко г |
вршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један ј |
ђе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која |
га цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђет |
празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао |
љиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна |
авату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу |
кој величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те |
ета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљ |
очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што |
ђе жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске св |
нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош |
ти занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од |
као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом п |
ву.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у |
па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на з |
који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која |
као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} |
мете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али |
ежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала ј |
латког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није з |
м осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасав |
ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећ |
ежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, |
Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као ше |
разна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, с |
виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда в |
да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и |
з душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S |
у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно |
ком улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био кр |
е.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске сте |
проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље ја |
ким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, а |
хајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пу |
је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да |
ном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по |
е било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> < |
, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, уда |
и змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад |
дух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, ја |
постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> < |
зак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило јед |
н.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он |
дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића. |
ости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није б |
оле, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је и |
дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати |
осао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећа |
да у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нис |
36" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љ |
почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било |
>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашк |
уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји |
ркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се исп |
свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" x |
8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још |
људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, раз |
ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интерес |
Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, |
а, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком |
ен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али њ |
од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањ |
ацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн. |
ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који |
Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом с |
и су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру |
расле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S |
вора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној |
етавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине |
— а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко |
а, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмо |
hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на свак |
сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло |
и се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејм |
.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се ч |
о.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали |
ено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео |
у.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шапта |
господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Б |
ин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначај |
нствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све ст |
{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна уж |
а, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове м |
p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има је |
узама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну за |
{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> |
и да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p> |
ет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Св |
томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио |
огао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да |
— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде |
се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од немора |
, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S |
ске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава за |
ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар? |
е познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се |
адве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепооч |
слио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, ка |
вачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хт |
је понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p |
, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је б |
Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде |
је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода к |
паљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу |
рупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз |
Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше |
" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта |
. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом од |
лином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, |
вога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друшт |
рин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона раз |
х је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... и |
опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима сам |
, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, пр |
ма, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад |
узе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и |
и им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ог отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом сво |
ке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, р |
пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жа |
40" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела в |
, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме |
другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала |
пенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то до |
ближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене рег |
негови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дан |
г на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div t |
це? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим |
м девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико ни |
санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По |
би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа ка |
први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед |
ве је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће н |
шио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште |
м каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у дв |
копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Г |
, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У |
било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало |
.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе |
аду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао си |
газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала |
иво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу |
леко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светло |
а опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео зб |
идови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни |
амо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подо |
але, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већ |
њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту |
ао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, о |
ли му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле |
не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене м |
До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном у |
љао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Св |
души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, |
а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде. |
угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала б |
неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудн |
или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ош |
увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није с |
ила Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногор |
у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, р |
пом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шеш |
м између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се |
S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мно |
и преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, |
Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње. |
кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништ |
ов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка ув |
аница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као при |
ко Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано |
чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам з |
а као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Да |
је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову |
етања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопча |
рвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта |
ешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак преле |
мо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је |
/p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај |
по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обад |
а нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у |
н супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девој |
, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type |
ка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Је |
ене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи |
то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало св |
, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S |
д Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припад |
вом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне |
их младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залис |
ортрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p |
{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једн |
тељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке шко |
ије знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стаја |
чко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица |
девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и с |
ање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега |
оси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка |
у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вар |
не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један |
ти још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— |
p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и п |
мој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, |
га, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> |
и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао |
е плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрат |
ије падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љ |
блетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: |
листави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски |
у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеск |
га слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода |
о као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица. |
ма.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и млад |
слепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због |
чи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи на |
а, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићи |
у се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} |
ира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није |
у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се по |
тао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче |
крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним р |
јим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за тр |
ећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две |
н округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама с |
сто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и |
х је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидин |
је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји |
апућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога |
века, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> и |
погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену тр |
вљао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам т |
раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече |
ићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није при |
сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била приј |
о вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас |
а стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред ње |
а крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се |
е слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала |
е кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интерв |
узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Да |
ако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванан |
градских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном ц |
, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је т |
ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевим |
рхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном |
е остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућан |
ао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим го |
>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Де |
оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испр |
д су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да г |
рафиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истуре |
вор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити |
ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> < |
кулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уко |
о да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте вар |
ло се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Т |
</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким боле |
</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што жив |
погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, т |
зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, ру |
песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у |
орао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови малов |
иво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> |
мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, за |
уку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.< |
оздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек |
<p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос вр |
морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин |
тком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из |
авала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерил |
што више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи д |
оклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те с |
ко да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али в |
овачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом дру |
ји ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао би |
номе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет |
.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зац |
. и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чач |
е друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога |
...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она м |
> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Ка |
десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се |
од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког от |
о треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти |
е подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне |
ачи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Жив |
а шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га д |
ој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао |
каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и |
угом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозно |
црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, пр |
није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдо |
сао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као иск |
ао изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један ш |
лине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле неви |
нимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слу |
оз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је |
о усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости прод |
она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке згр |
је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштен |
а због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у су |
е то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највиш |
их наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред |
една <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији |
и фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ з |
е зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који |
Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима ф |
ија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него |
пасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао |
уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа |
то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и је |
дног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још в |
оправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница за |
/> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуља |
н је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је б |
набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек до |
од именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути д |
није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, зал |
дељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, поко |
о залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атеље |
један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се |
често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, је |
вац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, попло |
/p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{ |
ну службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се ло |
је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо. |
светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на |
ашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву с |
кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зв |
{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Дои |
"SRP19110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворск |
саћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да ме |
без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и |
ди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом |
је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке м |
нила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од оста |
, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом ма |
вао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> |
ластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф з |
стор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго |
ри тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетн |
жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> |
руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади чов |
у интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту |
, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких |
елу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и ми |
овори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лет |
ама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — |
ивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и |
ом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржа |
<p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста |
div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као г |
од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавил |
од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се шт |
е могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девој |
који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јов |
цом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> |
{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа |
орски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила |
глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшал |
.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је |
љена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе |
нски тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Ув |
школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да о |
иви за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб |
трашно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близа |
з прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова ус |
type="titlepage"> <pb n="415" /> <head>ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> < |
, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао н |
спраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сирома |
адо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p> |
је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него |
равити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; |
ен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјач |
вај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Д |
дији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састав |
ма.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњ |
о Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса млад |
е како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух тре |
ане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо под |
ца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Годи |
о се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек |
ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сет |
чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак с |
зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису |
ини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све |
точишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице |
тране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p |
орским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква м |
покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</ |
да.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје |
>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер |
ише видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="43 |
ушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, |
е, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не см |
н је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине п |
варао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом с |
на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прн |
едан прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна |
рија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им из |
но и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја |
/p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је |
похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи не |
<p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши чо |
е као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе ш |
.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке го |
, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко т |
олеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Дев |
има, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, |
угим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, ше |
а седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је |
ражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде после |
не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће. |
ену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане кој |
ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио |
могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је |
бичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњић |
одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносно |
ода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</ |
које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их |
ира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А гд |
ема овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао |
ни оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњов |
p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се |
иста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у ов |
} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога |
ену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xm |
аница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка о |
атину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је |
се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n= |
ну.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под своји |
плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, |
шљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, |
рудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у в |
шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у р |
а.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са не |
што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише |
биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Он |
млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу |
S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, шт |
алеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној муш |
њала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади |
је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој |
зивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео сп |
«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Ка |
запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу |
а слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој св |
је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет |
="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је |
е раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према с |
ом истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указ |
оздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени.. |
фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и ок |
<p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писм |
ле главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацај |
пут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумил |
човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али |
адњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафан |
о млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светко |
дске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... |
p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пун |
ата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поруж |
ило је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је |
д као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она |
еље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговар |
где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако |
.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале |
града?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од |
и... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа с |
нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољ |
богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе не |
ике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено |
оком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држ |
топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадн |
у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, |
ао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да |
својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> |
осматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни о |
} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђ |
овић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мај |
се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} |
младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, др |
лар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко |
</quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили |
изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за |
<pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам ј |
брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен с |
м свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог да |
више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, |
ивко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаље |
ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као |
рењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, м |
м.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да поно |
селин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хте |
де хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио |
/> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је ф |
ала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном |
, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, |
ност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непозн |
ску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама |
д.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — п |
Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасој |
ознанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај пог |
е сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је |
<p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажериј |
— рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекл |
ци.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је палана |
ичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пусто |
ећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљ |
је крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопча |
ml:id="SRP19110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од |
био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слин |
ло се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.< |
ивкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се |
бацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен н |
ала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још |
} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке |
га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје друг |
ше њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет к |
C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах м |
е било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" / |
је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен ду |
ји ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за дру |
био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спр |
оглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била |
боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, з |
ало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно |
у траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи о |
едним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно друг |
као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>О |
ко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала |
роста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена јо |
с из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, о |
је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли |
а њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — |
од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој палана |
здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински |
азиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна |
м помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку |
ова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437 |
— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка |
ка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се |
чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворс |
дна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски |
рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку м |
х уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и пока |
да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред нек |
осле остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, |
.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан |
ткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и ост |
с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p |
... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И |
ер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један |
ацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Он |
левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— С |
оле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Гр |
ш вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романт |
е улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио |
било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} |
врши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, |
ошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну |
се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, |
дини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан |
оворила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> |
у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи з |
у, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који |
одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио до |
вала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио. |
осадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном |
е особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао бр |
аке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву |
p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци. |
е сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам |
авали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз сл |
сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она п |
/p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на У |
ографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бит |
ељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да |
не</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испа |
и, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија |
онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Ви |
ане пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <forei |
о.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим |
ма више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n=" |
ву новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то ни |
ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није пита |
да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она јо |
ово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење |
е руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре н |
ише него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтив |
оји је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела |
.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S |
.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино позд |
старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је в |
— рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p> |
није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око |
једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— |
тографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Гр |
, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет |
фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зиди |
ека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово банал |
осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало |
се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у ово |
кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, |
о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао оч |
рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Д |
уњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћи |
е смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада |
вала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је |
детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варо |
ја је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи т |
и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</ |
е имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за |
д градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је б |
а града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља |
} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су |
калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и пома |
и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђ |
сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје |
еоградских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпат |
њала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газд |
у, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена |
је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране |
ре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном в |
есмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне |
{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и |
као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребља |
дитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.< |
тир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. |
.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види ш |
/p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда не |
} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p |
Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња |
тан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p |
е смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Ш |
</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од ум |
а, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{ |
на избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Маш |
p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дрем |
егов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испо |
п неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији н |
са као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и ра |
цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под |
и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и |
нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива |
а једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн |
виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било |
се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глав |
придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав |
и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, ка |
ком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украс |
оду зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом м |
аченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је |
ојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачк |
под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.< |
је младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — |
, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућ |
даде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type= |
лика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих |
парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове |
ну који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу |
сту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брд |
шине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себ |
т.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго |
олу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмо |
је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад пр |
ица задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео с |
руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У |
е опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене |
спрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ов |
еданпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка |
ије прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је п |
да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гу |
ра и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— |
ек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, ист |
ука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али |
ма, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади чо |
ну старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зеле |
и живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од |
ије примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама |
је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додирива |
у поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он ос |
д оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило |
па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим сн |
тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али ј |
Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенба |
у на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре |
но другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу н |
одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} |
на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, |
тљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а др |
<l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БО |
девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућ |
head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, |
рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путеви |
гова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови п |
ду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту |
граду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и |
SRP19110_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски |
мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтич |
кшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само она |
ко дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш |
ло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Маш |
главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p |
и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... |
диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече ти |
е дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуц |
рејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од в |
од руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, |
ене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, н |
се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на пом |
ладена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи. |
.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планин |
ио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на ма |
романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, |
та кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, ж |
443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљи |
ront> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, |
корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива м |
ке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца. |
S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много |
њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се п |
и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, јед |
ени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још ст |
угих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је |
е, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као гото |
ојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годи |
е у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на су |
м путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, |
S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада |
веним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је ст |
оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после |
ви јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете шт |
снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</ |
лдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијуг |
љења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p |
ивко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планинск |
исуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недод |
њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је уд |
ог ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељ |
е једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, пр |
тиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, кој |
а сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p |
о се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избри |
ви замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пуст |
И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки ко |
ко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прециза |
не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам |
>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде |
да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена |
да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div typ |
уги пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, |
овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцк |
медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек |
од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки дока |
, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио |
е расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године јо |
"SRP19110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних м |
то оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и |
ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отиш |
пусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи М |
је било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана о |
ујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{ |
брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла ш |
урци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене о |
уци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је н |
и да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код к |
ере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у |
е.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бе |
p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова. |
</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један уну |
ганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситнич |
а дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама р |
де и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја пос |
те главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби к |
године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад |
отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала ч |
а је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила њ |
се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у ист |
.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и |
а и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се |
још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> |
на ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко |
н шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Весе |
Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да из |
оликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p> |
глављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је |
он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на ј |
авио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су би |
а један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачк |
је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или пр |
продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било пром |
те по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом |
>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову п |
нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нар |
мам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спрем |
.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} |
јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, |
, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељ |
смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комши |
н тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није бил |
што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију |
разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су |
учена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом |
е, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале г |
ва, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се узди |
бегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гл |
азио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изаз |
Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешал |
расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су |
</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Циган |
стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је |
ди човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у |
пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред варо |
ску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</ |
рошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје |
е се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прош |
чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у с |
е ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет |
је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се чит |
снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњан |
љом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у ли |
мах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача ис |
о.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало |
ви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегав |
ило је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изв |
чила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећниј |
>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хва |
е, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га по |
десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је др |
х очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на |
ети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријат |
ли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко |
оје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и о |
био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, ч |
ите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који |
посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом кан |
разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим сед |
ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло |
сладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је |
рдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено |
здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говори |
се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост зас |
волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео |
ног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увер |
каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пре |
, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави |
енили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девој |
соје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове саст |
> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Нај |
ичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као ув |
ео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тр |
једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у про |
у уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на д |
пута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није |
је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетињ |
гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се вид |
погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и м |
ланинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.< |
, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и пом |
о рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала |
училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкар |
ажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је |
нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао св |
а верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посе |
годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности |
мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, к |
етом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој к |
а кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала: |
ремишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео |
отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, |
од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{ |
црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један ама |
е правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворск |
.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се |
јеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на |
ше показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискре |
ајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотреб |
онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан |
но, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети |
ер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударит |
ђе на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} |
парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливад |
чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком |
о Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћ |
ат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кућ |
од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{ |
седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветав |
о сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећ |
p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамен |
ханџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су рад |
и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међ |
изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаље |
ве што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена |
игенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак |
ки јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ |
одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова жив |
суство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Беог |
> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— От |
је живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у о |
заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камењ |
ске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увија |
ло своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку о |
ознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је води |
ојима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница |
не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошк |
па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се о |
оји се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су п |
ем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да с |
тене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показ |
ски поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће |
ади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти |
е било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> |
зопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изглед |
{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била рав |
на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му |
атерију блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше с |
, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се н |
одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле |
до се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{ |
етља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали раз |
лаву под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Дан |
Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним |
је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n= |
научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити . |
им се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је кри |
не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро .. |
очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би м |
донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене ка |
било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио |
рице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени |
n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао |
и су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотогра |
лом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима |
страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис |
готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, |
о живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на врем |
је знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом мест |
овала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ов |
вачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни |
ин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда |
га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер м |
а злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у |
што каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опрош |
ва Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан |
а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих н |
а једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав |
ав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је ст |
а назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и |
једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ов |
а, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрш |
ицу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога |
/p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворск |
се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без н |
му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа |
без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не о |
аздарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био |
иже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S |
</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја |
овориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, |
је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није б |
<p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва заја |
<p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{ |
њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ов |
из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицир |
о.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — |
А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти |
<p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко |
али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{ |
о се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас |
ду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> < |
ст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S |
а док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p |
а ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешт |
ну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосм |
ашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога |
а, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је |
у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око |
атос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје |
ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио јо |
е је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</ |
девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није мо |
, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је |
се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи |
де се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о |
се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу |
дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} |
родирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо б |
х плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка |
мислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу |
тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вар |
а га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини |
се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун зан |
руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле |
они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њ |
ова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако |
lepage"> <pb n="415" /> <head>ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо |
ла социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се п |
о, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена |
да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p |
а него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где ј |
да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није на |
једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мири |
>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не с |
песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну |
до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима |
е брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме |
тлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се |
ши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована |
Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да пок |
аудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . |
де у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.< |
види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темељ |
живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот |
радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до |
ивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар |
ог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и с |
ављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забр |
ама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не до |
нам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, |
био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје |
нило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гим |
пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су |
ас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да |
ни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој ру |
ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму |
та, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенча |
ма за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метну |
кидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том у |
Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час мл |
се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну пес |
да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: |
Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} |
ти, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, |
м.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од С |
и Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба |
д мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосн |
љавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се н |
писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком |
а су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчи |
реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфист |
зију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — |
можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио |
е се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али сл |
свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> < |
каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их зап |
ја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без мн |
т из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимна |
</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... по |
та која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распозна |
дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би неш |
ло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били ср |
и вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је |
о гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се бил |
и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p> |
едао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачун |
/> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Ка |
чеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око |
вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична |
раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их |
зила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом |
ма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с |
напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле дру |
могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваши |
тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до др |
она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја. |
премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>К |
n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене р |
о лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> |
пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од |
сталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је |
звијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су |
сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав |
По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.< |
авим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој р |
ија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без |
та, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућ |
е мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} |
жњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и |
дини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, у |
а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини не |
ново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су раз |
пирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S |
днији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати з |
што другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом н |
појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрш |
х: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитир |
е нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљи |
видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се |
промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисл |
је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« |
света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу л |
а уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао в |
ске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред |
олицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је |
д прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} |
јавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говор |
ти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже |
се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке |
ла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да |
Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, |
оље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије |
пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху |
м и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово н |
ном стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз |
себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испа |
е ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{ |
ући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није ра |
ом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади к |
ивот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, ду |
итао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p> |
су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред врат |
ка.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била |
нфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, о |
агном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада |
м од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, ув |
тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа |
бе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— |
назист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се позд |
одили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, он |
од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од пр |
ји се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — |
ма је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него |
е тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, |
у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бр |
сно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пуст |
на ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји |
н са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Он |
ом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, |
ема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познав |
учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађ |
београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесно |
Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој |
Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална пес |
стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са |
била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два т |
ма.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> |
чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер т |
>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занима |
и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изла |
и тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од ос |
S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по |
-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка |
ући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим |
.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S |
ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђе |
а вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више н |
јке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из |
евојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма пред |
кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше с |
азна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћив |
т који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бој |
коли је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризо |
у, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд н |
. хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја |
на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље |
ежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трав |
Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и ок |
био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S |
— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и уз |
да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{ |
митира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да н |
и се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас бол |
стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опи |
е, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је прав |
у на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових |
овољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је б |
, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изг |
орски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју крава |
другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му |
а.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>До |
RP19110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека |
на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на |
ио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, |
<p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубље |
цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим |
све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Го |
чињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а гд |
а је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дан |
де.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да |
S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није би |
пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је |
врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газд |
ао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.< |
е признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена де |
ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао. |
оја иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се |
која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, к |
не Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући сво |
нце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се |
би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је из |
.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — реч |
њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут |
затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко рек |
ад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повер |
јепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p> |
се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није оба |
живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.< |
су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за кој |
, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозн |
мао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не про |
е причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала |
но време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по |
једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коро |
оја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно д |
пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно реч |
ћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немо |
куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Д |
ишта више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у г |
бијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљи |
или ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подр |
у се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбиј |
ребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао |
о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без |
речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих н |
гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га пожив |
ло у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} |
изу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену. |
са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хл |
плочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме ча |
ној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одг |
н њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, т |
у несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београ |
ијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бун |
ле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна |
о да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у за |
и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови глас |
сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као |
погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти |
јатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, |
p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз г |
ему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође |
сте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихови |
о се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад |
хваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађе |
ник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали |
разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређ |
а, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам |
кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговор |
умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} |
>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио |
ово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми |
н пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај |
аше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једн |
</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је би |
, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас мо |
ађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини м |
ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме |
су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разби |
у сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, има |
су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осе |
ла би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остај |
толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p |
т.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли |
ијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја |
лазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављ |
трешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окр |
оји се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати |
о рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S |
.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него |
век каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — по |
ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја |
на, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се о |
/p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве! |
евојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да с |
а.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити |
е обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је |
ог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до |
ме правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на |
а ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке т |
цу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет б |
Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се |
о је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа |
су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још |
</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз пр |
{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као о |
Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима |
леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали |
ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне ње |
о повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упи |
па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би х |
иван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској ч |
стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали |
вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb |
p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина.. |
есто пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савла |
вај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога |
од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није зн |
{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман п |
е сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте |
ога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно м |
ожда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ије била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Тр |
ло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, |
другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевај |
као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, |
каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови |
ћ није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре ко |
елинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свје |
ном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешт |
ао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако дале |
рисуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже цел |
и, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се |
ок су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не з |
сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човек |
н. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{ |
>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна при |
ошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му |
а млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" |
о у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају н |
пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p |
Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено о |
Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Миха |
тиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чуда |
p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} |
арош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> кр |
локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, ве |
бног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из |
ишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом теса |
еђа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Ка |
дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро |
ан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, за |
аначка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да пи |
оиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</ |
p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први |
то се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном тр |
атије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у не |
већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун г |
лади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са |
се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не п |
! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стаја |
чке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који |
} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала |
ница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као |
дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове |
јатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он |
срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје мл |
тина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> < |
војим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да с |
пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисл |
вена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се разви |
иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меш |
у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци |
{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један ј |
огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од н |
век је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S |
ранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала и |
имназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Маш |
код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... н |
где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој |
о калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљи |
ојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он |
убоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље |
спе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јаши |
ања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Да |
а пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служи |
поље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов п |
ну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где в |
имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће |
ј, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном од |
дине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авл |
ако бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун . |
се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном је |
расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тиши |
им питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошл |
дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује ј |
> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што тре |
ћна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ј |
дао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао р |
а ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зелен |
митивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, о |
ојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћер |
ма тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Паш |
ала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке кот |
ђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма |
иним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, |
пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему |
ара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети |
звио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и |
чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанин |
јих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S |
>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну пло |
додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали је |
затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гран |
едног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам |
сти очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад |
а нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се мла |
<hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сла |
фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444 |
т година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за жив |
непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријате |
његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S |
неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S |
где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока |
ати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да |
" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настреш |
азумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се тако |
стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке сп |
т ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> |
ка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и |
ого јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је п |
теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до д |
ст за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући |
{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улица |
зоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједно |
Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ де |
ечи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотл |
Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита |
нима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p> |
оплу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворск |
није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му јед |
радост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у који |
ме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</ |
сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто |
птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у |
ају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.< |
наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потр |
осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и |
та.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепр |
ротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непозн |
ани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује п |
еперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они ост |
или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче |
у у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влаче |
која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећив |
о једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима |
а кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџи |
шњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, вр |
са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... д |
још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено |
светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са сл |
По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није кра |
мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног стр |
обе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је о |
оред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи |
на... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини |
ескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било ј |
ену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб |
е ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се |
4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкуло |
ји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се |
олу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се замор |
сиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски |
свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је са |
била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, |
је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— |
чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлач |
гнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, бла |
више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, г |
сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да исп |
о се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је п |
ог за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S |
ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском ул |
.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске |
кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло |
о у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> |
г дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ ис |
е дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само |
се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати п |
ојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од |
ак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у д |
дело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко |
мцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Д |
ћ је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, т |
има.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у |
озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је |
п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој ме |
гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и |
тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у п |
ло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>К |
ун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку |
е ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{ |
задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Весе |
р сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Д |
а, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан |
нане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири жи |
дру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде |
ледио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио |
ма, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да |
ења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама кол |
{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Л |
е ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему с |
идине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су |
е ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротн |
Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, виде |
<p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да м |
ни би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p> |
рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу бил |
ојим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се по |
рговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали с |
стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају |
рашене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им |
отив, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p> |
сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толи |
прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Дан |
аден не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово |
моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у год |
жички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру |
ио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до с |
у зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:< |
шљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло с |
{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју |
ви.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани ка |
срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оц |
а ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље о |
иштити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што н |
е букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности |
ки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовањ |
</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрв |
аден је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности |
не мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не ј |
ати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитал |
будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их у |
пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као т |
а више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кори |
тишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан п |
!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу |
сна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док |
липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљава |
из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по р |
ј последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спаз |
ја »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, каби |
ш страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да |
ва налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, н |
о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као |
вих постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни млади |
и, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није |
! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Да |
вим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> |
и кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{ |
ћ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али |
ла отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да |
ошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Ч |
чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али |
ма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузел |
знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао п |
неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе |
{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, у |
не, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је вод |
усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо |
ужним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављ |
уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли |
јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се поја |
д очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ниш |
ош једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Мла |
чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Весел |
Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> |
и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>М |
је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n |
.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио |
ед болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, ко |
ча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашк |
победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао дост |
пом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске мех |
звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за д |
Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто к |
ем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их поглед |
брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покриве |
} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p> |
екао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на в |
икатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути о |
акривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и |
широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког б |
а му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече |
, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуње |
га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу о |
ао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај |
да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног мла |
— уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не доп |
ј посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се с |
оји лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњав |
ла је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мис |
бране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући ј |
ро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од |
аве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у |
иш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempora, |
о њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до |
а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом ж |
о се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</ |
ткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p |
радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досади |
Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни гла |
амена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски х |
лазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико н |
лазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, |
рафију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> |
е речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе мо |
мена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} |
ом, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатк |
анка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештан |
оре тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади |
но.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправ |
ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше пл |
м упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио б |
јима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало |
S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са |
који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за |
у.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... |
ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих п |
дима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије свет |
гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је з |
вао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа |
ивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила |
, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није мог |
ој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писм |
рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се |
ко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да р |
ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава св |
Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младе |
и глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог |
црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљи |
p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, |
дна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а лев |
унтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем |
вала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним к |
етно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак в |
о мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за рамено |
око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком гд |
: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа т |
а млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом |
т која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној велико |
о у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куд |
ајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним |
а је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила не |
а са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Н |
зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> |
еда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело |
е очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи |
ло што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на |
— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч ј |
тово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ва |
се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падал |
интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро н |
им појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназ |
</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а |
да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.< |
утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитов |
тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му |
м сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну |
она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У с |
на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очај |
убоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазира |
="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да с |
<pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупља |
о гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељ |
поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања |
одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изаб |
помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање |
ијатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке |
зничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не ви |
о.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи та |
бри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.< |
едним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата |
ке свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Де |
це из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с ве |
век не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је ко |
а дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, |
долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, |
ка.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна |
о.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацива |
крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непознат |
ладих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и н |
ље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара |
где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али |
Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, |
ише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва |
<p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} |
срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плак |
ао Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, н |
се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пар |
е се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила |
цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока ст |
еније.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, не |
ријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од |
врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да |
ицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу |
"442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не |
паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је |
е покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се пер |
ове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку |
ва.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огрома |
да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка инт |
н; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа |
и оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он сто |
е да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и |
се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око |
ма распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другариц |
ма.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> |
.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој |
о јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале прв |
је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црни |
ом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела њего |
а она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако |
г живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она |
азумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често |
а рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вар |
а постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под |
Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним |
ада; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради с |
ве.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разр |
еђе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши |
данпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашу |
<p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду |
глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска ст |
један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Бил |
ви, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али |
авали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што |
амен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. |
требне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још гор |
ad> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није ста |
ад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То |
ји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођа |
не.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозн |
уче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијест |
а рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Ко |
му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече д |
ра.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важно |
’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му о |
> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> |
прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу ку |
реја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тро |
ан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично |
де, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоћ |
...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n=" |
ећ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе |
један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити с |
непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је в |
е било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан |
> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — р |
су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кин |
.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а кр |
.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> |
бавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, |
осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се ос |
није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је им |
и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој |
S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спа |
овчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, |
ао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савр |
и су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не пр |
икама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, |
и су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би с |
ачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научи |
ли, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили |
ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут |
љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад |
> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорн |
{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична в |
е.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ни |
p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. |
а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Уж |
ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има |
ку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбр |
на остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} О |
ови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је б |
ајбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у тераз |
ћи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на вр |
а опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, ко |
тиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и р |
један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били св |
<p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је ко |
млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:< |
ћи опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава |
кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, |
прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те |
сма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав |
табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему |
охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога м |
ена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се из |
жни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризона |
леће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале |
Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприро |
, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко прим |
али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, |
уј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осе |
патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног < |
о знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја теје |
ање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божи |
тстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} З |
е сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали |
ла ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> < |
Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су м |
з’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена |
краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисл |
ред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је |
оности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер н |
је, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка |
најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров |
p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S |
ређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберциг |
S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била св |
ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу ко |
ветлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре г |
ву варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" |
ва нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> < |
S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да |
што сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог при |
развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јоргован |
: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и |
То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, |
о пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак |
мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претвара |
уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају |
плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилаз |
есао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у па |
који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар да |
им мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се |
око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без |
у.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једн |
вако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни за |
p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге з |
јке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао р |
/p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја |
из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у |
ац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi> |
ео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: на |
утљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по јед |
ајбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песк |
и.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила |
змучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Но |
и.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су мет |
је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку нак |
>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло |
лучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</ |
потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом млад |
а мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија |
м бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескори |
Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познава |
како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је пр |
крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из |
атих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и п |
<p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљ |
ве лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} |
улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта |
је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> < |
ену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама |
Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, |
љадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима |
рхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзово |
е и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Б |
жица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене ис |
е него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам мн |
ња виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — уб |
гради фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> |
асти« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је |
ме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је би |
{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу |
цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су |
он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упи |
ано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </ |
нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима. |
приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, |
алектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролази |
у, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје не |
="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем |
ована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У сре |
.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још ма |
ита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом |
ан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се |
ло доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је |
.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Ид |
м месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, |
рати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су сл |
и, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја са |
ски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је м |
дно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Нек |
лади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни с |
ао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи б |
аквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади чов |
нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У не |
о за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он б |
јој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, |
тогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који жив |
акав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излаз |
ко је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та дев |
д овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакриве |
интересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празн |
га дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="4 |
д Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је пор |
у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, |
шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опоми |
ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао |
је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали |
{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и б |
е им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари беле |
p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала |
ицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуро |
облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љ |
а, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се |
има и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвој |
о не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то |
ајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашт |
ад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> |
<p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како |
са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Дани |
ротив тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Види |
ући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао |
небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској |
е троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је |
рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене |
јка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један |
} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена |
а много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и п |
еног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>За |
век нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност |
S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног |
екат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>О |
трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалек |
би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињ |
д на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим пра |
вуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, ко |
та.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске сви |
ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра прем |
мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се роди |
ред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, |
е на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је за |
и човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p> |
е да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку |
. . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило ј |
{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као |
иродних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила |
родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се |
ивим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиран |
помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђа |
ати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</ |
аква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} |
човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем |
и наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против |
ајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме мес |
на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју |
ј стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној |
рхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографиј |
па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не |
{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шеш |
а једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ |
такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало |
арији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео |
ако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од остал |
} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им ниј |
ој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календа |
с или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао с |
простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом |
пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани иг |
ички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде |
воја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ов |
ћ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била разв |
нијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са шир |
! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, за |
леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" |
</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је |
за врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, р |
м плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb |
идите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам шт |
<p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја ва |
а фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлос |
лост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годи |
ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе г |
ога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... |
чинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ва |
ешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готов |
нутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихо |
а Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви ба |
аћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да |
S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био |
око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топ |
енадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним |
да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с |
и, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли ј |
ица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се см |
нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p> |
свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши |
нске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> |
ји је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених |
} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем узди |
ако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци на |
изме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да |
Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> < |
вирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи |
е само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му |
ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам |
ете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, кр |
} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров |
дна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница |
на, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а најв |
о.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се пи |
цати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост |
ун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велик |
n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда нај |
Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћут |
тким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили |
колишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће в |
Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за жив |
рави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и над |
ало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— |
су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито м |
н, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљу |
горца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он др |
за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем |
је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n |
а оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Ст |
ким, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са нов |
не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, |
ном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, румен |
ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусе |
се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и |
а прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубо |
рбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакриј |
оше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, |
> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на мир |
њак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упит |
ам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обз |
анземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет вид |
{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао в |
ли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из об |
аклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плаво |
спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из ги |
RP19110_C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстор |
.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за |
е са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали |
е, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтањ |
ао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио |
дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имал |
не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчиц |
га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p> |
е опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана.. |
или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали |
p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш л |
вену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију |
цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> |
адржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и по |
ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је |
лузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најно |
ности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се |
> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} |
{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је з |
p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само |
се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је кур |
на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.< |
она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p |
под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и де |
урјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.< |
велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавају |
е примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, |
новничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али ниј |
ске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што |
војка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{ |
а то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да с |
следње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена н |
бљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноли |
снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где с |
очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од с |
ци, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Д |
огли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одре |
вље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p |
ла.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати |
нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с |
S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов |
Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јо |
, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се |
рвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је |
би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска |
ко расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошл |
ли да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једно |
ија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После |
То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се |
крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} |
ршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, |
оле застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} |
, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела. |
Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски |
са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био об |
p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она уве |
а и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде ј |
еме овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло |
икад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладн |
вињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, |
је, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ов |
да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега јо |
ступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у то |
о газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за преп |
е једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док |
. . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај про |
вача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плака |
сти.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p |
о и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и |
е стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и п |
доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је ср |
у.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао ду |
дети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> |
ногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи. |
че му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о |
S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је |
е својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело в |
Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљ |
песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> |
жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали |
планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује нег |
ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на иду |
а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из |
били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак |
ли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> < |
ело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њ |
p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим бел |
цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варош |
е котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Да |
ма:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан дана |
{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишт |
аден је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готов |
. изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњост |
ица, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао |
, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су |
прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској к |
кога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опо |
ле далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова с |
обом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улаз |
пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, |
живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му |
еље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радит |
и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек ј |
ј соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Ј |
тровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога б |
ада, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши |
ан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} |
арата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" |
повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан изв |
ина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир. |
е врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх ш |
аст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у |
ив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њих |
кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовни |
ос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, о |
уди који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају г |
ћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па ча |
на једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је |
ице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p> |
дна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мр |
ите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чу |
м полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске с |
> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе |
Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и н |
орен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Та |
ацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте гла |
сито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{ |
на и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у |
а.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора |
браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, |
званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бањ |
S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; по |
ар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланач |
е избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} |
су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан не |
дио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он |
це и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је свој |
е у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код В |
.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна зг |
, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по тур |
е, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштр |
је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, ст |
<p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашт |
е смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа пр |
азнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:l |
зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем |
у свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су с |
> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девој |
воме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, уми |
ен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> |
> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког ке |
p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом |
ужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ |
руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-в |
на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Се |
мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога ј |
ичке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, вик |
Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, |
патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо |
ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову |
а речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је ш |
ечи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене о |
о је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег |
виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог сп |
м велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то |
ан огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако |
куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат би |
ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интели |
са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописива |
да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</ |
све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га |
} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поп |
н до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Ал |
{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад б |
p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, |
се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек |
дине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена заврша |
ћа Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће |
а себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па |
д кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да с |
Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> |
да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову |
приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</ |
врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, к |
ановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је п |
музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није |
д разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врст |
еље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтома |
о ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p |
цко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, б |
.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, |
говом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији |
ражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и |
је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен |
ли једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које |
да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима т |
склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, |
ма једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Исп |
он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао једа |
е иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила ут |
.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство |
о човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, ал |
госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} Н |
дела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске з |
а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> |
ву младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, |
и да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма |
разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, в |
анпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се |
гу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која |
, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и |
, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до |
мена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, |
н и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Д |
чини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини |
ама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хл |
а.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак |
мрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ов |
ала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, |
е умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта р |
лигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, |
али пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, |
је неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час |
ила и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{ |
агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче« |
азвијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му |
а је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи кој |
варала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Де |
оравио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов |
ко спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадб |
пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто |
ила младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здр |
о је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — п |
и прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Ник |
} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу |
а Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касар |
обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе как |
извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да пр |
нама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом |
.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним живо |
се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пре |
и су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах мл |
рироду, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заоста |
рдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун ква |
е смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — |
чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима: |
ећег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавно |
ладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> |
д других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доб |
колико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изр |
годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог пров |
рије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за крав |
је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, св |
а, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну. |
воје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, кој |
ла веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једн |
е он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све |
«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; п |
му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>В |
, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он |
на о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао в |
.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на |
али једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова истори |
Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам |
то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега |
ад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, ре |
роћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је |
осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде марам |
варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду |
/p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и |
е презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио ј |
стао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали |
а Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цве |
ком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн. |
друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И |
дна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и д |
Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} |
о каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Сп |
развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотл |
ене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где к |
им зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А |
ресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице |
/> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чека |
е, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, у |
ога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који |
о да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, ј |
ро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице |
: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу ис |
ма једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Ку |
нску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглу |
његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он про |
ихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Трун |
вничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није см |
селинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене ми |
ијане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p |
пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Је |
ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривен |
Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Тол |
видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог вре |
око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Дан |
да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слик |
, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у к |
ао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег |
е њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концим |
еним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у |
а по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, отк |
. у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, нек |
бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мај |
допадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан просто |
успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад н |
ла неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који |
о код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим |
начки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње |
стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на ра |
о.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n |
а ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега |
ла у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, шир |
фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p |
ене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске с |
радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се н |
ml:id="SRP19110_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима д |
говори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар д |
сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао т |
изму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несиг |
а беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражил |
врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало |
зме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причека |
их шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом тр |
м некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ни |
угу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто |
аву му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капета |
под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око |
а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата |
н ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Ј |
лас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог је |
и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи |
рикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе |
»по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> < |
ва трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округ |
и је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која с |
>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није |
n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себ |
ароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прв |
>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се |
извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урође |
уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, |
амења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у мас |
, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих ј |
сли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам п |
тај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта |
човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" / |
оргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати |
ча.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио |
гледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио |
ли се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у |
о што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозори |
на пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недо |
дног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска |
шла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по ва |
ле прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, |
наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале |
у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пуст |
овном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог У |
код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не криј |
гове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку остав |
ике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изиша |
ден на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало сво |
абаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки |
њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све |
ве речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њи |
захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир от |
избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га |
зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћ |
питивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шапт |
мене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртал |
так стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вар |
на, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад |
га да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и |
стога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n |
сцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попи |
ртију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као |
а и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке |
у ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се |
девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без на |
се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, |
цу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без |
спод Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је |
се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатли |
ст сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . |
могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шир |
ам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме оп |
показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прила |
лажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отв |
ко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у ов |
сти: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу |
м, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи |
ај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљ |
ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегав |
опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, жив |
и његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрал |
, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке |
нстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска |
ли, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није бо |
у.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у свом |
ем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, |
о у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — |
под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога св |
Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову н |
а тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали про |
аситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали дв |
томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари б |
ше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираниј |
p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где |
> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи крета |
одрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је ши |
Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чут |
рмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, н |
8" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око с |
интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, |
тим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи с |
Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развали |
радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} |
иди тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, |
<hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину ба |
коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> < |
чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе |
му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што с |
мак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, дава |
ве тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«.. |
p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучи |
о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је твр |
’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у вр |
и, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од о |
<head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару |
ратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли од |
што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, дево |
дат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док |
завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни једа |
е ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало зб |
{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан |
љаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p |
} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који |
птички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао б |
им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили |
уштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Ј |
па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч |
о од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једв |
ер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки осво |
ипу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у |
мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће |
коле на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, |
евета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као б |
424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком наст |
својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаж |
> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на |
леко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је |
а писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, ниј |
Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује све |
у и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво |
а ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} |
смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> |
а.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз доса |
.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се |
то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од оног |
перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малте |
у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</ |
чекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста в |
ади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> |
<head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљ |
опствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — |
у захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред |
јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Он |
е, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајн |
/p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p> |
су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили м |
један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало |
од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело д |
d>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледе |
девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук и |
не која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, ко |
и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. |
нтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, башт |
а Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку |
аносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигу |
и као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се |
а свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити ср |
у тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На з |
Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Де |
дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити |
начиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> |
зан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо ка |
у, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спас |
ра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а |
е један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам мог |
свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом дале |
но писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори |
ви се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара |
их настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и неза |
вих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би мо |
хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није им |
остим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи к |
лагих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом живо |
о.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у палан |
еларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке шко |
хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехо |
огледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров |
{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разреди |
увише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друг |
Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих |
— тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, сле |
човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, |
} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посл |
у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, ко |
аницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки да |
е, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверав |
девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се |
ревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћи |
на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p |
гом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме пли |
/> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство д |
>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези сам |
лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада мла |
могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њи |
су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У |
оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, |
пцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су в |
та и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није поз |
је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, пи |
иривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно |
гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још М |
свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са |
е у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да м |
S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изи |
но писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а |
шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопств |
досећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пр |
најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</ |
, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} К |
жић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p> |
же нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они изб |
руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових ле |
није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мис |
самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен по |
упим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, |
роба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{ |
у кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима |
е знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="c |
ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; |
осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су |
сти, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није |
лево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским |
умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана к |
вић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, разв |
них страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тај |
ме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се |
м се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој |
нској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде тубер |
не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па |
се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој |
— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мај |
ан једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидо |
града:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је ос |
рски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност |
стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и |
у у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у |
карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средин |
мо!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у |
ише.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... |
селине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тиш |
шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фот |
-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке ка |
, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да оста |
ло због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши г |
четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек на |
дне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело о |
кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји зана |
о џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме ис |
олешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њег |
е, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више пок |
це.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом |
ки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за |
Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела њ |
етарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало |
е овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала з |
утка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле пола |
вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показ |
тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p |
зумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријат |
дног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му |
а разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем че |
јалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> < |
погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.< |
ачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се |
особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пре |
у да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фото |
шта.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да вид |
ко шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом соп |
би! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха св |
ом од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> < |
тела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове |
била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала с |
еђу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову непра |
дарени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, |
А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то н |
ml:id="SRP19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред свој |
окушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је теш |
ака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разу |
д вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и при |
с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштериј |
} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога |
зивао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се |
је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да |
ућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах д |
} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка ј |
алова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа |
Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се |
> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{ |
а у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за трену |
ност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко |
међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележ |
} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или |
рква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије |
стој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасл |
а и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је |
м је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети |
јна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидер |
се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу |
водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса |
ерујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга и |
во није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер |
или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао |
ем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинс |
</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко се |
а и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испо |
— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време |
мпоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ства |
н је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је |
p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало пес |
видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> < |
ј израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, |
енили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековн |
; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвоз |
кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зиди |
анат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема жив |
обро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кне |
љици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и |
м оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе |
сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог не |
Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где |
ране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без |
све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да пом |
исао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} |
После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, са |
Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, ши |
е била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали с |
индером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плави |
стили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта ра |
лика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о које |
ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је м |
леда, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран |
ју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први |
даје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види |
њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> |
слио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих малова |
га Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза њ |
ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из |
речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем . |
e> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код |
/p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло |
је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у к |
но двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори |
тно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилаз |
тима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Во |
скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — |
</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћ |
ао рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио |
а мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... вод |
<p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и |
Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p |
е стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, ил |
их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше |
ак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испит |
?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме |
н изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па с |
не, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слик |
Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је слав |
ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p |
емељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој |
орског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S |
{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.< |
</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу брук |
а.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу см |
њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је |
Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој просто |
о говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p |
цима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана |
ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако |
хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако п |
дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам н |
афија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један о |
S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као |
атрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} К |
улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужу |
дној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на нео |
рачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многи |
разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљива |
} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих |
ник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То |
е.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Двор |
сно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али |
ви, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу |
врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он |
му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је о |
тни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом |
младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници |
"449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка |
ом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио |
ог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и р |
вијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини |
је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и |
/> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S |
човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — |
... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p |
ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја |
омену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки н |
потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прс |
та.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места ме |
о Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, |
а планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својо |
, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна м |
родужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Дани |
тића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу |
пом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без укр |
су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за буду |
леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, ду |
а, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави |
> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен |
а била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са |
за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ |
<p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова при |
мала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и |
Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> |
што то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он |
пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била |
нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворс |
како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим м |
ци у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у |
не све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачи |
фист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе и |
мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам |
а.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} М |
ветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина п |
итоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости |
ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила |
! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живо |
{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она |
е. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S |
о нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче |
> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу мла |
бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Д |
ји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како с |
ни... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука |
е, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="c |
оше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је |
за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађа |
ј свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код наш |
Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклон |
ајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћ |
таро и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љу |
дину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>О |
{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако живот |
Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени т |
а и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница |
морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница |
јка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа. |
нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за оп |
вали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне |
ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад |
младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се |
лаву несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Бео |
видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је |
њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Весел |
зору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда |
кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило сл |
Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве с |
е школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућ |
> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерн |
рошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S |
по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад |
е девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, кој |
а и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја |
кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан ка |
ух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Он |
то је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских |
шло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који |
шким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се |
рство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је б |
рава јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, и |
110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски тубе |
оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим |
посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове ре |
ло досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила |
рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запитк |
м празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом ме |
постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Наро |
е други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила |
ца се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такођ |
Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда |
проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју и |
о их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основно |
једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што ј |
а подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и |
њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије разв |
учја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад |
, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разн |
ересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини |
радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, |
мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце ро |
, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан |
живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блу |
а ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односил |
>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> < |
на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> < |
</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на |
с, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Свето |
а најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће |
и шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше из |
смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад с |
аве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С г |
/p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хв |
љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку |
есени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне б |
исала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко |
ве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још ни |
} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући |
ним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покрив |
ош мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових по |
ди проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнеж |
о сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико |
убину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Ка |
се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остат |
ово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком с |
е симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут дв |
а просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотогр |
ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p> |
тово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он ј |
настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни |
ије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} |
, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била соција |
е, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} |
мачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чино |
ном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, че |
ће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову |
{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, у |
варошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и раз |
ијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она ни |
онови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обор |
посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је |
19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане н |
јанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек |
кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то |
нам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мен |
га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубок |
их лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи |
оралности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу |
од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му |
клањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S |
дати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мисл |
хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут о |
Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њ |
девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису |
арошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматра |
му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везам |
ко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа |
ме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи |
онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути |
ше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низ |
да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{ |
на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је коп |
вен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један |
да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се |
Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже |
крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти .. |
<p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен предело |
не.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен |
рава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле |
о куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, |
ли клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, дов |
баци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се |
о у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без сп |
е самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју |
те због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако |
на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помо |
једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање |
остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворс |
н остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друг |
ун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је би |
фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, гос |
ачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које |
Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова ностал |
д бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и ср |
а од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, |
p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале |
човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних стран |
ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањал |
ста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о т |
скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрл |
ољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без с |
ри је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на |
иромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђ |
кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја |
рили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен |
говори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она |
овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и |
пеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љига |
уну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног ка |
е широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од |
им ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза к |
један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанка |
... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о не |
вало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена |
лазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} |
која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девој |
, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му |
дњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И |
епеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибија |
Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та кри |
} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и |
чна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој ули |
к! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, мла |
ју, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику ва |
<p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Дан |
адника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, |
.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте ка |
итао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Кур |
две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну град |
уче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је |
ом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, |
асоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одвра |
не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко оде |
{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало шт |
је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељам |
стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили н |
} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је треб |
p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на је |
је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за |
ограда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да рад |
ћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је нази |
.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> |
{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуч |
као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разр |
ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или |
, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати |
зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је коменд |
селин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па он |
го га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Је |
вија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новин |
оследња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше спе |
годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> < |
а све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по р |
гавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бун |
же?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је ше |
то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он ник |
а.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{ |
еничке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један кам |
вника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и |
слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Им |
зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им |
дређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог рак |
где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејам |
суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој |
стано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили |
а у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш |
има, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »ж |
евојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, он |
само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, ве |
према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се |
p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојк |
> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави с |
Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} |
ла дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен с |
ево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; |
иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... |
ра, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p |
а на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, |
не кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји зми |
тало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад с |
вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, |
теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, гд |
ароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p |
клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим нед |
а три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</ |
ти о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, с |
а, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb |
ане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембар |
ом закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се |
столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да ид |
упротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непо |
— пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и мо |
бите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{ |
у.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, |
без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички. |
Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: на |
су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао |
ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекуј |
о даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> |
илиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, пла |
Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одв |
наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца |
<p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> |
а, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инс |
око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекива |
нице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су ка |
имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спр |
е одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика пре |
њено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен |
о за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира |
ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разни |
ред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и |
> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа |
у претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној |
анства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај л |
Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} О |
чавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса |
ада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађ |
мо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења |
церте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са ук |
раку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем |
широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у с |
ма је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, в |
ђе му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ вез |
мишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она |
ог врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, |
о је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију |
н дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам |
има је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p |
ла Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град |
Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју |
таје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S |
уни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина. |
Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . |
мета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распоз |
Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспело |
, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, кој |
ста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми в |
. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој |
а, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, |
мо једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног зво |
тења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчи |
утом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њен |
рски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити |
ла, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са за |
акође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао ч |
штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно |
ветлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} К |
огледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Он |
лазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и је |
ли им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на дру |
рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле |
ве апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кр |
у страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што |
, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко |
вима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S |
а, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, кој |
које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у о |
и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му гл |
ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{ |
{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избе |
видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске |
вим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била ле |
ајпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, |
девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даљ |
Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у ко |
о таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p |
пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још ви |
отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан |
д Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} |
нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован. |
себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не остави |
исма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обуз |
, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чу |
на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је мог |
у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није мога |
ихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник |
етурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се |
ди странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећ |
латна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточи |
ња, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</ |
а од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појав |
авија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужич |
пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један креве |
ма, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица. |
и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити д |
ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале пер |
холији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади |
.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова |
>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шу |
. . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило |
био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, |
штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевиц |
ажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S |
чине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је в |
о изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног |
а и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је п |
ла усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је ту |
је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму |
иметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова н |
е о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех б |
, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећ |
ужњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Га |
е су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило |
да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти |
, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету |
ван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих |
за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се пр |
копчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што ј |
прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву М |
n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале |
здрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и н |
адба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп |
ктом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, |
ог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек |
Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се |
p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад ниј |
Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко |
ан џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломиј |
по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне к |
транца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немар |
Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после т |
лом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од |
е отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као ж |
а склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница |
отово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </d |
рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плач |
на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било пр |
о јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цен |
и проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју |
и јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од |
темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S |
, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као ос |
ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клису |
зговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и јо |
ушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Рад |
p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље |
Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варо |
дњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На к |
под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише м |
сторија: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њи |
.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо удар |
едном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долаз |
Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мук |
а слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слан |
својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано |
ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоште |
пшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако |
осе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без п |
ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек пона |
у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да п |
ише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге кућ |
плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој |
берцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерн |
од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју |
за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни |
. . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на |
о баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта |
аф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му з |
е!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, к |
природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавил |
на, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његов |
ви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менаж |
лосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, д |
е.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l> |
ар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље ш |
у пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са |
орене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, |
ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се модел |
два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је бил |
ма.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{ |
му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове усл |
ња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагља |
не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежнос |
ет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који б |
јима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упит |
их речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала та |
едство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека к |
и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не |
ашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је |
еленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и запо |
ичио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до |
ћности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог р |
унике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, ус |
а је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешк |
но да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Ски |
варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у сво |
у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слик |
е за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотогра |
је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи |
и родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који |
...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> |
о спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И |
ов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уст |
а, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница. |
ахали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и мла |
нио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго |
о, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да и |
су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма |
{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{ |
арице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, ка |
вуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »ко |
дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој ј |
дно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} |
дмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, га |
ао музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле ниј |
и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незад |
. као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p |
{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благи |
о чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак« |
сти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне дево |
не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто свом |
На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, с |
ичном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца |
»се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има најв |
м из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по |
ротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролаз |
, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине |
је зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, |
ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зе |
Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p |
ио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није раз |
е народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, |
згодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" / |
уха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, зд |
ико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, доп |
стеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта рад |
се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад |
ху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, в |
графија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један |
од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна вр |
ера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са |
ши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Дани |
страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је бли |
огодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, |
<p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> |
трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у |
его их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основ |
а и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек |
се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекари |
?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан ка |
кић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за к |
а, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а н |
за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} |
јеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за ва |
исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један |
бно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви ст |
»костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</ |
шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p> |
ије смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи |
есто.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се |
ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Ц |
воју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче |
ко више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од прок |
ла се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинс |
варкуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због |
зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се |
ивеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да |
ло песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном |
ов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Млад |
т.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом |
са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње |
ош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... |
о је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци ка |
лом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцал |
атно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предос |
ти и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија з |
оје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S |
на је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је п |
p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несре |
ија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још |
фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније |
рдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} |
ош Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала |
у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђен |
клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а |
p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</ |
ојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крп |
оран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се |
у право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још поне |
чинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да мо |
м сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи о |
им него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео с |
4" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом. |
рио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа |
око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</ |
</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је веза |
ву нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да |
их крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где |
, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове |
ма је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита |
престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике |
ратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан та |
/> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља |
те ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} |
ба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, |
шан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошк |
народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, п |
ћ.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су цени |
{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми шт |
ски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнан |
а примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мис |
воје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега, |
ражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја вид |
пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопев |
ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — ре |
о Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} |
е и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, |
одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можд |
народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом м |
зузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског |
о ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров |
ница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чар |
Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе ј |
објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подме |
ца му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту |
ким хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном |
аници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S |
и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му |
и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p |
— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком. |
од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле ра |
от, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, |
> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— |
а се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на врем |
ли пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће |
="la">O, tempora, o, mores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе |
евала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу |
м кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије |
се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је |
p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече |
стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши |
нела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже |
крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала ј |
. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од ваше |
шта.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он |
га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав |
, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, |
а се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица р |
је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближ |
ји осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе |
није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим ос |
рао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} |
асивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора сед |
друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујућ |
ки момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобо |
то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила ота |
заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвен |
хов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, |
сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихо |
p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала н |
рачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остац |
максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се с |
хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} |
="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни прис |
турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су к |
д ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — в |
ла се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред |
итак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — ш |
е.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод |
о је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјај |
је остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодре |
руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер |
pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално пр |
Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка |
ке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко |
Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико лас |
арали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је с |
и: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју истор |
холија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} К |
онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван |
су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало |
це као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле |
куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућ |
нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из нед |
алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на ко |
и пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографиса |
о са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> ј |
хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— |
вила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио |
иште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пушт |
рније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа |
ан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је |
је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим |
један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{ |
, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи црт |
ог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слик |
, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад п |
ед бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и |
очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачи |
одио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полица |
рче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на С |
вком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:< |
мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се не |
де, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chap |
аже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривит |
оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њ |
ила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја |
а кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се дев |
8" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} |
а деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта |
то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна д |
је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а ко |
збежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> < |
ао и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио |
ама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским |
иса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у в |
рици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да |
и, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту по |
арали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко при |
ог плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разг |
њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је ј |
Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво |
</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет ск |
.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о в |
једанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не |
и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам |
ња од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног |
> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом велик |
ма једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани г |
х изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушка |
ривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> п |
дговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окре |
авао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, |
обини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно |
дан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Ц |
се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>Т |
зама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у ње |
н ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста |
вако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврш |
кретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Се |
од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи |
омогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је |
још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница |
ома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево |
е могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго г |
ела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за св |
с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Д |
<hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са |
воро, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даљ |
S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога ни |
ред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постој |
ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са |
тице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седи |
<p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи се |
ворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим |
е, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој |
ји невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у жи |
ње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb |
иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> < |
е као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> |
им лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на |
ио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкр |
стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира цело |
p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом од |
а, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих |
није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по ко |
је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Са |
ења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог |
од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој го |
>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала ј |
} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече о |
ну, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак гр |
n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај с |
омерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, ум |
ла се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Да |
ла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми |
спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, |
батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викн |
ја.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата |
, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим н |
та лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивн |
циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види |
обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он |
ла о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у ш |
ање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнани |
ке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија с |
, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бе |
рногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и к |
ења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и за |
ених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком поле |
даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло жив |
ако је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се |
ом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у |
вљено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби |
каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на |
закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јак |
почео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дан |
а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се |
лете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те по |
{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је сврше |
е Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је |
ко да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мисл |
све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим н |
очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није в |
, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми |
му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој вл |
ности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње |
није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену шт |
никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са с |
оја се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би |
пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, |
, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница |
и му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S |
.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама |
о као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао |
ље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињал |
леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</ |
аје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се |
је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епо |
браза, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим ко |
а много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао |
стеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{ |
брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије |
дном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, пона |
ађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи. |
дњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p> |
ри о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Дру |
дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом за |
<p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био |
комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То |
и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још |
више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада |
<pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели |
<p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала |
се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту |
ави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња |
ва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим даним |
етно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака |
ко столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да поста |
је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала |
ознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да |
пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више. |
} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова бар |
ила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> |
/p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцни |
же коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће |
и, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним |
зиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанств |
ћи и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушев |
то за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и |
том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете пече |
, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <p |
{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљи |
раћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку |
пре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са |
у.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у мод |
и пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је |
је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале пр |
животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, |
у Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата |
ала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо и |
и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну. |
а.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја з |
тру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви з |
ла и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајк |
ком, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњ |
у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће |
стора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, |
ње за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, |
укав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло |
еко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapt |
Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а |
ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Мл |
пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено ра |
гао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне ру |
... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао |
Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између |
дини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отвор |
прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Ма |
ди са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно |
оди рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућа |
су вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је им |
подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, п |
го што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</ |
ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалин |
други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, |
и једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још твр |
ини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на |
претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној но |
ешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јо |
о.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи о |
ом школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужич |
кују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умир |
ало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио м |
ижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом ми |
зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких ку |
ско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз |
ем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џан |
лике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луд |
ок Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњен |
. не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је г |
ненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу. |
е била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку м |
давно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — реч |
викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p |
oreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница |
Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она |
осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене |
изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим |
<p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако см |
два се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S |
} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа |
могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђе |
че даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их у |
зливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живк |
год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се |
гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} |
одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требал |
во самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није бил |
кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицим |
пут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике |
ца, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица |
бог мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла |
азочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје др |
аст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновник |
косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још д |
ридружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочи |
ле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, сврш |
а из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учин |
орили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздр |
S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанстве |
сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — уп |
, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питањ |
чину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пу |
видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо |
заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруме |
У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка де |
/p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је и |
е мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} |
се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обоје |
оворила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из посте |
кла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и каж |
ри ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девој |
девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали |
{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p> |
за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као |
p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали < |
ве животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и пла |
вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се п |
то јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој |
девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш проле |
е са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, т |
ових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{ |
ом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме |
дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна п |
, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мис |
l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под |
, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред |
адовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сирома |
ница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Д |
ију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се |
че Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и насл |
ма.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, ста |
а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им |
вотна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели к |
а.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним кров |
ко сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у |
ободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и |
не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас |
ко могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч |
{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И |
ћ је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за коп |
{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се д |
есели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар п |
ре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Р |
вом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до реч |
по стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чинов |
чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо |
асоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшат |
е је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасека |
ису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала. |
уштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и са |
им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио |
, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног |
/p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се |
ату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од друго |
огао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види |
о и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече |
гао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не п |
у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да м |
освађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао |
им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове ап |
ворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у ду |
јдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје |
ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао |
ство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека кој |
>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос |
и на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.< |
иди, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине |
дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглав |
S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Суплен |
д скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти н |
осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће |
и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог |
а варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је |
на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са |
толицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: |
етињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила |
за на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и |
је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S |
ахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:< |
бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен |
његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто |
>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежног |
и три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло |
описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га н |
ке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на њего |
о не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занат |
живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али |
о белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у бу |
о скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p |
ранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана к |
к ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, |
>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих бри |
значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сир |
ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до |
ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S |
свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се С |
ма!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешт |
Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од м |
без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, разви |
на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакен |
сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигур |
— усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сок |
то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартиј |
ог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта та |
ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да |
Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, о |
та тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна |
доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неко |
еко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској осо |
в срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле за |
и.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав ср |
ца није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је до |
очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе. |
смехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} |
еприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели |
степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио т |
; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> |
орњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њ |
ну и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у ови |
е, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осој |
} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшен |
ана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер |
додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади ч |
и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође же |
за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изј |
о, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места |
и.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p> |
ној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на ос |
јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси |
вао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, |
м цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} О |
ка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не с |
и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно |
а, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној же |
је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхл |
твори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу |
воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко |
е <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко |
време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћем |
е знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у м |
вега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва |
уђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први ч |
помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, |
ино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па |
лфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи: |
ала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Обр |
уче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пр |
в нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" / |
ило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type=" |
и.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била |
рди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} |
ија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> < |
јио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима |
незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о |
а му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч |
шћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, |
мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама |
нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно в |
је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио |
ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодр |
ала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла |
к! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом |
црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље с |
евојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље |
исури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> |
а је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која |
нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај |
5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излаз |
е.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Млад |
аквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} К |
одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред |
Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као ка |
ешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена. |
{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пе |
опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула |
ли непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је |
ао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> < |
своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разу |
бичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све |
ирој од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тес |
аницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао |
и човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све |
вом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном |
ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрање |
ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, к |
ила је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну год |
младине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву лич |
ица се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намис |
ом друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него |
м телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могл |
почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога с |
није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили гре |
било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су п |
погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даниц |
Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији.. |
згуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке за |
етала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају јед |
} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје м |
е по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује сит |
је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким |
дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" |
х година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,кру |
накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> < |
рока пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког буна |
чавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види. |
S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила не |
тву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком на |
та тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма |
ме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полаз |
јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја ниса |
о-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђа |
један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао |
под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, о |
жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Јед |
е још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама ко |
м ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја.. |
кав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи ра |
о није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољ |
а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, крав |
трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан. |
’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била вр |
"SRP19110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на |
ма се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{ |
певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојс |
равати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он с |
то да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Б |
девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброњ |
— рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филоз |
мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите |
рвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} |
око у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, |
је у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну де |
ет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа как |
У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића |
/p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младе |
te> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу! |
ао робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан |
ли су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујућ |
ћ на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фо |
ди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, |
ке, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ |
о свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, н |
Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> |
} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета. |
, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде ка |
земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у ло |
је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је к |
а«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Он |
ђани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Тол |
где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали |
Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град ј |
e> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезо |
рнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне |
у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидо |
> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест кој |
пајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом ч |
есеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ов |
цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната |
ште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о |
е био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао |
на дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом |
занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се т |
тила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти |
енџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића |
а мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{ |
ала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста |
о:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве га |
о спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> |
личастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силаз |
такнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошап |
в глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао ј |
е, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму |
Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку |
ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме пр |
ида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван г |
сту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка |
апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије криш |
ово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div |
помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади ка |
а Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред |
{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну: |
нице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко |
от је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страх |
јављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски |
S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд виде |
, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан та |
није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дво |
о од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је |
а, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!< |
о млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— |
осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, не |
олиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црно |
ло престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} |
{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у к |
тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... » |
ази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Н |
бојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим д |
рали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој п |
њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане бра |
џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млад |
о око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им д |
ке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су |
и веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео |
ред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих дев |
о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све |
, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече |
допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услуж |
ади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве ј |
зне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег |
је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чин |
можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Да |
једно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Ма |
почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Мл |
да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, п |
њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић |
дњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с |
тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и в |
ни, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кос |
равља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим мало |
дника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако с |
ала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, к |
ико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђе |
са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва у |
ћи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се вид |
ао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом о |
ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа |
све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима |
а који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који т |
абрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у |
кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спра |
пирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варош |
с састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне же |
анимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама |
м паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљин |
ред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође |
ви око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: |
уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном шк |
оје је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очи |
тво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па |
опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и с |
е рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд б |
наш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тог |
е гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: де |
о бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> < |
кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, д |
ом, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подр |
а стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вје |
ала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апара |
силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све |
азио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи |
длазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, |
су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те |
Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор |
ега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног |
, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао о |
г дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, д |
е, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољ |
а је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p |
ко их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су |
на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — |
а чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих бео |
сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је н |
колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухв |
греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја |
аста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути. |
ићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није |
агнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти до |
се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је ко |
ажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама. |
а Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, п |
Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S |
развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је н |
адна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред |
дбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</ |
а, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче |
велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштв |
прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Све |
рски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би п |
не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.< |
ечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се о |
е њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали р |
писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопи |
пита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — |
гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p |
страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада |
груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> < |
амо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родите |
ђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је б |
је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носи |
лозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даниц |
арошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о |
ма у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, |
ећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлин |
{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја ни |
вним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан |
лно, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> |
дина, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, |
рестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима |
терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Да |
ћу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, |
још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облац |
у разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже м |
и не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачки |
’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> |
својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак |
ем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга истор |
с му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како |
n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком |
а ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и |
Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини |
Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове |
И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, |
д црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, р |
добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку |
ушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдск |
па у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то п |
о је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова ва |
ве, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојка |
жда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци |
> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није поја |
од њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, те |
о што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S |
вна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам |
дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ про |
у, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> |
шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стој |
д не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служи |
ео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад |
pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не с |
јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У |
и, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко га |
ти му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејас |
е искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</ |
рошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, ни |
Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још |
ј лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било прест |
S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређ |
ко ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушал |
идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете б |
увим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони |
љени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сур |
оцвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapter" xml:id="SRP |
/l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млад |
> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек |
<l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Срб |
а почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак |
то срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну |
е које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном |
НЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Ди |