јених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат |
pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су |
е тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он |
о момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који |
Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је вре |
воју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S |
шину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спре |
и?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина д |
стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој ш |
велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — |
раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред |
b n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече саст |
покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много ко |
ји си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито де |
си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју ру |
коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејак |
чице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа тали |
очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливал |
у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— |
/> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог |
сетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} О |
нице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се! |
севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, о |
тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини с |
а пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и |
е света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта т |
приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те |
а ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи |
е беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене до |
ашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнул |
се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њи |
мо је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било |
е четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Т |
лајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="ch |
покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу |
да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животи |
Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било ку |
ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у |
е пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу н |
Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог јези |
тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb |
е Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити |
ше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из раног |
{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведо |
ка!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име |
два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, он |
има се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воден |
е нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказива |
, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пија |
клете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно |
а? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју |
нерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђел |
први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ |
на кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, |
које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати |
у,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p |
олова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да и |
уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злат |
престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или У |
о вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до друг |
је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> |
<pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — |
влију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у а |
ј доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мези |
е Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p |
слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо м |
ани Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће м |
обраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни по |
да.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе |
кретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механ |
је знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Сав |
прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њ |
тва.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: ниј |
Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, |
ћ одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде н |
постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, |
њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком ж |
у чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврт |
дбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може дес |
сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га |
> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit=" |
коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно |
тен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету П |
ако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се ниг |
осле је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису забли |
ору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди с |
е и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" |
тири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се ов |
“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немо |
ли доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пи |
!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> < |
коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у ко |
упио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — |
а у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p |
е.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку |
овића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни |
ће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно к |
ку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим |
е младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљи |
лија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по |
ди целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио пр |
свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус п |
а ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и |
ој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш |
Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и к |
плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче ј |
у главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда |
се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва |
с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па |
огатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо |
што су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу госп |
воје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разр |
ам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најт |
је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто |
њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, |
ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео |
ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p |
оре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види ш |
ти до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор |
кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си пам |
осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећ |
наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао |
онити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални |
погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и |
церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за чи |
ештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. |
има себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S |
мркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, |
о видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: к |
зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри |
здушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; |
ва чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином |
“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му |
господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе п |
ио, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побрати |
од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу |
та ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А је |
м с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег све |
опа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешња |
поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девој |
ао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут |
руштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планов |
, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <mileston |
ео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре |
му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, бр |
овац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном тргов |
живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални |
b n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је |
преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држал |
че ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је |
већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су |
ко сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет |
иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му |
ао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S |
ли збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са |
ћа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.< |
спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као шт |
о бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заус |
} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драг |
г стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, |
е виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледај |
/p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега од |
што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврд |
едеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу |
ма пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n= |
вој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе |
S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видел |
> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху |
е.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се са |
седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва ск |
но друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој |
абу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Рад |
а адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојло |
рошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> |
S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јов |
на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо л |
а и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без |
p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту оста |
ласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо д |
им Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n |
ађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи град |
а маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друшт |
жем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама |
а Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешт |
ека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све |
ушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, ј |
упне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна |
Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из неда |
ођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пр |
здина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од о |
кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S |
ило све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари |
доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером м |
као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се |
ледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И |
о је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу |
јом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Та |
имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, к |
е онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата |
е.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} О |
м прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју |
н сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на |
сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна с |
ејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, |
на Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што |
соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није мо |
метнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би с |
еху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда |
етан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина |
токо за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала |
ко је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и |
кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оно |
S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шт |
" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађа |
омагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{ |
и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крст |
Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе не |
ољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из |
е не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још не |
упио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговор |
а без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људско |
аше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песм |
опира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једи |
света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела м |
до моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља с |
о нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: |
е у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших инте |
ети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет |
детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, |
сто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ |
тарању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видниј |
а се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Бож |
реком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S |
> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што |
, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење |
ше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Уг |
је.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{ |
а камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне ос |
ника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе |
уро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну в |
.{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе по |
амо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва |
На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} К |
од волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па |
ште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже |
ажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и |
а Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко к |
дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе |
лила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој све |
ама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за |
} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је д |
ремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је мо |
се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, |
вога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се |
ата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапори |
сти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан |
здина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, |
а.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с тв |
ако је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је |
е Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само |
!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, |
у собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, |
<p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба |
68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово по |
нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} |
рих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па по |
, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>О |
у његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је |
ога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишље |
око запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог топол |
} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и |
се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, |
ажио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред |
спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и д |
буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоћ |
ног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: |
лела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да ј |
ви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, |
ећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> < |
ање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не др |
моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговорић |
рзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И |
масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, |
зукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кес |
то развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прсто |
, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким бол |
ојас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда пок |
аручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико з |
и и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је т |
оведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка н |
а.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа |
номе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа |
тати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви |
Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да |
на је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да о |
е.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре? |
отову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <p |
и неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала п |
ово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је |
Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забраним |
е, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радо |
Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелс |
и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свра |
е он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима |
као:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом |
ро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми |
м Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бис |
а ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!... |
ве ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим |
ата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу до |
Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе |
а, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић |
продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисав |
Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ниш |
а ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђ |
и, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати |
ти, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, |
рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Ро |
ча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправља |
од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсториј |
да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је нај |
ј мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> |
посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, д |
l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове |
> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и |
нове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се с |
сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти |
за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си м |
пле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавез |
вну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини |
прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу |
повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни сре |
ц масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми |
рећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам са |
обркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово |
же готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих мук |
и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћу |
да ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> |
тов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb |
а,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном |
пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; |
оденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап... |
скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад та |
ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да |
чи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и |
на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је |
ог Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давн |
и, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <p |
нда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао |
а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну стран |
, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили |
е, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге |
е задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} |
> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој там |
Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека |
плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам |
ивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Икониј |
аку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="14 |
p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио |
ов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ра |
ра да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеш |
готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме |
ведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је |
Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна |
име, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо |
а своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће до |
м суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> < |
иди шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да |
—</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата го |
јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{ |
ром отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом пад |
десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се ши |
“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да з |
олако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С |
а Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Рад |
ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му жив |
нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћат |
0" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен |
>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони тр |
овена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много ув |
маћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!.. |
клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јо |
му с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранк |
о учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на И |
о мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А |
дише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко |
весности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступ |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је оди |
ка!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржава |
...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тич |
гове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог ин |
ат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше |
рвим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Ико |
ова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Он |
ене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује |
нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; |
идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је |
Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим дру |
едан свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како |
и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, |
и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ј |
оније Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога |
могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша |
изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Ј |
? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом при |
ло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и |
оже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну |
ђу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Вла |
адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори |
хотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруг |
<p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</ |
ици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправ |
го, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешт |
ка Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако х |
дске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска |
а, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основ |
гли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне прир |
ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покој |
и малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одис |
unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћ |
ате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права п |
ј мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоц |
м причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачк |
„правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" / |
а; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И |
Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И |
а младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту |
ници вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту |
: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се |
а и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука? |
нтову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом |
о, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, |
масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да р |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења о |
даде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него ш |
у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш |
ресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је |
воме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с так |
бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не д |
е његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и сми |
ети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата |
већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда зна |
му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за |
S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, т |
куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О т |
е, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и дра |
не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."< |
</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</ |
{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, м |
>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се с |
Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на пре |
тане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не |
ожи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати |
е огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, ка |
S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље по |
непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет |
све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Јед |
ика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и к |
Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је о |
жете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начино |
окати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре св |
уката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубљ |
горичан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кр |
тац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре |
Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{ |
а тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико |
/> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само |
ље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад |
плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде |
> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда: |
алац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се |
душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица |
То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је пос |
и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за п |
кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И т |
бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око |
не деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да |
и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе |
на, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али ч |
им погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара |
моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место ње |
е Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа |
/p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стара |
рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Див |
S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запи |
та сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и |
а га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, |
а.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих рук |
вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по |
а Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и м |
у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи |
.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука. |
.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док |
чиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика. |
ом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде |
љење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата поч |
и и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осу |
сна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пре |
е замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекл |
ђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> |
та, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не зна |
отврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је |
/p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној с |
што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два |
</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају |
он“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни оп |
>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим из |
, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, как |
и, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако ни |
, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће и |
То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, |
<p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, с |
{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека с |
а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; |
ахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> |
теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази |
њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, в |
редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокат |
естра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна |
Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама т |
ћани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} |
ријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем |
зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд б |
ика, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, |
, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала ч |
етиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски |
{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <miles |
у са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћ |
и се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим |
лушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки стр |
<p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано... |
егова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његов |
гово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним пока |
ше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде |
00 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја н |
76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога једин |
се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога б |
нала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ј |
би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два мах |
о зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему напр |
{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту и |
ак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у |
и у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ак |
p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је о |
</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он |
одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, б |
вета, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} О |
ћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао |
ти, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и неш |
обљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце м |
да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а њег |
{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум н |
, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе |
ад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива син |
ошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам |
да овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце |
аве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да |
ула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она зам |
водила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S |
ти, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мал |
мо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, |
без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мат |
ле речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформ |
њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без |
title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</titl |
ела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми бо |
хово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћати |
ва сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве |
о трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоцени |
ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би |
кољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало |
се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка ка |
приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ћ |
интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску |
еше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ко |
и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупил |
овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то је |
другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарско |
једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубок |
с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>П |
сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно |
ај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о т |
еме, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поно |
њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити |
а и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поно |
/> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати с |
беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и |
од којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а поср |
полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — |
а њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала |
ње старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а |
целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио прос |
ека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Ње |
р би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесн |
ете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не |
ад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може |
о обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да ј |
кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота оч |
аз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према с |
треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу м |
није се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелск |
вали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе |
> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, |
ала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само |
тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова њег |
није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па |
Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо |
ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљеш |
гову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим в |
опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривов |
еди његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <m |
е масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у |
само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила |
<p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће |
ко лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку |
ог имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то |
би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> |
асе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нах |
радом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</ |
дија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси из |
то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а |
одиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> |
ван Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <p |
ка разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисал |
ила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Бо |
еху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу |
оруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и |
што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола |
сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина ње |
ивота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сам |
ејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним о |
огао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би г |
ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петро |
е.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена д |
о једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, к |
јн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} |
у били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи |
ам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетн |
ле овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Макс |
атом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да |
а то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" |
масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже |
д се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у |
/> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога |
шима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и д |
ће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља |
ене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћа |
де да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђе |
е благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио |
<p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је |
ћу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рође |
ва ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека бл |
е може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што |
отле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> |
ије смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, |
лију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и не |
атељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију по |
ко какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, љ |
како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех |
арту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се |
ера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље ј |
де ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдн |
озиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Икон |
нога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележј |
едати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула не |
огледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" |
ка ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража |
, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ са |
о, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеш |
ње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што |
за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</ |
нђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала с |
а тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице. |
то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању |
.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али нико |
.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" |
И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помисли |
дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак ка |
ји, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као доба |
, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази |
у Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима к |
правна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба |
о овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са |
могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам паса |
.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наре |
.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одгов |
права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли п |
су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шексп |
мена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Ба |
им парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} З |
и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред |
имену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се з |
н Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Макси |
не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од |
се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> < |
цати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако |
S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да |
кра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га |
ам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без ма |
мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без мате |
свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и |
мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на ово |
n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје |
, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију тво |
то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} |
ку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од м |
ници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Б |
ки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И |
ољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да ид |
је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина з |
ј механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов |
слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> |
, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit=" |
тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице |
ристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи... |
сподине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ј |
за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} |
ији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега св |
ком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко |
Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} |
и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других ок |
ше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n |
а-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио |
кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три |
на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали |
партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан п |
Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} |
а.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <mi |
p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S |
а, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада |
екао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој |
по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше јед |
Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море |
целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде он |
је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плод |
прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се |
колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она |
елијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још |
одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу |
ку да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фе |
ако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, |
гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потре |
ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринул |
о кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облач |
то су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а |
о је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а |
в:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мр |
х кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb |
е него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом ср |
ивотом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спр |
n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего |
ортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Ми |
био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на |
Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: |
е би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту сроч |
рића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађ |
севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато, |
а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама ове |
бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у дворишт |
лих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Су |
а одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или с |
> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чуднова |
е толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према |
..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма поб |
а с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи б |
собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити |
Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> |
разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} |
шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, |
а твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="* |
твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снах |
овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај |
амо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности |
људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу ни |
ече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме т |
куд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек д |
јако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска |
човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана |
им.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим |
ви мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онд |
личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду уне |
в поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред |
{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су о |
остаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као гла |
вицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала |
мо што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„П |
не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе |
нску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и |
, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и пр |
аша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по д |
„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, |
у спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је з |
роси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је би |
би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику |
ачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весе |
уд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два м |
у, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, к |
!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, п |
ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов д |
ма.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутн |
ких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Ка |
али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се по |
Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конфе |
КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев В |
е шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „ |
о свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвок |
деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, |
Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања |
> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упита |
еђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Мак |
, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се ба |
година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим |
ке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n |
е и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадо |
мо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се н |
S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> <div t |
ој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n=" |
а!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука нес |
са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним |
породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам коле |
искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без с |
имом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два |
кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног др |
ију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико г |
јачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од ра |
и улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши ов |
ло, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да |
о пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове ве |
вика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радој |
па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се ди |
да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, сл |
ов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је бо |
ј нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Р |
од Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" / |
постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S |
општења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли |
вар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша |
је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било ни |
оје је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и |
раве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни поја |
p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да в |
ити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оц |
говори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспал |
којног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога дра |
чаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три |
им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе је |
очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} |
у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треб |
диле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беш |
из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit |
10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да п |
г Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима с |
и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бац |
е осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и |
иста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе |
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу ст |
!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни |
веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од |
га и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмл |
с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — сво |
њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Ан |
ти своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред |
сим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вече |
онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у |
о није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, |
оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе о |
другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на гр |
а цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе |
и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин... |
говачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за ког |
је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, |
ог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заов |
ше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12 |
плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле |
касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном про |
вљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и т |
ву госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трг |
као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог ан |
="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад п |
својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа |
<p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога си |
ић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен ад |
авете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре о |
а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове при |
ра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око в |
ића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се |
шћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мал |
он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по |
title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{ |
су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згодни |
у.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„ |
чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој т |
он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S |
нижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} |
, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држа |
е вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови к |
пут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb |
да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад в |
ница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} |
вим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, |
итровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље |
ња ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се |
шло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали |
, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!.. |
Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивог |
а; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу там |
еменитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује пр |
ријалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би |
н, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му п |
зближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари |
, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист св |
у и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим |
Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били |
Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код |
анка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће |
ку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног |
његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срц |
бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на |
сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и |
о,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, |
оваца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и р |
<pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код проз |
свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му ка |
„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет иск |
тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико му |
p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт. |
Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидно |
обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако: |
да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као по |
> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p |
петан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богат |
ј кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио пам |
мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газ |
но ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је о |
се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразгов |
ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће |
те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога с |
н богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог бла |
, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поце |
им просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, |
ма и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчу |
ка.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли с |
дили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је прим |
оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у с |
S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико кој |
> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Са |
би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га избли |
он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, к |
спратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву |
— дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто т |
и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него |
о каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови мој |
екога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, оста |
> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то уч |
о тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пив |
прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће с |
о што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад ј |
и учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и |
оси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном ј |
итровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји |
да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а пос |
о му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари |
му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био ж |
у лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb |
, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и с |
је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, г |
је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, |
.{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> |
То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S |
упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="14 |
е у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко По |
њицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мор |
да, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> |
авађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла |
нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше п |
е, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће ло |
орове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду разм |
вога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и |
-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ |
због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова |
и то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је |
од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> с |
неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце исприч |
онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једн |
воја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дан |
е његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску |
које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и |
љала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, ис |
.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном ј |
крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту гр |
ео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокуп |
љак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, к |
тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљи |
.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану П |
XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотмениј |
една лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским с |
е пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На о |
p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљак |
у, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још исто |
без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома д |
тину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апел |
, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и м |
ма указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може би |
ал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се ј |
Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома жив |
виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног |
на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако |
који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пу |
размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим н |
највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од |
окатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни |
head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> < |
одсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се т |
а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> < |
ених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фру |
о <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" |
тању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“ |
д је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Уг |
ску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један |
з какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упит |
ата чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А |
ци могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне |
</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газ |
јим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога |
ком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> < |
да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико |
двокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, мака |
, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални ниј |
екао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре У |
метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођ |
би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{ |
ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао |
кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само ј |
м приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом |
говац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, з |
ежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од см |
о то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и си |
главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окемб |
го којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу да |
маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионички |
ађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично оста |
т рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да |
близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену са |
“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам с |
није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој б |
љешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђе |
а оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште |
Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било |
опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у со |
онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни ј |
д га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнут |
их још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући |
ло и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље |
ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може |
варања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту |
д некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у |
о не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S |
нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је смес |
азда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="3 |
и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет н |
руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:< |
одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да |
а, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупи |
сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, |
наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p |
да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Ико |
огати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага! |
ог тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова леп |
у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на |
лима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поно |
дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву го |
н свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} |
бране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању |
е масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; |
инила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле |
е и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору |
иношевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапи |
дан био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој бога |
тану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после |
ивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} |
и Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом |
е Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу т |
ди, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свог |
огривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно |
илици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и свој |
цио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало з |
чно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Кли |
nit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу |
у, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она |
; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> < |
рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда о |
и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу ве |
пи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Пер |
еше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! к |
и ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} |
кога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљ |
а људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p |
?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и о |
очима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од |
хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђел |
а зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат и |
"52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он х |
ило толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је о |
ша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} |
Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огро |
подска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека пле |
кчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> н |
его своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је |
/p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, пред |
кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: ко |
засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и пос |
ом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.< |
1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по бо |
је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он |
овекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек т |
дан другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра ср |
толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стад |
е- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе |
га детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се цр |
и помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад |
ерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на ма |
S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он |
а сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше |
> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Мак |
ну.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му п |
н од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велик |
постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на с |
p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољ |
е, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и т |
ју, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повик |
овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумњ |
ећ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка рук |
>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанк |
богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника |
те се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} |
овори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом к |
о женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, |
кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био |
2" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми |
мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи |
аћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред к |
мрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне |
не — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре. |
је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} |
на то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита к |
а приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шаб |
Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рај |
то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома |
же наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p |
у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га |
арин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> траж |
Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У ње |
спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Ова |
ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће п |
и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то тв |
бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога би |
вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које |
буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не |
аксима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстенов |
басипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог |
ом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за |
најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљн |
м; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато о |
а кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија |
је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и |
анџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„ |
ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун. |
у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на |
<p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за |
е прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p |
А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, |
али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, ад |
и виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде |
Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падош |
миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађу |
рага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, |
“</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови |
ова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати |
ам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и п |
треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити не |
у његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом |
тили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milesto |
S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде н |
убоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге п |
{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То |
тово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p |
тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, |
елија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојо |
<p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она мож |
још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери сво |
Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да |
о, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да ви |
могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да |
аћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам вла |
у све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим |
<p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жо |
моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учин |
ији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, |
реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, и |
да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде |
куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто бу |
с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила |
ром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, к |
бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће |
</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Мо |
бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миоку |
им г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тош |
жем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и |
ој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за оног |
S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако о |
{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> оном |
е; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуко |
се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој |
аши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бит |
дини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше |
једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно д |
</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је м |
, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео |
де се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да жив |
ак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: св |
моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p |
је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свог |
вне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више |
р!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да |
срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39 |
их младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме |
е он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се н |
д хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, ш |
свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{ |
Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само |
ношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb |
е свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат |
уде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже |
лики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — |
лост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да ј |
крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," од |
али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у |
ом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати .. |
би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирт |
, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку. |
ина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда |
ија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она х |
е измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; |
ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда ни |
Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду дел |
гу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од рас |
ти и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није до |
болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према греш |
аире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошц |
лонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила |
жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је не |
Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му |
е сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али |
овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> < |
„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине |
није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично по |
вога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу |
рже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <p |
а људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као ш |
већу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре |
петане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p |
ић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу с |
је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, |
му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу. |
} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бо |
о му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад |
ло бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече о |
а и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И он |
ро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о |
уди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости |
илика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајниј |
се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу |
о нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негу |
ила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни ј |
олу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син |
т,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја |
воју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и |
те хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зелен |
} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, пр |
у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све знач |
ђу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и |
а је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> < |
ласти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} |
{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и |
ица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо |
е; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} А |
ти Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> |
, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало зад |
} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека јо |
газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је им |
.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с |
а и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља с |
p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра |
епе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоће |
и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био и |
и за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац. |
нда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме |
ом.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n=" |
и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија б |
адни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све |
просио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледа |
треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђел |
она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели с |
ку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да |
ћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ од |
суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не тре |
огата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — |
ено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цве |
раво; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих об |
вде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово |
је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пи |
шла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и |
а, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p |
воја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да |
ино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да |
аксима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богат |
етало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> |
руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Си |
а, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њен |
ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога до |
ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно |
а.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна ж |
аше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а |
ве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, |
ну ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Ко |
тео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone un |
И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и |
све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Уг |
е могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</ |
роклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опе |
био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао г |
е!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину дана |
еша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Сам |
t="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матош |
<pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Март |
ено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми |
матрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћ |
ју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} |
ке.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром н |
ак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продај |
јатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то |
иком, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Пе |
а овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, ад |
еће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у |
војачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, |
стинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилуј |
у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мир |
Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ј |
његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Мар |
То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p |
ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је д |
и ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној |
и су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, |
еба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно |
вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и о |
кама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти н |
устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само |
м!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљ |
не куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" / |
аксима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не зна |
једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још ниг |
н имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај |
одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Бо |
ло себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Д |
волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја те |
сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да в |
душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небес |
је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над за |
/> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћа |
жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд |
брота срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се пок |
n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у год |
оду само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеш |
лију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, к |
ги после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што и |
, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Да |
а доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, д |
римити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја |
; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати |
слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, ко |
ке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у |
, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Уг |
идим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још доб |
ме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ни |
наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“< |
а неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи. |
“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије б |
.."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> |
аузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави |
ти; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене м |
аман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени. |
ећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плат |
ашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они |
, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић п |
и добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што пре |
на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као |
а места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме |
S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дво |
вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе са |
ма бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико |
а је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племен |
е из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој б |
саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитост |
l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голуб |
На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записа |
ц казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p |
> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се све |
неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познај |
врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима |
ној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налаја |
елога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за буд |
дан другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и моли |
е доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да |
/p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још |
о да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас |
, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли |
ато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дош |
} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он. |
у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породи |
ла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти с |
ивити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у р |
о, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом |
из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обрено |
тана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, |
ког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар ни |
а да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је не |
зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона изме |
краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <t |
грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опаз |
ћом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и њ |
арија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 |
што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудр |
.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ |
иће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога саве |
придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света |
ину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што |
кон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа |
кој пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја ме |
да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док |
али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло бе |
песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</t |
ја и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат |
вић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих |
тражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојл |
љаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онам |
ни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновни |
о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али пре |
чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме |
</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и он |
у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; ал |
у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она ј |
мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто |
реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, дру |
руге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и |
влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога х |
</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то доб |
S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним сел |
о гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у с |
ј баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде извод |
кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које с |
испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук г |
ме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај неср |
није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако ис |
арешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Б |
не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му |
Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па с |
сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи? |
алац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њ |
„трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад |
отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} |
конија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним туж |
/head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за син |
ица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста |
ата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, кој |
ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се |
на никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још ма |
хове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њихови |
љеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се |
мој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам |
p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone u |
о да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и |
стао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мо |
пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није |
свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{ |
отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. ад |
ристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по |
{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но |
ј то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њен |
ио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што |
и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурин |
нђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео разме |
нопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима |
у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Сов |
Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком |
ога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} |
ђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати. |
и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па н |
S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омаш |
чети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметења |
га милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, а |
и он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Мит |
спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> |
ако ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пра |
то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши |
како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — |
>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући |
мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Савати |
мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин пов |
масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми |
чких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима п |
*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, про |
а до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, |
еци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послуш |
смеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку |
нда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: о |
даја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконин |
осиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино мож |
зи у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, |
тетом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ |
або, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone u |
о, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то |
од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојк |
ој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а |
она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{ |
ни рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се св |
ост, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти ве |
ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мој |
а сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку н |
све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да |
="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне |
рали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по сам |
ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} |
видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, |
дати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља ве |
швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:< |
злук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку |
к швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у |
свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном са |
/p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од сов |
ом механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> сев |
настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поско |
ге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку дру |
nit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили |
е песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушил |
тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих леп |
један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је н |
алца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, јед |
се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и н |
има Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па р |
ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и каж |
акоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде ка |
е као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим |
ара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог н |
воученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као нек |
овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p> |
м собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Со |
учице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мел |
ише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико ј |
туден камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он |
<p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка п |
ћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог |
ог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива |
аре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Срб |
:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је ув |
, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Ра |
и!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p |
ира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; |
ислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, |
ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</ |
ито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год |
ова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут- |
о, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме |
цније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, од |
бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац |
{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне |
новао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је х |
ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени да |
у какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, |
и моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном да |
ивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> н |
та се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Госпо |
огу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет С |
ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не ра |
ај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар |
и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, |
и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђав |
еде и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по |
ао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту |
p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се л |
иниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опази |
те парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог д |
ђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <mi |
шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасер |
и је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти н |
, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за ш |
е!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, |
тао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом |
и били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, к |
се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{ |
ка, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов |
, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рај |
ма тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на |
од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за м |
бацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог св |
кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазов |
> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> |
и, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> |
од великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он ј |
масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове |
ика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце мој |
адојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је |
не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, к |
ка.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало |
снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га ви |
n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p> |
<pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом |
пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за м |
Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, |
ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, а |
то се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду |
ина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави сноп |
му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђели |
отомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где |
које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу |
пирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у ово |
и они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S |
и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала д |
, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим |
ију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p |
рог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — т |
кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли |
д, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да |
свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А |
он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је луда |
м очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи |
бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни |
е твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доб |
р као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце |
свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш |
нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за к |
уке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет |
горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{ |
ам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масам |
пло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га |
е стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу |
занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у |
х светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би |
у је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био |
оња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали конси |
/> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и |
говори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, |
сим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" це |
<milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше ј |
<milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи |
о да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да в |
у Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Марич |
светљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конф |
заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више |
д радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душм |
рат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и д |
ило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па |
ајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога чов |
је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ |
исто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више |
сто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ов |
> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах |
аших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; |
т, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомц |
осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар ис |
едузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав |
помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност |
алило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отво |
ат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па |
а бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари |
један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најст |
те ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, |
бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту |
pter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадн |
па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угље |
сле, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — |
о у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на У |
своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Р |
абрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Лип |
лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу љу |
аскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од |
Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он |
твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијн |
и место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно шт |
ш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, д |
а покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да с |
ица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Ан |
чви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио |
пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, прија |
, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни стар |
во се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом. |
Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво |
, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је |
ко моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице б |
>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p> |
<head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала нај |
дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} |
“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} |
а обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га |
estone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично пре |
кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу ок |
епа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој |
опарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{ |
прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти оног |
ић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту служ |
га сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпр |
били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати ка |
ати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим ко |
аш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> |
сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он |
од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“ |
..{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика |
да згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван |
Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пив |
>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се с |
на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на |
бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На с |
ећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме и |
не онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Нећ |
разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, он |
ица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за жи |
претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би |
ко је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с |
коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} |
„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{ |
сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Ов |
а се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао к |
ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.< |
она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах |
Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по за |
а, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско бла |
ме Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове |
муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују |
аква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем |
то надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било... |
мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текл |
окојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, шт |
ве.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И |
пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба |
а, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабу |
Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она |
Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка |
ју.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загл |
ву.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују |
се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га г |
његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с |
варић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, |
као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и |
у за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора |
лила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за |
="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и |
шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего |
ти врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пор |
ја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала |
<milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда |
S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше < |
е, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су г |
Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да с |
ткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и д |
вој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих т |
света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдно |
вога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадоват |
.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У |
м свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме |
два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, т |
лна кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу п |
>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што вод |
Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они ост |
Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква н |
е по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“ |
е може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по сво |
ме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам пос |
ћном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата н |
знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога М |
ико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом |
и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратниц |
гу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам ради |
ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и |
руги.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са |
е ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога |
мзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету |
ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви |
, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи |
је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накасти |
кати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога |
али, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог д |
5" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој п |
да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> |
о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац |
из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p |
о да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју кум |
да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за жив |
"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максим |
сам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута |
, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, ос |
пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — пр |
е одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину. |
човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, |
ше говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми М |
лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било м |
у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва о |
У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и бо |
но се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при насле |
ојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра |
масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, |
катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би |
ну свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи |
о не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток у |
жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Март |
старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином не |
у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео |
а.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти н |
, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да |
на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на |
и Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а |
задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на ка |
томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај поса |
Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви |
сао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан |
збиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„ |
ас за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајко |
с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужник |
мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, р |
у је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само |
да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао и |
и мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>И |
д коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку ме |
тина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукл |
жио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога |
вота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него |
pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељ |
о: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота |
наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријат |
проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он |
а четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем |
stone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саран |
ече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, п |
отменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила п |
бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантно |
га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за |
="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога си |
да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n= |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — |
, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ |
и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта |
ead> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет |
у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера. |
да Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи |
<pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то и |
ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не каж |
још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да |
е.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и |
ни нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташи |
весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукл |
ар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пр |
lestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело пос |
а на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих |
се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему |
"129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Језди |
Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу |
ем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спо |
{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији да |
нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> |
сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан |
ла, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, |
својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто ка |
о је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а |
<p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказ |
м шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и |
данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, оно |
и толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свиј |
пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људск |
ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: |
ине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер |
у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интере |
каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“ |
/p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цеду |
му добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже н |
е Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћук |
.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви |
лану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејак |
<p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића неш |
и, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, н |
да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук ж |
ла младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће |
p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} С |
вој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте х |
те ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смо |
можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Макси |
аксиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја нем |
ати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</ |
е Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу прев |
љеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чеља |
лађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, |
купоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је она |
је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда |
би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то мог |
тио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да с |
ио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} |
>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој |
> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То |
иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S |
ају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши |
зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p |
е напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а |
и, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> |
вика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чис |
љусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном н |
послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењ |
/p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ |
век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано |
ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата |
се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и са |
свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Мак |
ка особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустур |
зило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су |
ачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком |
е у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме к |
у, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</ |
га вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се и |
угује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измир |
“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне |
јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се ј |
а то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око |
S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Кап |
праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихвати |
ећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} |
а још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под ја |
он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим |
а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све |
0" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко |
ко се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је |
S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја |
додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један |
о бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровч |
ишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ у |
о је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пи |
атио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет с |
петан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, при |
још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још н |
змеђу тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба ти |
, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и |
шине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер |
унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:< |
мању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био с |
да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти |
дућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поо |
ао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу с |
е:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Макс |
ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким |
почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb |
p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, |
p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благ |
ас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стад |
Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и |
т Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, мо |
а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p> |
тије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; |
</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази ил |
кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обе |
си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче |
и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко б |
рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се дода |
оре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Ш |
дину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш как |
д Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p |
и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> |
и, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, д |
је му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имањ |
крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гроб |
љака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, |
доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Ме |
S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени луч |
а крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одис |
рште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се п |
био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијен |
о посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз. |
них младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен не |
беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац, |
о," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — |
о казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакињ |
неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свињ |
ише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази |
виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а г |
Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела |
{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста од |
што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука! |
и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности. |
14"> <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови |
о угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти би |
ента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио |
даје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је |
руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; |
толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији |
рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој |
?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном |
„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Ша |
<p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер пред |
у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма |
, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина н |
ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је |
Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисад |
у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук |
брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> |
о прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не |
еше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — среб |
ма нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} С |
му.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам с |
како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с |
ету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па |
у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаир |
и велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци |
{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити гот |
ој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г |
ао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се посл |
е их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p |
о је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов в |
<p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се о |
сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p |
самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу ј |
али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело |
па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и св |
ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па |
су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" / |
мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</ |
жени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па ка |
ом упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p |
е двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој с |
Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„ |
ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, м |
ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па |
е два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад ни |
...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу |
то је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образо |
есио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после пос |
опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ при |
ико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа |
за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венц |
ем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за |
ј кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође срес |
вече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме на |
> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и |
се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је с |
ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ |
а радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Ко |
смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду |
спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком прес |
он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му |
љешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> |
3" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и с |
ама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим с |
његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и |
ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други д |
гледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погле |
и, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова |
Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, |
преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре |
Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж пове |
pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник. |
сподске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија |
ога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата |
Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и шт |
тива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> |
ог бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ј |
нца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде гд |
иног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кро |
совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити. |
не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она дво |
стати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Кова |
а кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а ј |
а моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеш |
, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђели |
ика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе |
и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Ф |
/p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао |
уно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у ди |
ојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вече |
ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јарани |
пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави |
ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро |
адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне. |
лостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју јед |
b n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милуј |
и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја |
се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира сре |
p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња |
> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни |
е, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред сврат |
сам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим ч |
жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, сми |
нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним |
а ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је |
во је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо |
справимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију |
> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке |
едну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и ок |
ст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом |
<p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац |
тар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараш |
вак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Среј |
у, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако р |
сална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први |
, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакрач |
о, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>Н |
унаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да гл |
рима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је |
у, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то јо |
едњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: виде |
И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„ |
, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те |
, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="10 |
али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господ |
га где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њ |
оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињо |
а против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца тре |
S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно мом |
ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукави |
ре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову к |
а и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто |
иси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљак |
ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на |
"116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и |
стром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, к |
тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра пог |
самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела |
ш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угл |
Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> |
отину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика |
о у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради |
ла ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је |
је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ |
етати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механск |
ле једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са си |
лико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од ор |
ита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пу |
д орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На |
<milestone unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</ |
<pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећућ |
{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад |
очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да ј |
бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унук |
асити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћут |
ћи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити. |
се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема су |
за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен |
окине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сува |
човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p |
јих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога пра |
и“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка |
тила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце мо |
ри Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице б |
олико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо |
и до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Мак |
вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, ж |
estone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кард |
а светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, |
јешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу |
а прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом ре |
ојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини |
, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле |
ко ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један |
неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улази |
али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој весел |
на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном о |
док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може и |
судио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има |
о било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одр |
лашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, |
у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Макси |
““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду, |
за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на зл |
ош мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од |
ао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да м |
до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани ж |
не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да |
рна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подерот |
е поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p |
гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто |
="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, п |
ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога |
његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице по |
миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук ник |
рста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па три |
је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ пови |
ећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наш |
овика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ак |
остити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зл |
</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} |
е приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек в |
зити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</ |
капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “< |
одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то б |
и код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан |
аво као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго |
уд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{ |
де позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као |
осматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путон |
а тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је |
Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} |
што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше |
и свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом |
, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровча |
онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва с |
41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута |
обро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, |
ео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што прогово |
тила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи |
какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није |
} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Т |
раво.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја к |
енити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу г |
воме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и њег |
у пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонки |
о?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком оч |
апијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима к |
еларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете она |
ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нек |
p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна |
о чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора д |
ла испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, ка |
да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно |
давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" |
а десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам |
ој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те н |
сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на |
гатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> н |
писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао оч |
онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се |
еше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p |
а нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе |
..{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, шт |
обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по ње |
ења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И о |
а би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању. |
то је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је М |
пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био живо |
— приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више |
сле одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у С |
нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женс |
дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он |
повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се |
е, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна П |
на је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, |
а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„ |
био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ћ |
ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад са |
ега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни изд |
ли је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обас |
и од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те ок |
она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из |
ме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћ |
ов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа |
ва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га поз |
рих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о ст |
јла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад |
док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани- |
ћи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити. |
р ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, вра |
свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: |
склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога ун |
изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапћ |
о му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато |
длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле чит |
ки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хо |
о га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пре |
обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица |
ина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин |
ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда |
ик, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покој |
хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом |
чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која |
бинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћ |
Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опази |
и њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски |
аду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јо |
шио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се о |
јало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај жив |
и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари |
, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце р |
весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу њ |
љачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише |
метио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се гд |
и га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под |
је он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да при |
ола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут се |
око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове ре |
— бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — б |
о четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном |
ам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ |
само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка |
ав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркн |
не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим |
а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је глав |
си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за се |
а Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „л |
све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се |
ilestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлеп |
stone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Икон |
а бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отиш |
во није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно каж |
је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук |
кли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја ов |
ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и С |
еца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви |
, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало по |
ули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло ј |
<p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад ј |
/> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега с |
синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са С |
ио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки |
<head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатс |
шу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са сви |
оликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мач |
о наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, шт |
ј Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја н |
ter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу исп |
се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био |
ољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца |
p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било он |
и ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> < |
у Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док |
а и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим сув |
м и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} |
каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно цр |
а главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ |
а: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до |
том рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писа |
екао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </d |
ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој про |
:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p> |
знати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање. |
дих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и |
ош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин |
Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом прилик |
ну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, |
а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Ј |
Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта |
а могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Ј |
нице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} |
ени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би с |
ни је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него шт |
признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> < |
не и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је прилико |
pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па и |
Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да |
оје се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, нај |
} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред ку |
авља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирта |
ечи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове неср |
се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је наста |
ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> < |
<p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамни |
ац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног суд |
он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што |
Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића |
ак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испр |
знавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би с |
ита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Б |
рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуг |
добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубље |
кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше |
у....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Б |
то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угос |
а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то |
<p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и п |
он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровч |
не Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се |
сим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошев |
а свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име |
им телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце |
о к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека |
је добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људ |
Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо |
и, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка ка |
, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово има |
лико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме |
одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га |
и су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Мо |
ињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не пр |
човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у |
то ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му нећ |
не јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а б |
аду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине |
обра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Рад |
ју; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихов |
ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измир |
ш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, |
и сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</ |
н човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А |
p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потруди |
ме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу по |
<pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је и |
Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> |
Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца ле |
покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који н |
сталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb |
е погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; све |
своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам ка |
Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули |
ум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p |
а у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он |
гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше |
моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову мо |
<p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> |
едају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, |
.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то |
ивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шт |
да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати |
ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом |
.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта |
ке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати |
чера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — д |
чуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилиц |
оче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре |
тешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на ог |
ока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, |
се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли б |
морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субаш |
свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је |
него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу |
оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви |
екну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ |
да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наслед |
И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима |
а кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђе |
оденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед њ |
="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кће |
о Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда |
и ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручи |
ече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајк |
оје стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сн |
браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јан |
ш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је |
о дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p |
Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курта |
пита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај |
Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клис |
ци дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора д |
новим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да |
веднију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака н |
ви казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе с |
а се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер мо |
т и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пусто |
акопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема. |
нај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Икони |
емо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам уви |
у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не мо |
ољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила сн |
стол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је з |
из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као |
г једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметит |
, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и пад |
{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори. |
арио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, |
човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки |
ситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Так |
и је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!.. |
д меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и о |
енско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обеле |
аци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и |
едово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жа |
кравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и |
{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и урад |
Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на кр |
дети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по не |
Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" |
га ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресај |
} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А |
им и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је |
е, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дел |
ко детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу |
детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју д |
заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</ |
тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекн |
ом биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата |
суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ |
/p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде |
о муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака |
дојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушко |
чају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен три |
се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да |
и разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовин |
t="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на свом |
мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће |
г броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу св |
мрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, М |
>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у п |
за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" реч |
у, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, бога |
релу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ ни |
е, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој јо |
о Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} |
је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с |
нђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S |
ли би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p |
го сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али к |
, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, |
ти?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да |
{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да ј |
ој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се су |
, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си |
његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воден |
ој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли |
> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела |
ксима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи: |
ли га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје тетки |
а:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз |
сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негд |
аза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлаз |
ивот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и |
Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се т |
кошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још |
еко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и |
бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пруж |
самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим ма |
у руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, |
пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — |
племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљак |
вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људс |
унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пун |
хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од ј |
Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћош |
во цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, о |
</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђе |
ете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на т |
та, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња р |
једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до о |
иста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и |
А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Бож |
="chapter" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десе |
лио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав |
било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, ка |
очима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} М |
знање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато |
Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; |
га, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да |
е мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар |
гањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници д |
еправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме |
м пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас о |
мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“< |
то је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљива |
а, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто св |
ова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљи |
агале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} |
кој глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад в |
а.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак гл |
оби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свес |
} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за м |
ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од вла |
дости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, |
ечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе |
и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде |
>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламов |
<pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би ста |
<p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово |
, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне с |
дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар |
адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети |
дања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија |
твари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где |
Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У о |
бере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ |
си нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} Т |
то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме св |
у своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин. |
вно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију |
врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити не |
ко бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско п |
анским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{ |
та стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која |
пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој бо |
е пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, и |
олико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац |
небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год |
с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на |
смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S |
два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а |
еше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити |
> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Пораб |
због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога прија |
илији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро |
> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Мла |
тетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запи |
, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда |
дна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поце |
олина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у гос |
а Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу |
оспођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака |
ба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху сврати |
pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био гла |
неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и |
еру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало |
а играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој |
ти.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, п |
је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и |
e="chapter" n="12"> <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, |
неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око неч |
им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, |
и да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И то |
поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори |
вика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном испр |
а.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а |
е једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту |
ци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, |
а недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе |
{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два т |
и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи |
..“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; |
— за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{ |
<p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прел |
„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни |
иштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Ан |
стави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу пре |
тиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако |
свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бра |
, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, гд |
је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ дода |
а видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ј |
га, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема пр |
двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весни |
против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте |
ги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту ра |
ревариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваљ |
акво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, ме |
к кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук ко |
чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледањ |
речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања! |
ликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имањ |
реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатс |
, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мисл |
лико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже с |
да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и д |
них вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{ |
где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сир |
ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, д |
/> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном |
другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад |
падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу |
/p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима ни |
{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb |
и склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, |
} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов с |
нак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. |
је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним |
од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; |
не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преуд |
наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута. |
А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оно |
вео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва |
ну дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — |
ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После |
х и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Рад |
а, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до пар |
ајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са м |
полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p |
анемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је |
оју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињ |
та он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стра |
негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили н |
елија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој н |
да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ни |
{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је |
се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знат |
м, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p |
им каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, |
.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и |
атио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку |
а јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој |
вор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беш |
ље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његов |
уго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> |
анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој за |
паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и засп |
ш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то |
љски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нест |
у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања пок |
и овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека до |
обијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве шт |
живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и |
ма собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда- |
Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да У |
{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“< |
ила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно |
ћу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{ |
ти ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследни |
>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благос |
еће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покој |
ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и н |
: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти к |
руј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, он |
живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, би |
плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} |
ко туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цве |
све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја |
лац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она в |
ио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је |
има Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле |
е отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али с |
вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опе |
није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али |
о наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и н |
S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој |
олега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч је |
ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} |
<head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најп |
нђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угље |
b n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За т |
на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш нар |
е поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани с |
чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустур |
Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста вел |
и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову н |
блеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <mileston |
ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у |
апетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу |
ам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И |
кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересо |
је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p> |
будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, |
и и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова. |
рућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље |
на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, |
наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од ис |
нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је в |
м Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да |
а јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оф |
и се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао |
адоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састаја |
е жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S |
с?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе м |
ам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако |
ратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивн |
, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да |
ге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> < |
умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није врат |
уде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки |
ка, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богат |
ћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме д |
х, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети |
ек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и |
добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке ок |
мовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и л |
дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук вик |
у га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле |
јемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да |
капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, |
их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је о |
ересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда т |
ају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да |
да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Кук |
длази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки да |
д куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепа |
р би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њеног |
и мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да |
} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не |
тори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ос |
Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрв |
да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," п |
еформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне |
а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сор |
и позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради н |
је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако |
p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и |
/p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена |
„Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone |
знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћ |
на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе |
па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени |
даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — к |
у се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од њ |
у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо м |
удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, |
} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, коли |
ију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, |
е посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу пу |
о увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови |
/> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да г |
ла и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, |
и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и |
и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што н |
иле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени |
јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бит |
а будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и ц |
да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја др |
тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамз |
, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> < |
n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружич |
к гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква |
добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете |
а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној |
е љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, |
лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше |
она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мо |
S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, |
а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, бо |
га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати |
м златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле |
е ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика пови |
, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веом |
одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које |
остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба и |
о, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене |
итровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће |
ледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нов |
масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{ |
који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је по |
тову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се |
:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју р |
натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам т |
У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој п |
своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би |
већу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а |
И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја су |
и:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче ц |
} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то у |
друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и ра |
едала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде прити |
{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она дв |
се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје рук |
рити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабр |
ми тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, |
, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску дец |
ља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као |
ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном |
бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим |
дала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце ра |
а гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћ |
ше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраз |
Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“< |
ратића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које |
p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да |
ога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим с |
итровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се о |
ја је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој |
ог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке |
срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели бе |
а стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, н |
церину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div t |
е Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћа |
е дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и |
младио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему дра |
еношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он |
ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао |
но добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, к |
ароду, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова |
head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Ма |
мао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се б |
S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом. |
у срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо ради |
ри Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето! |
љака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука |
у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће ј |
, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не мо |
Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћерет |
, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде |
ио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и |
и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он с |
па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; ал |
ује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њи |
ар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао |
одине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, |
је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и |
и и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити |
из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то |
што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„ |
кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, ка |
ге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме ве |
доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покој |
Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова сна |
ива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђ |
даље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, к |
ац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад пог |
Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на ова |
сте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по |
ивео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није мог |
т и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обра |
, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су г |
ћ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам |
p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја |
дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде |
нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила |
вако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Макс |
ена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што |
, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима до |
Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зат |
> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и је |
ка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина |
рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа М |
. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богосло |
:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни п |
ан си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно мо |
вљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спрема |
аш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на зем |
тња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњи |
ели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то |
черу.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, |
ката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; |
м колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, |
ну...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се |
о Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ће |
азу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини |
итровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" |
механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола |
каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом ра |
јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе јо |
па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко |
довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам к |
гостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те д |
нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом |
и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се |
n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, а |
, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и др |
имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим пр |
Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хита |
и — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажа |
окат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, |
<p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, д |
лађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накуч |
ин Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на он |
Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло |
окат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, чо |
али Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава |
тељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђ |
вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда м |
ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика И |
апетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одвед |
девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају да |
ажиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац ма |
може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина |
и ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да |
нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде |
пише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд обори |
„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни ост |
и</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а до |
свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, |
ем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак ни |
ћан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљ |
сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеш |
наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протоко |
ирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброт |
ију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он оба |
— Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју го |
н буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Пар |
ака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, о |
дру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; |
вету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију д |
ић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свем |
<p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? |
м грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који |
звлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у једа |
девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се |
газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ет |
ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можд |
ајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој |
јпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување повер |
бина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема |
а ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и не |
имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју з |
масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n=" |
а снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone |
мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са свој |
цнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и |
разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да т |
це добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од д |
отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То |
они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи |
кону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га сп |
ам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па ш |
е ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; а |
само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повик |
и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док мо |
или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у |
ио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone |
ашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у сво |
га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био к |
; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Со |
е и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, |
ац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што |
Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом п |
а оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још |
а, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари |
дног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом |
први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уст |
лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и |
у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S |
ти,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би |
м велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да св |
тао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу |
а три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гости |
ама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; |
мбе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А ка |
врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележ |
криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после |
ао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа |
еба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... |
} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане ов |
е пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се |
рило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће |
проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па |
...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n= |
/p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику |
хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ |
штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, ка |
и оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни |
што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи |
у душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоц |
кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће |
ана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митро |
ом.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; |
је и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, п |
Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приме |
ницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена ј |
м и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{ |
како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју глав |
з своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по |
г:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се о |
е његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они |
во; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад |
ивота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну |
и си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока |
ласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда ј |
девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Икони |
срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по |
пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим |
ћо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђ |
е, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: |
га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича |
ш не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди |
p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, |
рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом |
ача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, |
" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме |
а, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче њег |
де паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А љ |
"67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> |
као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit=" |
<p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела А |
..“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Дра |
ова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је |
та има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, свој |
нуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било |
а.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то |
нџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док |
ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао ј |
, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа |
, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна бо |
Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone uni |
, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на |
а између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба |
чека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му < |
; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала с |
о мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан о |
да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личи |
p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртв |
ма нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онак |
вшег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина ње |
гова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку |
или су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало зго |
Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћ |
а њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту |
препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина от |
пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликова |
, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четов |
ку неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесе |
то су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили |
његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу гре |
вна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија |
n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пу |
е он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђе |
у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомил |
окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она |
ази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад глед |
дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" |
ражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не заме |
састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, т |
ли, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор распра |
а дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да |
самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од д |
сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си |
ом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, |
А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Је |
и одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе |
унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет |
Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која м |
p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава |
ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољин |
је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачево |
из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног и |
да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам |
у остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха сл |
и човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку ње |
ругом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{ |
ли прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи |
као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из |
у буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са с |
нта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене д |
ек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде |
нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он |
што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари н |
а му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико нав |
а, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на |
ист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту |
умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, |
„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, |
а.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, |
око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и |
а добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да има |
даја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији |
"71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} |
есвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре је |
е реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тр |
рстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{ |
у, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва око |
колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S |
ти још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале |
<p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом при |
нда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да |
ручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера |
Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што прог |
без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном тол |
и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годин |
без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све рав |
говорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећно |
али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с |
водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта ј |
ретворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било ув |
јим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина |
„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари |
вих проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису т |
о сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“< |
идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова о |
куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и руко |
ужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти |
почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај смет |
ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојло |
онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска |
ељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушк |
ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и |
лији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему |
усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и до |
страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора д |
де висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрс |
не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Мит |
ајпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега |
се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћут |
егов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја би |
, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> |
тану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> < |
лимну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био |
бу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову ку |
мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја |
прегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застад |
зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовим |
сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друк |
м унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта |
а раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били |
."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> |
ло поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, ш |
ли он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги при |
ег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога плем |
ја гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима |
а пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена н |
еко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи |
пе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „п |
то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче д |
гивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна |
ог Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Ј |
> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам д |
окат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при н |
негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једно |
де на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да |
обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег мас |
да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног < |
ам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео |
радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је ов |
> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже |
бу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> |
никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац к |
вао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком прилик |
ља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не обле |
ве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу ч |
екла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и |
бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела мех |
но подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих |
а пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Ниса |
просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим |
<p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да ј |
т Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> < |
прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово вес |
н за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака р |
ису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му |
у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S |
е му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из |
сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, |
мао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.< |
несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, г |
ку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, |
ио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Уг |
} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим |
посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овак |
ра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио с |
онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, |
очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао |
аксима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што би |
ре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде |
ћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и од |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, |
<p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље по |
и и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било |
а они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да |
ални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али |
анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме. |
ше ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, о |
е, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца мног |
часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радо |
им није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе глад |
то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци т |
баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто т |
ота.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он |
а, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и |
} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, сво |
оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећем |
ш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу |
зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <mi |
игравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</ |
уло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ с |
нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, ок |
го што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледа |
" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} О |
загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом |
а се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад с |
<p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у |
туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да зав |
да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богм |
<p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb |
некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а |
ли каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и ла |
ме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није тв |
ому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их за |
ве три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: |
ону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ н |
n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном |
које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђ |
е и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закон |
а томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му мас |
е могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако са |
и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његов |
. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S |
</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одгов |
уно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова |
аша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са неја |
.</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p |
и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме т |
за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ? |
у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведоч |
јло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било |
се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда |
ију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немо |
а мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћат |
Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масал |
а. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље |
<p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Е |
ет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да прид |
знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чи |
рајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit=" |
на је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића |
, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p |
паш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — |
велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драго |
’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, ж |
ваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице |
<p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави ка |
, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију |
дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом |
спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два тр |
да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по |
својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога веч |
чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и |
у се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, |
а тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање |
језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Макси |
кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката с |
ловом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша |
ц отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је б |
и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је |
како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пр |
што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост мој |
ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио |
али просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком с |
а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кок |
и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпос |
че Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Си |
едан мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са |
у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, |
и облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да п |
ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покош |
одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској |
е.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла пр |
о старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло |
а, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркв |
ја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао |
:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, |
к, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у |
во бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи поква |
љати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачу |
о-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није и |
дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте |
жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим г |
срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја |
...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо на |
е то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — о |
а и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни |
о овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми |
има, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велик |
дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саран |
све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, |
ло без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, |
о проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог |
<p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад г |
, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нек |
и Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја вели |
е из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети пр |
веће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а |
стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n=" |
ажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једн |
досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и с |
ога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога |
би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу. |
а крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина М |
ао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> |
испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> |
, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно |
> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, |
> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђ |
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, |
тва треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је |
ilestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу |
ма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад с |
са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између он |
мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, |
о било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу мили |
"78" /> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шаба |
ли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и дари |
анас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко с |
ва већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „инт |
пасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе м |
ично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; |
е њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног |
</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун св |
ти...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде п |
milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, и |
њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{ |
почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који |
nit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, |
лику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год |
ајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском |
е кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога |
повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра |
er" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала |
забрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд |
т ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па м |
блесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у |
жи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича н |
црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а к |
ог Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а мож |
ку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а ч |
маљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није т |
>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, |
} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од к |
ter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати |
ма.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} |
<p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од |
, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и ни |
вој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} О |
поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно |
а ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се |
же бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и |
е мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, к |
кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те пит |
е, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, |
ена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино н |
ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бач |
ћи се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио |
е заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</ |
испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах |
, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му д |
како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја |
ила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, |
че масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ак |
јлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, |
="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у с |
стао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{ |
а Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улог |
сам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кр |
Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Ф |
м Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов врати |
гова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, |
ке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су чита |
сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ј |
, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући |
<p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, |
и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; |
рић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и у |
је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила р |
е газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле с |
рзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне доче |
ти познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме |
један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села |
оме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <p |
ј не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук гов |
су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам |
Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико ј |
ин на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најп |
стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“ |
какав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{ |
} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у па |
у, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“ |
огме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све |
оше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како он |
ликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{ |
за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како |
ао остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћ |
n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколи |
ати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, |
ћ.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на с |
</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један |
ред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванск |
мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицеви |
олова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</ |
димо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...< |
ше Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, |
акона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана п |
/> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја |
но“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође |
па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> |
убе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, как |
воје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се са |
е и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошк |
су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варош |
и беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у |
очитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb |
е бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај С |
се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пруг |
а масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је |
...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од С |
у, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових |
ну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај с |
р и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као |
на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић |
ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те с |
ај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто узда |
опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступ |
их јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, д |
ку разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе ја |
: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет тр |
у кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече |
ше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и за |
ра.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: |
што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — мо |
ваца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у ж |
b n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било не |
азда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину |
и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам |
е на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио |
је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог |
а своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бу |
аест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, |
ксима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и |
последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икон |
већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку |
ња.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће о |
ену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и дев |
и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са тв |
уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свог |
го.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре! |
а Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узе |
што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада |
сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала |
ији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, пов |
чка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, доб |
м кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене ч |
— — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, |
а четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интов |
ек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без |
благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију |
је.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света! |
је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџи |
ирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први |
јло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радој |
их свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало |
а сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Ан |
а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему |
огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена |
из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, гото |
стали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су ос |
уче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три |
нак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој |
очита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма |
по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само |
e unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био |
r" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и |
носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће м |
између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису |
ћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је. |
Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То ј |
н шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као воса |
.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, |
. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То ре |
рну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, об |
p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се над |
Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, |
са.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу |
нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ |
Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, |
јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради м |
дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео п |
у, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> < |
n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле |
оже десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И а |
Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом |
} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у ку |
се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или ј |
II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле с |
{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као |
врши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни т |
ти.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћа |
ријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" |
ајпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу |
што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за дец |
још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а |
и ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фем |
е душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким |
pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година? |
је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срц |
Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому |
</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!. |
уму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се |
љу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb |
тровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, |
днога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова прија |
ска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се |
ога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње |
.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, |
као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар |
док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљ |
о <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p |
ини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њих |
а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуно |
двокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категори |
>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n |
еђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз њег |
Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски пос |
о ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо да |
наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="chapter" n=" |
онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто |
и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то |
абац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и у |
ле зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други А |
ини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају н |
ћа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе ку |
, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, |
дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија |
сматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> |
и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају? |
макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све |
а на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви |
то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад |
дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> |
после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла ј |
на слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман |
и паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је |
завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му |
ного се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила п |
пом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све |
старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S |
, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке |
p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па |
То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он |
е чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јо |
чви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вреди |
ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бо |
су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње |
Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат у |
чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му |
Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, ш |
e unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица при |
.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у |
..</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се жи |
лонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене |
анка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек р |
у жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле кру |
е:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне ку |
идећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница м |
ћ... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав ма |
једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим |
снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врат |
то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим п |
ле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи |
дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p> |
ћ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се из |
ој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има |
е из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало т |
са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих о |
Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе пос |
тељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју је |
данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо |
лија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало |
аше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа |
да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу нес |
" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом |
ору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и |
бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> |
<p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> < |
дања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне мук |
смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед |
до, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ћ |
ужичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све |
олико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој |
собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кре |
а га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душ |
ме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, п |
свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски |
S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Т |
</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, |
нај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледа |
на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за мој |
а и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу |
а Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред љу |
мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, м |
ј да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет |
ваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и дев |
.{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је |
у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да |
ба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег |
беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти |
јке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, |
е године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врх |
мчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један поја |
при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступа |
ни треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до са |
ајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, |
ући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобри |
т, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова |
гљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку гла |
анас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвим |
b n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „ |
нице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче |
о, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била кр |
дребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово ј |
а.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још м |
стрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гр |
о, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ва |
у, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.< |
сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно неср |
е свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да |
ћу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове |
у неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> |
јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Мак |
м, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, кој |
недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачен |
ло краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио |
ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда |
душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има он |
би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога |
>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих те |
рав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit |
да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, виде |
у, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништ |
ница.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У |
рио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над |
05</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 динар</p> </div> </front> <body> <pb n="II" /> <pb n="I |
е једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му |
ећа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди пор |
дно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, дв |
аква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шу |
Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико виш |
дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђу |
екра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и |
за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког о |
а прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред св |
о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, нег |
адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" / |
конија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, н |
pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — бе |
осподство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе пок |
адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, |
у упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђа |
сла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав |
да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, |
шком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја |
сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, ч |
ави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у |
ече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три у |
ћи и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у За |
совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина пра |
о би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" |
често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„ |
дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter |
ила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога бе |
0 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> |
ма Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље |
а постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква про |
, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је г |
кне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, |
елиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се |
овела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке њего |
, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не |
гатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је св |
е чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у пр |
звао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код |
рене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у |
е просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је |
а, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; а |
инка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дош |
ао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а |
S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ен |
ни вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и врат |
ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од |
и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине ме |
део колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошков |
пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка и |
о злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке |
закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам с |
дњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} О |
турила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио сво |
у реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се мо |
ном.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај |
Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави |
ене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а н |
ина?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 2 |
не масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а |
е доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове.. |
удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог д |
заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџа |
сама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса стари |
рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одми |
...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвока |
нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а |
оји би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки с |
та она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и |
ло.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права ра |
а га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с А |
пих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је |
ника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марк |
ност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба |
нђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као |
летео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волет |
:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска исп |
здан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи |
ем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је ми |
етињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквен |
авоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја вели |
иде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то |
и у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку |
ошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса |
е брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p |
еше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато с |
наха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone uni |
сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најп |
лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ |
дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту не |
бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је не |
} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе ч |
м големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова |
ста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврд |
а јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Р |
кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разго |
“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било |
рећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за дв |
ирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, |
си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју И |
оје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <p |
примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених |
а, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете смес |
олази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха |
Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не д |
о, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите! |
вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га закл |
дало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пируш |
а друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочек |
беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она |
па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ пов |
е разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога |
и њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се н |
живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно бе |
нога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице |
се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола и |
агодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} |
Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању |
а, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте х |
и знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље |
цо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је |
и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошиће |
и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти |
то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог |
једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је |
бесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се кап |
целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?! |
p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и |
косу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало |
се мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако |
, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији |
Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао оног |
тогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук |
једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> |
кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега куп |
е је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху ис |
поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што |
овори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и сп |
па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?. |
Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Кл |
емој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ће |
е јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n= |
ао да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав |
немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецањ |
а патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајни |
} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћу |
о је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао |
.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Он |
е плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти |
оловине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, нар |
оје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и б |
беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, |
еђу овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном мил |
благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваш |
поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи мук |
воре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћу |
р, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо гл |
ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно |
огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без иг |
није и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и њег |
о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n=" |
реби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе мл |
куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, тво |
нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних |
е штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Ша |
ша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи |
а да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим |
и ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: |
а парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележ |
мохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помо |
ла, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свека |
140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветна |
и се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих ш |
у, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пел |
да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, |
где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.< |
" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још |
земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, остављ |
го, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
„Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пар |
онела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богоро |
закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно д |
Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на |
рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, ве |
Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type= |
оји поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му с |
и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово дож |
војке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, |
<p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташиц |
ња, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном |
га старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави |
старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и П |
азити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на |
Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то |
о из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала |
S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувег |
се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служ |
т Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при насл |
, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и о |
, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{ |
потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног |
> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да н |
потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се ма |
стову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" / |
те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И |
однети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се дан |
отово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је |
80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђел |
ржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пр |
лети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p |
уде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном г |
је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи своји |
то се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове |
ринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, |
>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам |
ре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у срем |
отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихов |
ављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилер |
њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле.. |
ре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, |
и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја |
ко остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја |
о ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> < |
који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Пос |
што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“< |
{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату по |
би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео с |
ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може |
зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку А |
м, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјав |
>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу |
г ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим |
рошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да |
о заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме |
Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко ког |
S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је |
Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, |
а Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко по |
о се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијаши |
је било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанк |
а каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људ |
езнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џу |
ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у |
e="chapter" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, |
основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим |
добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — |
аступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, |
а нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у |
ене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Б |
тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И |
, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале |
unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу с |
махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Вр |
сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ |
аста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били уп |
кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он б |
не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{ |
своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата |
"5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и |
ја горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би |
правио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква п |
ош онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, |
е владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, |
ујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој ме |
начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелник |
ила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} |
јој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око |
е да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: . |
мо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове р |
веж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спр |
дирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа. |
мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за о |
кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И за |
атељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девоја |
е сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелиј |
тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме |
обито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу |
али:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је ч |
„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабук |
ога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, |
толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи оч |
отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} О |
ећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Икон |
ажити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мо |
ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што ј |
/p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, д |
асе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коњ |
е у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачки |
ње код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђенова |
салног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пас |
овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници дол |
би били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могл |
р овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић |
рада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штет |
капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <di |
?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.< |
братима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} О |
ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево м |
.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p> |
ора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се |
затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“ |
онија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника! |
и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" |
1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана д |
ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Ње |
овекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замла |
омислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <miles |
ка још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у |
у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их ца |
"</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико он |
нако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже |
атерино, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући |
а људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно |
S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матер |
Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађе |
нука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила |
гом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гла |
нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има |
је кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а |
на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди! |
е воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долино |
а.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цед |
ке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије." |
вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на |
м парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја м |
у мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо њего |
пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујни |
они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати ре |
пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док |
ља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све он |
саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да |
itle>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу в |
би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе пе |
чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби |
а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце! |
ола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај сп |
а.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" |
агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Зва |
раз, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта |
ужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећ |
љеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права |
би све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца |
у, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злоб |
Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} |
ро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његово |
а ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{ |
Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово кл |
тати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — |
мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доц |
та и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одмо |
дим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као жи |
ажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то з |
о доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то |
а....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је с |
е Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила |
е главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде в |
а служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда |
а пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и про |
ас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Ж |
:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и своји |
је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S |
ућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и мла |
сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и |
ећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустур |
.{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу |
буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити |
еса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би |
силаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S |
љака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то |
128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме др |
њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш |
Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стај |
ле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба |
но јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у с |
лисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p> |
ом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страж |
та хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му пис |
устура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако |
т рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету оставља |
ала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, |
к у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све сел |
ије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у м |
женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити. |
немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен стар |
трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сре |
ричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и к |
тре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Икон |
да:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са |
ала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године |
х села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> |
и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости |
сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа |
it="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске влас |
пким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, д |
p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па |
више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет мин |
Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под |
од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још н |
свети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на с |
Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због |
у, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не з |
та ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема |
на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, са |
<pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам |
тоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити з |
атрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан д |
а света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако |
је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митров |
од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао |
би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Бра |
е душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и |
лобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне сви |
вот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито на |
драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му |
то продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} |
ошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану |
о ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је |
</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а |
, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а ком |
ица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мић |
ати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао ов |
а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе к |
ични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} М |
ике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше г |
а Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима |
а два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По |
ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, |
добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глот |
года укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч |
је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, |
н Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сре |
ама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о |
, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара |
у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није |
ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју рук |
ност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у и |
лим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те пов |
ећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди |
дном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му вид |
ло мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то б |
адовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ |
своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговор |
оји својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа |
бом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта |
нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све |
вољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.< |
а Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук дави |
а себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} |
ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“< |
него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати д |
д њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија |
на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, па |
ова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је бл |
ици, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читаво |
је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} О |
забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Попов |
распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврд |
рви.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми |
итање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је |
добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:< |
ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она ника |
е положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="chapter" |
к, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању |
} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после м |
е баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <mi |
о докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један |
ама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по ат |
су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели к |
ла Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочил |
рине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, |
Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао св |
ремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце п |
Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n=" |
добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} |
рални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелиј |
шком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> < |
дам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И ј |
ого више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема |
оду једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи |
Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси |
ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати гд |
може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми |
и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром |
ју, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у с |
зивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога мил |
било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно др |
да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се поглед |
горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, усп |
ио онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад |
ужно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, мн |
и, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, |
> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног |
о, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је он |
а се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао |
то, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за о |
„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим им |
ета најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} |
то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, по |
тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи ша |
е због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као д |
саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" n |
и мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, |
није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био |
дује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сес |
Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љуб |
чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих |
ар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врат |
греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данаш |
главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила |
би, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се т |
нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} |
окрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адв |
у.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си м |
песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану |
равду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо пра |
х не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји |
мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта |
и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помол |
се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут |
иња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девој |
лушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто зан |
и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста мод |
што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртови |
у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљач |
на договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и |
зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то |
, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме |
.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође |
it="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао јед |
а су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и дв |
етар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене: |
њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на уд |
ао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало |
е и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и н |
м Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb |
је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на ср |
ам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман |
никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их |
— ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S |
оба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу зас |
ред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су |
>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекат |
лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни |
сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обуче |
таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти њего |
жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њих |
ку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{ |
отњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хита |
ало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здрав |
алог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто р |
ју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом. |
те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p |
огла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нис |
ку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с инт |
иму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању |
а му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је сп |
"*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с ра |
се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше по |
е,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до |
е на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и с |
Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови ч |
им су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачко |
онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, |
кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека |
узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте за |
а, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:< |
постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова И |
и."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријате |
ну, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрег |
њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p> |
ј својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу |
ирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугује |
и пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се |
е, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево до |
Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики ј |
{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, |
брих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као о |
и рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p> |
београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног пита |
“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад |
и неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само |
ом никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сирот |
мој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда не |
} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно оста |
Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на |
ра!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} |
латом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, |
А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахи |
м трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче |
и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени ра |
ђено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред |
S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што |
ари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној |
унемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на су |
нђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> |
ша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном |
ак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div type= |
азиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро |
нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то т |
пају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну и |
не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S |
исја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с велик |
Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, |
/> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је св |
ога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачк |
ко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а |
Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда |
...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој п |
ким крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone u |
верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ |
ш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали |
ом очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине р |
а завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијо |
о народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петр |
учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су ста |
из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и ж |
и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{ |
, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да ур |
момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињст |
е, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да дв |
е лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Об |
о па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчет |
<p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећ |
срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом м |
нај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством п |
мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, не |
о му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот |
лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да |
ше; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Ста |
било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угље |
како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђа |
бар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> < |
о је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и м |
е зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је једини |
т Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рај |
мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ |
/> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> < |
<p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и ун |
е су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није бил |
ји трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је |
, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и г |
ијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гле |
> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, |
сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво с |
е! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуш |
десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у |
па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук |
{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђ |
не куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Сала |
чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; |
јаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за |
лу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Мног |
е извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не |
а унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бр |
мислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртн |
, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме |
{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је са |
стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда |
} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице |
и они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћат |
ко се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке |
и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не б |
ћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи |
којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек по |
мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" |
икало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; |
доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S |
лога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у ње |
д му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео мил |
сле седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојн |
мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити по |
а су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</ |
а Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пи |
еле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је |
ални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један |
адојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални |
два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован |
кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића тр |
да имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по ње |
ћи није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што ју |
> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век векова |
нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим |
Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p |
вом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом |
, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори |
срећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљ |
огатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт |
ања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића |
томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола |
е одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> |
Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вр |
као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, је |
ута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После ј |
да!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и |
ило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бис |
додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља нег |
се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћ |
дио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му |
те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме ја |
доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд к |
а: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зо |
ао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капета |
асе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми нећ |
ио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> < |
говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче |
а је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божј |
росто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога |
.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић |
Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} |
рад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа |
жи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У т |
е цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи зго |
<title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако |
ио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Т |
ме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази |
на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге |
извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два поза |
а умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима н |
уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, д |
Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И св |
та, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурин |
несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Кук |
Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Син |
а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То |
тављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — уч |
им богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног |
измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног |
брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њи |
и, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, |
S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео д |
p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чув |
девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а н |
о Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максим |
то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на гра |
не куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња над |
у своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине б |
<p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити с |
и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао ни |
хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер |
шио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је о |
сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" / |
, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> < |
ему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, |
мишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, по |
дио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђел |
ne unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он |
ивотворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" |
грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне |
од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на о |
једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић |
у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста право |
н на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелиј |
какав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, |
си — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова |
а свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, до |
кне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сил |
а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, г |
на наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ пом |
ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састад |
а и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну гл |
.{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али ј |
{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и |
ише богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио д |
не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, |
масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава к |
што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико |
амо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата |
снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наш |
/> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између о |
оже да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећа |
сти душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb |
рисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свит |
води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кус |
и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа |
орије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — |
сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем |
се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташ |
сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па |
ш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре св |
је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Ми |
а!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Он |
и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих род |
ац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољ |
..{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који с |
му, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, |
ај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим |
еше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила |
е.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="8 |
{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа пр |
али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој п |
ине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit |
Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо |
гљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што пит |
моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља сво |
ве људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништ |
па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p |
ири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега с |
следњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} У |
тво само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно |
то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али с |
о нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је |
ши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ј |
е запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог п |
вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу чита |
врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта |
весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума изме |
p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} |
с десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само |
а скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као о |
а, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, ка |
нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова |
ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се де |
> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста |
ла се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што |
а, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао к |
а вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, п |
ске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва до |
што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам с |
сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се о |
.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке |
аици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, |
>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његов |
ата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутр |
о погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Језд |
света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта тре |
моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit=" |
о имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најј |
ње неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други |
ло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној |
ња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке гла |
ема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташиц |
а са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе |
ика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био |
на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, |
а: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! . |
ишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То ре |
и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, д |
дном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешт |
орам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато саж |
"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се |
је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{ |
, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше пли |
И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала др |
још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде |
ио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазл |
нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово с |
кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и |
а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачк |
доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на ин |
блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза зал |
беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Уг |
које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, дру |
у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И м |
алних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> ј |
није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} |
ја, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она ј |
је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се |
, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наш |
му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — д |
начи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и |
е у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав |
од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове ма |
спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо пог |
<p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто тр |
Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био гор |
ојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и при |
аздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ по |
ажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати |
као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац про |
ете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше |
рирода и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> <div type="chapter" |
<pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тиши |
то <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам |
риге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су |
Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чич |
ати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> < |
т, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо ру |
apter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према |
S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у |
а коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад са |
ао земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири злат |
уги велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога |
живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу над |
ка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћ |
дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у да |
м тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почет |
да није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова |
маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, |
Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина |
лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити |
косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, ка |
е и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> |
ео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па они |
се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје ж |
низити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети |
ђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети ко |
их био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је |
поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој |
ли сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и |
одине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито н |
, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђ |
а.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и |
и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:< |
а чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спо |
девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо |
nit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршн |
наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он |
и.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикасто |
а чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„П |
удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била |
unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Ма |
са велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само |
Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два ко |
м, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим |
ка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у ко |
ка до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште |
ло!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре |
момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један п |
чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти |
егну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десит |
рбија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара |
ање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, кој |
судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокат |
горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће н |
азвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:< |
мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако нар |
афани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога |
ванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласо |
а ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p |
Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n |
је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постаја |
диста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара |
најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед |
Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз |
пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у н |
шњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је т |
кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{ |
Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног с |
ка...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, кој |
д ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капета |
ка, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај пос |
ство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{ |
p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу ње |
шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p> |
им нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно кл |
" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Ку |
мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда с |
башка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад п |
ави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мал |
е, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:< |
, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде з |
учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му с |
своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему М |
<p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни |
од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме св |
ду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са |
оћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала |
ића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно с |
с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има после |
раба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће |
рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 |
е после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га в |
ју минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре |
као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и ду |
ике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу ко |
јурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Т |
S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале |
Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а |
острана кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{ |
ругога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим. |
елија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Он |
едно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p> |
<p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да вид |
изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио |
то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је |
ељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште г |
p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се пре |
де у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и к |
не, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући |
, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И |
огледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћи |
оћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није |
да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он |
У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> |
знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћук |
е, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка |
ва нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Рад |
горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је п |
ке кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снах |
рена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени |
за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То |
p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да |
Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играл |
угога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — |
, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све |
ало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад п |
е Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове бога |
</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покој |
греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљ |
шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p |
умњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то |
трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком |
ад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести |
да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачун |
свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, о |
е по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу п |
ога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} |
а да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, по |
нђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и |
дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који ј |
ао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину |
.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у св |
Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“< |
радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а јо |
ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то та |
ма у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; |
нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из |
с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њен |
предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: в |
а жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и |
д овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ |
<milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело |
омно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била н |
!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а посл |
о је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> |
ом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <mile |
“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одго |
начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Уг |
гљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање |
срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," |
а-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Ки |
омаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица |
ријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} |
је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — |
ра, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је |
а женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Икониј |
"105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше П |
нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, к |
дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{ |
Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији н |
гомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опр |
етом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни |
маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако ј |
S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> < |
тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен бога |
станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и |
ме и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче |
о, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па д |
ријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију |
Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет |
повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да иг |
аузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева пас |
њу и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ |
или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује: |
:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук, |
рака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши пи |
им шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг |
даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петл |
дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева во |
младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква |
осине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега |
атила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, с |
у њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубљ |
ошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика ка |
га часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога д |
Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим |
ики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два м |
да његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ |
не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; |
бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имат |
све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div |
"7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу |
<p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да |
S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је |
и оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у г |
не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне |
каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лаган |
дети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, стара |
Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је |
а и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> < |
p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим |
рбији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волов |
стиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној |
а правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је |
отле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драг |
ти да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, ка |
аги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то |
она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мисли |
Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> |
зимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p |
и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједн |
оје одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубок |
ојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То |
ада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијал |
час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољу |
уте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама одн |
гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загр |
сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S |
јој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и је |
словом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> |
навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљ |
оже да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Ш |
ка и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично одно |
ађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква |
Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате |
би момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то |
како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва |
и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може би |
но момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села. |
ним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, |
рић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нес |
Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да д |
им.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Ан |
е народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани |
е користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засец |
а тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помо |
пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим те |
/> <div type="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>Р |
аче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино јед |
, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном М |
утне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан обла |
а је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам |
ње ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим прити |
Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно ре |
, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка |
поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Л |
ора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма с |
и кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје с |
слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, |
и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи |
S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што с |
и да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан с |
ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда |
су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> < |
грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу.. |
а него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: |
е у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две т |
познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка ад |
, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане |
т Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са муш |
воката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изра |
женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна |
кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу це |
је властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с дру |
ли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео |
и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</ |
у је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога |
ад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје |
цу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p |
е тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пре |
.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не |
њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочит |
жњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заови |
<p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а ре |
и ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то |
воју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 д |
егов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, м |
дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога |
се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о на |
<head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође з |
S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казива |
е нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно |
м <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за св |
“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то глав |
срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, к |
а суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони п |
се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе шт |
ог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале чети |
рији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај п |
ић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> напл |
поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њи |
х био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и |
а кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би |
ким и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му |
анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка |
.“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће ј |
раво у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ни |
ја, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <p |
} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом |
њу; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом.. |
p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим |
једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће ре |
онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су |
веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говор |
но, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде ико |
мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђ |
игда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је о |
Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо |
разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плин |
могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати п |
блачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенк |
{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома |
е ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шума |
p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће |
у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са с |
се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> |
у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter |
е ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слоб |
а.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова ли |
разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на |
чанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју |
у притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо жи |
оже, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а т |
видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачк |
ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у |
је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени |
ини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кр |
брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по свом |
и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога |
Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и |
смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш п |
мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно |
, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, ве |
по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога |
маћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува |
мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђе |
ла је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу |
као је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> |
</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из С |
Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да |
сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни |
ђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на ко |
да, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} |
њем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, кој |
год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео |
амлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У т |
после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго тр |
е мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што мом |
трало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, п |
.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајем |
је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам |
>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Ј |
им кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуна |
, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина |
а загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет |
та и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да |
и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана |
аће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љ |
емо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих |
ебао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</ |
опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стад |
клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није н |
цању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио ниј |
лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге д |
узман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И |
мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, |
а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> |
пник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тре |
оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник |
а: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адв |
домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> < |
>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по љ |
његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад |
тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај |
мехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад |
е примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужи |
аксим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зину |
м по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишљ |
ело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран! |
будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов п |
<pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука. |
мо једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке |
но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Он |
да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} С |
ела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа тр |
„продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништ |
браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <mil |
да полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина |
од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и о |
адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој |
и бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један под |
—</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је ко |
туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима |
ата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му |
мом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене |
ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда- |
је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе см |
ећ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући |
тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шал |
је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети јед |
е.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би мо |
и не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном маса |
приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно |
, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да и |
а далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапц |
кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не |
ижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која |
ило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад |
е била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепеног |
анца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се |
по поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти |
објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад б |
ео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним |
адом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Је |
/p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша с |
власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним |
/p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на тв |
лавом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда |
је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то |
а из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало нам |
е и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а |
</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи. |
позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одаз |
ђен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каиш |
.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на |
ти:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се ч |
би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао |
од кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спрем |
хане, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродил |
е није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама |
о слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <ti |
а. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће У |
пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!. |
Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бац |
се Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то |
елије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> < |
онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, приј |
е узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао ј |
о незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси |
хе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и |
било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пр |
и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" / |
део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Ико |
маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога с |
„Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, |
два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад |
аш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанст |
та модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо об |
ка: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих |
n="12"> <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљ |
, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеле |
то прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То |
— у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна м |
ше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Бога |
или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти |
стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наден |
ветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега |
јна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари |
еко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ух |
/p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се об |
сти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се нева |
...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад н |
у и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лиш |
више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из оч |
бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ов |
Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гл |
д замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, |
ском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброт |
ели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино |
је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> |
јбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дан |
“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем |
Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој добро |
прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И м |
овукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, о |
ви анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} |
слите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ |
селник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Мит |
или су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту с |
ио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} |
екао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи |
г Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, |
женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, к |
смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога |
постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није |
Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: |
а из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има пр |
ри од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, н |
лих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} С |
стог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако |
ирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако |
, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, п |
<p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну |
знату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Ди |
арић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти |
иљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>ста |
ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — приме |
а за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле |
есу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола |
аксим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају бо |
и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, доч |
продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} |
учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу с |
у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећ |
о и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од |
ма Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не м |
ца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по нар |
сти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесм |
и Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> |
им било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на чи |
амо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачвански |
пет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51 |
тио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да |
ко власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„А |
е ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже |
ави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, к |
о беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, |
атио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија! |
добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија |
ца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје |
на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу б |
S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу |
то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, |
ли Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: |
ој направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото |
ељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а н |
"2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани |
од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за |
велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је |
рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, посл |
Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љ |
вом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног |
ицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, д |
ја у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сока |
, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велик |
, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћат |
некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту |
искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Ј |
које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да |
сти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о |
ханџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја |
то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их |
она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> |
и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И |
Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Је |
Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом |
и просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер г |
шане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у нару |
а тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знал |
је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазна |
приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него ч |
вачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жи |
готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{ |
вне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p |
сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одло |
ију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим м |
сле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити |
е судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бивш |
обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ј |
овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је о |
пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а маса |
} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и |
јло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p> |
то, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и |
му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се к |
враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; зна |
јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да |
“ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов нес |
његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А |
бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да. |
представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично |
звио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милоши |
онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми ј |
газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Мак |
ри своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два ша |
„мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Г |
а на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и |
} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> |
— као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код наше |
рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је |
Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, как |
p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће С |
аше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, |
ређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но ш |
мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад |
>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било |
Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Зн |
ову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, |
ја, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!. |
> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека в |
то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме |
>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога |
ини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег |
ко да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужа |
по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, п |
м му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Макс |
{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету им |
вога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна.. |
окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пр |
мео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ |
т је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо |
не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато пл |
ечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „беслов |
ећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку баб |
из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све |
мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће |
заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, |
<p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до |
="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у со |
мом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише. |
ала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућн |
ија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашо |
то су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свр |
да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само с |
lestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташи |
ацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине око |
а јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу |
ршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда |
пит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter" n="9 |
вуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се по |
деротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави |
рошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му |
о.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској п |
е, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са |
, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе |
О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јад |
леђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука |
ила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у инт |
оба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и |
S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић д |
а га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, пр |
бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина |
загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} |
канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па м |
а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је њ |
Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и |
ејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама прове |
његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а лева |
езани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непок |
вним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S |
ња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној стран |
убрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница |
pter" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је |
Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као к |
ој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни при |
н-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, |
а непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пе |
...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти ку |
двокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напу |
ва пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и угл |
мо се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штет |
<p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране зам |
азили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало з |
Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Икон |
уке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти ни |
и, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она и |
и Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе |
Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, |
крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиром |
удио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је |
сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гл |
је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако ч |
оље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би |
одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи ов |
само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p> |
код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Глед |
.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у цели |
и на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задру |
за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</ |
зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, |
,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> < |
>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, сн |
о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи |
, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, о |
из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта |
<p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудр |
о утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а је |
а квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето |
то његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка |
p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела и |
хова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђ |
инство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ов |
покретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у |
жаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну страж |
>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у велик |
а реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице |
ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго |
равило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга д |
, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</ |
алапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" |
им Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном ста |
за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је т |
<pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста о |
окат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Бе |
вела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p> |
unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе |
ји је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико жи |
си да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да |
да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба ње |
замашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како |
исам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </ |
Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог |
еби изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати! |
друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих |
је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавају |
и се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд |
нао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стр |
це препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина |
овита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром |
на слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је доша |
љеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S |
и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе лико |
ле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове чет |
{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отво |
о: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љ |
дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанк |
овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд на |
ој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрад |
та му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошап |
, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p> |
детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p |
, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, |
м прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трго |
е претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе |
ела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели |
му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила |
дине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по ку |
им Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У |
нску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, доне |
вић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Ку |
да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и ост |
у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушки |
реба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас |
/title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу |
викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} С |
— Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благо |
озамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину |
.“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам |
их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по |
знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љуб |
само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодав |
Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било зани |
и својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и с |
еби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, |
утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поп |
ешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p |
јатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили |
наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb |
драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар и |
а, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, з |
ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како |
и казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су |
ажа Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко |
’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочија |
омак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта |
и.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{ |
с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Ик |
што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљ |
них дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну д |
суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно прог |
отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" |
е врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ћ |
:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, |
дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан ш |
овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно |
и у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кусту |
е сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било н |
сле поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатс |
аку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални |
што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделил |
без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећ |
а права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он и |
их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Мар |
х састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже |
ди, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико н |
но би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је |
, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а |
ишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у к |
ан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, т |
д Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у в |
ну неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо м |
куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па л |
н завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне п |
ке, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ |
— по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, пост |
овчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаљ |
му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па |
преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И |
та отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи |
аже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S |
дину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упр |
лико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, |
најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина |
д саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је га |
своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му р |
дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки да |
о, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S |
очињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без м |
гледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, |
p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племе |
но и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да о |
донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <p |
{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жедни |
ја све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Ј |
е љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“< |
аца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севда |
и га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога ж |
кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио ил |
апише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузма |
гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима |
туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на |
еновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> |
кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да навед |
ак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, |
рада, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S |
мањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, к |
идим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у об |
је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које б |
о сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено |
есело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не |
илика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и |
а Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не |
>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и |
еш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше |
ине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а |
а!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p |
латио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n= |
ђеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и |
слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах |
„Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> |
S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грл |
ада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се |
, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> |
ка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу |
није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровча |
церине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће |
ете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, |
д његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу г |
с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекр |
ви мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални ма |
еш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу н |
пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="6 |
ира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини |
уде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће |
} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доб |
це растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од друго |
је сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгр |
покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговори |
знати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при |
домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је |
итавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер св |
тања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакв |
S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совља |
првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} И |
двоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још м |
а, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очн |
чно долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његов |
и га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} |
је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипа |
д сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком |
пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} |
Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђели |
спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племени |
; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да |
ост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себ |
дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-ку |
, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке р |
!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке дру |
, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини раз |
а јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разго |
сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од к |
, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о |
мам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; а |
Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> < |
ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па |
ио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га пости |
сна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели |
не јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> < |
и суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђ |
7" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била |
ће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то |
ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ћ |
112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} М |
но одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове ку |
и за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће |
олетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрап |
Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit=" |
ња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други гу |
е, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И |
, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, |
весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, |
упили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адво |
а браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је д |
>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, ота |
анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p> |
одаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„ |
ће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Цр |
е жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За |
Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, |
</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се н |
обеду над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоње |
. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелн |
S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и |
а како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и |
<p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дају |
ћу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} |
јко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља |
опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба п |
b n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико |
нтову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живеће |
..{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је |
ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се |
је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Ан |
аш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и |
цима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио |
да по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обич |
Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакр |
била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разг |
ише није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмам |
обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра |
="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после у |
ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их |
рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, до |
ати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна |
провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке ње |
шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, |
нцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта |
</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да |
ла сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути |
— —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је |
Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би свако |
а масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у |
ша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али п |
тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И |
p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продај |
а колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се т |
Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило |
ра још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, о |
вчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун сва |
ко саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенито |
њих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n |
а.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе т |
се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагом |
apter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели прича |
скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, |
Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо |
јка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса к |
еницама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе п |
сала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић |
подска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином |
арице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала |
ушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница жи |
и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необич |
сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и прем |
истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <mile |
е беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепо |
ува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Мак |
помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви св |
г језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чист |
гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите |
сим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вра |
дојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао |
се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, о |
уре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Т |
ају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју |
аш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мач |
е ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било крај |
ека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао |
ја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка |
ији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и |
е некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе в |
ћ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није |
з зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно об |
ова здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се з |
нка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а с |
у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној не |
о је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није |
</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и |
на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S |
је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, ниј |
онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на сво |
ији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, |
it="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало |
под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива же |
...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону |
у и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега |
Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је јо |
, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потру |
Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а |
ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нит |
и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се |
e unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су пр |
сима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било п |
ме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким |
Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровч |
дбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим зла |
ићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адво |
у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш |
ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, |
је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све т |
све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бл |
осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примет |
— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{ |
менути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога |
њима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S |
а, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао |
а, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћ |
Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, |
лазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део у |
рема бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толи |
салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо н |
спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце |
, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n |
у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране |
вет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ов |
олетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па о |
Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа |
черу.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена |
узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{ |
е; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па ид |
.{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину |
е дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом |
p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио |
м постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} |
н момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињ |
иле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да |
и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца н |
се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе |
једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пла |
амих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, |
нда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а |
небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа |
агушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око п |
купа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре изми |
је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додад |
ислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, |
пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту |
неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и |
сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једно |
ним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад |
ас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго вес |
ица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> |
весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда |
ilestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господ |
<milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив |
це и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију |
му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на |
Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бо |
а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица |
а поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а |
а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу |
продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао |
о сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави зав |
таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit="*" /> |
ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, ме |
ко детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју |
атну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали |
ајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb |
редио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђ |
ијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успо |
мака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, т |
адао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише |
{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злат |
великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у |
лику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе |
погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете дома |
е може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и по |
<p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа |
морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија |
ђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са |
бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а |
амо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавит |
ти него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" |
е увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непребо |
одаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S |
аксим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S |
лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену л |
даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му у |
говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу б |
знаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирт |
Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа т |
а Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу сна |
јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио н |
че, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само |
елико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени |
>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што ј |
07" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је |
ај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" |
ј Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи |
ђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му |
јком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један друг |
велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од |
ој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово ог |
ла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И шт |
нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе б |
олази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гл |
е и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао |
суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук за |
према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} |
ти бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јед |
ри ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правил |
тане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу |
, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као |
и ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и |
етио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућут |
к већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хал |
ка су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да |
страна шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се д |
<p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска |
а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И М |
еколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јо |
бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је |
{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне дос |
итање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше к |
у Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по |
ј вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђел |
После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање поко |
ћно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако |
ошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, < |
грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Он |
најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њ |
га и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена |
а: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти ње |
ет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би год |
ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи ни |
/p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а |
ва анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чи |
нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесл |
“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово |
тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, |
полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И ду |
ет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Пос |
<p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо |
екаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, с |
лаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ |
и, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> |
и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса в |
и, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћу |
е дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45 |
оворено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији п |
ри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћу |
ом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напаме |
се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n=" |
а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, |
а ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S |
било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо залож |
/p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се |
од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:< |
на рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари сл |
" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p> |
ло грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђенов |
и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} К |
ћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје |
27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по не |
он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи |
“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима |
дном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карант |
вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хи |
омљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани корац |
нај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изне |
а мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Макс |
одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног насто |
дић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали |
варића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу н |
овић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанс |
вета, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благос |
p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринк |
свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једно |
.. „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p> |
остионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зоб |
њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за св |
имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку |
таје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене |
то, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи ма |
и знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва нач |
ао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} |
> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно |
142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купи |
у чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко гово |
ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју пра |
и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љуб |
ом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну по |
људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледам |
ног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, |
а заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у |
Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мач |
а послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l |
најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријате |
!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна |
а злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, она |
поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прел |
Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Св |
-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћу |
вог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је с |
а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато! |
им рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <mile |
ном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину |
пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћа |
чинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувил |
крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да бу |
м и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p> |
рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кум |
и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се бе |
а једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој ј |
не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје |
е и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовиц |
у, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако ч |
саво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapte |
не остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{ |
свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе поко |
8" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је |
ока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један м |
од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и |
>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћ |
зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" |
м Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и д |
утор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој не |
више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио |
ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа |
ног сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу |
протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависј |
ти:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска и |
стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потреб |
росилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао. |
код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спр |
бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, св |
/p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter |
на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је о |
ицу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, ве |
можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, |
но срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, |
е су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу |
а тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дуга |
чито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било. |
е, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој |
ешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све тро |
за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер мора |
и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му ј |
ат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи и |
се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове |
лика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ |
ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручј |
ивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим |
аци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нов |
И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по ма |
приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, пр |
хватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала чове |
зе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет |
х интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а |
на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Р |
у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био ад |
којног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, |
ити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете |
од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се ду |
сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, сна |
леми амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад |
Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, к |
бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, |
њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао |
и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су |
шиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје ј |
никовица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само с |
како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте ду |
Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сес |
рисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, ко |
ми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Пан |
дања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје к |
ај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то |
сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат |
д другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, И |
> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме |
падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура |
и не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово с |
, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадња |
ећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се |
дари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој |
и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али ј |
гове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као јед |
, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова... |
ав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних сел |
без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављ |
одаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње |
чима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> |
лу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи шт |
чица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p |
Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио к |
аћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила |
и, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, |
кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита јед |
љ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића не |
ите душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с нек |
сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весе |
прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се |
е; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, п |
: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</ |
пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би |
> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p |
рници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу чита |
се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" |
еди беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили пар |
то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} |
о ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога |
ашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</ |
ина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било |
че, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивља |
их шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бе |
Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, |
шна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену |
за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првог |
ћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп кра |
прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S |
аше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао це |
{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им |
су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би о |
<head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу ру |
ина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на ј |
„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Си |
ојим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепоти |
кат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Р |
, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја |
им и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе |
се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А |
тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не за |
ављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада са |
угом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцну |
.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика |
и кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типи |
дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за п |
је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халап |
и, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је ов |
се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто |
вима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашим |
укама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и |
год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, уп |
кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли б |
аралац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем |
.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени л |
во се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског зак |
у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђел |
душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мук |
ешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, при |
иве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут |
ти Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" / |
налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није н |
м се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђав |
и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд врат |
о милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама |
мрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Б |
на весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је уму |
о га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало |
да својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од оста |
свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, |
нко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја и |
је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} |
и састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, |
совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у сво |
видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћуков |
ивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, |
над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика де |
као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла |
де право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња од |
то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме с |
то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, |
али да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И |
шина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>П |
ео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„П |
оуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — ре |
ича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ва |
ао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="c |
ленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p |
милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и н |
леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је |
м правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или как |
ли унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога брати |
: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Н |
ања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата с |
е гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше |
право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ра |
собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на реше |
</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако би |
.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је ме |
где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињств |
нка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове п |
="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} |
амо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душ |
дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно др |
гослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је |
јати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митров |
роши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није уме |
ећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дво |
ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео ј |
како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је |
сели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расп |
о да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завој |
е то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{ |
ћ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> < |
ла и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Икониј |
ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни м |
е не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен до |
на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, д |
Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, |
:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет |
у да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији |
кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе |
b n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је |
ник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све с |
} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p |
гљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде |
ко дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самог |
ви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да глед |
од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше П |
една и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p> |
д њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово |
е сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{ |
је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле |
не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевско |
брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне до |
ај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над |
ачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њ |
у, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, мој |
а суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро |
што кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су кона |
риђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Вод |
ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те |
у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масалн |
ај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и поло |
диве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепото |
се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> |
јкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} |
покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, |
обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас |
елу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико од |
једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађиват |
че у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо д |
мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, |
че, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, н |
p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} |
д живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни |
бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу |
ук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан |
<p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени |
по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше |
.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> < |
ога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, а |
ва је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митр |
е београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и л |
ном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је |
S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, т |
платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chap |
д самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од |
и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што |
шта ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и |
и знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћ |
она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мић |
ма, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> |
ело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, дра |
се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене попла |
е и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добр |
пају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у |
амзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога м |
за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољн |
по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их |
ш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти он |
а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај по |
велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим |
нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да |
рено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са сел |
оја ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену ди |
и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „ |
Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и бог |
га сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било време |
p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска |
S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку |
а „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече она |
и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвок |
р не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зу |
да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да |
еограда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој ад |
ски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће |
на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не мо |
у свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће |
лазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад ш |
е, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, |
еше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајк |
ивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи |
Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је |
на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чу |
<p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" |
о један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све ј |
брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и |
/p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема |
масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, |
једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, з |
м Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе |
се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, |
а.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и п |
пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико дру |
и би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који |
јка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше |
у било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њи |
откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра |
а; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је |
и, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом |
ца: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет |
тиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, так |
а лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто д |
подска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима ука |
Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, |
историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небес |
ана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Не |
ечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и к |
а ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</ |
сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту п |
нском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица н |
онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да |
>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта |
а зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.< |
тне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецањ |
ци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трго |
као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсториј |
мо задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} Т |
ио добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у шк |
онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто тр |
да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије |
чио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту влада |
ца, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone un |
ам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да |
к с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} |
пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца тр |
едам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога У |
ожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове |
раку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би |
брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам ко |
Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи м |
} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Ико |
ену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за сво |
оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос |
ва.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично |
лијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радос |
опустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, |
он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О |
Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко |
<pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" |
ерина, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не ка |
лику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови л |
и и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најп |
кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађ |
примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ј |
на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном |
даја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете |
су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим |
душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу |
ећ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које о |
тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су с |
<p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!... |
авди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћ |
ио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали |
учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по |
хвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; |
право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равн |
исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном с |
а.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни |
су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone un |
док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао |
и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="4 |
вога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је |
овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих |
је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај о |
х адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли р |
му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он од |
па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у јед |
оље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурић |
аћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што |
и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување |
у држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала |
о ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, |
е рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општин |
Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не |
да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје з |
у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила. |
ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Доб |
n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, к |
тале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После некол |
мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на њег |
ј дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — |
p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејал |
његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес |
ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога см |
ка има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему бу |
поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, |
ло неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око н |
радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало |
о беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се св |
chapter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеш |
ега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама |
би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према то |
олетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојак |
етешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш д |
ала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам сме |
о у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; |
чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмеја |
у страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, св |
е Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савч |
гу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто |
, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него |
ински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то о |
анио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си |
е, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што |
ом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да |
свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, |
ду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задово |
да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и љ |
чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у |
ши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то |
<l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„ |
е, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишен |
— све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми |
еља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђ |
о се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирт |
ека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тр |
с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога прав |
о није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук |
ука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Ра |
није спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у су |
добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и д |
ови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња |
па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад |
кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака |
а се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан |
оси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред |
ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли |
ћа, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост |
кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама |
Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијо |
донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљ |
и и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим |
ини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, а |
твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу |
, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би |
шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет |
n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у |
вај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, пла |
и наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угље |
наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" |
ћ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је так |
очекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и |
оћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као о |
су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћ |
ој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо |
е.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошин |
да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем |
закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" / |
p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, ка |
:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је ј |
Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно б |
све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило |
угога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, ка |
а се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома |
ковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте |
ства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Р |
вац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— |
да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални |
као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и дан |
т, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Мла |
једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји кој |
ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече ре |
м више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мо |
а унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десе |
мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан |
раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових прок |
ка с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, к |
асни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је |
избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај |
праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и пр |
рити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за д |
а њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разгово |
ги су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али |
ре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло |
шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се |
дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад в |
ne unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хв |
не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате |
у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби и |
вет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, |
ји је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после |
вља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу слав |
урићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске |
потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу засе |
е да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је |
а очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишље |
и колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају же |
огу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам т |
115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — |
чила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће |
оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се ме |
е је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све |
<p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се |
на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу |
елија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим к |
тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку слом |
Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и знач |
аз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешин |
а се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да |
имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; |
о остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је |
<pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си |
а, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она |
а види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу |
ш једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно |
м се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жал |
врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо |
пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студе |
мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, к |
ди.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пу |
аксим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, |
ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда |
Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви |
да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И са |
а онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двој |
и коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали ко |
ва лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица |
видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај |
слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других ј |
Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</ |
ош непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!.. |
за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла |
а Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи И |
м то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, ба |
— — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата |
па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и с |
о је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он |
наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адво |
Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој |
ам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, |
њи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Ико |
воја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли те |
да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S |
о и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први п |
удови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљење |
сале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" |
да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане |
добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, по |
ом исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> < |
} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опе |
не све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред |
о је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стран |
, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му см |
"23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} П |
оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва |
иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају |
је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Бо |
мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше св |
цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар ад |
омад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни п |
у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онд |
али њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратниј |
јни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, к |
{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два г |
ј отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до па |
ечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвок |
исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А |
је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.< |
или нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћу |
а: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Макс |
Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и |
су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Кл |
обро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до |
д ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се ч |
егова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n= |
пој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, н |
о се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И |
дговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза рамен |
ко њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p |
зили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако с |
а Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта и |
и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта |
имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у ко |
и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био доба |
части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није |
иња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак |
им просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два пр |
је бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је! |
м покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога |
:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово љу |
ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, а |
скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна љ |
ед дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а |
ка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше па |
м у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене: |
ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље пос |
атио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као |
па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!... |
, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога |
, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је бил |
ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> |
ти нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровча |
отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегри |
а, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лел |
а ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога |
ања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> |
доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака |
д ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако |
брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити може |
бе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног |
ио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где у |
ц поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На |
је и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је |
зе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи |
у толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу |
жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела |
не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час |
же је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта |
е само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер |
оју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год |
суду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша у |
и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Б |
дића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</ |
ди.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> У |
Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</ |
ка, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлиј |
послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, он |
петаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а |
и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедц |
по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичај |
код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен |
одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече |
ас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљ |
>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је од |
јом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана |
се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних |
овој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чин |
ла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта ка |
ао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мра |
ци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти д |
м лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где |
он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скро |
Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа |
n="I" /> <div type="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</ |
Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, ње |
ини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас дво |
ирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свећ |
ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ гов |
зовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и |
ге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се ч |
ти посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зара |
ека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње изва |
де тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих |
су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако |
мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" |
етио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавањ |
растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапре |
; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Језд |
у Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта ј |
="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу м |
Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле влади |
ао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило |
ог кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако п |
ђеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољ |
божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца |
к.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика |
сто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност ж |
ртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> |
у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, к |
д чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, |
S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мен |
Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} |
То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана |
ки је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} |
а Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на дале |
ересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога м |
Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} О |
њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба |
окаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није л |
јом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очин |
аведни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић о |
> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућ |
женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити |
тео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних приј |
у се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на за |
у економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волов |
ати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p |
е да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Језди |
шине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, |
{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек к |
публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела д |
умео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постад |
цити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај плем |
шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p |
моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у |
па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момк |
оворе.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки гла |
хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, |
отово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бит |
ћ, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати |
Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — Т |
.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко кли |
вога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је два |
па срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је |
тојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, насл |
ио, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима. |
нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа ра |
није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило. |
куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адв |
чва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лута |
, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „прист |
њега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, |
ледница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорил |
езивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она пра |
и, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим б |
n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Икон |
руга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повик |
ђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука ст |
ју на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Гот |
е: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Па |
ечена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.< |
е:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ј |
жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда с |
здо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим вел |
ешеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" |
и у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, ок |
о сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога добр |
годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па до |
з ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос у |
ајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром уза |
несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром уз |
адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом < |
осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} |
ој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци |
ало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и н |
ер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, |
ио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољ |
а унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке пр |
пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом д |
е био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђен |
а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви |
газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....< |
ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке г |
потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, |
ата — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.< |
Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је р |
бре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде |
м <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног |
грљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет на |
Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати: |
е узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само |
најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала |
чки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти у |
а за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике ми |
а је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> |
већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угос |
ни и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јо |
улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" |
ојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је |
е зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како |
а онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радој |
гнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио н |
ажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу |
аралац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренут |
, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв. |
иди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види. |
који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се н |
нче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се н |
че има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Ма |
<p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехн |
>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, пог |
д, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пре |
кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише |
еђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p |
диста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две |
о!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Ист |
ди, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела |
мљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање пра |
р старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: пре |
и расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајк |
} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледа |
у Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и ка |
} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслужива |
ј Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} |
а Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без д |
што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фију |
Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако |
а не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га и |
ски спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту до |
у сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, |
тео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у |
е твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре |
} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су он |
pe="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> |
вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилик |
г да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу |
ио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну п |
р ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“ |
а, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Фе |
„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђе |
а лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ж |
Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску в |
аће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p |
упле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела |
већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накит |
раже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не п |
момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с тв |
без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек с |
е за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на д |
и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и |
а, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се |
за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицва |
главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43 |
> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу бр |
ео.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у су |
ву ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је по |
се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи |
м суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обр |
вљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прела |
,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му ма |
јатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S |
о се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем нас |
х господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и љ |
ати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дет |
еђу домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су |
вчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће |
!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и |
сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од о |
равне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога да |
јбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла |
чише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, |
ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, да |
ија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку лег |
сама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око тв |
е о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Пев |
о своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за ч |
ога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо н |
и Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забр |
шаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све до |
а-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или |
оме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу саст |
срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклет |
ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из ко |
ина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скач |
га наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, |
етроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има |
шевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати |
ег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пу |
во је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, |
примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milest |
посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мен |
<p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред закон |
еч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његов |
вету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Б |
га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смај |
се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугуј |
ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у |
абран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду сре |
и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна |
="chapter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели п |
женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ |
, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа н |
лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све шт |
љешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику |
авам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, |
небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" / |
и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху |
не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још ј |
у јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је та |
а ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чек |
грижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га |
стаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лаз |
аксо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На м |
. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десе |
овог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, |
ло — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дош |
е облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав па |
вртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као |
ошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа об |
рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти |
пада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу |
Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се д |
поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине на |
Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином |
ао човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким ј |
да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене к |
еднога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одгово |
а, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку |
ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а тв |
тио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук шва |
а.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро |
е правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога |
ање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се пит |
да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с |
свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитар |
у и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога с |
му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста |
бац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук ди |
ут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Бога |
зда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено |
ојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И з |
сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћ |
ахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова |
p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођ |
покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава нен |
и смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, |
изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је |
сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете |
и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти мо |
ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Си |
продати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну ек |
арски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивља |
> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци А |
кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као чети |
плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебе |
има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога те |
<pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара |
lestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је |
ан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игд |
м је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глав |
је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам ма |
н склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божј |
га бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весел |
Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си м |
Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела |
S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чи |
— без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати |
ја су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И т |
Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша |
а изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња бр |
лује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прав |
потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је |
дало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да |
збели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максим |
љешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу |
мству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајк |
ави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше |
овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n |
лошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да бла |
нка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> |
вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелиј |
њишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио |
Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи и |
миног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масал |
.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет |
да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ре |
ера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешт |
имо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се не |
лије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Мак |
/> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 2 |
е наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена |
. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста |
а не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош |
јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, |
после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„ |
>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то мо |
ка кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племени |
онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она дв |
мом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред, |
ку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња о |
Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно пог |
ад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, д |
сим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћук |
Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не вара |
ћи, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале о |
ари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совља |
са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остра |
адна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <mil |
С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво снос |
на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p |
ји су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позам |
ас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збу |
ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења |
ога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А ка |
ете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситос |
остави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан |
е Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио ни |
е предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне лично |
то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} |
онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трго |
особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је с |
ој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојл |
чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и мл |
ћао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами |
ало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а н |
е.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усво |
S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </d |
.{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији окол |
м Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, |
<p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јара |
енога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место о |
и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Со |
најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим суз |
леп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код |
ми амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад с |
{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где |
ати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен |
n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је |
лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмица |
а Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свог |
ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, ко |
оветка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, |
И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и пита |
нас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и при |
и.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алпи |
"*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао |
дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Забла |
, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дукат |
шта бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у |
ука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе У |
ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крсто |
с, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивља |
стив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она н |
нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботур |
unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су |
питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре |
же бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> |
да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху |
мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из к |
мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојно |
к и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спр |
аменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у |
е ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да ради |
му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што мас |
Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И |
, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угље |
оја се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете |
} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, |
нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, |
летеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред с |
ype="chapter" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала |
тали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовит |
ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешат |
тинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није |
је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" |
прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из |
/title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од |
чају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње нета |
а беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа б |
д прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, |
о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све |
м стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном ста |
на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају де |
сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кус |
и зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има |
ожио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој ра |
угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; |
еду каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у св |
но газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ |
пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога чове |
да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћу |
рне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једно |
ота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бе |
има и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо |
био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој к |
S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, ко |
, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу |
ленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и |
где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје |
наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канц |
у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмич |
пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да в |
чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ о |
, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што |
, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у |
, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а др |
е Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је о |
отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, |
е наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу |
" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој мех |
, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд |
заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је |
око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам заме |
дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и |
<pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митров |
отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главн |
Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други мо |
ли своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови |
асени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се |
да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га б |
х упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пош |
дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав бл |
им својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погле |
му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници он |
на човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обич |
ad> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога |
на његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово |
амлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некак |
ја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глогов |
, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Јо |
носно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, |
ву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога |
анцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запом |
ти, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од на |
овика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p |
те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чит |
рио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогат |
и причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Ан |
поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После с |
; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" / |
ој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђе |
м претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена |
ођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем |
мче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кусту |
сова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добр |
старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако |
ме овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде |
оје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је |
n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S |
делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, ка |
ам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у ст |
ладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове |
га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем сво |
ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја вољ |
с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још |
ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћа |
а Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће |
сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он |
се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук мно |
мао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја њего |
зала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам, |
вету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да жи |
а право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среј |
реја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап. |
мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не |
„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим приј |
рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти |
/p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога |
мо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снај |
„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{ |
јко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи насл |
<p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нис |
говац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</ |
било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам |
и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, |
мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, |
Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, је |
до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на ак |
>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком м |
који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта |
“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и |
бо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао у |
а се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога б |
ав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — |
а их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петр |
друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати ни |
ије ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми |
ју нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-М |
то на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом |
гатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „х |
е његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му |
их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку |
пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу нат |
о, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда |
има довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да |
..{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да |
унце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је |
ћу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само |
на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну. |
надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, |
есна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам оти |
тац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, |
ила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone uni |
амо своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да |
паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нис |
, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадб |
у несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а дов |
мим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, |
ајпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, го |
да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше |
ледња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други |
Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветов |
да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отвориш |
бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „З |
ећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У |
p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <p |
екао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошков |
не ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с |
олико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном п |
апљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" / |
ла реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е |
онео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb |
овца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p |
Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> < |
се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавољ |
најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување по |
и саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољ |
де.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових прокле |
судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега н |
тељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у |
тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ам |
ше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћ |
>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога поко |
вегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пуп |
а...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте врећ |
два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, ве |
S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим |
м?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране |
ео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле |
ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се |
Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата маса |
ду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; |
у па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо |
одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне прос |
видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, д |
се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па ј |
— пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а м |
.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно |
а да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и |
ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да свој |
под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb |
учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: оп |
по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни |
је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од се |
бо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без бр |
/p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет вид |
ам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука |
о обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p |
у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је С |
упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде |
у само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радо |
после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мисли |
војачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и ње |
а.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је |
е чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кр |
на остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде к |
е се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је |
а отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, с |
да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зва |
а, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио |
ви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље |
свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И о |
у масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једно |
је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла |
ета из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није |
у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и |
рани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, па |
а „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говор |
незда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, госпо |
> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је би |
е препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, |
ам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама и |
зводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Сва |
ан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="cha |
ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том |
рни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише п |
олели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није с |
b n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, т |
мах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави он |
о брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла к |
ог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па |
њи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — |
заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Ш |
ја беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трж |
ре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њи |
осле се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш м |
си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест каже |
Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима |
Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један |
Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, |
буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио |
ишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од |
На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли пр |
p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништ |
ја у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Попови |
о нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, |
вара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" / |
под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти зн |
им плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе |
еда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> < |
ирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пуст |
ој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је |
н хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних п |
ко су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</ |
спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да |
ти говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу глав |
ошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и |
је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер |
и једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани |
ој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а |
онио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука |
а је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред к |
ри главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица ок |
сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ |
чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће |
Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојног |
кање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом дол |
сариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити |
, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она |
власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда |
кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а ње |
ати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам |
ковића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнич |
зати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> |
четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз |
мо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца до |
тка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и н |
о да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просц |
познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и б |
лијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше |
много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу |
закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да |
гљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да ула |
уначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферч |
е, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; |
шњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне: |
и ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога р |
и још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањ |
питам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва с |
рме завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне рук |
<p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на |
ашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито |
<p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да глед |
а, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пив |
овчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће те |
у долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се ба |
у радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а осо |
амо утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упал |
а је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскр |
а, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> |
је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јас |
:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим с |
сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је |
а сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног |
о се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха |
о свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло |
ер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао |
p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једин |
заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, |
: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле |
олима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беш |
неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на |
106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако |
ију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго |
Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да ј |
цкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни остави |
кра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — |
едоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша у |
аде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом поне |
је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу цр |
ри маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостиони |
био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; ал |
но кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као ч |
о ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи по |
нај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље |
г свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њеног |
цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту нек |
врдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође |
велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао. |
тајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и |
што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио |
стало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слази |
у, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Ч |
рани жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да ј |
ре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љу |
в је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих п |
ну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и п |
Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу |
поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што |
чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи пр |
ао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и |
дује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај |
<milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, уши |
едни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја |
>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у чо |
глед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“ |
оши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} М |
небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се |
„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, |
мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Не |
стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да |
у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излази |
е, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>О |
ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Пер |
ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући свој |
је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, |
ћу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а јо |
га унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у насл |
је упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је там |
и преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је ре |
блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој |
ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} |
и — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, |
или без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веом |
до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред и |
ругим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће л |
ила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћу |
без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа |
спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „ма |
цу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> |
I</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и ње |
Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одј |
ојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на |
>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> |
це моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</ |
</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама |
срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео ве |
ош у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао |
већеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> |
даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, т |
ема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и М |
ш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно триде |
Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, |
жним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следиш |
Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели б |
head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шаб |
>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} |
егда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави п |
еше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином кон |
хташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фе |
о ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има гл |
пет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да |
куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчан |
уше ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у т |
де и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморил |
ла зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљин |
ао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је и |
да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших др |
ва вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога |
; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмлади |
тница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљив |
, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике |
краче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и са |
на је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку м |
д је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше |
је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> |
у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелч |
е додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите в |
дне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV |
пила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква |
даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе с |
племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поште |
<p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{ |
јала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом много |
<p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ра |
па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То |
а га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња ма |
S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S |
чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је а |
шла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од дв |
ање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је т |
ри старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином |
корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тог |
а, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао до |
прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој |
а, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у ш |
угујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима |
ало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} |
е.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому |
p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете со |
обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто |
, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад ни |
настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Ка |
кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ж |
е велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црв |
пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехо |
мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским ра |
мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимар |
буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век в |
свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, к |
<p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, шт |
интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бог |
p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечер |
ш од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Макси |
иш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и ње |
еће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег |
ака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете мој |
stone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је |
apter" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да |
додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да |
дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао |
млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично о |
да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" |
а је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Ба |
м пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше П |
.{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толик |
> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око |
кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само |
и...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду |
, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, |
“ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера |
>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче: |
ласт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продај |
кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поно |
нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} |
гљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим |
Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:< |
расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римски |
бар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твој |
бро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <p |
другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похват |
их пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све с |
пазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> |
ilestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу И |
ilestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави |
ема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Р |
дмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој |
жу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препу |
са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, н |
х беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утув |
оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом млади |
свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, |
т: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n=" |
пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p |
, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у |
тац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где |
еце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила |
лико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати |
ман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снах |
бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она |
="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{ |
се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је |
у десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после |
ико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко |
ало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У о |
аврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање |
о, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, |
Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца |
је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А с |
у дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандур |
ти пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се н |
куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће |
.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га |
без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milest |
погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мр |
вац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} |
о и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властод |
...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, |
гатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Пут |
о ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало моно |
<p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, оч |
ја није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а осо |
="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак |
више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће о |
све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица |
биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне |
Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„О |
ога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb |
елом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у гр |
себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њи |
обро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хт |
Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно |
ашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове прок |
у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угље |
ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пре |
као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како |
о старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне |
ног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу |
.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је бога |
пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и он |
раво, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси |
ну како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју г |
>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуг |
мо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувил |
ју.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније. |
нете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима ниј |
се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао зн |
.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да |
мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, хо |
ога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весе |
таве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва |
знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="5 |
и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сирот |
питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па... |
} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осма |
дајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан нап |
ку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројен |
а сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не |
S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit |
“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> |
да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бир |
ећ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има по |
ступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, ко |
што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас |
</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни |
..{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и |
неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њем |
своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сја |
ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> |
наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на ру |
} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми о |
, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, нем |
<p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} |
номоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и |
— да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер не |
, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци д |
и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S |
же се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се |
ташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама б |
елој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од љ |
из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и науч |
S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим |
јатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност по |
аде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах |
тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и чи |
тити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на с |
оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} |
ферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубљ |
иле ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И он |
Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с |
мо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет |
век, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков жд |
да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим с |
сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове |
ђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа замо |
је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљ |
ле је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе |
Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone |
и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на |
толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто с |
; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јед |
а се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је |
а богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две вил |
} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста ње |
шна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мо |
ађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Глед |
е послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика |
р она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још |
уку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p |
паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ов |
шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у |
>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p> |
не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, |
и мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После |
,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје у |
угога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ пов |
авају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!.. |
изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па |
се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу |
д мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе пок |
ем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је д |
ро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога |
маш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{ |
{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Нара |
/> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра |
је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118 |
А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, |
ки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Пр |
јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раста |
опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, |
</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко б |
ити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да дет |
а својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, сла |
ме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и ст |
одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње д |
тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, а |
се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу |
описан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило |
д није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и |
се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво- |
шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђел |
о овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окр |
имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма д |
ме Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посмат |
, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, в |
ило краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка сп |
же.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска |
ти.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбус |
то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега |
обра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном |
ја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, |
е читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Бос |
био аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша |
Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један д |
.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима за |
— <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо запо |
епа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждра |
и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> < |
у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом |
<pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић |
вом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" / |
{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду |
иљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ ко |
се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у д |
дговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства н |
олубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничиј |
ала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога |
ући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху |
је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћар |
веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> < |
досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа ви |
и стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда |
ство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, н |
!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:< |
играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p |
chapter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било ра |
а и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, при |
ај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је |
узман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву кап |
зао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане |
Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана круш |
ео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онд |
висти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учи |
а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет б |
ећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њ |
илософију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци |
о <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песм |
ксиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу |
, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија ниј |
ио <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћ |
док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је |
и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљ |
ари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га вид |
ситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, уп |
.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисл |
Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То |
ена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пр |
и змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> |
би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцар |
свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово |
неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он наш |
њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и том |
у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, с |
чило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дад |
о сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде м |
а.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, о |
шке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је о |
чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на г |
из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с кр |
/> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој |
икако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав је |
ишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„ |
враћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> |
но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе |
ове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за |
и масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Б |
, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да |
ме и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах б |
нда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретк |
има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни У |
мудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни з |
9" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било |
“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд ј |
жу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, |
и за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог |
ne unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту ме |
ске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горско |
И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни |
овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни |
другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су ба |
дојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И |
асалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жесто |
дину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унук |
ега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ к |
А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То бе |
мом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула |
на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород ср |
у за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и овери |
исмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо |
, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а |
леменити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала |
и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали д |
е у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одго |
/> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угље |
ас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаћ |
ш,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Бож |
до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену |
зео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу |
како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Са |
и, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар смест |
њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа |
е из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после |
аква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које |
/> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госп |
а и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао но |
ео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, т |
јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p> |
ера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико том |
озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали л |
мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мог |
д долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад |
извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није |
најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике го |
а изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је с |
о је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бриј |
ар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шоро |
неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Ја |
избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испре |
бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвал |
еизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да зас |
/> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и |
шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак кова |
окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није |
епенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се |
ун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не б |
једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други |
од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко |
говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него свој |
он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што ј |
е.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе |
ешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, |
решили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да |
и ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога |
!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији о |
а слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, во |
Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим |
зио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге у |
иташ, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом м |
тац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{ |
села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала т |
своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опа |
људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закон |
мо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад ва |
кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук |
обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне глед |
дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан |
је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а ко |
, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, |
{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја |
да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката. |
ресом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и |
инути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога |
дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било |
зио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка |
а, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха ш |
ину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ |
стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обас |
је, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богат |
дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се |
етири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога пра |
зну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка пе |
Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео д |
Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газд |
жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па с |
а на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене ч |
сле, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није |
Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> |
више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одрж |
ојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом прибл |
хане, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Л |
бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, |
<p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до к |
Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 |
нка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S |
у кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и |
му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола мас |
иња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов |
није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богат |
паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разум |
ст своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича |
је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. |
pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни н |
илупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка |
са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао ј |
од масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој ша |
..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, ш |
јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партис |
а, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га |
чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да б |
а златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> |
у из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбар |
" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она |
е одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа н |
итав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пр |
{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не гов |
ише за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да на |
да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и |
то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у |
е отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p |
n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока по |
он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и р |
није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће д |
то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у то |
се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно |
тство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно |
„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су |
песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса ст |
аш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, и |
„лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу |
ристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја не |
Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се |
атима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може |
тадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На мех |
-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, |
тио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, к |
и мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још с |
ошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и мо |
који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{ |
и на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљи |
купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, о |
одри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није мог |
на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Об |
вата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у наш |
опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ |
же, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, |
привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} |
анскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног |
м да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на доб |
една људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај. |
у другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зеле |
еше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома |
вноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре тр |
хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се јо |
броту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака |
у са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“ |
ш доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је |
али: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n |
г, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <p |
се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има д |
еселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије |
ју ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата |
ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n |
да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покој |
роћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пр |
ђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, |
е се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су г |
Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели |
мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, |
од Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то би |
ли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку |
поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца |
ц, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, прој |
а, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше |
е ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</ |
е,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу со |
а..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша |
> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у свако |
, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти у |
Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и |
трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутра |
има.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дел |
чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: кам |
одину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, |
е Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јо |
и кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је доба |
ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n= |
о „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, |
ом златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другов |
је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је |
е.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном |
ма Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна ш |
Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ |
е питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клис |
е у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се со |
Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на заврш |
, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које |
вирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких мла |
, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добра |
оја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} |
ла од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су с |
и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже ј |
сални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, прист |
роз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све с |
во је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи св |
вињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га ј |
чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из |
дини дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, |
да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, от |
дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она |
ријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што дев |
већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Ан |
да је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим |
ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти |
сава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов тал |
шиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није |
pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свек |
ne unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постал |
ва.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је |
тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и о |
тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: |
даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па ј |
p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилиј |
претурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, |
а, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку гл |
У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <p |
њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема |
„Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, |
реча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су |
и то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ |
буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, д |
ући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у |
вога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи бра |
ђански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо м |
јног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је |
.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на |
старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Мор |
оришта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи |
ају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако р |
гледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p |
и после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркв |
е он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и па |
еће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се |
етињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне |
пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за с |
И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А |
А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар н |
шапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p> |
т осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; |
рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном стар |
дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је ј |
пути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</ |
ркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} |
мислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те |
га дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним до |
све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац |
јку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да кри |
све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био он |
а...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, |
ала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се к |
...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Ср |
кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранк |
одина.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, ск |
очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се о |
абац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S |
које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту с |
о и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прил |
и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо об |
ка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и ср |
тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје им |
следнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцела |
адојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он з |
еде Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођ |
ворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни с |
а су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао |
своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џе |
прегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао |
нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога |
другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, |
... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се муч |
Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И о |
кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а |
окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој син |
и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са с |
једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад с |
ло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што |
ва млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су би |
твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Ш |
х убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем |
аше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се |
а!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, |
истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако пр |
— Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</ |
је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рек |
е пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму: |
они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угас |
е пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, д |
о запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополик |
два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и |
тало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми |
чином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеш |
ше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање ње |
га имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„С |
ешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Ј |
аци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> |
та, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> < |
своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича пр |
ене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни стар |
ло је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо. |
рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћ |
оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, ост |
елу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба пол |
{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те |
n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине |
еша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутра |
ад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и памета |
„Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист |
бучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у з |
оди из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана |
заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић. |
и други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> |
више пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} Н |
{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је |
Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је нај |
r" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни |
злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а посл |
.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио |
ај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље |
дари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гу |
>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја |
у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Макс |
type="chapter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му б |
це.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира |
а сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — |
о је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљеш |
ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња |
та жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело |
е њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — |
S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и |
волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учит |
немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелиј |
, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“< |
покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рај |
су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена к |
али мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њ |
или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао н |
о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."< |
менитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног |
чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје суват |
ео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!. |
онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не |
ама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати |
} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, |
благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њ |
ућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђени |
/> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ј |
тног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није |
сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи |
5" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљ |
Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се |
ати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога о |
да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријат |
љешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} |
ша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је |
амет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па |
омињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се |
ија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дош |
ић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој |
пштина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави |
p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно с |
лазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом |
ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љ |
Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} |
ду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обренов |
а, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију ср |
и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила г |
оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребр |
ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то приз |
каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па |
во пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила |
овчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седе |
чке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„ |
ну било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза |
мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и |
кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рај |
и срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — |
18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Ка |
ј Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би с |
уша радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке |
исли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу |
tone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна |
ете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А д |
..{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи. |
аса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Мно |
довало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и |
тише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо д |
дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха |
ане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се |
снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја ј |
шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; |
и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије |
воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на пр |
но страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беш |
коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у |
коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Кру |
је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска цркв |
виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају |
оје би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да је |
вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," пови |
вреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се |
на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав к |
весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима до |
атких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успом |
ња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фем |
али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути |
ш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам |
Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врл |
рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би |
г и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, о |
ако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се |
маљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се |
авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, как |
“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас |
Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела |
узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је |
p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у |
овој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили |
лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се са |
диш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и н |
ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шп |
сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type=" |
гња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата |
дбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећ |
ајпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њих |
ебијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна |
јног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати м |
S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца.. |
још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, там |
аке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се и |
нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопа |
ба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако са |
и, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рође |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва гос |
у беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду |
се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, ка |
а, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђел |
у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толик |
је твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не |
во домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће |
посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, |
иношевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме инте |
егове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немило |
својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="4 |
не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима н |
, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p |
маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву |
лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је најве |
ни Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај ва |
се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити |
плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, |
осле писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петр |
софију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци је |
асени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богм |
вачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода |
час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожал |
лати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом к |
викну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела б |
је очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих во |
и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“< |
ли је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Ј |
е носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њ |
окола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <h |
кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од нек |
бишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су |
астаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових |
ржим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако |
e unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S |
четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор вод |
иње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Ц |
ри она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, |
све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра ср |
д у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он |
ећ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад та |
нда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку проте |
ћу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очим |
рин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад в |
мо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта к |
до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изг |
упио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Ост |
Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велик |
осле по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врат |
, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслони |
у толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савет |
аручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с |
и, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> |
и, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из свој |
совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо диз |
з њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар св |
„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје |
сом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дуж |
као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч |
S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово |
његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по |
вонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би |
ne unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске |
е, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упад |
в, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога в |
жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За к |
кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је о |
ти:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени при |
вету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, к |
ги део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац |
оба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народно |
мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, |
му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, |
ли да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне мук |
p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фам |
ину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кусту |
бри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покре |
, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага |
ед самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </d |
и, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака д |
адојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му |
е услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место |
тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљ |
н испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђели |
И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Бож |
џбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Ал |
ре, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га |
ги штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта |
м човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, ка |
ора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунол |
ро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и |
унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушк |
а је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђ |
ористи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и |
це испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весел |
ву Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој водени |
је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ј |
његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>П |
ти су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држ |
само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Ј |
оручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми с |
> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду |
ове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеш |
нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога п |
/l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, у |
ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко |
ом рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак |
pb n="37" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совља |
ш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша |
баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> |
it="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{ |
приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука |
— више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима |
а-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља |
е човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи. |
товине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је |
на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готов |
дин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша П |
им се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану |
ле, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколик |
жа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његов |
осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погл |
ице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он |
олиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} |
tone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S |
за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, до |
/> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p> |
Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а ка |
одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде наш |
мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су |
заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кће |
све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, а |
вића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити |
о је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега др |
а.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред |
ник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери пок |
штовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ |
јко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово |
на седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n= |
ош једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја свој |
д мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ |
ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао |
колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је |
“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!.. |
му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем |
нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и |
који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на |
вокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> к |
се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше и |
туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак |
молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да |
ега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанс |
а опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пођ |
ашицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, |
сом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" |
је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа по |
вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} |
јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ра |
n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не |
, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Мар |
И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта им |
ла са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, |
тала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког бон |
се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не бри |
лика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доб |
и, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... |
n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти |
p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је |
а против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три |
оочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи |
и, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе |
p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког пон |
на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јо |
онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласо |
еда,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знај |
аслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата |
о њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њи |
{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у з |
ла бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он |
ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио |
два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, |
ила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовиц |
к испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у |
ино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово М |
а, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави |
срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Ко |
а је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мо |
ти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, б |
Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, кој |
га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да с |
уживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвра |
о вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовин |
посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда не |
снажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би на |
, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио с |
стала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и |
ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једн |
у — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из До |
.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} |
лни.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац |
ли га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка |
ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам н |
</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да |
исла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна |
овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде вла |
овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одвед |
му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко |
и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш.. |
чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Ша |
"34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„ |
к је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, |
е било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно и |
у“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> < |
егова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, ли |
мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд ко |
е <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и |
Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, |
с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Там |
рца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био |
изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео |
о, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше |
орило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја к |
њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митров |
шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа тв |
си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} |
шком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много јед |
г и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам вели |
ви свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Уг |
stone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнул |
јјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{ |
е равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, |
у?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора д |
олико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију н |
да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit=" |
„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то |
али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и д |
и виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и за |
о десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они каж |
мање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме од |
но сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И он |
p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb |
покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће да |
Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једн |
одрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га от |
у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да про |
одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Ан |
јко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледа |
ога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима |
не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, т |
<p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај б |
="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како |
ког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање вели |
чјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео |
b n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу |
осаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која ни |
.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је |
Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој |
ави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„ |
дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, до |
— и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да поне |
а плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова |
лијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за та |
д сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола |
овало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет ст |
н је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p |
ј свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} |
у, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда |
ја моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тих |
а, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с в |
, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</ |
а он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у сво |
ерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгуби |
S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао |
своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?.. |
о треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш ј |
њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> < |
љену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци. |
у морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по |
аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" / |
амен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док |
о ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољ |
ко опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" |
а радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву |
катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме д |
а ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Макси |
тарца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пако |
ако се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рође |
материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста н |
ђемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе |
— даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, |
> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао ле |
> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да |
го, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — |
<p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном с |
ње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога си |
<p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао |
ви од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У цело |
и своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесн |
узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> < |
и кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце п |
Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p |
ао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не |
блаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се од |
>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-да |
талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више |
нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Г |
у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би |
м Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, |
а.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смеш |
о је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво про |
а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу да |
ријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећам |
им Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуно |
ак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се |
Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену к |
си видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стра |
Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како д |
мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје с |
то их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, |
другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Он |
га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно у |
> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска к |
или оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом м |
ет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога |
паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је |
ње поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, |
аву; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете по |
</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни поч |
више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно |
а шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — |
са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово |
весном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако |
?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се |
апцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика! |
вих — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад |
ће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су о |
а; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Гос |
ежја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корис |
, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А |
мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, ка |
ап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу насле |
итак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, |
се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам |
куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја |
p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог бла |
им и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — ку |
сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb |
љешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у |
то да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последњ |
бибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд о |
и да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, п |
ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који |
о стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком ш |
ји су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоц |
ога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја |
етенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на же |
а кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити |
језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, |
рва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њег |
ио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и |
ака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при |
гледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и о |
Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта |
нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мо |
ком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} |
волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па са |
и момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и и |
мом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је мора |
а је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила |
ина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, т |
о је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је би |
собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, са |
х вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па посл |
док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од |
г сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „ |
ни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p> |
е.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи |
асалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, ни |
ас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покос |
неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала про |
реновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелств |
ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђел |
, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, к |
собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му |
у улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини оп |
но изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, |
се, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту п |
а крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у ку |
ких и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасл |
> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих го |
и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, чест |
, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> |
де ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук ни |
Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми |
, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова |
нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их |
кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“ |
о, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бр |
pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи жив |
учио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га |
стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олуп |
з кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда |
га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, прек |
ви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах |
се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд по |
колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љуб |
претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе је |
уши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно прогов |
д заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе |
ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" / |
а га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јек |
сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} |
ешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба |
<p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он каз |
у по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова |
својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угље |
шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли |
и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслу |
пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гла |
сели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка |
м у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последње |
а „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно им |
кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, |
ат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина |
ри нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад чи |
онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој |
а јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су з |
ровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онд |
спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сим |
Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим м |
pe="chapter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Гос |
<l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих тргов |
он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} |
је му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи па |
ата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук п |
места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, |
Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад |
само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати пос |
толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је остав |
да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> |
реја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се гово |
легне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље |
у писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из ав |
то је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо м |
ци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува б |
“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Мак |
а каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ј |
идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло ча |
да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, |
ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, |
а то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска пр |
погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда нем |
до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је |
е и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе |
га, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и же |
</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се |
вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око |
p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи |
је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте |
какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славк |
> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" п |
путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати виш |
.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И т |
„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изи |
ашица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради |
очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, |
зе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} |
ли је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа |
паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи |
што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео |
, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је |
ако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да м |
“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо |
ели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана |
Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу в |
" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије П |
е.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже ш |
г бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, д |
се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, |
а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, |
pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо о |
никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Пре |
мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме с |
свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жен |
ечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> < |
а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осм |
.“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна? |
онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као вета |
е ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињст |
да ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи |
беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђ |
е девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се |
рва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића |
залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од |
го једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ожд |
другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи |
тости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жен |
, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p |
адужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћ |
.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се |
а радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чини |
ти без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше |
хов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединиц |
ога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету засн |
умње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка |
би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остал |
ма акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности и |
ти се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, мало |
ебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она ј |
{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно и |
..{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узим |
окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само |
Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да св |
преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било |
одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„С |
тавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и вре |
покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког |
е бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка м |
каква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затури |
ук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после |
одао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да |
и као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, |
дра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје |
сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни |
словце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно друг |
еднице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p> |
еши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљеши |
ити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, по |
то је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресуди |
оју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је |
рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе |
уви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити не |
аља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће заради |
пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овд |
штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао и |
ња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу ј |
ког тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div |
/> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљ |
куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат |
би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="5 |
вога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, |
ими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Са |
снија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамил |
с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материн |
љаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Ма |
азда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и |
коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слик |
х шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању |
е улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове др |
ић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како |
што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> детет |
ина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него ш |
поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су г |
ајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо ј |
уди у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, д |
поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, п |
његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а |
издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријате |
шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И |
још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред то |
јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико |
и се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Н |
тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угље |
е је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p |
а спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p> |
се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>К |
газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, н |
ед кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако ви |
по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они к |
падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцн |
ави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ |
а, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ши |
ти Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљеши |
д нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше ле |
га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни |
ом.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" / |
па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, |
p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако ка |
е ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни |
ра, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговар |
кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво с |
боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су |
ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је |
а са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хв |
у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола |
царску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто ниј |
да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша |
дочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је в |
дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њи |
тости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца |
видим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себ |
ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћ |
но благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у т |
.{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курт |
ао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кућ |
ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи |
а виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије би |
брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни |
уката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра |
лену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направил |
!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> |
пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском |
радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, к |
али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Макси |
гљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се врати |
у да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Је |
како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао |
много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне |
оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} |
ову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме с |
говорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше |
ејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраи |
рвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће |
Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се св |
воме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему |
, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни о |
у: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, ос |
S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи |
а оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може т |
долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <p |
и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратил |
данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намерава |
у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује не |
аш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Ј |
и, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради |
њу ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, |
живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> |
јде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="20" /> < |
, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она |
ушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад |
а сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их |
d>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је жен |
е и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе |
његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целок |
.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, |
сној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мо |
бар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно бл |
огатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, |
на испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кр |
животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској |
е онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви п |
ла.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу с |
уто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње |
још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше |
д имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћа |
осто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема |
да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, |
да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита на |
да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало з |
купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко |
ме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, ве |
ија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цве |
а ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{ |
муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; |
е бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовић |
у се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на |
ловину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овом |
е да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим |
у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је а |
.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи н |
кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обра |
unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како |
не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само |
ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојч |
ему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну о |
есправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неп |
отамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о насле |
е, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ј |
ду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви |
к најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих |
и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и |
нога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125 |
страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Ч |
ћи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Так |
за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива м |
се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда ни |
капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</ |
е у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нар |
адрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је |
— нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да |
{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не мож |
S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је |
у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ов |
ру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова |
ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> |
ју.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од |
волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом |
не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n= |
атова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Она |
позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици. |
, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако |
а као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час де |
ше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто за |
ба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио |
механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату |
енка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли ј |
ава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим ам |
што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то |
е у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији год |
ла, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди |
нак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је нару |
целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на св |
она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетано |
те, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="3 |
неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p |
исока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби |
it="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, |
ај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна неср |
љу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!" |
у нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, |
тенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек |
n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> < |
*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.< |
чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али к |
шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а |
н мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снах |
масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у на |
о, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги |
нашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога |
кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да |
у — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али |
и ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала св |
конија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским краје |
ришта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква проме |
бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb |
{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до |
, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија |
25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало |
сет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу |
да и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да |
Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди ку |
а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће |
<pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, остави |
задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривов |
риме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама |
о нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за |
а крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се он |
ло, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па по |
намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хл |
онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радо |
н је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би |
“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од |
ија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — се |
гоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачк |
од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица б |
љачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> |
којног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно пис |
.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила с |
газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> < |
ика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из дети |
Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што ј |
адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком п |
кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним шт |
му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу дов |
вог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, ј |
ртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар |
> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што |
те умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блаже |
а...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти к |
>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дук |
а.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— |
ват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Об |
<p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што м |
{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твој |
ко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш |
је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кусту |
а рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни |
писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можд |
и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговор |
it="*" /> <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, сед |
то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час |
а се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је |
ц, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „ |
то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ни |
— оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је л |
Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна |
абачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Пер |
би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави мас |
.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капета |
о? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> < |
>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком по |
обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика |
ити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло с |
ожи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде |
е једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује О |
сну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завиде |
у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душе |
де, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе каж |
ар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке < |
ли пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео |
ију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авл |
нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два чове |
ут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо т |
вркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија |
<p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, |
ти кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одвед |
естрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он |
њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он на |
ара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n |
ом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина ут |
у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже нек |
> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи |
колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господско |
што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула нео |
tle>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> |
{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у гос |
јурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у |
аку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине |
ругу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, там |
е била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на д |
ао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материј |
не природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Та |
Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац |
ачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је |
дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Ја |
га ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} |
„Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашње |
о или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S |
рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то ис |
, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад |
и, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, |
„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, как |
асно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и исп |
м кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени мома |
, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће и |
у услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако са |
; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и св |
за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Сам |
ва мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими |
удућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси вид |
з своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истин |
ркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} |
много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину |
којника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта м |
оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста |
ка момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријат |
гатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шаба |
авно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних шва |
о имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики ч |
ала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму |
о великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> |
оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за |
дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" / |
ку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакв |
логовца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone |
рића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам |
и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поо |
!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећ |
н Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђ |
ерић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко |
ом тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше крша |
по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} Т |
/> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап |
њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се сви |
,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и |
ценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> |
зивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</ |
ћ.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћ |
све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оце |
Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кр |
рговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак |
.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад пита |
<p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се |
рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Ра |
<p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће |
богати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења |
рта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад |
ња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво |
ви покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори г |
, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси |
је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад по |
старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да |
ла.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И |
ише Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — |
прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице |
особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</ |
ко је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> < |
ше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њен |
па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до си |
ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата |
са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад нас |
ур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан ни |
остепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер |
!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" |
рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви н |
на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао ј |
{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?.. |
родао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава |
в?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n= |
па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb |
им ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је он |
од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што ј |
ста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би дру |
моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико |
је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} До |
Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} |
од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све |
о питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследи |
има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући њего |
х је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко |
ксим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коњ |
ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ниш |
има Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мал |
а средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека траж |
д питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што |
не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или |
пи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ ре |
серили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и |
ежје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се |
сти од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а |
ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљ |
шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет |
> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капе |
ви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него с |
ти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана |
у до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сим |
акав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" n=" |
ук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао н |
рати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учин |
нам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови љ |
на већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног У |
гња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако ис |
лађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће |
м отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p |
ниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да |
ље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они |
ћа казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе. |
вокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а в |
ла чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S |
почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p> |
био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „п |
истину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније споров |
десет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати |
председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобри |
пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шап |
еко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до |
а кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суд |
да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме инто |
к:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња |
, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни |
је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнул |
ече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо |
зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Ик |
лазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо с |
ог вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а та |
у створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се |
ласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква зао |
ивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњ |
ао да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p> |
лног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку |
на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ев |
се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има прав |
Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарск |
Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И ст |
> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас ст |
овинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и дру |
минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша бра |
јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb |
" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ов |
бнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> |
ратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кора |
долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?.. |
а масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме |
ду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у |
.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај ц |
о две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Ов |
; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет |
сим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их |
ли опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених |
дмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила ка |
жих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сва |
и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио |
х крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Попо |
ну лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро |
ad>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом |
не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао уч |
че ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега муч |
, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово с |
лни; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се |
видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту л |
зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па с |
не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <m |
ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И он |
а о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S |
тано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S |
ли се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то о |
са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута он |
ола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносн |
су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесп |
друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго ув |
ма у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и |
локупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког У |
и, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети дов |
еким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и зам |
х трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицвари |
дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је |
добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не зна |
ге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је |
девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су |
леме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало |
сто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да п |
амеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допу |
адих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела |
је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић че |
у за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и |
и Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори |
ани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокре |
но лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме пози |
тва, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за с |
овића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни |
пкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пад |
ичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да п |
ило право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да |
д Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао |
нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад |
га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиште |
а бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с н |
стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има поко |
еке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друг |
својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта |
тета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина |
, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> |
о веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први |
није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{ |
е још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и |
е је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p |
раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао |
на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, |
множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год ку |
<p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва |
би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би |
а видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“ |
сао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С п |
и пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важно |
воме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет |
Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћ |
“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у та |
сеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па |
је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</ |
зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са с |
/p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам доша |
и веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред |
вина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је вла |
опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу |
твоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала |
да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — |
ла, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати каз |
уо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више |
рло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ при |
као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а дом |
а <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивља |
.{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p |
реговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је |
овора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка |
у,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за |
ри“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богат |
ској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи |
ш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угље |
т, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за |
па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да т |
а многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у свој |
и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се |
ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час п |
.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће |
свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <p |
сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна дру |
ше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре |
" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ра |
супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за |
е додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква |
гла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би |
народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу |
у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнул |
да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишава |
оше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећ |
само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату. |
масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољ |
у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој |
није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћат |
да господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног т |
ва кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик п |
азривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и |
добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли ра |
но пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се у |
коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угље |
рана кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} |
— — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У први |
ора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, |
пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упре |
чку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачв |
ану.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два |
сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би |
а Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео једа |
м је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упре |
аповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како |
све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шаб |
апца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и |
еки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћем |
т сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен к |
о, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> |
г Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне |
к Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм |
рши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после н |
апће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао се |
кат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати сво |
е затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по он |
енов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p |
о нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, |
бледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мал |
page"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСА |
:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши з |
е примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се м |
ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p> |
од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба |
ду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати |
језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у |
Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео |
Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овог |
двале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p |
ити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> |
непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло зди |
лој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђ |
росцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они |
о што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове.. |
у их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама |
је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акт |
оме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским |
Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно |
ивота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то |
може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по |
це, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихов |
нда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> < |
Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} |
рату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S |
стуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњан |
То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> |
пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у друг |
рејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S |
на, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ства |
ито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и |
тељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека! |
една кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошни |
и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није би |
твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{ |
пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе. |
од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати н |
судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој ми |
, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, виде |
о тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Поб |
</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Ш |
и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и су |
и гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у да |
камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне оста |
ње да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду |
Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драм |
до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчин |
и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," ре |
већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник б |
мо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцел |
богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одле |
и.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n |
и на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, д |
ilestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије. |
Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништ |
ровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{ |
Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И п |
и свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Циц |
бражај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да |
n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не |
после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа |
и; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у вел |
сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути пр |
— па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митрови |
азума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — |
Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радос |
у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком |
но.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шу |
та не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="6 |
та велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шу |
се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на К |
док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом |
комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — ок |
тионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобни |
во големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела г |
чије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је на |
певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калау |
асу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајк |
} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само з |
мо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S |
мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, п |
истотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други вел |
и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата |
.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак |
име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих за |
суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није |
то неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један је |
ни спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да |
и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загле |
ња, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве |
човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од н |
и, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, |
детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног? |
н Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Срби |
ну, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи п |
ати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, |
преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она виж |
и граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његов |
љубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш д |
не!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило |
ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни |
ом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела |
онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Ико |
гљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута д |
и браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У |
утака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њим |
у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, |
ницама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што |
и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" / |
ице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде |
ту по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко |
неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином вра |
на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, |
да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су у |
али познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, |
ви код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, |
рка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} |
амовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title |
2" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти |
муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се нем |
ислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> </text> </TEI> |
старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло |
а.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико |
ане одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title |
аве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала г |
лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно |
добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву сво |
у да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и о |
естока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да |
{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелацион |
првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а |
него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не х |
зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених зм |
, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди |
оред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit= |
а отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Ма |
ије чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома |
н оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао |
било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта |
тић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: |
p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти |
рег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и |
а им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ни |
рада чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвок |
која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати |
овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} |
радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</ |
жје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му и |
Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико ка |
Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совља |
о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански сп |
ола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те |
го што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете |
се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину, |
ао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апе |
као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда по |
Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што |
а, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било мо |
етао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака |
Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори |
ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше м |
аља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter |
, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту |
не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати ни |
м потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца |
S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини |
нда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари |
и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је |
и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ |
едва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламт |
даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — дево |
ворили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу |
нској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху и |
ајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone unit="*" /> <p>„ |
г Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?.. |
ај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Жд |
шљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополов |
има добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било |
о знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа им |
ре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим |
латна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив |
ве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што |
, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, |
га унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гл |
наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</ |
шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница и |
векра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} |
е Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног У |
нам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да |
{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина |
." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пи |
справљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка ма |
Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И |
зовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} О |
не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на |
се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче |
адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" |
његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> в |
дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио |
ати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука |
<pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат |
и пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не см |
е још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> |
дре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима н |
ела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, кас |
и, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџик |
Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам |
видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати |
куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им |
че, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И |
га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <mi |
им бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже о |
то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Ик |
ио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„У |
нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Сим |
l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у нез |
исли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој |
ог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалн |
/> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било ко |
Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да с |
асне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме д |
изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замрше |
lestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њи |
аксим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усво |
{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од син |
ти, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час |
није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ов |
са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} О |
нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> |
гала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки |
није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ј |
ележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе пл |
> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и смест |
ука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање поко |
— све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, ре |
им вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних |
ти:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невес |
ући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напред |
пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су |
љао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему М |
one unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју ку |
рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драг |
ла у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кр |
и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, дед |
<l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Г |
ве Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са |
Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone uni |
у, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три |
Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} |
дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати |
а.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb |
само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} К |
ни — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку д |
арка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" |
чевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, шт |
То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има с |
о да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их с |
а Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисм |
ати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа |
има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S |
ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при њег |
сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Макс |
ије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ реко |
абачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића |
е састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да |
д среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хит |
о нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit=" |
ести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митров |
лат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, |
нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо отк |
, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти |
сима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни ре |
у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се |
нија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у |
а мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног |
госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а прек |
испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, ка |
лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога м |
анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда |
аго мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој |
аблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илиј |
шећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; н |
тима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаш |
аде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај |
ете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту. |
<p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство остав |
само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ов |
колико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђениј |
и, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први |
сто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим жи |
намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у |
Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали |
е, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{ |
е.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са с |
>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде |
p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што бу |
а ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и л |
и сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да оже |
ла.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи покла |
авали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом |
једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и од |
његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од с |
и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, |
— да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео |
тене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу и |
ног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за друг |
још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; |
прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах |
еша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је св |
ндила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет |
му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врели |
ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити р |
ажно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у свој |
n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се |
из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те |
иди избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, д |
едина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно од |
кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да |
и чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А ко |
нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћуков |
ва имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="10 |
двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова |
е она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она |
лато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћа |
ш даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браћ |
> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, |
оједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелаз |
зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Икониј |
део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по п |
ед Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> < |
ко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешин |
it="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, в |
која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а та |
рани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће |
испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати |
<p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опро |
нтов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим |
Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме ст |
ли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, |
прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била ист |
реба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому ње |
вљаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ни |
ца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу дове |
"15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њ |
/p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у |
ограду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и св |
ти.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разг |
ловића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> </text |
о као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме |
да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} |
говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господ |
во, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртв |
е те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, тво |
оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака у |
а и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље |
али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим |
о, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у вели |
<p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основ |
овљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она с |
реко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине ту |
горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се вид |
} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска при |
ћи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће П |
мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, |
аву, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном им |
и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одр |
бијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, |
па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И |
во самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни |
е, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде |
/> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је би |
оносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушки |
се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенер |
Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле |
је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, ул |
потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па ј |
његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвен |
„мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба по |
} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа к |
ставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе |
S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, |
/p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном ве |
нашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ћ |
ОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> < |
авраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један |
, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p |
да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљ |
овцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав сво |
Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокат |
шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негд |
га ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тиц |
, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или |
е разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове |
огажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би |
p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа в |
пој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену леп |
сио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, |
не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи |
жан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео ку |
„интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као |
а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића |
вилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, |
он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћу |
касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p |
гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко |
ни, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по том |
ју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазил |
свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Бо |
у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, ч |
, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit |
n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је |
ре, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истин |
{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> |
ше није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао |
оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рик |
одер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити с |
е четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још |
руда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су др |
че, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буд |
позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он |
ише ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лало |
бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ј |
</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!. |
воје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али с |
вића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бег |
ри у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, ку |
д би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена |
кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у сам |
/p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, с |
зира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра ср |
ва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су |
оца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачко |
испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом збл |
ом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивља |
ни судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интере |
ад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федери |
цу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти |
дати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачк |
та нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих |
а чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно ж |
n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и |
ате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По к |
радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће г |
а кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мал |
м!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам п |
дији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут |
шта не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ни |
ће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери пок |
мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и ви |
p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразу |
} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пр |
еразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим |
и не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p> |
а благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, |
младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S |
аова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле |
м одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа |
руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и по |
заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет |
ролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, |
Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у вели |
је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!. |
им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла |
ушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су ми |
обијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теб |
умео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати м |
?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, |
аш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротво |
ти готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је ог |
нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може |
н, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини |
нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као роб |
{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли |
укавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном бр |
е су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле |
unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су |
аца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго б |
инаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Ве |
хата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим |
а десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као |
очело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут |
у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; заб |
своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и |
јеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете |
а.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље ок |
тнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај с |
же ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Уг |
hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док с |
редио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола |
у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу |
рвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, д |
човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков |
а!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми б |
оги полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је |
’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоћ |
рчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мр |
судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча |
Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа н |
ема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову |
плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мо |
.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„ |
а снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су суд |
ете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синова |
за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим |
авите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко |
а с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем бе |
дојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Ми |
Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави к |
упу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да |
рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на |
че:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се ос |
"37" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој |
?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па |
чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„ |
у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутр |
а удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, в |
лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем |
чем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да н |
о у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p> |
а не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто заг |
е што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој |
ја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећег |
се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ зар |
p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> < |
тви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремим |
Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и во |
Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дри |
у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће доб |
око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам |
оду снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева |
у“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивам |
еке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло |
е Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, |
злуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Ду |
опрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p |
мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини насл |
зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину |
пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта |
твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једин |
авне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправд |
ушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а |
релети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као д |
аће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и зва |
гребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навр |
а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо |
, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да |
угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а и |
је пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он |
ом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских |
, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда |
мтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога прав |
ину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уст |
ешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му |
ао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао |
е с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дв |
ју, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљива |
у лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога пра |
ови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ре |
и, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равнопр |
на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих |
мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушк |
ценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај мл |
јте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову |
тити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у с |
ку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу б |
итомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те |
о здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не |
} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, |
о је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ гово |
>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти.. |
ци онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири |
нај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} С |
ти, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима |
ући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудри |
лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одг |
ледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S |
и, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом пр |
ола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку |
дала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које |
p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone |
с пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење ад |
ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира |
е <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху |
е, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећ |
, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глав |
еће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш з |
кучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, исп |
ечи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћ |
акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним |
Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеш |
тража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће |
ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пи |
адоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура б |
азнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога |
авите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се |
ао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути |
пасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опас |
ога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" |
на је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рука |
било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па м |
p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким |
ај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени |
бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова р |
лађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у соб |
је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано |
повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некак |
еним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли м |
ворило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на о |
ле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n=" |
" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све ново |
а читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Макси |
де су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства |
атити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву нед |
Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би нек |
После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> |
Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанств |
И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да б |
есу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага |
они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто п |
ат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више годин |
и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то по |
клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и н |
ожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она по |
примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће д |
му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гроб |
тране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S |
ворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају нај |
ет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда. |
ad>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно |
сних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се |
је ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним.. |
задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Ниј |
Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти |
ти,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на кој |
едницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није ве |
и о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако |
ожји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, |
су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — т |
да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински пре |
ина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини |
па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После ма |
праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} |
есеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, н |
ијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле с |
се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само пој |
аљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је |
, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, |
великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нис |
се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским бл |
те и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми |
ритиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта |
ла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примил |
на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово |
tlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАП |
а је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални |
о живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за |
мрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> |
па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би по |
Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе од |
не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало |
кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, ш |
бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти |
не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вен |
твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мир |
.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела прот |
>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и < |
с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на т |
оносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кљ |
или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога |
ужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код ку |
ута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да |
а разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово пита |
ше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по |
а свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој |
ма; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и |
ешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да |
арога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча ј |
га, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице нег |
на Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ |
сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; по |
<p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с |
постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} Т |
гој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја... |
чне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане |
а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде |
дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом и |
аво да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију пр |
ко материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда |
ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски су |
и:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду |
ми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да зајед |
ита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога |
следњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у на |
ишта бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добра |
ући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p> |
ку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким |
и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Б |
чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд |
другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после ов |
лога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно |
ога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори |
о било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича н |
едимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, чо |
е у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са св |
— је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори С |
скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио св |
а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарн |
<p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и п |
не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непр |
крштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, |
људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац. |
на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћ |
/p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам |
иком живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> |
на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође |
утрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину н |
, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају |
х сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој ст |
Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, е |
јозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говор |
се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и река |
ђено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању |
и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође. |
се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим при |
ли излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да |
ће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код |
о дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, |
, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да |
исам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а д |
и 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити |
сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се ов |
unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су проч |
за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким б |
ко ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчан |
— Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса вел |
ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога |
чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, |
себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, |
она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угље |
етнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога све |
а је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И жд |
Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-д |
руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, |
" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ |
ате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ов |
од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И шт |
>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд |
ter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вр |
ва и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други |
сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у |
у „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли м |
ш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наруч |
е Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћа |
дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капе |
упиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчан |
ов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз ког |
о ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S |
би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам |
то те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плет |
си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је т |
грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово ова |
и овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало баца |
т, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испрос |
>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од не |
адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли раз |
на кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша |
као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само |
тима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Мак |
ебе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механс |
тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S |
из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи |
ту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову с |
ло је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ |
о иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, |
штај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“ |
опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само в |
рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су вр |
жен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из с |
му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни ста |
:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“? |
али мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало у |
х пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да |
осно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Вла |
колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим |
о дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, |
могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје н |
шао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бр |
није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објасни |
осом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом. |
у после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, о |
ње дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача м |
ких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатин |
да његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!.. |
ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад |
р покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бе |
окешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, коше |
ји најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква |
вало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред с |
Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих ш |
сподара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд |
огом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштован |
S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.< |
S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилен |
се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко к |
дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — ј |
шиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој св |
племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи |
, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду ку |
момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошар |
На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> др |
а је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива |
је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом |
унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална ко |
p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их ште |
ио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ чове |
ао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова маса |
ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој |
а час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака |
а се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу доса |
p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни проб |
p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</ |
ни раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се |
ма?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око н |
удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чуј |
аме, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му см |
есили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с р |
осле опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће |
, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а ру |
а Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p |
оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p> |
„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с |
простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је |
по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак |
, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви |
унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ка |
Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријат |
и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разу |
На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и к |
ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се |
све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам |
обро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да |
нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља |
вла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лек |
асти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породиц |
ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, |
Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово мест |
и, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме заду |
вају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш п |
било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао |
/p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу стран |
="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му в |
> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> |
у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="1 |
n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите в |
а да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, |
левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а о |
мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не |
ац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно |
излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у но |
ано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш |
о час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш |
"4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и |
заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегат |
оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S |
ре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова |
добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рај |
ли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, к |
Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајк |
или:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за једа |
ла, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света и |
газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у не |
ад и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> < |
они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта |
S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У |
више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се зг |
свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном д |
сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрић |
га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се |
тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно ж |
шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће |
свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit |
е, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту |
ине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ ре |
и обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће П |
азаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсе |
>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „зл |
риче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веом |
рмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога час |
и могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не |
све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу б |
и, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а |
<p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку |
аш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова б |
Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, |
еш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p> |
да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крв |
аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па |
ет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити |
ру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је |
а да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад с |
иромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Н |
,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми да |
тараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне |
ика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес |
ој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова ма |
лако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго |
ућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу. |
свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те и |
Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у не |
Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да уч |
гујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сам |
и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, наш |
по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А о |
угог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p |
е па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говори |
S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћу |
па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гавран |
арао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјур |
имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђел |
све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у с |
и други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на њег |
<p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Н |
на и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћа |
овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Том |
летна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити ј |
и то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="1 |
е Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је |
м ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам т |
ко њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, |
се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се дод |
му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри |
не тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да |
> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју г |
којног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ прим |
м сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом |
>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њи |
и су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примед |
о, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било |
ош истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две с |
А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука они |
ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега ск |
свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш мас |
.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај ре |
Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 5 |
иноћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати |
после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} |
као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни проси |
Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађив |
ика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој ве |
дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову |
Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећ |
а пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, дана |
најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме г |
ного старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме |
к и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћ |
лути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зин |
лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} |
сном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало |
авесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и |
, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење |
" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момк |
ану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да и |
е био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног |
, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата с |
хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном прилико |
т за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати дома |
ибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</ |
ек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велик |
нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш |
есма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на о |
и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очев |
Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра |
олико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као чов |
масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало н |
умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката. |
и оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђ |
е чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђели |
тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому би |
...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му |
срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово |
и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у как |
вели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот ап |
мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога добр |
добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује |
оју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> |
у душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, б |
меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће т |
да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека не |
ака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом ка |
справио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским п |
нахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака с |
ога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући |
жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се уг |
необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес |
а!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шоп |
оније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Сре |
стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се ста |
ао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и к |
подску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с л |
како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад запове |
!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно |
.“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насм |
заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа |
дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим усн |
беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше п |
е добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу |
стре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као д |
pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али к |
хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повик |
елио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушио |
оз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну у |
у је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из о |
била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а јед |
-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, ки |
гата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, |
њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још |
син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, |
" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког несп |
али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <m |
о погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био |
Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, |
Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија б |
..{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледа |
м умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, |
егова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет |
само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска и |
м и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала |
сита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло |
буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба сел |
онија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чу |
над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули |
e unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испрос |
ветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиново |
гатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Соки |
је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска пр |
!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад |
ле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које |
ша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођ |
</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба св |
> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом |
во-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapter" |
<p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише ј |
је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде |
љачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p |
шим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Зн |
читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени иза |
тане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, |
p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> < |
их да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам |
и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и |
То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чуј |
љеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> |
у моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," од |
ти; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, |
нда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n |
је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да си |
у га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шт |
И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога беч |
ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На |
ила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје! |
, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас |
, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо |
т узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У па |
о сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз |
— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, с |
ани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа |
?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наш |
у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја |
...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> јед |
оје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једин |
ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа |
S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина и |
нога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S |
о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је б |
негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као неш |
детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће. |
бе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па |
} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два о |
упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —< |
у се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Не |
Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, |
Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је. |
богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је |
је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело |
им Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими |
ски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци! |
"</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало у |
и да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Икон |
и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} |
појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучља |
е руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза п |
настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале с |
а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи |
тног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери |
им чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, ку |
ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, |
дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби |
ао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:< |
јешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и |
ак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је |
ука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone |
нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић. |
або — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти ме |
а је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то |
, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал |
пажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу с |
ати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а пр |
а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека |
Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без |
<p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да |
се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем пита |
реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он ј |
и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мо |
стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он п |
кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад |
..“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ков |
} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву |
во Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наред |
Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам |
Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Ка |
м, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама по |
ркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово дв |
војку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија |
ез другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу, |
то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по маса |
ачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти |
ој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац |
е теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, т |
ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш з |
емам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у н |
/p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <mile |
> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а |
кве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне |
ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„ |
ешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га бољ |
</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо |
е од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, |
квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда |
драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узу |
нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се бе |
ином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и |
ног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„ |
а земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали пој |
који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, бра |
га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, с |
жених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="* |
То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се поз |
до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти |
тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај п |
о, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуд |
, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака |
p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, |
"60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сим |
лав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак пре |
дина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пус |
а је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни |
оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика |
у, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, |
устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p> |
ј да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред |
ју је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“< |
и газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђ |
д тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, |
његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду |
згред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и |
кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, ка |
љак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после по |
ne unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја ј |
а се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с |
доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица |
ма главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила |
ред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Мац |
младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале |
чки дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> |
реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То |
су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главо |
ука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отвор |
мак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна |
ри Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окре |
велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда |
една женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их н |
т, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то та |
иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> |
обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S |
владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши ш |
и ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта рад |
је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа |
и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> |
орећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу прис |
лаве.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу |
ју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb |
<pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издиш |
је, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим у |
{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и су |
да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити к |
ла одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад |
да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријат |
слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и |
оје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће |
ећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од |
зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на в |
ели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Ве |
дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита |
шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у |
ње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чека |
шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то |
сталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупи |
це, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њ |
у.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а |
о; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и из |
рдаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дат |
ичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама |
ћете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџ |
и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Сав |
јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а |
изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Ра |
далуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“ |
до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви |
а дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Попов |
уг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чист |
и много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савет |
дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, преварић |
, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад |
да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико |
<p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи с |
ом је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју рук |
није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у |
едну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба. |
Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче |
а моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу |
ко био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, д |
љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p |
ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> |
А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слет |
<p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме |
ене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос |
иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо њ |
дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледам |
едног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се в |
живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, ц |
гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта |
кати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како |
пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић |
/p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “< |
боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узв |
а се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то |
ем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с |
са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, |
, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти каже |
ег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела. |
ком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, |
за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је |
<p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> |
се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још неш |
смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све |
не мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин |
ако је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш |
лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома делика |
14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми |
а, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта |
ка.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни но |
то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се ни |
ј ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>По |
можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макар |
ићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме |
ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки о |
сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје |
гатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега |
па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како |
То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у |
/p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим |
ече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се |
е тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми |
у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим |
руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, |
елија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим |
ма онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизи |
, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема |
ну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би |
твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пр |
и онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и н |
животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и бол |
већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где с |
, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело... |
и дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пун |
радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и о |
земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чува |
>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" по |
дбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И по |
га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над м |
озната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и п |
песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњи |
икада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толик |
дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно |
волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни |
и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, |
сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађ |
анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила |
и смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n= |
је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у д |
шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно |
з Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па за |
ема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце |
редложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити н |
а Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућ |
и!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеш |
нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везива |
онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Врт |
убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То ј |
о је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канце |
ро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет у |
о и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с |
ла, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој г |
> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се доче |
ни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме ник |
S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки је |
т мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми |
е око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијал |
не лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату. |
им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, |
оје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <p |
Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар |
Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као |
анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb |
наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова ве |
ати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу А |
к од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме ш |
Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Б |
дар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} |
вај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш |
лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским |
кончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то г |
Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а вид |
ше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше б |
Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што б |
ћнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила б |
е Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век веков |
то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата |
анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; |
радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати |
ве су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адво |
сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> |
зати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је |
и.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао |
ткупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра У |
устуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем |
ела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврну |
плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до стар |
пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, к |
у се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једн |
или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</ |
зда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} |
ли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не поз |
ан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда |
} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ ре |
пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S |
дмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и |
ло кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици р |
воје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужи |
е ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помага |
бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете бил |
срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако нај |
прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога св |
се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред |
ме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смеши |
и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола |
ели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађош |
Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је вета |
не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <div type="chapte |
м господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„ |
у полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто |
е оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад м |
нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ До |
мо завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету |
0; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дај |
ираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ниш |
раћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и у |
у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој |
а Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму |
а Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“ |
даде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла: |
оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз |
а механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ |
шица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су бил |
.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином |
тувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од де |
где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milesto |
ао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из к |
ложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео |
...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше |
ти оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито мо |
ма, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{ |
ука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још |
им шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То б |
тије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <mile |
може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву м |
лиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ов |
завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има |
адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту им |
ад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога с |
четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужите |
О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народ |
а се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си |
и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по једа |
да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и |
милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а |
ико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетн |
ило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стасито |
b n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, ш |
је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао ј |
ања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, к |
ремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћа |
утрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> < |
дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И т |
смама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Трки |
је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њ |
p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој |
оса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синоше |
да Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одгов |
жени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је |
бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мр |
та реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђели |
арога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање св |
био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново из |
ка и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, тол |
„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ћ |
тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим |
огла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, |
е муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровч |
у свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта си |
је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојо |
наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао пита |
е и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му ост |
гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Б |
а Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај |
зе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што |
ка.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па |
ни снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заб |
у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући |
не масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегн |
рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни о |
ља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрада |
p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше д |
, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или |
Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју |
г детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p |
Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих к |
сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и |
под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има |
сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина! |
ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео |
рило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је |
n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговор |
зио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сме |
рича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да |
“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младос |
чљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му суз |
ри, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до т |
> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, |
Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи иде |
сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена |
ликој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и бра |
сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да |
„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пу |
а, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је клим |
стина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она |
ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у |
ја, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и |
ојом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу |
ађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог |
е ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, |
Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> < |
е ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77 |
ли, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, ми |
вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету |
обом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену л |
p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је |
ма.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипат |
е, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан |
/p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како см |
ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} |
али, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то он |
ку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мисли |
и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толи |
или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у |
ког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе д |
слио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула |
а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је це |
продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косо |
ет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао |
итаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљк |
<pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповед |
Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у нек |
његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју с |
напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шаб |
ијатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други |
ривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу |
ну свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} |
ће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> |
р би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на |
одску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку |
га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава во |
је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном с |
си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и т |
лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваш |
није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да по |
а Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} |
рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни стар |
рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="c |
{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да |
преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су |
обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово ј |
леда трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман |
нџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она |
која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С |
имоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..." |
ачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</ |
е Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене |
колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљи |
нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешин |
уку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу |
је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} |
ст моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито к |
Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и У |
а, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи |
у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</ |
им и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имањ |
капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровча |
apter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света. |
о пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно р |
} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ват |
али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И там |
гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни |
атије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, |
масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да |
елију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти |
о; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као о |
па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријат |
јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине |
на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>З |
рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Ик |
а, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег греш |
Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p |
а механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> |
само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у р |
главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и к |
беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му |
ype="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа |
јатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запа |
и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло |
ов унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија с |
то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој |
да би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања |
уга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газ |
да од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, |
ука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру |
олом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла |
се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, страж |
је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ћ |
народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је ко |
доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поск |
може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је |
м, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија |
је им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешин |
то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у |
Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газ |
гледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неиз |
:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је оста |
грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њ |
војку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, |
еома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама |
оћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Бо |
ите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, |
ој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, |
љешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете |
ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!.. |
ога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо |
и је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, с |
у одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капет |
о твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S |
<p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, не |
добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја н |
е:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за |
аја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако |
то и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а |
:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја т |
/> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој |
а ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у к |
а масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се напл |
асти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с |
о донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш |
о.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедо |
али, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} |
Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о |
не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обас |
оста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам тр |
, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!... |
“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега с |
елим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју |
="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топл |
И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <p |
вете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из |
а си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватрен |
боден брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по |
миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће |
ко је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће |
м.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном |
адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: |
ти.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанк |
твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско |
!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме св |
Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша |
оје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео |
мо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Уг |
pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, |
е паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, од |
врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по |
ца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде |
оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, |
/p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута |
<p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаље |
стом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће |
пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до са |
ла у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — |
говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ва |
а, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико |
неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Ф |
нија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна дру |
p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, сл |
ко говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твој |
ље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина на |
а сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела |
сом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, как |
вече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живи |
што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти |
о:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство |
но цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких |
устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан мом |
а, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један |
у оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно |
отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,< |
Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," |
Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче н |
глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S |
а маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно |
његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“< |
својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и м |
/p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља |
/p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: |
Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сети |
-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у |
одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај п |
и, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ва |
то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми |
воје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облета |
срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме |
заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заов |
упцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, пон |
иних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на |
ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: |
ање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кес |
а једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставит |
зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску непр |
е пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не вол |
</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду |
раже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с п |
p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би |
а надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Н |
то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово |
овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком |
ју кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најп |
начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да св |
„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отиш |
ам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз не |
позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> |
тка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То |
моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим |
к ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p |
ом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо |
душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, |
еће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана, |
ја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?. |
о не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми б |
ца...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>О |
ога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, |
ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, кој |
њу!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је |
је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођ |
, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, д |
а, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се |
ујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па п |
а се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послу |
ма ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> |
а, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежи |
S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и |
евојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али |
конију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онак |
{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, |
во је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Је |
пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и д |
е моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> < |
о...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, |
ви руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на ум |
ац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него |
и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у |
о, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас |
хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То |
.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, шт |
:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја |
дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео |
“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а св |
говачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што сваког |
и то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — од |
и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тил |
ватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, |
м у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и |
<p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" |
ам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију |
тељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, коли |
ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо |
ио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone |
е и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресре |
де,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је се |
е Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" |
ви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не д |
јпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па ј |
ма право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата |
отом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу |
ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој |
д, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, о |
ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да |
пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па |
озно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она |
ао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љ |
гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је |
и отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да |
ла отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митр |
свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат |
ксима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживет |
аво ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А |
„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb |
нда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“< |
мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је д |
е, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у |
У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и |
текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћ |
г с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђ |
, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја з |
о шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p> |
о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка |
емим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имањ |
м спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у |
ида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе |
туд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> < |
та; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад |
е по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло |
мо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер |
е водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капи |
накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне би |
ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа |
је слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" |
рити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он ш |
није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која |
мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она ост |
ead> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке |
е омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекл |
све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек о |
наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше ти |
рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газд |
пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је ј |
ушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око при |
ко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога |
<p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет |
држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Остави |
лази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, |
="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа госпо |
="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а нека |
о га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. |
долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <p |
о, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту |
руди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива с |
о чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из соб |
о славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по |
грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом ч |
кочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> |
аве, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p> |
отрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгу |
на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак |
estone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господар |
дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допусти |
ије, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од т |
уди, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање |
од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учи |
мке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и |
дима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао |
онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му реч |
.{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћ |
као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био н |
е да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она |
ја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика |
д је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и |
и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па |
нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у а |
а веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да |
е састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од њего |
миркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <mil |
сални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} |
тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, им |
право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број |
трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко осо |
у методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али |
о се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће ми |
<p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику ње |
зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не |
и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му |
оји је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да |
„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је о |
призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге |
веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задал |
а у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси л |
а те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у |
мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, баб |
д детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле о |
ћ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, с |
је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а з |
, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувач |
S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задр |
Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди нек |
и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, |
га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио ко |
а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не м |
бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твој |
тири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да |
Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро! |
ује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, |
од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, д |
ди два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је з |
S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S |
е, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи |
о је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу |
{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} |
108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је |
авно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и |
{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био када |
прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> |
Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вуч |
дост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радо |
оје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном с |
љеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — к |
де куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога про |
ом дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он ј |
це, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женско |
ова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само п |
} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ р |
ног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{ |
о, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а |
ори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који |
pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — |
.“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право |
е упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка |
нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представ |
е саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећ |
еменитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, |
један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој б |
ња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среск |
ину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И о |
авесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и ма |
а савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишл |
иди, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младоже |
у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{ |
он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, |
ио, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта |
а.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у |
, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или |
Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти стан |
снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој ку |
велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја с |
најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, брат |
шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, сна |
људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на ког |
мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као |
очекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S |
<p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, |
, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало п |
le>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} |
иже познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, о |
а ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваз |
а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква |
гљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „п |
помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, |
а лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова ус |
Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па |
тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним |
ан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, м |
гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јуна |
<p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики ж |
им Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћат |
оспод Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23 |
p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p |
сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихо |
тог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квит |
о би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те |
да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем нати |
одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ |
Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може |
а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су |
ос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој о |
Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p> |
Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да |
види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохр |
је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био |
и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} С |
му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p |
Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као с |
ве он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја |
ди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи |
уру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова |
ијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле с |
<pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је |
чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука |
деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећа |
надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као об |
а у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детињ |
у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одо |
са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бо |
ну; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете |
ст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва |
е замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а не |
аче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере |
кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зл |
ј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, |
штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам с |
Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може чо |
едан по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то |
јмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу ост |
а се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве водениц |
д читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни ка |
Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ј |
га оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, |
с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134 |
шала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Он |
тву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, ве |
ине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који пор |
олико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до веч |
него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наш |
ле кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и к |
мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стар |
тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се |
де из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у сво |
о се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту.. |
а свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} |
днога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над |
ујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} |
ути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробира |
ле и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу в |
спросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Ц |
ешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а јед |
— и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог |
е бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; н |
то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што |
а му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је са |
ош паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, |
било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута ка |
Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је он |
ирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше г |
и ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где |
мо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико |
дна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима |
7" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, л |
="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после |
е сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, |
утра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више |
еница: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљен |
Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти њег |
n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу |
оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што |
з саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју |
у права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у ж |
колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и п |
ал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у |
p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то |
гатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце |
Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми |
е горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> < |
а?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије |
иких задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, |
ву.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име поро |
ило онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешце |
лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се |
чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</ |
.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога освај |
еше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И |
азоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име |
додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сиг |
ђивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке |
већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам |
породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на ст |
оме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и |
крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни т |
то су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово после |
ти не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> |
тадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац |
ато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у |
та не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си |
о, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш |
орење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме ре |
драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господ |
и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне |
оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне н |
ти, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два |
ма Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила |
{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико д |
има Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно |
аје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није б |
од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина преб |
аст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а |
, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе |
ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђако |
оложим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, |
, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <p |
и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, |
ила реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} |
што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у |
p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загуш |
че он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone |
јнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, у |
део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, |
ни му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибр |
ешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и |
њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; |
стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а |
чијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном |
а савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење |
ма живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно |
е заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађанс |
зда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер ст |
несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за |
!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда |
</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад поглед |
елиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведо |
својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову |
кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело |
е, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И |
шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде он |
<p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, |
екламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <ti |
поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од |
га се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе |
е и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна о |
кију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава |
у одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешин |
две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађан |
{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрач |
рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у |
омче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла |
здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone u |
има; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим пар |
вадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и |
нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук наджи |
one unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дот |
то се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су |
икастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји нек |
ешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не нал |
нски загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и на |
а уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да види |
а Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, |
ало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они по |
одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадо |
м звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да |
тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа бран |
ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, ви |
и то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо ј |
овори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати зна |
и, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је н |
n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осети |
лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако с |
драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту |
ојим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрад |
рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како |
ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће сво |
четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађег |
У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и прија |
оји су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} За |
<p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среско |
ева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске при |
ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао |
ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој |
ом дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој |
свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра |
ном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митро |
.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска |
ице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, |
у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на рец |
једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душ |
ло још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у |
није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутал |
ком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједн |
стојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад с |
отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, |
тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача |
ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брин |
S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ |
е, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешн |
вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као |
ј се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} |
ли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но |
ликом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина |
ану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучера |
кој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„К |
екидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пи |
ди; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало: |
Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Вр |
пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати д |
ађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела о |
тришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је дв |
“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката |
ало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћат |
елија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се |
она друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да урад |
оте мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један |
ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је |
ј мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срди |
е повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци |
<p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> < |
о занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти |
е веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!.. |
огоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њ |
иве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Ст |
, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и св |
Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због |
то је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да |
>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра |
та, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благосло |
оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су в |
ња..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје кам |
у човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се за |
и беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парни |
гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше п |
њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово к |
а ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену диза |
У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на |
боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, с |
анство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крс |
но двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После |
ати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а |
у.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлу |
ски председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одо |
последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S |
итровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а |
и ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} |
ка старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је |
улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну ка |
ка, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро |
="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смр |
оја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и де |
ић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И |
боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: о |
?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То |
приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone |
<p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу |
ћи, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им т |
S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростит |
а нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је |
м ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="5 |
, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени мно |
томству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске корис |
о:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око тво |
ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта |
голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло. |
лску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> < |
који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се зна |
читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била крат |
ји у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете н |
е Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда би |
сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске ц |
о узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> |
а с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, те |
деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда |
ј кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надму |
је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, в |
да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о |
хота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку с |
вљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени |
да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Ра |
додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началникови |
"*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је |
нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му |
уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Ма |
свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, |
учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буд |
а унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послуша |
из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пе |
ке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> |
у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвоздени |
S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„Т |
а, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чи |
И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене |
} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без |
<p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је |
адојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе прет |
е му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у је |
рин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљ |
је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он |
прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог. |
час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она ниј |
е било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није |
паше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављ |
it="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели |
м и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је |
нда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој дом |
редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати насл |
{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђ |
.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, он |
амо се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу на |
Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра |
адите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили н |
оји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на |
се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред сам |
:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потр |
право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију |
и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} |
росто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су |
предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се с |
е односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепо |
ти.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима |
рила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, |
и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам |
јица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а |
пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста пр |
о снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зн |
та, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S |
ога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се |
је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> < |
и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а |
, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да ј |
{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога |
и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је |
кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је |
} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двој |
и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу же |
а места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, др |
јим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, |
тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milesto |
е и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна |
ак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови ка |
е читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, |
гљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити не |
единицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп в |
е могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластиц |
мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле пл |
плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„ |
ype="chapter" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно д |
дница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу би |
е и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату о |
и својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисл |
кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко ког |
до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело |
едине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и |
и, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Икон |
и!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча сна |
е назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно и |
ај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да |
.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи ма |
е апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио п |
већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за вра |
{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> < |
ту недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина |
one unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна ле |
ше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара н |
е Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и |
ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога |
стала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се |
род.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела ме |
го шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и |
ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја. |
охарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина |
ко бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док |
ке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ |
овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата |
уће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Макси |
иму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „тр |
зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — |
ше ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијн |
те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сн |
ама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и оч |
својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, нај |
удска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле |
самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу |
ромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико б |
и га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> |
а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максим |
лиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељ |
може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и пове |
да иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре |
д њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, |
јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати |
на и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом рух |
Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мута |
лостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> ду |
— као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој |
удалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо |
е да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, де |
егова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда |
“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а к |
беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно нар |
ћ, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда |
клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну |
аре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> |
њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних му |
ј лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо де |
сти, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њ |
Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако |
за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по пл |
ину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном пр |
ва врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огр |
и и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомст |
мијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p> |
еше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мал |
а свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се |
ник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а шт |
оца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни У |
овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет |
гом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да |
ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не мог |
браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дал |
г сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу о |
смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, |
иле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста зло |
ојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га |
бивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнак |
еме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све |
еша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> |
е онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто го |
ене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је |
глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Прими |
ској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на д |
остао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велик |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, т |
је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако |
је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Е |
ету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она |
и ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је |
на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој мас |
потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме |
ретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч |
те, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме |
е.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Пери |
д његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гр |
онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам н |
" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово посл |
ка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа ва |
Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели |
</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два луда |
0" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у велико |
танак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совља |
ата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једно |
зно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то |
дно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као ј |
<pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи.. |
се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да |
</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: |
мах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојн |
"91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали по |
, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у |
полика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb |
стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћут |
осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n |
итање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисари |
атнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату |
једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Т |
далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево ме |
гим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Са |
и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добр |
селије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се с |
а Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се |
трапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{ |
сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</ |
е од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, |
p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још |
кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не мо |
а у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду кр |
изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљ |
љиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газ |
дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, как |
е не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бит |
ко живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше поло |
баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву |
м то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведоч |
ај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова у |
ј љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} |
мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја |
се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да јед |
е оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milest |
а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и |
избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда им |
ио вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојл |
о још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, п |
да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом п |
усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлуч |
ко пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала |
само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опази |
...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} |
тке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је ч |
јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и кака |
звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам |
08</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> < |
акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук |
коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо с |
му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим |
трпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А |
ље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово |
сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је |
и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим |
е послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро |
штењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе |
унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да |
а пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознат |
м продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те с |
ад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, |
и Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, |
чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила |
суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед |
је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-М |
знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста |
у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које мог |
и?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећ |
носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, |
о ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски за |
ма у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и љ |
рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветиј |
И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих |
ва небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Ари |
а...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као |
побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <mile |
о доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, |
и, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над |
ева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо |
тки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> < |
Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину ма |
код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су |
а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Н |
шицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и њ |
,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> < |
м на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна зм |
овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је је |
лети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добр |
у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и |
ла, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша жени |
ка, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој вес |
порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је |
и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху п |
ном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће |
ми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо мо |
ако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благослов |
има сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако н |
} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А как |
S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог |
мају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да с |
и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш ж |
аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово об |
у, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш з |
у тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{ |
и.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док |
ића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба н |
.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му |
ела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, |
мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их би |
ма у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, ко |
="chapter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају св |
те Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао н |
и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи рук |
о ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone un |
тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше |
о наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија |
о, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да |
ње са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити има |
следити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а |
нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p> |
о радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака о |
Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе |
вет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се |
р покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} |
во мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно |
ука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве помет |
г Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше |
То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> |
ци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш ма |
био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао |
ју синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од |
е тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, ко |
свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео св |
они неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат |
и не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> |
м смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Ик |
је начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће |
да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те ид |
ског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против |
, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских |
онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија |
„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија ње |
</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет вр |
и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по ј |
рини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо ам |
Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђене |
.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром |
рогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} |
</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, |
вега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у |
да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто |
head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његов |
<milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У ко |
е и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није о |
нерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат |
е отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова мес |
тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседел |
е будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: |
ш коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подр |
мо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесно |
ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> |
ће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испи |
добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школ |
као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш |
ови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи з |
То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде њего |
нас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Д |
елу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа ви |
реса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало и |
> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он |
и.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> |
p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља израв |
доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске |
ете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, |
би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје |
убиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, |
е је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна дев |
.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама игра |
ном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца т |
ива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} |
е покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ |
лу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја |
н из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парни |
<p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући У |
м бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Ј |
еријалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" |
де има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше |
иви није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине |
и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па |
у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државн |
p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да |
рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш |
други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи |
ић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанств |
а — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — о |
ар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сум |
свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му ј |
pe="chapter" n="11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо исприч |
могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а |
кта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се |
што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд |
вом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и и |
као да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} В |
морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га |
па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поп |
а Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло |
крете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, н |
дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху |
} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад |
оније; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири |
што важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у |
нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику доб |
номске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које |
њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болни |
а видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад |
"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман об |
његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; н |
о да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до ре |
/p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних |
доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину с |
n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игњ |
јати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је би |
ас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатни |
’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ од |
о како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане, |
двокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу с |
шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи т |
их адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа |
b n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са |
не у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом |
што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем |
знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начел |
.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, |
менитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </di |
адски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, |
но на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они |
су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога |
села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беш |
ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добр |
Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша |
а да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели б |
срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у ср |
свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То |
извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} |
а маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђу |
на таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској |
p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени д |
па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њихо |
асуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, ка |
ашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S |
екивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, |
урио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам |
мена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да т |
них народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умов |
од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико |
а, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха |
} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зелен |
е гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онд |
вљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће насл |
и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвокат |
дови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону |
по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала д |
адовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњ |
само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с њег |
} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мисл |
жем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога прокл |
о големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су |
ј у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим бог |
, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и |
ена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продр |
у, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто |
ки заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, н |
ном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угље |
ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поносни |
ма добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенит |
ољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег г |
д видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још |
ић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отво |
мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме |
а и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Т |
ај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“ |
туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Макс |
је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих приста |
Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" |
.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као см |
ом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога да |
је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла |
без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, |
ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану |
Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер |
очепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. |
рестависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљ |
ина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Ик |
ића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни с |
оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p |
ога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} |
аја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да |
ну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу о |
S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очеви |
...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ј |
</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој! |
Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то св |
да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „А |
су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили ова |
нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на как |
орим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног М |
v type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милос |
пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве з |
брог бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала |
?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права |
ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у стари |
у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме |
на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и |
ко је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падн |
је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо |
n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирањ |
је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се мог |
за да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као |
11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде: |
капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и бо |
јим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења. |
ве куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто |
е намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не бр |
е згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела |
квој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио |
ије умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Л |
„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако |
добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај ка |
„пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче |
се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" |
и, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме н |
еху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мат |
ро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету |
едоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мув |
ину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, |
де онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су |
њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у |
је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја си |
...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, |
чник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину |
ору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пел |
веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су с |
Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду |
n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека |
ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно с |
, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори |
кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју |
дио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Ј |
ећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дуж |
адост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особит |
Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни |
добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата |
њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју једи |
асне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, ра |
љаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелиј |
калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их саст |
а и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом |
јвећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро ка |
длетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обра |
домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово ј |
ипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја |
<head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казал |
иш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо м |
нтру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шт |
ајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{ |
постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p> |
машно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како ј |
ћ.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купи |
амашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, |
ина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад |
па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о во |
ши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правд |
им другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојн |
ше, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукам |
о кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конако |
, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољн |
добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но ш |
од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, |
е су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупило |
власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Па |
нђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ |
а више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом |
о веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо с |
, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни ву |
е ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинст |
ет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика |
и и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Др |
га се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој |
ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме |
!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смећ |
ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако |
онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он насл |
слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег |
онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не оста |
а Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цу |
м болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресви |
да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, ст |
Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојк |
му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда ка |
оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је |
p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку |
Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце |
пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој су |
у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А |
не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи |
ћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по |
ан другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој мех |
шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим |
ач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p> |
овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло |
ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека нераз |
онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икони |
ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она р |
је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајк |
да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има п |
па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мој |
Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ исп |
а се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ |
ар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учини |
, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђуј |
брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, ко |
о, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси |
јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук |
лага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој сре |
<p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, в |
во враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; |
рта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио. |
адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, |
и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршит |
ка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешк |
а сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а л |
зиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сир |
ао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне п |
подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћу |
?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p |
у Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај |
ко бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Ми |
се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је ист |
ц, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шап |
еша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу сам |
но отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. |
ав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, |
b n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Бог |
вати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши |
о памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{ |
ана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а м |
без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђел |
лаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома пота |
, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с |
видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да п |
раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти |
у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да |
мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не м |
ина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!.. |
кчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је |
у, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и м |
...{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И то |
човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена к |
ка, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако |
коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да |
ајтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више н |
рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у |
ећ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљив |
а златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаве |
— да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живо |
другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице |
Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?! |
мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један там |
еду над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен |
да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и |
цу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног о |
..{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она М |
право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одав |
је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме сев |
већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај |
милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и |
а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено |
е шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћив |
о, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али к |
{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино |
кве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег |
поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обренов |
ремена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми |
S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рук |
утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, к |
грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детет |
ех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на |
ну златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ до |
во двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И |
ине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претво |
римим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је от |
ла нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122 |
p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пел |
{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Макс |
чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И |
мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта |
обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, воле |
</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећ |
не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане |
е још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да н |
ати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта |
е!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од |
и ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију |
кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине |
И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закон |
пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносо |
његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше |
/p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А |
дине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„Н |
је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам К |
аша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког |
га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} |
ли.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. кап |
м, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си м |
ио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом |
реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу ј |
толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> |
увај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од са |
сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком по |
а... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама... |
ре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повик |
испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријат |
не, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Је |
о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од раног |
ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дођ |
и.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година да |
ог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што ј |
“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дри |
ам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у |
је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћн |
} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да |
голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, јед |
акав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Куз |
да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљ |
љешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на по |
какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не гово |
свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи |
елију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И |
виш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свек |
а и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине н |
кра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, |
е смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад |
е да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, ј |
а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка |
немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одгов |
срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник |
} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, љ |
а девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нам |
жи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад н |
.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није |
, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће има |
ј тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека |
би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дука |
ој канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила |
нија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд бил |
ов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених врат |
b n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p> |
м?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако |
S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штето |
Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па |
Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они т |
.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се леп |
ија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а |
<p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!. |
је ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да в |
аици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и |
ивреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Он |
ругу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена |
врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> |
ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те ј |
с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Т |
тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p |
аједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за жив |
а, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу сво |
тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак |
, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отво |
</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, |
дарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе |
послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само р |
авајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста |
S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо |
one unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно про |
се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се |
Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој це |
3" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио |
четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Так |
.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.< |
небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Кру |
о да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дан |
опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатс |
сци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњ |
у те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кок |
ледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиља |
мено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; |
да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћ |
{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} |
аш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечи |
тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p |
, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то реч |
њу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нис |
мо је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђ |
онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{ |
Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само мо |
а дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му |
мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало |
на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Ј |
ка ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општ |
Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њ |
је било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Ма |
ад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зел |
.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а |
мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— |
еда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено с |
уди и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се ду |
о што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p |
ук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проу |
је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконт |
а је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода. |
но живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати |
/l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <p |
звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће а |
ре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина пранги |
на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи |
нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она |
реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девој |
> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашње |
чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коњ |
лији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је пре |
штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> |
ра сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, |
да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапц |
{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњи |
неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; |
ј Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у |
а спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка |
ме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске ко |
свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће По |
трого придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одв |
пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и он |
ју јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S |
и могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицал |
ан танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за |
а сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави пала |
м у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На |
да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас пр |
киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врст |
што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде го |
ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се |
да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и |
<p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} |
видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту ни |
ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од мал |
на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога |
са далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гла |
ене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар о |
друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опе |
ли ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, п |
аба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не зн |
овође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; |
не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као |
очито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и к |
ала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом де |
човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на глад |
тељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друм |
..{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш |
а маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук |
лаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни |
осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сја |
ристи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да же |
ва сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не |
људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, |
е је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне |
и кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="4 |
су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем |
не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је за |
једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка |
нда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе м |
газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> от |
одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће |
ни, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљеши |
јног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, ш |
ачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља м |
повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мал |
ма и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, |
ј се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су та |
з игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, с |
ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом |
ила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка |
о ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала |
ну говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећ |
> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега |
Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} Т |
ити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је о |
де пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи |
два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{ |
је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак |
/p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју м |
{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже |
укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе |
<p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је ме |
абуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише |
ије пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помо |
та трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба сам |
е на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплаши |
коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> |
он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист |
не мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена |
могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, |
давке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом |
свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје на |
корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S |
жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали ж |
{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни г |
и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса |
а.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћати |
— шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да |
језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто |
ње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде |
Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, |
у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња |
сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и ниј |
<p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десил |
а бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у |
е њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb |
жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} |
паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике |
, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од |
сто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине |
жио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа н |
— као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелиј |
нај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде ч |
type="chapter" n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву. |
{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред д |
ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је |
, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је ма |
или песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје су |
„ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> |
је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чи |
наш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за два |
>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а д |
нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, б |
е моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да ска |
?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те неј |
би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — |
ни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!.. |
рађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је |
ине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву сре |
оши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погле |
а, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} П |
"141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио |
кочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лиц |
ћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће |
Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и н |
хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и |
ог!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља |
, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде |
у мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако |
S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунц |
растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злат |
и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде он |
ало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с б |
ама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама в |
и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно д |
обљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пр |
а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ран |
е у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су |
ш и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу |
мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, |
.."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p |
е девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најп |
о ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, а |
ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатств |
...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} |
ивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да |
уго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити |
д: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама к |
ина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и |
па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p |
и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником |
сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још |
ноги после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или н |
о и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближи |
коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Та |
ју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна |
није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жало |
а, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је |
} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и |
> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{ |
ка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</ |
а доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} |
Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашег |
е мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва не |
Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="* |
сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче |
итомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му |
е и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају |
е имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас |
p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим д |
ду и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он |
а је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Мит |
смехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети. |
има дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао ј |
другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Ико |
својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од остали |
а се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју |
клетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} О |
за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Ј |
су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало с |
зи-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђел |
ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов |
видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, |
слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S |
д упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, |
била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесани |
ло, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p |
аједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши |
ражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер |
ом спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} |
21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко |
и, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али |
а није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, ма |
, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна жен |
вно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да с |
ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегн |
етним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она он |
, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је |
а, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митр |
ишта.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Г |
да не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочар |
није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову |
ко те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека б |
{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његов |
авних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година ка |
е Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи |
адоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} М |
ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеж |
одити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа |
мо је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Т |
остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Ка |
е кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је т |
вај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} |
p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мо |
о је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове б |
ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојно |
па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају ду |
марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, |
у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде о |
на, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не позн |
да Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{ |
е преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су п |
адо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb |
садне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију |
мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцелариј |
рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: |
к продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, в |
Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том |
ап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса по |
уђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала |
аспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало поврати |
друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му с |
самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни они |
ук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога |
оводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> < |
Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји п |
не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку |
уди од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старо |
дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ |
премиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и |
оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина измеђ |
сти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И он |
да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон ј |
господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, д |
е женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко ш |
гљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејство |
тац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!. |
а овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S |
ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића |
а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а јо |
легне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не изла |
је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S |
унолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десит |
кониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. |
тати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се |
сретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачв |
ако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако обја |
муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они |
<pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — |
то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, |
адости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој па |
је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгле |
истанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а |
другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја |
ете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младо |
?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина |
ад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџи |
њу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о |
жавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Макс |
"100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и |
„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оста |
S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> |
дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из В |
ка нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} |
вети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочим |
ко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а ст |
та и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на д |
њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде с |
ца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с то |
ј њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија |
рстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> |
на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку |
ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у ди |
с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим |
чви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ |
земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да |
<p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога п |
p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ств |
ојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чино |
нда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић. |
драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у |
<pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ у |
ушу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он да |
сални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му |
Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може б |
учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</ |
материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="8 |
аљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости ду |
на разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном |
рнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он смес |
мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелиј |
ан и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њи |
у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то |
унем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и иза |
<p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о |
како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала д |
ните за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{ |
три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су р |
S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, вес |
ече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па |
Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца |
Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији |
око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са св |
, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из |
у ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица |
ућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.< |
ио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у св |
ј прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, неја |
„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљеши |
есту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се о |
или, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, ко |
мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два |
је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у с |
ници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је у |
олико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у |
ав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није см |
је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али |
S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину нед |
је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Мл |
ло се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја ве |
ског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одв |
араница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово ј |
ајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газда |
ед куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је к |
колних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова. |
јева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића |
лико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресал |
богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само |
других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И |
<pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа о |
Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима |
ла, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и ј |
ђоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone |
њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове |
хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово ве |
p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер |
пште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе |
Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта |
братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је |
помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у |
а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али ка |
густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше |
више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, |
отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта |
ше, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, трепе |
г Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе |
„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, |
.{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, |
p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, |
о згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p> |
же бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један |
број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњиват |
,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике |
ћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња |
чванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опе |
и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} |
> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи за |
то застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на ово |
ач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што |
да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели |
слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао |
ела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалос |
pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је |
дрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте врећ |
држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој све |
енуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си |
је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола |
воме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост нев |
а прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дај |
бе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио: |
; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога |
је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га |
ти мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај |
звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли |
рвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код |
ркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људим |
по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га н |
Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за |
сет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати |
његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не мо |
е постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким |
ло....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивља |
руга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше в |
н те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то |
са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти зна |
кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном сп |
мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; ал |
господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом ка |
b n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, |
о да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док |
ј кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} К |
и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа по |
но изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом саст |
у, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да |
гову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће |
мо се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чи |
јим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав он |
није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина |
ме једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све сами |
е властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује. |
говетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и т |
а а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ |
је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чини |
н ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува чита |
наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{ |
или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук |
љаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из прос |
оком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама |
Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога |
од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи С |
им данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, |
односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Со |
Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко др |
та би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> |
ојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p> |
вати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет |
apter" n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она |
/> <div type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толик |
, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, о |
ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n |
и „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће |
head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју |
ет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на мл |
је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барут |
та и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато |
отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И |
целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба. |
ле је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблист |
а бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звон |
очија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то |
ма Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари |
па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мап |
неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p |
еднога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате |
за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="cha |
9" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати |
<p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће |
поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мр |
а велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот |
а му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и |
децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„М |
ри су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио стари |
а он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, |
<p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milesto |
е, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје |
, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено |
Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у с |
огледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркв |
<p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер |
нако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад |
отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посмат |
себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гл |
војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук там |
до од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само |
Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма шт |
је савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег |
и наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим |
уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би с |
доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, на |
за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће ње |
да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да |
е редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, |
мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p> |
сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај г |
Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат руча |
докнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обеле |
си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми ч |
ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам |
абачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и |
<p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совља |
ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непре |
акитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица |
ле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, одно |
и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтел |
а се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо |
боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све н |
.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све м |
о међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човек |
би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, |
а прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две. |
ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се |
таву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Из |
е момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поуздан |
какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" n=" |
што не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ |
ме, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са му |
ко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“ |
> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет ре |
Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је ба |
умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћат |
да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно њег |
а би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице |
где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још ист |
единца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али |
и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли |
ти нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мал |
е детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} П |
лаго?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам |
поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота |
ећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче јед |
га бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А |
тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" |
он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријат |
м Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ ова |
једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} До |
која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Икониј |
p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш |
ко то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа др |
сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и пр |
ма још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чу |
рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан |
не, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу им |
ковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се |
Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Икони |
што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што с |
е се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стан |
а, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</ |
Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме |
ити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву.... |
нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — к |
, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде |
Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од |
рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p> |
“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лека |
....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска по |
ити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и |
, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што |
је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад про |
једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Бо |
се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобре |
дмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више ст |
, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максим |
за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Ње |
о је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђ |
пет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоћ |
ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али |
срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> |
дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S |
воје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза |
ади.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Макси |
мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „г |
пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед |
а Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} |
азговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар |
ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђ |
ни дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога и |
едном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не с |
се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопор |
види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, |
има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде |
во Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, она |
великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране в |
е на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта ј |
У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је м |
на.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и простр |
иран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друг |
знајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му |
шја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, |
важени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравна |
У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</ |
азваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n |
собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Март |
ад животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела |
о ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Вид |
ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, о |
: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти |
} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Рад |
дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушк |
Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, |
ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се |
да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" |
таде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у ј |
а на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му |
одског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са |
његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде |
ни.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам |
le>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као не |
рете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она пр |
љи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела |
: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није б |
глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим ро |
овач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> < |
а једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам |
рчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је прил |
је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло м |
још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у по |
шкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапу |
ца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га |
зао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио |
то није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да |
н узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смеше |
што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим |
ш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се ил |
у <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жв |
>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упо |
ад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И |
тити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју соб |
еша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — њ |
дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ |
кошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масално |
му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, |
су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар н |
ромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро |
око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit |
и, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку |
судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру |
реба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} |
.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге |
је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на т |
Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашл |
ивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, |
а учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на св |
ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја |
оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на ов |
им Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни пад |
та; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића и |
што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету |
ио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што пр |
ј.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе см |
очим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се с |
главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов п |
Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич |
опила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — за |
да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи по |
95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показ |
ет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ каз |
.“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону зл |
бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука |
п, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пе |
су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа |
Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p |
е смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — х |
уху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milest |
имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско |
јао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан чов |
преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила |
ну масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему |
ђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато, |
његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{ |
о лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И б |
увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и |
Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаст |
Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Уг |
ово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд рас |
уђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати |
н и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очинск |
што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено |
ојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, |
обу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацу |
И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који |
целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и |
а твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, |
н рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног. |
девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Ма |
milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од |
нио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила |
кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелиј |
суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије |
, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разг |
готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо ли |
.{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и с |
ба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, |
љака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше |
и, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а |
аранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:< |
зимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="1 |
Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној |
о се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="* |
иликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у свој |
ће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, |
је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и т |
а хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе ц |
љеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог сп |
м силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али |
сим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} |
="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић |
живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се |
у легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два |
ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупци |
има до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За ти |
друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и |
ц, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокеш |
ве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о њего |
а ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а от |
/p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда |
прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да |
онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p> |
однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи ск |
и испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Др |
во има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта ј |
осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се до |
ећ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пр |
државао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта |
одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за жи |
других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео |
њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да |
тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати и |
онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина |
га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина |
је, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница |
>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замла |
ебом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа т |
послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„ |
ности у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из |
бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чин |
/p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворе |
да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену њ |
нога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило гла |
настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао весел |
неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни |
сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше сврати |
..{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се |
познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вр |
ди од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у |
умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али |
сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што љ |
салним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата стро |
како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} |
кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се ч |
живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста јед |
разговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад |
га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била про |
и, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у живо |
сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и це |
У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић |
некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребије |
итави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а о |
ати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он |
ко га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да м |
сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми |
ако с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана |
о је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем |
ао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама А |
никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и ка |
је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је о |
је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Оте |
а чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље |
ке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је |
или:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвока |
ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац |
у руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, |
ахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете |
сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, д |
ба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером меш |
ица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепот |
ој мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина вод |
мија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, јед |
мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone |
рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milest |
вати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на |
х беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато |
же бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Ма |
авујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико матер |
главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда ј |
ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим ра |
ј јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутањ |
за њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за |
, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p |
и где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туг |
на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села д |
" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за ова |
а и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само |
за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто п |
на.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је |
е то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</ |
<p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка |
а непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали. |
на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето |
нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и |
?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 д |
љака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њен |
но имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} |
ога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла |
ли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb |
же њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упи |
Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одго |
то су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе јед |
она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а |
вом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> |
је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна |
елије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича- |
ито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мир |
да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S |
просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни им |
ма, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивал |
тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> |
поразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен бог |
; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето |
ја од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи |
а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама н |
два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и вод |
један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ли |
ице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири |
откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кљу |
могред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи |
ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фе |
а му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — нег |
им рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосл |
а дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сет |
његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у м |
ва ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <mileston |
Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да прв |
, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети н |
.{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."< |
са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој |
Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марк |
рви петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ б |
с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдил |
су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да т |
самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, ве |
рад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а |
још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у пр |
а онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти п |
ао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други |
етеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљак |
дао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз ко |
још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију з |
ало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, |
гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између дома |
уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато |
она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p |
овим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као |
ј мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone |
њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, |
а Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесил |
верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати |
јица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n= |
се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то ре |
упилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљ |
акве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да с |
сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог |
ј народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пел |
ј Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> |
n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без н |
м, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћат |
просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није у |
оме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег |
јника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам |
ма у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше о |
внају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а с |
бро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђош |
људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву |
носа старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била |
ћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала |
ђају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је |
паљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака |
људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесан |
ој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки н |
а чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, |
есанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подиг |
лизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али |
!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја |
децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и кор |
осле? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкл |
огу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровча |
оти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витки |
ола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишт |
конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би |
ао смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тр |
тровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе |
јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разгова |
.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} П |
— девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„Д |
ељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве |
и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није мога |
вај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој |
после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме живо |
м година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, |
ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало |
р није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи |
и кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: |
{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, он |
ледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и |
ој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb |
авање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу |
о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још н |
тављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад |
о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима |
деницама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, ш |
S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш из |
ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред |
</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И он |
та ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе срет |
а свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни |
лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, |
се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, |
{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само |
испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад н |
бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Бог |
ле малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила |
ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при од |
дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свег |
асипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на |
, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник |
на, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдск |
често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам |
од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} Н |
а, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Т |
, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, |
не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оста |
едно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свад |
рити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја б |
буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео д |
ајвиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, |
ицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по |
је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није да |
о и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако ј |
жете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, м |
је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, |
<p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим |
b n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учин |
разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном бог |
="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не в |
толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим им |
не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да сво |
за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно |
веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема М |
срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу до |
S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, к |
ири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на |
ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивља |
ковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p |
оја вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, |
кола, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света |
/p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код |
на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Р |
га ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му ж |
у нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћ |
већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће |
а то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у |
ад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да вид |
егати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши; |
додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце |
} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је |
веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Ј |
беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождр |
ило увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је |
адојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Икониј |
кон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их св |
њаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb |
један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду |
адра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стр |
} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба |
ори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, |
ме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи |
Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </ |
кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова сву |
његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и |
а“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја |
мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, |
есечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућ |
ити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и |
ечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; |
приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је |
тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit |
, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве п |
за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Не |
ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешт |
<p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој пон |
ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један |
кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, ка |
, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њим |
жо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривоврато |
!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за |
ана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима |
к није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата ј |
су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примам |
би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћа |
и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи |
кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом |
ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, |
АД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit=" |
се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се за |
"*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и о |
проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је иза |
Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ пос |
ка.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, |
пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> |
а хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те прија |
“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати |
је, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није про |
ала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку по |
о обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зелен |
S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови д |
p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком |
она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пи |
„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још |
Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Уг |
ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу |
рак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да ди |
јавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх |
а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу |
е га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хориз |
внуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде о |
ама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, |
отице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мира |
њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега куп |
, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклето |
м часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: |
лата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судског |
ви је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов ш |
арати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и ч |
...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које |
ти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега |
тно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило |
о као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посм |
о сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извид |
капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетан |
озив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради неко |
радовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone |
ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у |
ам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам |
p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо са |
екати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и жи |
а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли |
љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој д |
си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега |
{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима |
<p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у н |
врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} |
ста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и ма |
говори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, |
га сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јац |
све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је са |
твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с |
свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера |
то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти об |
17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ |
тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура |
ажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</ |
ешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обр |
ога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поц |
Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као ан |
идео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове |
м колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, бог |
а вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај нов |
S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече: |
правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, п |
е, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисн |
де притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста! |
дговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па до |
писа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату |
ешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за рук |
везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше |
бица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцниј |
ве двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чуди |
г отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислим |
" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галов |
лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а г |
а три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште поко |
а купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали све |
м прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из к |
цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена |
ма, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је д |
ина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове |
вета је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела мех |
етним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом |
као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он п |
!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и ј |
моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> |
> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту |
вај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд наша |
лом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, |
је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво |
и су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.< |
биља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философ |
а, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати |
би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта |
ко игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и заси |
/p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу |
ли до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке |
минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Ан |
а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а т |
свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је |
во, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију мат |
Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, а |
здадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p |
да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавк |
“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што |
а, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу к |
.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело о |
којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало п |
, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пра |
а за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бист |
оз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негд |
оворити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митро |
у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа, |
, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} |
а одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити једа |
<p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем |
ка на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он |
n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —< |
тровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе неср |
јно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себи |
ош не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не з |
ски закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја |
tone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако с |
="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си |
да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискиват |
е пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да |
акве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сув |
ка кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Им |
Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на |
, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради |
грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се |
ксиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед мал |
са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим ле |
ати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим свој |
оју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, д |
грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кр |
добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на |
ију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупила |
чуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p |
дојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта рад |
ише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман |
Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p |
еш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити |
у смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, |
руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете оном |
неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, пре |
при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — |
“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер |
ворио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум |
ећ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су см |
је.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала.. |
друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде п |
имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним |
као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију |
, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађи |
дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Послед |
м те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да |
илује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, ш |
ића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у св |
жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Не |
уће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то |
се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад ј |
је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам |
ћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат |
дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, |
рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је |
до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на |
ћ, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Т |
квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, |
слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p |
ви рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, |
људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича- |
док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утех |
о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И |
сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; |
а труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну л |
јатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовић |
ечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од |
ако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто н |
им му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и о |
то бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не мо |
ешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога свет |
не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је |
ном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у пре |
илама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да с |
и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као |
<p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Ико |
да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је са |
дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, де |
ларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајваз |
тао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чека |
ао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ |
32" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног |
пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка |
же да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака |
си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ уп |
е, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога кон |
/> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанс |
о:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом г |
а:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти |
мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје |
јпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед дет |
Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако |
а.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ д |
га младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе |
о за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је т |
старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли |
/p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје |
ца постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, |
рсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> |
ј, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као д |
е Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскрави |
е запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, |
е си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца доч |
ад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој |
> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би т |
сан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и С |
Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао |
краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спрем |
</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска пра |
не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S |
Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта |
м милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="ch |
ад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно |
варило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу п |
плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам |
тови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а попле |
га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жал |
младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће он |
домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац.. |
би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спр |
{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо |
ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чув |
а, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота |
ну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{ |
Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се б |
ли тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Пр |
} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједн |
увача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, и |
.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чуд |
орно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„ |
и наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични жив |
шки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постал |
па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, она |
ти ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар с |
но, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Макси |
тогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године |
атима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се бео |
има, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, |
сти; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога ч |
он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по |
/p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже |
ва душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше ис |
не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да |
био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb |
завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} П |
S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једи |
о...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
н сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p> |
tone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је ка |
, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и |
блећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржил |
росто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и р |
их облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n=" |
Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</ |
твена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој п |
unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле |
наге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{ |
соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупил |
> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог |
е, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господин |
нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих ш |
а до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, |
к од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно |
</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} |
где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника |
а" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n=" |
у унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком п |
ли, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном |
} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвока |
ђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове н |
о радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, д |
је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијам |
цем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једн |
аробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански |
ао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у св |
5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{ |
мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје? |
какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословен |
овчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а пре |
Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се на |
Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то |
гљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и д |
га вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Пери |
де у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако |
што је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић |
{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже ч |
преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114 |
шко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, |
ња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," д |
наш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ни |
и право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свиј |
м моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с |
жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и с |
тиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране |
ега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, |
<p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, |
шег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марк |
времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, |
те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како с |
ов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом пот |
,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, ма |
као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соб |
гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type |
а, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања по |
е прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати |
И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја б |
вала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу и |
ће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему ј |
S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и |
говац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја |
е први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом сврати |
трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал |
дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му њего |
великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни ј |
шега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љуб |
е, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али |
ај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће |
не уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу с |
м о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила ниј |
ој тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> |
обро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој |
коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њ |
ад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа ос |
а вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена ве |
их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ниш |
без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога |
је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога |
о, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то |
о.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја кова |
="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то м |
ће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone u |
d> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Макси |
а.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, ј |
ђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} |
та, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, з |
м куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећн |
дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и де |
јица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица уде |
е познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу |
а покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ ре |
е може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да јо |
зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опри |
сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се ни |
— хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би |
мири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у |
ку Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: |
е Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га |
еше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А отк |
— као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане |
, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ки |
и бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти |
аба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као |
нда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни |
ошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа |
ам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечер |
00 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Пос |
, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 |
на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати |
а три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два |
/p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли |
и!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p |
ста увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је пр |
d> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачк |
жја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно вес |
таре предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне ли |
!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Ид |
сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да при |
мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а докт |
дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је пр |
света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{ |
о <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи |
сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, |
огате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, д |
смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула |
м већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а |
варио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код дом |
га чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у ј |
т, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, |
у! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвока |
} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досад |
злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако |
Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да |
пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Си |
е нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ј |
ласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“< |
с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашл |
гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће изб |
наха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано пита |
о се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове дв |
м.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити весел |
е имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини д |
ка, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра |
па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се с |
обрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у |
један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У |
{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" |
у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика де |
е окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога |
ни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако |
у.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче прод |
једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари У |
е у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици |
Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, |
>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати н |
ша тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи |
пак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јо |
творила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, |
.“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Ра |
> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што ј |
тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb |
ун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук |
устура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:< |
ксим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од дру |
ва.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} |
уму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму |
ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p> |
>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је |
то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да ј |
уди се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то |
у је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апо |
а.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна з |
} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је |
вори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: |
да за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом В |
раво...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> < |
вокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, |
а су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети: |
даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања мог |
џаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да |
дојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече |
то.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да |
са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар |
n="97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Пре |
еш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Сов |
иле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам на |
<p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало |
ло суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно истав |
> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био |
спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину пр |
од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија. |
е, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити |
а конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић |
има жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} |
ела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> |
место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу б |
ш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у ко |
наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с |
и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном |
Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни да |
, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, |
онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и д |
и запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха |
о, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојно |
</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бив |
весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога |
еко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали |
таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје пор |
бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљ |
е.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им с |
ти тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то бу |
вог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, ка |
ао и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не |
у дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S |
ла је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{ |
похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких |
да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољ |
знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пор |
и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Икон |
ких лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет сво |
сти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на т |
ових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се |
траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад чов |
} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога |
гдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто |
утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговор |
ло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претво |
у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине суват |
готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n= |
а у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немо |
ео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, |
ку добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лиш |
провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’ |
кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао нап |
те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло л |
ије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, |
м Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурму |
есрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је |
, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустур |
ко је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим по |
има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: |
а коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако по |
ба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту |
Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S |
ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ |
ћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клон |
а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама к |
о да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, д |
ло и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <di |
ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јес |
нише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може |
иве тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> |
је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а |
што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица до |
Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, га |
</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и вла |
и догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „ |
p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S |
упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја |
Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све |
исмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја |
себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу. |
ико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и |
у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна |
је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синоше |
на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} |
хну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете |
велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах У |
то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако |
тави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> |
ра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно |
сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој ле |
S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S |
дном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је |
он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> |
, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то о |
е избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је блед |
Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну пору |
p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па |
гао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се ста |
,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да |
сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{ |
и, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје т |
г Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испр |
гљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по све |
творености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога чо |
звата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој тол |
r" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му |
Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред то |
</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдск |
а, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило |
онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његов |
ан разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију |
учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, |
<p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња |
видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шу |
Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а т |
стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p> |
ви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно |
се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пор |
авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатиј |
а као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче ниј |
, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p |
това.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку с |
риште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале |
иља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба јо |
овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли т |
ленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га з |
ilestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а о |
ла.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу н |
о Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео |
Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није бил |
ледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, |
/> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и |
и дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, виде |
,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> |
и све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} |
арчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: он |
.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, |
ве него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотр |
S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непро |
пречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, |
о иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доб |
ађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“ |
оћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко |
у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„ |
ne unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отп |
да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који |
га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, |
ксим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Ру |
чиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук |
ли консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан. |
ће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко каз |
амири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини |
“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу д |
тићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми |
ила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким |
це бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од о |
ке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни |
, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па ре |
Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не < |
нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Н |
к, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем! |
орено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији под |
по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, з |
ије био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва |
иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50 |
војим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет |
ајбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће |
поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пр |
{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где |
ођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, дове |
као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а |
јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, по |
а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца |
су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> |
м Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива |
и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље |
своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали д |
стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад м |
, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће м |
лисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођ |
Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај |
видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке |
је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да |
ића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би |
ратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, |
ку децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић док |
су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крст |
г држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевим |
на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јо |
вео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није о |
е рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћ |
дном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати |
одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у |
о последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога |
убље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb |
>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А |
је зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разрив |
Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p |
ја.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби |
<p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта |
два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> |
и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би |
кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда не |
ледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша не |
> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима |
сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S |
ом узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину |
дан од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, |
исто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!.. |
трати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На |
скупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и ста |
онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очин |
гне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И |
ову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb |
S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог з |
лисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је |
Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђели |
} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно б |
а њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је к |
; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву н |
мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и од |
горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице |
еста оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер де |
и си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти |
ро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и н |
> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов |
оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!.. |
ај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да с |
е и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићев |
чких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S |
.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„М |
ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би |
у гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је |
p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем |
је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb |
ио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, |
, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираз |
ула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, д |
ољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „го |
што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О в |
ше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадо |
огледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p |
а Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се |
Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="49" /> |
рове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да |
ако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S |
оју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началн |
овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је н |
онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око |
егове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из |
великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit=" |
е рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје. |
ко да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђ |
отурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћа |
" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су |
аде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно |
обратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у |
, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рај |
к се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан с |
Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђел |
собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој |
шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" |
моли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао |
негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам |
дно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, |
све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их |
кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за |
е бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једн |
за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n |
се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу чо |
едном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему |
о слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад оп |
ориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l |
оскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{ |
нога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве пал |
сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, |
а види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n= |
же!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два |
Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p |
ера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Мит |
II</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за |
p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави |
ала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ћ |
шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских кра |
p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, |
нога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји |
сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p> |
о:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <m |
као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, ка |
мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој чита |
, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то |
је ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и от |
т Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву |
оказао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћем |
го Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана к |
о један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем |
у црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не |
ипази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Ан |
хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И |
могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type |
</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми д |
зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали |
а, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опе |
д Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставит |
знао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао њего |
есрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лиц |
уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једно |
у философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно б |
ога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као |
идео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, п |
еко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, |
p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе. |
ак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова |
у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, прод |
могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се |
могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сир |
-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја |
Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те |
даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли |
"136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде луп |
обу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија |
а био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чист |
ет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе |
сле се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Д |
нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; посл |
је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су |
ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, |
стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га |
шао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а |
Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, |
ени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет м |
тош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} |
морена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја |
/p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а |
вог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је |
И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, д |
и, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене не |
или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</ |
симе, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук ве |
Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швај |
аштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред љу |
оња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно м |
рта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад |
и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без с |
рању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније |
у главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићет |
оплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор |
душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадов |
, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд |
о вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу гла |
ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> |
у у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, њег |
> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} Т |
а је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од ре |
Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљ |
ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се |
он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре |
радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда |
Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од |
мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до |
ће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под |
ледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку |
ј дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако |
зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“ |
зирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; |
сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и ста |
пташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао |
згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и |
турао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, јед |
јица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за с |
д јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, |
у се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој |
у.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати не |
у је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој л |
ерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад с |
нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone |
{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на свој |
његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с из |
шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај с |
јом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију |
Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благода |
ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му |
би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је би |
воме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му рук |
и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он |
ад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или |
оз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведем |
кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разле |
онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој р |
е на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно |
оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да сл |
ова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној |
мерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</ |
Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио |
он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то |
етан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ д |
до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и |
ите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радо |
ила у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним |
о се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се |
несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно не |
значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је |
ман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смиш |
лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађ |
владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онд |
па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла |
м те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи. |
а, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Ку |
А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Уг |
нђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што т |
који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала: |
е, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, дода |
већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> |
/p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровч |
, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровим |
ући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје ан |
зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неко |
који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјур |
е бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, зату |
да ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утуви |
ше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини П |
к па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говор |
хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n |
а пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те ка |
>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продај |
што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу ду |
шом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и п |
о те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта н |
/p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разуме |
одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом м |
међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта |
.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, |
свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети |
.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову |
ad> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S |
и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у ру |
каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестр |
на, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S |
ве...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} Т |
Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње мо |
и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детињ |
...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна друго |
ма, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зе |
не, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под н |
ла, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у пла |
енија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с т |
аштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми с |
јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га мо |
бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе н |
рато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} С |
ад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смо |
лази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, |
?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њен |
га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а |
дном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она |
на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога |
— дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, о |
судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О то |
осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она |
оју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака |
ао мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се он |
овикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећо |
кроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: |
ену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски суд |
ан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке |
е Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо мој |
говори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошев |
Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више |
нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно |
тврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: ј |
ом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пив |
p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се п |
н, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити, |
ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа у |
дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој ј |
после бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, он |
ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ћ |
душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, он |
ио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с |
чепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка. |
етињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> |
права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он има |
е, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} |
латки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах у |
а, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у |
од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њ |
како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као ма |
њом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> |
„испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај |
зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} |
тном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви з |
сти, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падош |
осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на др |
опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и јед |
га, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пр |
оја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у |
тетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће с |
тавите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави |
нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад |
уди беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно |
човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично |
е, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чис |
све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb |
д Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и |
овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће по |
ђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног |
а млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где ст |
о сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђ |
— деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целог |
лушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, |
с двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим |
млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу |
и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препир |
уна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом н |
ко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала.. |
учја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико зем |
то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је он |
не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решен |
амо стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта |
срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци |
нај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам с |
а их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, вези |
онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су њег |
а га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће |
а усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p |
нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога с |
е светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да |
ма Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пун |
е критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или |
обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између т |
егати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи в |
добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим о |
ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје |
ја шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по какв |
и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођ |
оброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опе |
ири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мен |
а ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"< |
то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти |
то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</ |
, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> |
лиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћ |
</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> |
своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не |
спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долази |
и унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у |
вом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изво |
/> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео |
ати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p |
њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и |
и шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио с |
не, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема М |
ш Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната ча |
докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> |
уду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> < |
чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако |
љеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли |
ини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, |
нске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p |
алог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајк |
нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајк |
, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је с |
и, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући |
оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре |
боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан В |
немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда не |
S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сват |
<pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јо |
говоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевиц |
лео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта |
зује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме ме |
/p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук |
га доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би |
знет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло |
моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онд |
нтову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{ |
су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" |
гу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал |
богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то ј |
Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је |
може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни |
томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом све |
<p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се дан |
пше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори |
ву кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, |
> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са св |
излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устај |
е свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у |
ра?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други |
свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ д |
<p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од |
ни правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћ |
у, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кос |
ли јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне |
осле је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за ш |
мерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац |
аве!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да |
Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више |
и на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, |
е била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пи |
па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, |
} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим |
оше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механс |
златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови д |
ви џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање |
аша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорил |
великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, |
да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. на |
шао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му с |
агледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Ј |
ак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта ј |
врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће |
е поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатств |
, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ниш |
неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо мог |
чанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље |
отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи и |
саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газд |
Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племени |
им, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у обра |
ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше к |
е, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а к |
...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> |
тио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="3 |
Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлит |
и:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али |
ј свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, плати |
ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако |
акон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> |
„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад |
аква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји п |
правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n=" |
то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone un |
десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, |
у права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову |
онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме дру |
друм, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси А |
м!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари |
адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су |
амну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и |
ла је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему |
ад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је |
о на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, |
ћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачк |
ву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље |
<p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема М |
Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него р |
} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Ан |
што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа |
Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> |
међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, п |
аде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гу |
јој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то |
шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао |
вако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ пов |
убице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} |
дноси на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте |
душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу гр |
<head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жен |
уму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп |
омазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је т |
јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Как |
не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{ |
ога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних б |
неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Ш |
одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то |
моле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си |
о, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ |
} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одве |
лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне дец |
јаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јага |
а механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И |
{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано п |
ла, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Б |
Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, |
ош једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми |
мојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје оч |
вчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је |
> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоруч |
ђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, |
ре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема |
и нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ма |
проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{ |
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у о |
ђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, з |
страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти |
е код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{ |
а!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p |
још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чув |
х штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по с |
где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} |
а, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Р |
поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке рад |
умбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И за |
аслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> |
а је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо |
а туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У та |
азати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у х |
есет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу д |
о онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео |
ожјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си н |
зговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак |
ли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, з |
о или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, ка |
ажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, пи |
Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда |
{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и ф |
к.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло? |
еже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јо |
.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n= |
е; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“ |
ђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно |
а свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{ |
с први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Ик |
а продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђен |
p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је п |
ка благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, н |
не жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију нек |
ype="chapter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда |
; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, г |
од свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узе |
ата, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па |
ог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси л |
о буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S |
пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, |
у га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, |
S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га ј |
а једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, в |
ад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; п |
здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће и |
атеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим |
е је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем |
ерове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за чита |
и ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му ма |
се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божји |
је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од |
некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука |
свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ |
ити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети ср |
ика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра |
ојим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Ико |
а је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, га |
чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је н |
</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљск |
зводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, мој |
ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> < |
лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљак |
, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом |
Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> < |
и право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> |
небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто з |
мање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу |
и није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али |
<p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу дос |
ако велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су |
ла права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разгла |
аде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе |
обици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето |
воје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и |
а ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет о |
<p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Уг |
ного ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете п |
а један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добр |
е покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно |
за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и |
ги, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море |
е већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад с |
{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и м |
а Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Га |
виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идућ |
и, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабач |
ење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето |
моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" |
иш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> |
лисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из |
е и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би треб |
весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да |
он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђели |
седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у наро |
ини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, |
рушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и о |
чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести сед |
дио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још м |
е твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што |
ом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> |
т.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који |
e unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за св |
о платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до са |
по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћ |
она између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенито |
сено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више |
} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, |
обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што са |
..{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој |
.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.< |
<pb n="78" /> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима |
миловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио |
на?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још |
вој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, з |
овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије |
по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, п |
узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздр |
ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што тре |
ски -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и М |
старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, |
="chapter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној н |
apter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша |
ела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био о |
А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, п |
на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко |
вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наруч |
ја, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} |
самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не |
дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловањ |
ија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колик |
="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна д |
, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отис |
окаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили |
аш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну там |
илика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чи |
њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и рав |
има, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <m |
но Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да |
је се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике св |
, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује |
ли све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и |
родужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља |
сном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим |
о чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S |
d>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, д |
, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово |
пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; |
еће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта рад |
лим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не |
<p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле |
сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, |
је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика... |
, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџ |
тио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од |
ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <p |
S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дре |
у, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у во |
буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: јед |
доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то н |
Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> < |
ла се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на ку |
Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклет |
а њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме |
усе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждра |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, |
о, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси го |
</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} |
ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио |
о дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читав |
и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је њег |
е ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се |
а се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о ње |
, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке |
хну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег |
клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Рад |
овчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, н |
лавни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерин |
Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није м |
љешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила.. |
коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{ |
ији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљеши |
вика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио |
е страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бир |
учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са муш |
моћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри |
за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p |
..{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране по |
аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то б |
а Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је з |
јке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда |
шао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију п |
ћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она |
гња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући |
ници и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S |
се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, ко |
т, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде |
="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница |
дима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога с |
к философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га С |
рила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што |
је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!.. |
ђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, |
чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у једа |
готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога бесни |
аса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, |
Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из |
народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови с |
м ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад с |
му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и |
> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осе |
вету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко к |
е у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепш |
Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала |
мо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по по |
S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што |
није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и |
тарим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај ос |
ога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску |
чима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам |
бери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овд |
тишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго |
о више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке в |
једном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се |
Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Он |
му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде к |
пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не проби |
пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати |
ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за со |
ди, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зу |
ом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</ |
је очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и пог |
ном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила у |
/> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас ник |
Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног и |
око у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом чо |
зразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је у |
и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone |
Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да |
{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њ |
збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са с |
премити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што |
о је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдил |
чи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> |
n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и п |
њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једно |
ки живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, п |
/p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао |
и своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је ње |
оји ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов п |
мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и еконо |
те ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га |
та већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право к |
му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла г |
а то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри љ |
свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="1 |
/> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао |
едно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и г |
ки чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега |
шче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту |
воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави св |
Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича |
могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како м |
ела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Мак |
рила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, ко |
дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено |
ко потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ д |
ма Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом |
е, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је уг |
моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне, |
да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој |
а, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени на |
На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља св |
у, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, о |
изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду еконо |
да несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних |
ма; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. г |
="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога |
а други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима с |
ј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању..... |
слов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је < |
да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради ово |
нука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радој |
тари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. |
је...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пош |
ним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није |
љешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни |
.{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Бо |
ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па |
вих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измир |
а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрап |
исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и н |
хнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стара |
м, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса од |
па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То |
рата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао |
љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радос |
за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти |
учи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се с |
анџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у св |
му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој |
p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврат |
, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимо |
тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти ил |
...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола ск |
и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> |
све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone |
о Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одо |
о Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио |
Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални |
пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме |
е, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ |
ело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не ви |
вљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома |
</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта |
мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао |
ога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} |
} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном ниса |
време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео кол |
ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послу |
к после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика |
чка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујем |
{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина дев |
влију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један чове |
амети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завоји |
д Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћа |
ор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинск |
>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употр |
еша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Са |
Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p> |
изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је би |
!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је |
сле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и кр |
слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долази |
ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока рас |
Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој |
љеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без |
лица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто ј |
ираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала пр |
оји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мал |
и годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и ви |
уди.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> < |
га оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу |
у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полак |
о ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се ком |
м Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, |
="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку |
писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а |
г Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је лег |
рела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Пора |
ши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео |
петан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога прија |
он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се превар |
у!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову |
а.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друг |
ућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио ава |
ме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под јед |
држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала ка |
истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сета |
вању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прав |
, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у |
ију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га |
„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, |
p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веров |
ков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу |
ича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати по |
м совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато |
ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа |
е мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и о |
Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век |
ћа, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:< |
пио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који |
.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на да |
аксима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А она |
е, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“< |
и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристан |
ом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити он |
а тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба |
је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне |
де причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за |
је, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене кр |
богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине |
тараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шаб |
е.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта |
ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n |
стаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света п |
ка, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго п |
у....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угље |
} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати вре |
p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и в |
е, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не б |
своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме вел |
а.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријат |
вљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два |
Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цр |
и допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то долик |
> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати |
ом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и т |
моћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао |
на Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ дод |
јка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и по |
тати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увред |
н себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору. |
дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило |
ку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} |
трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јо |
није ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну |
д тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима |
а ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер |
ина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право |
бе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n |
ручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао п |
дно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевн |
-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се |
момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћ |
ешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, м |
мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно |
Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре |
мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овд |
е обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћ |
линула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом |
а оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.< |
ледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула не |
гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилик |
просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао |
ицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо |
а у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њен |
који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку |
а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога |
> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепи |
је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад с |
ви; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем ч |
/p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној велико |
енску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у о |
данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог л |
моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно г |
>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, |
До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће... |
од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробље |
ју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не зна |
ра Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окр |
аса није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у |
дно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху |
аксим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук С |
одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном про |
„Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" |
де где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на св |
љу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухо |
кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} |
младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема |
нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, |
“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза. |
ате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје к |
о, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не |
b n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше |
конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је н |
малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целоку |
отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није |
овори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, |
почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и |
вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе |
им и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратил |
ње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди |
у Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било б |
газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорил |
ца на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} |
етила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће зем |
реса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду |
рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.< |
тио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио |
равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслужива |
својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p> |
е дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Макс |
/> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити н |
ксим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, зал |
p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Кап |
ва мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ за |
ш мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја. |
остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.< |
мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати |
а за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, ј |
је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим |
све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да |
жипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за дру |
све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из |
свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Н |
а шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима |
е.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у живот |
а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milesto |
егнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљ |
, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја |
кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда |
слуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па |
и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо |
>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми з |
дајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем |
није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса д |
, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако ду |
рена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су ст |
осрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Бог |
д смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:< |
и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети уга |
а; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али |
.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете |
умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то б |
уд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево т |
четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао |
S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кусту |
код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па њего |
ика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кро |
досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци доби |
шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p> |
тио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине |
, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напаст |
постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ |
век обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се не |
, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког |
онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кљу |
м човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу |
ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и он |
овом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже |
ла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка |
ећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад |
, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољу |
т, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Сам |
{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то каза |
ад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не |
осак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радој |
ног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p> |
да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина |
гоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} |
те ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слуша |
еговој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста |
се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> |
ине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана |
звади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то ј |
ам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај |
вим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћ |
да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, с |
Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћат |
д капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свим |
главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и |
поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћа |
ла у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не од |
сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка По |
ете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја т |
макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђел |
се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Кака |
вај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде |
а.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио |
— као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га |
ти целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на |
оворио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти т |
ту.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и т |
мање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он скл |
е три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, |
урмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на оч |
еђења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да |
е ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покреп |
час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај са |
а Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одгов |
мање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ |
која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што |
неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуљ |
добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одав |
Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не уд |
своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Мож |
црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло г |
е то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прич |
ме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било гр |
ома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским |
сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица оприја |
се мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не ти |
оје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, д |
јпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину |
прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово |
његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у о |
ајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли! |
пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљ |
да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено |
ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља ве |
еличини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не д |
њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о њ |
анцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете |
лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p |
итровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне с |
ши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као в |
ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S |
еш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја ми |
а у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани ви |
а се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себ |
као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“ |
чници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у чет |
Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и љ |
ра из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њи |
а, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} |
пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И |
моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе |
е, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капет |
..{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље |
а, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку |
у су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, |
а ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S |
а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина |
ставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу с |
, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, |
масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабач |
једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док ј |
већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па н |
чепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, |
не суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако |
пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питат |
а из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно |
једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Д |
основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па с |
гледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачв |
ица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица.. |
ке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како |
а истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око уна |
који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што по |
Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, |
ио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној |
д нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више |
што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Ни |
ор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло преб |
ошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а |
ни и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери |
и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не по |
о вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу м |
очети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко |
на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његов |
а му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за м |
сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на вели |
наду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да ради |
ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој |
ш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p |
/p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека |
наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет |
, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха |
н.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати и |
слиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисар |
а Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да |
то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите |
а; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што б |
помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ниш |
Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, је |
му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити |
е муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању. |
речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако ду |
и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера |
рв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси пов |
ога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћа |
и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи |
нала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} |
о је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме попла |
оји би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не |
спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твој |
да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћук |
ку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{ |
растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога |
уше што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу сн |
бе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" |
-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе |
ти: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су |
ешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљак |
роду, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него шт |
ешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p |
утицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шм |
одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," про |
дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако |
воје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку |
ог обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то |
својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Б |
један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све јед |
е отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог |
Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да |
кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђе |
пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или |
е сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" |
S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика ж |
ти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица ње |
ржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали. |
а га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кусту |
среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Панду |
над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга по |
р морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“< |
; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остат |
је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, у |
а <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> < |
а.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Грод |
осле малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газд |
тражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, |
има по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа |
велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тич |
чи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је |
Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је |
уги данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" |
е није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања. |
Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о т |
.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у кап |
ара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p |
Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тв |
колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима |
од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокн |
рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Та |
ити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да тво |
и Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте г |
сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако д |
о до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја има |
пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари |
а прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да кала |
у квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> |
ошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, г |
е утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, м |
Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првост |
их лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом |
ати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при р |
домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен |
оме сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} |
ироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <tit |
ом; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и п |
благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и м |
ла чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице |
сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца |
ту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило |
“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Така |
са покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ уп |
ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао с |
м богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћ |
род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљеши |
уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те |
> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота тр |
а!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пак |
ви на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна |
епоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи до |
су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанк |
рта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичев |
о су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господ |
аза једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да |
/> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митро |
мах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо п |
рио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме |
мку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње |
у остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу |
, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће |
д год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку. |
ла је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљ |
у, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша |
“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногри |
е њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа |
ну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати |
јица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поруче |
е сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изв |
“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шт |
ела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдариц |
ери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише п |
као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S |
познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један г |
дала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица? |
се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нароч |
е је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — |
и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Н |
а.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи н |
пору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи н |
еше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone unit="*" /> |
есантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у варо |
мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се дво |
а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац |
сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p> |
без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радозн |
ском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n= |
са мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <miles |
лног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи |
Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступн |
прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се по |
његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових и |
> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђели |
в је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одбле |
ерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас зв |
па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком |
их јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе |
едно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка |
ајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана |
видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славује |
и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас ст |
његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно |
> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и |
Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих тргова |
песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена |
ом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> |
S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све < |
рагу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све |
ичао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило |
о, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицва |
ки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје с |
ном, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно |
песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> |
его Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, с |
о.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„ |
до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису. |
ла није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва |
ер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкоди |
на, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегош |
гле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше он |
ле над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуш |
и не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до |
вцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораб |
богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за же |
а право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угље |
већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да |
ушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветроп |
ем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој пр |
игу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и |
рећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, |
ућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milest |
а својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима д |
> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по ви |
жју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије зап |
а, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни |
а Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, |
, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зн |
велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане д |
виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју |
устуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак |
ник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства н |
ча-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са |
ије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone unit="*" /> <p>Он |
тупник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapter" |
и што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S |
</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Ик |
еним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p |
шала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да |
је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао |
еделе две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи. |
огло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке |
ћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом |
чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђе |
аслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеш |
едницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина |
="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи |
пно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су |
, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче |
и наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она ј |
а, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу |
а, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече ма |
пи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме |
>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинско |
о око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио и |
рошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и |
о је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један м |
ко се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне |
а Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њ |
мо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; |
ћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само ре |
и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога |
из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарк |
јјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири |
Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију ч |
>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије к |
а — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни о |
исарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мез |
вар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, п |
која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била |
ба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово и |
то га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве. |
е познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвише |
и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упозн |
n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</ |
S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, к |
стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а |
начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али |
Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила |
е, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" |
а се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максим |
штен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба |
е Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју |
то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, |
е хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи |
нфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи |
јко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом зао |
у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“< |
у, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с о |
2" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио |
оју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, бе |
авања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати и |
“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је |
о Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одг |
а Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питањ |
хе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити и |
ди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И |
Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије |
етка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча |
ше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, |
/p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ |
академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај ил |
ако му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он |
ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> |
најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео |
јка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, |
“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на о |
ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја |
лука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том п |
аметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка! |
а утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад |
је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чу |
би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа |
познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили из |
некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти а |
има је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шеш |
<p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочи |
и хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ р |
беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и вел |
успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке |
лира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше из |
па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од ж |
="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени |
аман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit="*" /> <p |
веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, |
ве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног |
ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је П |
Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да з |
и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме д |
вио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та |
{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се надн |
онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</ |
<p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или |
је.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико |
а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послуж |
аком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, |
Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, не |
ити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један бла |
; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео на |
ене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После |
брога мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила |
ћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, к |
„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они |
ко да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, њего |
вота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!. |
ли она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, |
духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца ниј |
рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и |
?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гуш |
се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кће |
ео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И |
дно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да |
својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што |
света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — |
ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се |
она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да с |
, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина |
а.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, |
им прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не р |
је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружини |
и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше |
јатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то |
у сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће те |
ију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше с |
свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видел |
о један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапта |
емљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој м |
арога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, |
имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш |
ио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара |
Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која ј |
о у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљен |
estone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно |
г заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљ |
а сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тиш |
атом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна |
дока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... с |
е смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила |
у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице им |
као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, |
церину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова |
о и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више |
вако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке |
дем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад |
војку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се мас |
ости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале |
днога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко П |
осле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, госпо |
з икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, зат |
едељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> < |
њака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе |
н оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Та |
>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџе |
је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав |
вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма |
нијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S |
о је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и |
е отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре |
pter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна |
њу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на де |
преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њен |
ги Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћни |
а његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена нем |
не да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{ |
и су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и п |
е бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Сем |
!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сим |
тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве |
, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; |
како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, д |
ет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, гос |
<milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Сре |
на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, |
на његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога глед |
Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном стара |
а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, би |
га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} П |
, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило т |
об свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите к |
ве кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна |
о, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала |
ку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се |
носни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не |
новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> |
и ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како уме |
Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово и |
их ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како |
Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} |
ким благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе |
ом узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке ра |
моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после |
треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите |
тка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, |
товим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му н |
ек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а п |
снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко ј |
и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов приј |
човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на ве |
гљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве г |
конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у пла |
егову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио |
ки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у гото |
ци на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, |
ама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, |
о и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — д |
уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у нед |
лу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двор |
оје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p> |
кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, |
ао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће с |
сет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“< |
и; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p |
жја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, |
} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колик |
} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone un |
петана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што |
осле скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једн |
на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Ан |
> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад |
ом Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног |
а сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Ал |
шко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; |
рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако |
“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, |
ност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то приз |
валност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар |
да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијног |
и буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћа |
ме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе пове |
<p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„ |
глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа ча |
ране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али ве |
ека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као |
и оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољ |
лијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S |
м на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху заустави |
у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала ј |
овика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> < |
Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше |
<p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо |
ог поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је св |
, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <mil |
еље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом |
да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да |
.{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p |
х као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда- |
Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе д |
палити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а ма |
отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека |
Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" /> |
ер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, |
S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје |
ди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> < |
штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет |
знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не д |
галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, д |
к?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} |
муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хл |
ио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ виш |
ола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио св |
му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта |
а богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посм |
и Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он |
се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хте |
очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затво |
жно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те |
>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, шт |
n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очи |
тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је |
ј, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{ |
каза једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} |
илошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на |
аће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зо |
</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Ф |
.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично до |
зе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, ка |
а ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако |
ну дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у рук |
ио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, |
S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта б |
ети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђели |
им витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица |
е опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као |
, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој с |
ата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер |
уди се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Пре |
ја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо |
и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, |
лем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има п |
несеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи |
ад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа пара |
ро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане |
ниту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена онд |
и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о вр |
о проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео |
ка, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену |
је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, |
је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дук |
о бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просила |
<p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, |
Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово бла |
Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па |
— да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог |
у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо дра |
се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој са |
аопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обр |
ред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глав |
би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазл |
боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале. |
"110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао |
pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још о |
ad>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали с |
ка ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати о |
, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда |
Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} |
ма Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога ве |
дна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угље |
ротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — м |
оме, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било |
ко је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неки |
ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. |
" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико им |
да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Ф |
</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нем |
ећ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на ово |
у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ |
гово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено |
ледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Ан |
ликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијн |
одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њ |
з кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„П |
доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна тв |
title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с ос |
И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Он |
међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође мно |
би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се мн |
ој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од зна |
и све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао |
д је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетан |
Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура |
пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда |
с и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер |
некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пр |
је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори |
олемо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пол |
у,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала п |
н, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" |
а.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да бу |
еву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тог |
атрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путонога |
к Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Кли |
амети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} |
е чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поно |
риђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш |
о.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="1 |
> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи |
ни своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише о |
ругом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме |
срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p |
то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу |
шини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Гд |
/p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није |
се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши, |
е једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p |
м изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због |
ено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђ |
едан мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За |
ком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l |
срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут |
нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не |
тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пр |
је обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она и |
{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} |
="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И |
дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и гр |
ик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од |
лонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, т |
а је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била |
росцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста |
окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а ота |
ци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Забл |
сто <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам с |
жних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљ |
једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура свој |
али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па |
т, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да |
има и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је т |
0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и н |
ша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати н |
на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасм |
ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими |
старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није |
pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста осл |
х.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред |
ар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколи |
оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у |
ности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живо |
воката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, ви |
е, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да т |
е ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога ма |
не какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> < |
јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> |
на прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној м |
е зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и р |
како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ен |
у ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога уну |
роније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био |
суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене х |
је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што ј |
ажили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина неј |
ксим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су |
на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду |
тина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у |
спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследни |
у за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло |
дим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери њ |
Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни по |
с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама соб |
{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама |
су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у ок |
јатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас нај |
да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула о |
овљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и |
главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} |
чано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухв |
а-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико |
ad>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотл |
а је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмо |
есењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по ср |
а Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигњ |
равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Икониј |
чки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања |
е, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она са |
јног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женск |
</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Уг |
Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а |
узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p |
уку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоц |
просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone |
т и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <di |
у'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му у |
а на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака |
ој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, бла |
ога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао |
икао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за н |
них и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Мл |
Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све |
до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор ст |
е после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апосто |
о са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Ш |
де и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном |
таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави |
Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници |
да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим |
ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“ |
амет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <p |
ила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни |
ри <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а |
<p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе. |
м изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину |
обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да о |
у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва тр |
се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> |
кочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном |
што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а кап |
> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се о |
и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и |
от био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку ро |
у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших п |
а друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље зар |
ал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Га |
тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је њег |
рче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана з |
а.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </ |
службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, |
зљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста. |
скочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „ |
свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не мо |
Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој в |
да се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадо |
тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћат |
И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„ |
алосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S |
ија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!... |
ја и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p |
ка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код вел |
40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ |
знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па |
женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање |
е, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право |
главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер смес |
<p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — деш |
о је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а м |
ачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку |
миле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мр |
тури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и |
нку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала љу |
ну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти вер |
неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> |
— највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро жи |
"</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максим |
сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, шт |
ти неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не |
ли под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све |
је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од чов |
и неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојач |
крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што |
није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито н |
и: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај муш |
ар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би |
с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућ |
судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигл |
аго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћ |
животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не р |
ење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантн |
хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што |
ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти |
рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред ка |
pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> |
у редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ће |
места помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> |
а женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> |
зда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка м |
дојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још |
> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верн |
била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то |
је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмен |
беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људс |
е или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је исп |
и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Ан |
упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребил |
адовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <div typ |
питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није |
га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла |
је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах |
полова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Сре |
он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за |
м и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим! |
у — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пор |
ску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одвај |
, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви |
твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао |
Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за гл |
ато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу |
агрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја са |
о, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу |
о све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари р |
еше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома муда |
о имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шт |
да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их |
ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ |
ију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој По |
а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране |
мала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и н |
а г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београд |
еколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни ста |
ему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају |
чно много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес |
S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, |
Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ков |
улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по |
дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „ |
ачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се п |
вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адв |
мо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> < |
} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p |
гом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш т |
го наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца с |
Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето |
душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита ч |
Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви |
жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, д |
могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе |
воје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мо |
ни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не са |
атац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомств |
мством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је наро |
а људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ван |
о питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном ж |
амо мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати ј |
клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па ј |
нџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату веч |
е и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и м |
<p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> |
једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљ |
ска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крај |
>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“< |
а службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти |
огату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Рад |
ги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господств |
велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ р |
А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје |
мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то |
ма се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће |
д скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч |
ао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је проси |
е узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <di |
м пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме |
} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И д |
око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучи |
одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="12 |
и Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, |
ачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћно |
<pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на д |
окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза? |
ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и |
наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на |
дом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско в |
Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из З |
у говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане з |
а, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је п |
а добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у |
</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, с |
lestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију |
иле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је |
шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плат |
сну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку |
широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене ча |
егову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би ко |
кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи ви |
ен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином д |
иликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да |
ајпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика |
ац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу |
тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{ |
јом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као |
и устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и |
који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: |
="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе |
како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак |
е, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он |
ом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата с |
чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све |
у и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Мил |
је собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: |
мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> |
неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правно |
а њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајк |
авила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да ура |
то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p |
енио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесе |
ше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовал |
а један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</ |
вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио |
екао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: |
ала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати зап |
ите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да |
ац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чуј |
влију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!. |
цању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господ |
ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице јед |
Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бу |
поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} |
<milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо |
<milestone unit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, |
рта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кр |
али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој по |
де станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њи |
је, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред |
то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, к |
ве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како до |
е.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује.. |
начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} |
unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и |
на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно мом |
, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, |
боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презиме |
о зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкуре |
, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улаз |
навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, |
е, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, |
ао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, г |
у слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави |
{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него те |
а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit |
Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним |
синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао бољ |
обро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на |
е адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и пови |
готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је |
мо рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је на |
ју добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака... |
танац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога |
репоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послу |
ине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња р |
стина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milest |
ш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! ј |
и у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, |
преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb |
чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у |
па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена |
ћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си памет |
био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p |
и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шт |
да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручи |
попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућута |
<p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и |
есељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није |
да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им |
им своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зат |
буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке |
ством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове |
уд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: |
и не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила рав |
> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим |
/p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија ос |
а је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима |
жа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију |
ња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко св |
с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти |
је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то с |
— како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и стара |
Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат |
р, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни мас |
а, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{ |
мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p |
већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он т |
„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, |
рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био |
као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огре |
евидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:< |
охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <m |
ака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене |
кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу |
И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а |
а, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и к |
адић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; |
адруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које |
в живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојн |
XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У о |
окојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисар |
емо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} |
ездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уг |
обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што |
{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p |
„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим п |
осао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а |
а важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На |
одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бо |
вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће пл |
и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи |
а је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку из |
, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта |
е њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет |
ам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџ |
али, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговора |
еликих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у д |
читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих |
ке говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} |
зор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и |
ви накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још |
нас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештени |
онији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapte |
осле овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његов |
али:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и |
воката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића |
о сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у пла |
ва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња |
n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратниц |
о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Је |
ораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бој |
чинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone |
, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сут |
д некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} |
сваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да |
е опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би з |
пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не б |
за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола |
просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац с |
у; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо! |
до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни |
Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком с |
човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лис |
и, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно |
аћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још |
воле заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-д |
асалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множи |
и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, |
“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту |
и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му |
нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{ |
а рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао |
ту понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним ко |
/> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче г |
та назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком |
ком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чу |
м појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушат |
а бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзн |
То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и доба |
а кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Ал |
" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, попис |
ilestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору |
еш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па св |
и, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као |
з рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, |
ype="chapter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беш |
узе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно |
вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан одн |
Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а н |
о робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам г |
га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан |
ка пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима |
на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкого |
гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу |
<pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и |
буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>По |
диљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} |
мо се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је с |
а, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: о |
вог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема |
вако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњ |
S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пуши |
ди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћат |
="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, кој |
за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад поко |
, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој |
, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> < |
ку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметн |
на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадр |
у, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да љу |
није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње виш |
нац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук |
/p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати |
што, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из сво |
По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе |
"85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је |
ег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> ад |
томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљ |
ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, н |
имам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинов |
де Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једног |
неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S |
ет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена з |
ога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човек |
екао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чу |
томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.< |
асалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупила |
„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом < |
едан млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову ми |
свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека |
е и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спо |
руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет до |
лици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Уг |
estone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљеши |
никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову да |
} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти |
а их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, |
ad>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђели |
прикладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несрет |
pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечан |
звајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, |
су заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама |
х дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n=" |
а;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријс |
а Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар |
љењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбин |
снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Бож |
ти у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика у |
атнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био |
гња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуково |
ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум |
и су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво голе |
> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пр |
т, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете у |
момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су |
да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са |
ло у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиро |
им Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли г |
ртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где |
ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми ј |
остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а др |
воје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кућ |
а, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазва |
ана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљ |
наче с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу |
ојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p> |
рошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше н |
о.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је мој |
му!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом |
.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху и |
ац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је |
тавише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, |
ше једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку г |
да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојиц |
и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука |
</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и |
е остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колект |
и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми у |
г кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре ум |
цима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук |
нога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то |
ад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је пре |
ог Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодеј |
видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он пре |
“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негд |
ојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би |
ом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <p |
, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим |
људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је л |
ксима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда- |
којни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом |
ија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адв |
сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{ |
ешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка по |
е саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под |
„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; |
плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила |
да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају |
шници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> < |
кла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој |
p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час |
:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у теб |
Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не б |
аља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити! |
да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећ |
горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како |
јпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и |
је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом оз |
ешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра |
ом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у |
ју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпева |
нај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих вра |
ка, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Ку |
н пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они |
иница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као буј |
>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола. |
и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, н |
у тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, њ |
/p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> |
говаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњо |
к; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову п |
том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Ик |
.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст чо |
="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на |
вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо |
ба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас са |
ка, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ ре |
асло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, с |
раво; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноп |
рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општинск |
-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n= |
а.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пе |
душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мог |
опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после |
е од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарим |
данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онд |
а са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обра |
ако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од |
ричу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четво |
е загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плину |
за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију |
едан је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања |
је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>По |
а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш пр |
> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама не |
ћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p> |
ајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То |
евак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе св |
а га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, шт |
ован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу |
<p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље |
рн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин |
, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговц |
у све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљи |
ече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не |
о почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим |
е, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју |
човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла |
писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора прет |
е спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, ш |
а своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић. |
ом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, |
говори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца |
му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост |
“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„ |
а сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео ре |
запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му б |
зведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само |
, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S |
ра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале |
Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној |
и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија |
а, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и н |
ни, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Ле |
је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} |
t="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Бео |
вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њ |
ана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор |
n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milest |
.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба но |
оју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту |
а, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је |
ах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Уг |
н мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из к |
Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна ч |
ђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неко |
је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само |
Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца |
суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И |
покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости |
, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који |
а према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену п |
невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушнос |
их; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да по |
е ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без |
онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког |
и нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Су |
ло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, ј |
о би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом |
и адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једн |
и мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и гот |
нуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има глав |
а му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа |
S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто |
а урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p> |
о, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радо |
едном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који |
иче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, |
вокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, |
/> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, |
семо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше П |
да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пр |
ворило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија |
ивично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе пр |
n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то |
estone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује |
Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; н |
асаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко ј |
овац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврди |
кве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупн |
свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сим |
во моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, |
да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија |
аксима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тог |
огу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа по |
нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах |
; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, |
огао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београ |
е људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачу |
се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња |
а.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиниц |
ди, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би |
лога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају с |
..{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од за |
и би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв |
овима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча те |
наха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови |
свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ов |
еда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у гла |
авилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с |
оју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило с |
и законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака |
м чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пив |
Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног |
самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и |
како није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права п |
ђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио сво |
ралац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима. |
е моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, д |
дном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио т |
онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се о |
ако су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком. |
што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си о |
носи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу пре |
као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача з |
ину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type |
ими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових план |
ћ има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Пер |
тап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, |
одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и пр |
вати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, |
кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће |
ијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти ре |
а.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија с |
срећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког |
днога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољ |
последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила |
У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхта |
о закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:< |
масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а |
на дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па |
ему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} О |
ј падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све |
позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да |
уже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је |
у, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетан |
ликом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су је |
p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме п |
то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка |
као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, |
војом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече |
, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљ |
о беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља н |
јних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости |
то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и кап |
о кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо му |
Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угости |
буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека у |
ка тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика он |
ољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се нико |
ио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широ |
уни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила пос |
па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фиш |
газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чуј |
јати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло |
p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ |
ридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одб |
виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому |
в вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима свр |
ам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он |
нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледа |
пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до в |
а рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и |
вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да |
ду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет ст |
опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У |
="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом |
пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; |
ао што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је |
рају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде |
уме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зелен |
а народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и |
сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме |
Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве |
а Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устур |
и сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" |
епирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш |
дојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој |
>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; |
после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <m |
</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око |
не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, |
а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они је |
механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе кол |
у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно |
p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав зал |
сподара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи. |
домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им п |
н!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу с |
седелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оли |
а решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене чита |
97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком |
рнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, |
уденац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за ру |
тао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Уг |
је док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере |
ако други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на ово |
огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одси |
ал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата |
milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масал |
буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота расп |
сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Ик |
ицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што |
а претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94 |
ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А |
ај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвока |
где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то |
p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и пл |
би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском су |
г што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; |
покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго прид |
ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, |
га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дот |
роза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковал |
се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе |
ла...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви м |
моглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је |
боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио сво |
из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је вол |
он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам к |
мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још о |
рајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну |
ао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду ј |
слушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, п |
ају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено |
Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој о |
ела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, |
радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку м |
вече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ћ |
има Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих п |
о са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, к |
или и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да ве |
и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; |
ши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто мног |
p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n=" |
ло нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Икони |
hapter" n="11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали о |
читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, |
често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, д |
а Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један м |
кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их тесли |
су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> |
} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одгово |
се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у ру |
и уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад сл |
али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и |
у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„ |
а бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“< |
беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је п |
таниде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа дру |
рави Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни вл |
тила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <m |
ење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову за |
} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја з |
његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У п |
јну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом |
t="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио |
нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле |
о загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у |
енаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone un |
ољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојач |
еше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p> |
е сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и |
"73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету |
илост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити бо |
пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало |
Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n=" |
самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало п |
ш живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад с |
е с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, |
и:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, шт |
ва препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушио |
у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак |
/p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права му |
само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да |
75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепо |
аже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташиц |
азао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, |
радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а висо |
је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече |
е.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два |
рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој |
ј постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш |
не.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, |
оћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће |
ког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њих |
Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му |
ђе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим запад |
„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од |
.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви |
де и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И |
своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!... |
ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио |
.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога |
изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два |
не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у |
несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не да |
раде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фон |
ичним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога |
И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам уч |
она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капе |
а рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда ј |
н, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад |
ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S |
врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му |
лици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, |
би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе |
S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати |
ег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p |
одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајца |
енку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубра |
да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, |
е допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, |
е, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</ |
конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши |
дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљеш |
шна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да |
а за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и би |
/p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, |
ла у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; |
а као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Пр |
олако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није |
ине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим злато |
ислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не пок |
око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{ |
имо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угље |
руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p> |
ила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Б |
што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, |
често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, н |
кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ко |
осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Он |
о!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> |
Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној прив |
тријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњ |
е, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, |
дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио ј |
упати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поо |
га вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, ве |
Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је |
беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не |
адојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њ |
e unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапц |
емените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је си |
је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S |
во што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Њего |
што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јо |
како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине |
Е ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИ |
ше пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једно |
стао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљ |
рталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а |
устог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њихо |
док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера н |
масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта д |
остију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога |
стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, |
завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне пес |
промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару |
<p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу |
ога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли пре |
егова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да |
{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србиј |
и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Ј |
ли час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се од |
нук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у |
зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себ |
а је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи. |
а равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја |
че, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њ |
оја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фе |
} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу |
обратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеш |
аво, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из |
хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, |
бору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју б |
латиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За т |
епо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момк |
елокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> < |
/p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за гол |
b n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, |
ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима |
љеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у |
„све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Мак |
тео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И он |
адским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, ка |
ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам |
просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника |
као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често б |
.{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од сво |
/p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет од |
један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело |
ошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и бољ |
неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пр |
једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Ње |
ћ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека |
е собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку |
о нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љ |
S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p> |
ину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитов |
а-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема посл |
још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растера |
кате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту ж |
оју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмут |
уђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сват |
може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској |
едња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали п |
Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила ниј |
конија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једи |
, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих |
је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, при |
леда, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а не |
двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> < |
еда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан |
ал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ра срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату |
му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово |
ешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p |
оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> |
сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p> |
дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква п |
те, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна |
<p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну ј |
свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па |
них змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак нем |
и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и |
стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви ов |
г!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p> |
велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, о |
је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш |
утор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану ма |
“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него д |
Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио ј |
н.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} К |
прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не б |
ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а |
таће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ |
итали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Ша |
а.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и н |
ћ, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па |
тељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одб |
ш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало о |
м, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да с |
} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p |
а Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{ |
н — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики мас |
оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију |
а пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може деси |
м с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по |
њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, |
пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташ |
епа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да ј |
а нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петри |
халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљали |
о, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> < |
идим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу |
јим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <mile |
сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање |
дом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе |
тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валов |
како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино |
Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју сре |
при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око ун |
кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где с |
сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема |
планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му |
ића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички |
д ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена до |
друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одис |
нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта нам |
д Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцела |
н као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој |
гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} |
м: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та м |
јој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога син |
шта; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њи |
ионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да с |
а то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S |
ужно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за |
послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених |
Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката |
ло је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, |
бачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу |
а мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и зво |
ао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила б |
дај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, |
изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли У |
ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше |
ио газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој М |
а, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} |
ше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па ј |
тим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенит |
асти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја |
елика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти с |
само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове г |
ерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господ |
ма Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према |
ном <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија |
најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи |
вао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме |
, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p |
говорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мисли |
<milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај |
верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају н |
о једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме |
и ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом по |
Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак |
м гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати |
наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па з |
ад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познај |
велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много |
head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и дарив |
његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> < |
ви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да |
сти у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из кућ |
b n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда |
Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопш |
ом по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и по |
и’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћ |
> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина дев |
не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, с |
> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој погле |
ка сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Јед |
p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог |
гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и |
ти се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје |
ад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> |
то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, |
своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се |
те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо |
, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и н |
аветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — |
а, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим |
<p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; |
ао ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да |
?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муц |
, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом доб |
ам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, гос |
ећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени ко |
отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђене |
да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Р |
оша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а |
овика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чу |
ога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ст |
вокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде |
твар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје нач |
чан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам зав |
уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго |
да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога |
и женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јов |
мејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка П |
нути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога по |
окат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а |
ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Ка |
> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања п |
Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао свој |
ацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретур |
Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије б |
о су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свиј |
с, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Сов |
сти седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Ниј |
исара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али |
арских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је в |
овчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме са |
чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и |
Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се |
они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“ |
у!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас |
едан крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам? |
може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Ч |
тап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа |
није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђели |
га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n |
а клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срц |
ком руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не |
{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину |
а се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега шт |
апом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити бе |
{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — |
>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упали |
предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Је |
у сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже. |
Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну |
ина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах н |
..{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну |
ића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он ј |
лија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заст |
авили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно про |
Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ р |
кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>П |
момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</ |
познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло д |
оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господ |
, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, о |
још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха р |
} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам с |
> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Та |
петанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има |
ђе за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треб |
родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, ви |
моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спреми |
својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и |
е се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit |
ирила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није зн |
ансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успоме |
а...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака о |
том, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам ми |
али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:< |
време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С т |
} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти |
на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да |
анућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту пес |
, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету. |
ао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач уда |
а рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, |
у Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одра |
фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често |
можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи ка |
unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима наша |
ја је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{ |
шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална к |
ној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје јед |
ном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то м |
Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше у |
ап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину |
ри сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свет |
јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А ка |
ћ Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговор |
сле, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљ |
цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, |
ева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји б |
еше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда |
на у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад |
сте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; |
, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише |
Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и ј |
оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све |
хове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Ба |
ли читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда |
мо бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у та |
е?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце до |
ти ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја те |
у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти от |
игда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буд |
, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се |
и.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, |
.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпос |
питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“ |
едино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} |
ог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа |
/> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ћ |
ова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> |
истанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> |
ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се |
вокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални з |
их од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да |
интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа |
другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда нис |
<p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} |
ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S |
па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка |
момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити |
она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја би |
ло истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја ни |
едан у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас |
адић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, |
стају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</ |
>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="1 |
днице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, |
сле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто |
господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> |
ста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твој |
сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште |
прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Бо |
ија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кол |
се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радо |
игуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p |
жујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од н |
паде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за как |
ешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Рад |
и се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте в |
двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је |
> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срц |
дара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готов |
ознамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да |
а ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца отк |
не:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а |
о да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно |
е Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу бо |
долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна рек |
је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с н |
изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самле |
не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај |
као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима |
еста.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги |
урмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p |
ма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је |
срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена мно |
их дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Ср |
ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</ |
ла и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загр |
штву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих |
почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова чети |
о би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и ду |
убио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, о |
ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а |
лни макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе |
Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ од |
а свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко |
уше што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар с |
један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича- |
витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су О |
оиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није бил |
ивео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, к |
им породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у |
злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синоше |
дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке н |
сле му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо |
читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критико |
или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до |
онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тет |
закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, |
од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога |
Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће |
Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини љу |
као:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању устано |
на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какв |
ћа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Уг |
> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <p |
вачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју з |
— куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„ |
што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је би |
остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, |
ити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мис |
јло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре |
лиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче |
доше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Сав |
Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу |
е новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему д |
внем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја са |
му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљн |
два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати. |
, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под |
било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, к |
, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је |
н до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа пр |
јпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељ |
а их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала |
мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за |
ј баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, пом |
ви г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капе |
је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, д |
гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- |
ао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја од |
.{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је |
p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се прост |
ан куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај М |
капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни до |
Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђу |
е свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, |
соко кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одје |
је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чич |
воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер |
ве године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прс |
ад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам |
закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење беогр |
авноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p> |
Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах су |
војка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не |
ога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; ал |
едне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} |
37" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нутка |
е слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној с |
ини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо |
S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а |
а ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину гов |
>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке |
аном.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалија |
трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има с |
оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> |
вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хо |
рсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај |
у главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка би |
аже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да та |
е Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар пок |
га надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једно |
n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима |
м ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рек |
па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројури |
већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала |
места их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, је |
губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; |
чких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ |
философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} |
неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет |
једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам б |
Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотур |
се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу |
Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те оби |
<p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — ка |
в син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Мит |
црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p |
сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увиде |
ми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје оч |
ћ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S |
ку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ћ |
ти и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се ч |
уго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођ |
о главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака с |
томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати ј |
рочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, |
вачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад т |
реда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постал |
ти...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала |
е, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, н |
и, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p |
p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанско |
судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, |
се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један дод |
} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочи |
ао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, |
на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, |
исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак филос |
аго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетк |
вица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} |
/head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и леп |
S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четир |
устура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако пам |
лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вра |
.</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> |
нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда |
џија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добр |
ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика |
ок воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре |
а сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата |
ај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика од |
одубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit |
цу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна |
нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право |
међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћа |
„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, |
учено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, ка |
ким, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то с |
и видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелни |
а и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо |
се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који з |
свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„ |
капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. — |
ати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p> |
се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да |
е Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шт |
2" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Р |
ије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво |
ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме бо |
је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за со |
о душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели |
ошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p> |
ст њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не |
м, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S |
прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујду |
ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног |
сти у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, зна |
вао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} К |
...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу |
о, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је д |
адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и |
апетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме |
аха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући. |
око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан мн |
Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћат |
ог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и |
; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њив |
не, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не |
и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч он |
е“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совр |
е једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио, |
је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, |
није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољ |
пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Мак |
е се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и |
есе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} М |
„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</ |
> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S |
тивну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук |
ут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Макс |
емаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> |
празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о ње |
<p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p> |
е браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, д |
уци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, љ |
још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и |
тну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да |
о унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразит |
ној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{ |
ађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p |
где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је с |
та смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну т |
ne unit="*" /> <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе |
добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му зна |
пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и н |
војица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај друг |
дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из |
е својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђе |
то се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} О |
нда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а |
ри његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од велик |
а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег ч |
ло заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати бе |
дмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone |
даше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?! |
!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S |
онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су мор |
ату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бу |
те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само кап |
а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и |
</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу. |
и за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди т |
туд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини." |
уку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се о |
маћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или |
у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Ик |
Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога ча |
радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, |
Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја |
дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и о |
а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника |
61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде с |
ним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да н |
само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" |
?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога |
ет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за |
а Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинк |
ну његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним сво |
и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију при |
и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, вид |
јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету |
ла је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај |
је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Тама |
<p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} О |
та сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он с |
а.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао |
а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, м |
ала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече |
га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало п |
дила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му уза |
се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у |
оље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину |
уђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака |
ој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мо |
его тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> |
ађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како |
и је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краћ |
ну сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме св |
де туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„ |
И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечан |
<p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, д |
а нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих ве |
ла.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у |
њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љ |
b n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога |
чки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, |
, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити насле |
свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљењ |
а Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка пок |
S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака |
p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А друг |
биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На суд |
окојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече |
себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао |
p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук из |
а истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из ку |
и, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано |
срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима |
Е М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit= |
, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што и |
Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа окани |
> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих м |
p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати |
о бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видит |
све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљ |
, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Ан |
вај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изглади |
ах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитос |
њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право |
може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту |
ла и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџиј |
м великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па |
гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, с |
} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развла |
а.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши |
цу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад |
којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог |
о је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће виш |
капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми из |
том снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат |
ај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим |
вој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учини |
њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што г |
о мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И |
пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с н |
ђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је цел |
а, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све |
о и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра г |
, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким прос |
те сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини аб |
а оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ов |
м већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и |
мо што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.< |
м ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништ |
х долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit |
па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом |
ао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> |
енска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, |
толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровча |
у.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како ј |
ери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко к |
исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Н |
ца не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радо |
своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу прис |
ву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми на |
ђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више оста |
е Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиш |
иној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам |
ечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која ник |
замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, нај |
шта више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А |
ећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и свак |
еда.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочита |
огледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чуд |
свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој с |
а оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза.. |
лац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала н |
м њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би |
како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, |
ан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук. |
ленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчи |
а добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим |
о лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим |
е сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше |
ри ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема |
ек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као |
ао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи г |
ни су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом |
од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије. |
ило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му које |
} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> |
мљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову |
еправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо п |
>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима своји |
у, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да |
А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане |
да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над живот |
2" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} |
тране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</tit |
жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прим |
слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би г |
се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу как |
у Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да п |
е у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>К |
илац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како ј |
едо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке др |
.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале |
вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је б |
ђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети |
не, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту ниј |
ам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је |
у, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радић |
на је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолет |
будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси в |
...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!... |
мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадско |
ше година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пусти |
а песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њен |
имоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није б |
вокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати с |
што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да |
Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ го |
ад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочиј |
људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се |
још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две |
ла избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда |
био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радо |
је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спрече |
пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S |
етар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке |
ме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„ |
ао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њо |
p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Ма |
није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас дв |
ије затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по |
Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; |
о.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него |
pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и |
/p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одма |
њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова |
ажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и |
стодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Н |
а Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ |
их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у |
чију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло. |
отињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не |
познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало д |
Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта |
" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек по |
ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да |
а се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом б |
није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинил |
га време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упи |
его што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> |
шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти |
ш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јо |
ји на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села |
му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни |
него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" / |
бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога једин |
им стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, |
не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се |
се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закон |
ђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио |
оповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, н |
опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже п |
би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потиц |
тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме |
и о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} |
дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> |
јатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чек |
своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је г |
ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше |
оје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш |
ла, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, |
бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде д |
ко се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским |
е наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а |
ирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Друг |
у је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивља |
је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику сво |
ма после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме жи |
лаву.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име по |
а су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели |
и овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници д |
је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао ут |
Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег пр |
руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може |
рње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до |
ило ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над |
ато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" |
знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у |
моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> |
ксим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, |
ставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога с |
n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> < |
и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масални |
<l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и о |
<p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“< |
очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, |
но, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала |
уде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параск |
Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она н |
закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним о |
ола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са с |
оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирн |
, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били прос |
мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p |
ри што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, |
постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додад |
.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адв |
да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово |
војом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка |
еша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <d |
ос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> |
ије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање ст |
џук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певају |
едва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зел |
а сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобо |
о што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога |
се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„П |
и лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ п |
рина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а к |
д Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Н |
очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву |
Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} |
м Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па пос |
знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по на |
з куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и н |
ако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као ак |
нама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="1 |
<milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сирот |
ко се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво |
да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде |
него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту д |
не душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, |
није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле некол |
иња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност |
дређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао муш |
еба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нис |
ше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па |
а тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са |
азда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави |
<p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости о |
иле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме, |
Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам |
er" n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристана |
љивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки др |
ао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око двори |
обра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и деч |
да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи |
на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега гд |
> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на |
није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да |
Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старо |
ице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат |
Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>З |
о други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он |
ц и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела то |
које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и |
tone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли |
ам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја с |
; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчет |
танови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све о |
би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учи |
д нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богат |
де валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом с |
енидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је |
, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест |
ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракиј |
сао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога п |
ће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада њег |
е:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и |
тане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна |
по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један |
радити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај |
а.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није |
Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n=" |
тнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад |
а ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, |
ла има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека пр |
ку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве |
е:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 ду |
и:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти нар |
ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, |
мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће |
ди онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар |
исам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, |
и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти |
, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни в |
се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То не |
а да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, |
додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узим |
га просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика |
ивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њ |
ц, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} К |
бац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} |
д с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђ |
ако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам |
ојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш. |
раге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изг |
и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту |
где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И о |
вога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и |
у!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Бог |
/> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог с |
удити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе |
евојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До ње |
оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја |
авно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога |
ва уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би |
јвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао |
оме, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него ш |
твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, буд |
м при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја сто |
остала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца |
та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад |
масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а са |
и ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слобо |
себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Ни |
уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„С |
осле је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и мла |
не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, |
свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које ч |
едај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{ |
сто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не |
оја му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо |
ног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ |
вају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одго |
довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Макс |
дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је |
ло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, ме |
рати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и |
и је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто |
н свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних |
аричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с |
ру совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових |
тај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> |
вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} |
а, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши |
а му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад |
, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Ал |
раним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које ст |
и?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта |
и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по ово |
ошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам с |
.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура |
а...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро п |
е, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријате |
Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследн |
„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам |
паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актим |
ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ам |
ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је |
нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића |
егов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прн |
S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те |
“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само се |
есрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводи |
каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље м |
ита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сач |
више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb |
ло; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човек |
немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и мо |
?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт |
ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти о |
опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин |
а на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељ |
ја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе ми |
Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те |
идела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом |
ола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срц |
а шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину |
!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога |
а узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најп |
не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора ко |
нога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока |
S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жал |
ељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла |
ослужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, п |
гну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да |
це, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву од |
е собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, те |
знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па с |
који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потруди |
а прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа тра |
грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновач |
правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво |
ад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака н |
мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Р |
то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да м |
поведају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на |
ем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се пр |
реновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</t |
своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Сим |
точну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг в |
аличне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина |
епим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчин |
ава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата |
а из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта |
дска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p |
воту и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио не |
интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гв |
оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом |
Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урад |
е би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да |
другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!.. |
онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да р |
.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду пр |
дложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас |
е, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} |
нку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да |
атог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је |
.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са соб |
е глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрс |
и у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и ч |
воме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако |
нутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му |
хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, |
а добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Ци |
ан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим |
се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па по |
се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровча |
Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ј |
и мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна пр |
уд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачу |
ead>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и |
г Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све |
категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџери |
дају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два мла |
уј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам |
ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели |
мрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цига |
о горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које |
с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Икониј |
некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе вес |
и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној нека |
p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„ |
ше Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржава |
народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{ |
ошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по пл |
ачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рач |
ају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи |
а прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, |
="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, |
ним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на друг |
воме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташ |
јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца |
људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се |
ровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотња |
па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му наш |
и по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, |
мо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво ми |
г, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пол |
се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због |
знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво |
мехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи |
о огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је б |
го свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја њ |
p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост |
лаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен |
ше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли |
ни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло гало |
а до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није |
е Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:< |
држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„До |
да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То |
p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката |
<milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан |
то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртови |
и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S |
Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} |
ала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му |
де је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није о |
>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће |
шта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мал |
ели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она |
Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево |
онија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone unit="*" / |
заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не о |
ише, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћа |
оме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло из |
> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit |
ио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмо |
ти ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кро |
учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окре |
твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лиц |
нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, |
е, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит |
а радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго м |
зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обич |
{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сков |
<p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају сино |
и великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним вез |
врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} |
л?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама ка |
знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душ |
и на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, |
адала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда п |
ивотом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали св |
Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави |
рашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти м |
овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављ |
м не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да |
> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S |
таница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.< |
Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, |
ог точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу |
дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју |
само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни |
корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога |
p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од |
ише,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" / |
И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Т |
суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па |
вати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а теб |
к најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, |
не буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне |
енесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима |
арим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам год |
своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем под |
ка кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа ј |
ерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога к |
ховитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао поз |
унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе |
саднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више |
то ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припа |
кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинк |
сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничи |
бу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен |
> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела би |
оже бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити н |
ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, |
среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут ц |
а хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> |
.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он уст |
окајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већ |
стио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </d |
кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха И |
ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га беге |
тивној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим пор |
па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изв |
одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи |
га вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим веч |
зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Нај |
ући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они |
" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешт |
илосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближ |
пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао б |
— да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша њего |
умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово п |
<milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска к |
ге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да и |
Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има д |
да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, ц |
.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите в |
ичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини |
љна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија г |
Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече |
и вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд ре |
вица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S |
ика и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испр |
.</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак нај |
интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а ма |
ви пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — |
} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свеча |
суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да |
а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, |
вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> |
уд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном |
S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из бли |
="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се је |
ла реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па д |
нули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су ч |
његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, о |
ша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази |
са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издуши |
није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше |
у пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је |
S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене |
бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама ри |
ти које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што |
р. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p |
га сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћа |
а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или |
ости, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и |
ук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог м |
ра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде |
шкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео |
ив тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба нај |
обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после |
не, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши по |
</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошу |
ред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћат |
дне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше прос |
е навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и не |
собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што |
, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да |
ила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој п |
S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадб |
качу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} |
„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„ |
Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Сов |
шла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девој |
"4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, к |
.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обр |
у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву |
„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</ |
апетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за се |
не, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ |
p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно и |
и?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи |
дговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, |
о момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у |
осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима |
и Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„ |
а богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} |
ало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је к |
ио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер |
ало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо л |
> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало |
ешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела |
„Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, |
је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису |
/p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија |
ди.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда |
ео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вран |
но 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} |
ра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрв |
скочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојач |
анџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у а |
зданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пуп |
а мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осе |
ни, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога др |
у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то |
неш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — с |
пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онд |
свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско с |
раоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он |
, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном |
иђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone uni |
војој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли к |
Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и |
одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти т |
...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, |
оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} З |
провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не |
.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв |
ћи да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његов |
ош мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати |
иле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, р |
се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> |
ио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, го |
о ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Сават |
али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n |
днице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцелариј |
свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мори |
је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђели |
ио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није с |
ратељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, |
овори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе |
лаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко т |
, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву у |
пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се |
и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати: |
реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на |
ђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а |
зе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узи |
си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог |
а се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални би |
<p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мал |
иму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам |
веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њи |
ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: х |
ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И |
тва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта |
умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би |
што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве леп |
pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А |
аксима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, |
конија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мог |
уде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, |
у стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим р |
ква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и т |
а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина |
дале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> |
за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам зад |
на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, |
тост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p |
та нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје врем |
а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n=" |
ни није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И ј |
ту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, госпо |
а би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ни |
баиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је ш |
ко омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у |
о овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио |
удан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Мак |
.{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти сав |
во се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви |
ура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> |
овању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошко |
ку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} |
м, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} О |
је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше |
?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p> |
а ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они каж |
иво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после сво |
гу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете за |
чне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе а |
к, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак ве |
, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; |
е другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад |
лоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби |
их ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он ско |
д маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад ус |
она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од то |
ушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за |
увен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави |
којног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, |
а Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добиј |
/p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога доб |
и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“< |
ешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њ |
зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имањ |
мо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угље |
а сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако ка |
остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чед |
</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p |
ој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, |
д законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аном |
S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се в |
је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија б |
просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно |
оме имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, |
а оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога с |
на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губ |
да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина |
сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам г |
аложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје |
{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} |
ча-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше. |
је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница пос |
а ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материја |
ше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А о |
, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали |
по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак |
тила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарско |
да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио |
ве кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ј |
којног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p> |
м заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, пок |
ина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и |
и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица об |
прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а са |
а прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се њег |
међу неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости ду |
их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи |
екла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога д |
ко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећ |
рог, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме све |
спођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и др |
жи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађ |
8" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} |
аде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} |
јку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и |
уду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од само |
ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, он |
а у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се |
ства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што с |
raphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p |
тва било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих |
шао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе р |
сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову |
но, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон. |
</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој в |
<p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Бог |
закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Б |
би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећ |
а.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уст |
, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре в |
е бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не |
е морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да |
заћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући |
тац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре оти |
позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила год |
ток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само |
Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба у |
ву собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, ш |
пник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> < |
а села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљ |
и.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше |
ије.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва канд |
аоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу |
.{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба |
итава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бира |
о, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није |
њав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а |
!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Он |
нђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, ј |
елије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, в |
те.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они |
једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И |
убока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} |
еча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И т |
аво да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради |
је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца |
; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим |
кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако ша |
у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека осо |
ознајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу од |
авога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер свак |
ао каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократ |
вет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш жи |
ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца. |
аки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обра |
кић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили ни |
мијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, |
инство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да |
ажња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негд |
јка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> < |
је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово нек |
Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div |
то ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога ко |
мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво |
уће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и нема |
го тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да с |
е своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> < |
одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Срби |
га је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, к |
емане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Ми |
</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам да |
у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао гла |
крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово б |
вајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћато |
крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу |
но, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер О |
>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Кли |
тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је |
е отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рач |
с’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit |
је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S |
паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо и |
вдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, она |
лијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песм |
може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке ом |
м оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, |
радан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако бог |
дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку |
жила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> |
а сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити |
ати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и н |
сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и нај |
а-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти про |
> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кусту |
о целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу поко |
али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину на |
Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — ка |
кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је сво |
ма! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко м |
илао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезн |
ти ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> |
Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу мо |
име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало с |
вога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни |
И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској к |
Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и |
што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па |
дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, |
није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свог |
срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући |
олника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му сн |
негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у О |
хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и |
ила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило |
ања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о |
, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да ј |
/p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на |
нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да |
... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли та |
и Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том |
д овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ни |
анка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свако |
па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћин |
ина, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза |
аменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а |
S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога ш |
о какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао |
оје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из |
ао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно м |
у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем д |
гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње |
ј што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло |
одство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојн |
оше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од |
зда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шиш |
ат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим госпо |
купио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није. |
ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па |
ршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше в |
ја је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и |
инула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га |
а и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим |
напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила. |
ви, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Ра |
може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову со |
је часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совља |
година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот уну |
е, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> |
ди од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стањ |
њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто |
оваца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком по |
људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Мл |
а.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној |
е имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђ |
дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријат |
и старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио |
рајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> |
мрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</ |
ха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је ј |
и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико све |
00 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „ку |
ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на с |
{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се у |
е Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n |
авна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, |
после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, |
о до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> |
кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста |
е Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <di |
снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, шт |
две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту |
<p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} |
и оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone u |
да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то о |
ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине шт |
о је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу л |
p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l |
то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} |
е Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце св |
испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазл |
ницу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп воло |
ебе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, мог |
ilestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице |
<p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима |
у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — п |
ари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили |
ту без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну А |
те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је |
нице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p> |
добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот повр |
ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, уста |
свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Т |
види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да |
ожда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет м |
све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> |
вори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица |
ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кош |
свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мај |
ато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим |
лековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу ка |
лосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="chapte |
посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога |
продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без х |
а и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну з |
<p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахат |
од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугу |
има баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је |
ељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски |
па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину |
ову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом од |
нђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, а |
постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико |
Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже |
и загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над њ |
шиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће, |
м Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да |
сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним к |
остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци |
момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p> |
кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући |
ешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са јо |
је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектени |
ач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих |
нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје заг |
кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао |
ја се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи |
а се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно заму |
ешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости пре |
мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилик |
ти у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као п |
свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} |
у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним пог |
дговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи овол |
сне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, коли |
овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“< |
/> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у |
и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа И |
мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ниш |
дише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене ост |
ротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по |
а и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S |
, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онд |
луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не |
ц има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али |
богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лиц |
ошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очим |
да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа |
где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратил |
оре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако |
а лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку |
ју за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје |
узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milesto |
оје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у |
авам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> |
х одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушк |
ство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прим |
он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone uni |
земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта јо |
је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене |
овчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су с |
.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца |
че Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, |
и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, т |
којног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда |
94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он |
да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешн |
су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваља |
упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како ниса |
p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су п |
стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" / |
и је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам |
им ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем |
е речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, зап |
виђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, о |
p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом с |
Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању повере |
са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења пов |
западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, пр |
ажи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим з |
утно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини чо |
гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гуш |
ош од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, |
ре, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрск |
у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Ма |
овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није |
и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да |
ко, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине |
и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Макс |
сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци н |
а распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточ |
або!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Ста |
и шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му ј |
.{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда зна |
се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћат |
а..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се н |
шао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а о |
ило, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није мог |
рној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у |
вило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајц |
чка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дик |
ело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са с |
ише остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што |
о што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одо |
има, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога о |
о?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су |
мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријате |
Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она ниј |
за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафа |
ку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па |
уку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка. |
или <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту пре |
а стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостиј |
и.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на с |
их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже |
спођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац |
не — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} |
мање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до |
овика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> |
дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постат |
!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати це |
e="chapter" n="14"> <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви з |
ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О то |
је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи |
обу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату |
и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне |
<pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p |
дице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшн |
Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружно |
трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу цел |
сило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а жи |
Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три |
нула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да |
ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметал |
ако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два ч |
жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би |
Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је б |
земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, ниј |
Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви има |
е Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похара |
у,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове нег |
седник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а |
ата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову до |
ову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколи |
око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — дев |
и судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљ |
реком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојн |
собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Мак |
бинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угље |
Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> |
и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хт |
к, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не б |
млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је са |
е остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што |
аваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки |
Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су |
ad>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосл |
тана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу ура |
добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p |
е кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и |
ше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао с |
све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки па |
жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом |
удем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео |
се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго |
латом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле ст |
и си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судби |
дио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге |
добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као |
Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{ |
овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој |
есита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му |
Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељ |
о наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су гово |
ата, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћат |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина син |
овчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> |
Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону с |
т Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човеч |
ем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук |
у.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију доба |
да Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, |
о повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао: |
и боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Др |
тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone uni |
не, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мал |
г света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом бла |
цем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и св |
уше своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима |
та ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну гла |
е излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</ |
" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p> |
.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јер |
има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју ј |
S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам |
епукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишл |
Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је |
— као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа р |
ка.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дук |
овек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његов |
ом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} |
прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у |
о му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашо |
то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одм |
" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И с |
па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околин |
з хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, |
ворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек |
нуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова |
Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, |
...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчиј |
туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „прод |
арен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалн |
пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеш |
и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судс |
па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мо |
„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље позна |
и мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су |
а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много в |
ажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <miles |
е сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђели |
> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори |
кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким |
ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После је |
о женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими об |
а све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознат |
> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде |
аба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајкова |
нако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, |
Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђе |
е мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, ка |
Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим |
тавио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство ниј |
вде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, |
ађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је |
милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> |
о Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа |
ја, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ |
у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да с |
омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много |
ј отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не мог |
ац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> |
довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме |
а у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„А |
му његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и |
ло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет дод |
та мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, ка |
н блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се |
таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} |
"</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што |
али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук с |
же нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milest |
сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба |
р стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p> |
а је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бо |
ао да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом |
страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Пол |
а, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе |
Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она |
Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} |
га доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше насло |
ији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљив |
тац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврш |
етли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше т |
ах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а |
ка већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за |
куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пецив |
радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским др |
ху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као |
мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{ |
о око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} |
и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</ |
Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам в |
е врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрил |
и унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети |
е дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто у |
онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p |
="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек |
етно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад |
омак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капета |
мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ зароб |
готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из рук |
ријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја зл |
ао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Ма |
га доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, |
ну, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде |
овечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, к |
у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда |
м с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Ан |
ки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ |
ју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда |
суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако јо |
ности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто |
у...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, по |
имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му дад |
кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из |
дочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани до |
чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниж |
мове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешни |
n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, д |
и Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео ра |
далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару |
нто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p |
а</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, |
се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена к |
аћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, бог |
са не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„О |
о једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана с |
гу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су |
да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да о |
оверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ј |
ad> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу |
p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кућ |
о и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишар |
.</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи њ |
ојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору |
к за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па |
уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те не |
легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у |
прова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с |
на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то д |
на и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „прис |
вића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, о |
моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту прест |
и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и |
ед.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није к |
уре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно |
уке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних |
свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега с |
ашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо |
старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуб |
ста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није |
односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пе |
веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи |
ији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћа |
о дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" |
мака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у про |
плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да о |
estone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То ј |
но цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај све |
ред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за |
пелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман прими |
гу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић |
те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ов |
Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у |
е сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што је |
се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосл |
<pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босно |
ра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и |
лни, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девој |
да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема |
мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе |
е тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} |
мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је |
p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весел |
било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и |
лижим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна и |
: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> |
, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из |
м!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У гор |
одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз гус |
ивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна |
живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца весели |
ја дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јо |
љење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе пр |
ницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" |
оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекл |
pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала |
читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} |
t="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметит |
своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајал |
ити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним |
е плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у велико |
и ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о |
да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и гд |
би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу |
људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од ње |
у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела |
еговом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је |
алне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би мо |
гово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и |
n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора |
ан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој |
ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он д |
ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина |
и.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите |
то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који |
p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учини |
илика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет |
ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, глед |
колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома. |
ко расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна т |
а најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искуп |
оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђ |
у!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини |
закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да у |
анас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се |
учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је |
у богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао |
река се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службо |
елог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очим |
{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чи |
ако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио |
умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљеши |
дају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, вели |
ће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој |
ћу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на с |
м.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} |
у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда з |
ед његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с |
а срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осм |
p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним |
животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, јед |
није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни да |
ушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по |
је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то бу |
м и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мо |
и мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће м |
нем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву пред |
за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p |
у постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као |
први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је |
Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си |
то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се |
о, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божј |
се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестринс |
а, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. к |
велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, прија |
о, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покај |
све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чем |
ћи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сив |
јло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учи |
ио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужа |
.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма ко |
тражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће |
ш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видим |
ела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, |
, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад види |
тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, о |
изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја |
ка, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само |
о је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, |
о увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако |
unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди |
ило да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Језд |
ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња м |
да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их с |
ом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа је |
да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих |
па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа |
чје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> |
би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника |
Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљ |
ена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави рук |
уће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране мој |
аку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га |
или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за |
беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску |
не и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем. |
ак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога на |
hapter" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, пева |
p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од к |
мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овд |
а на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Н |
— мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш |
вцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trail |
и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку о |
“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати ч |
ећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у |
блачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То |
“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трош |
у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пе |
ај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шт |
Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далек |
после сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то д |
ривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа |
и.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> |
пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога п |
дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грун |
итровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је с |
за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово тв |
иди шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="11 |
ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава |
<p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, при |
њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S |
зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пр |
<p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а мо |
е, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ р |
остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момч |
.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној вел |
оговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди |
ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и она |
беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јар |
илом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одб |
а гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: та |
p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађа |
остала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а с |
„куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеш |
је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћ |
, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад уд |
/p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да |
сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао |
<p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле ниј |
оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је д |
највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро |
у одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и О |
да основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са с |
мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим |
на два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет саха |
ати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само ут |
Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна |
Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је |
ја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, з |
најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, |
ма Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S |
у и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хте |
ким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су |
душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђел |
!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичнош |
инити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, |
или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато |
им амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади |
о се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два доб |
*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског |
нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскид |
љешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који |
руга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук |
ита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ћ |
ве су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ пон |
нђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ |
го тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.< |
er" n="14"> <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски |
са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим |
еље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било кр |
весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, |
“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се боји |
ужио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида |
ilestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмех |
а на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично пл |
узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пел |
р, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се мож |
И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" / |
о уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изра |
ма нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богат |
би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окемб |
} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Иконино |
ад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско |
одате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, о |
али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати |
о на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека |
p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који н |
које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угље |
дога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво пи |
n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућ |
ана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљив |
рунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, пев |
елика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћат |
нима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Цр |
јану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за сва |
ио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и |
!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се о |
има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за с |
тресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривд |
ак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу |
о је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па |
а велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна |
ратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S |
!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ |
е, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ов |
, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једно |
ући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у г |
њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — с |
одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око мл |
ру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њен |
<p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За ти |
а.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају |
разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку пос |
и Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а |
ру постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његов |
ебе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума и |
зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати. |
ло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руц |
века, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и |
да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у је |
адојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Ра |
ем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља |
" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Ма |
о људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p |
онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом д |
да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога стар |
устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усире |
ња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу |
је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли цр |
„Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала |
пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} О |
<p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно |
а неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авли |
етоду и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се |
је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће |
селог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале ч |
високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача о |
куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао |
о је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ река |
на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је |
а је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо |
познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он б |
шине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поуз |
као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па ма |
>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи |
у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем |
, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова ли |
тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња с |
и било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им |
војом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити |
е.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата |
ганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се нек |
девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} |
весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им |
хватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у неб |
им ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јар |
ем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} |
ека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се |
ре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села |
ста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли с |
мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката |
двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низ |
аве о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански |
е дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине коко |
пта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а |
— па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ |
нца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухва |
чкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој инт |
отику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то |
руна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија |
ди, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизал |
о тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не з |
вљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> < |
и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дије |
ихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пол |
а маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" |
м радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „ |
д је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} |
<p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се превар |
ш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, |
.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, |
њи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њиса |
Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> |
аји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње пр |
еба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме |
ти.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако |
падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S |
одати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви о |
и, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас де |
воме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{ |
</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро плати |
„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а |
јно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а ш |
црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који |
ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу бил |
“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, ка |
м и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и |
ли своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој |
ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бег |
су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић за |
сеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је |
усте Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утроб |
„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p |
tone unit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође |
х редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе в |
оказа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p |
.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пол |
посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Р |
н, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.< |
у мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, п |
је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисар |
апијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајк |
друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела |
зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама |
о свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митро |
milestone unit="*" /> <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обр |
з добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама кр |
, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман к |
сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се ст |
ила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, |
, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране. |
од било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и ис |
поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћа |
м касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чо |
м добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у њ |
врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине |
ког, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="49" /> <p>После |
</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагл |
ћи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула же |
а се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову го |
</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње |
на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, св |
а појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског |
тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга М |
као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго ост |
е.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли т |
по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. |
мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, урод |
је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки чо |
p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало |
ризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те |
дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ласта |
упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо р |
му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, п |
е бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кућ |
о их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} |
ођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с при |
било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њихо |
душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не ту |
у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда |
ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим |
о што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и тв |
Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то н |
бац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слу |
лашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили п |
рају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у т |
ни свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту |
ј заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, ал |
м лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачв |
стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину |
е саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца |
то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога не |
вај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура с |
очекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и ка |
о им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Све |
Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја ра |
мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Икон |
</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго |
але су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да |
и мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> |
...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаљ |
д шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш |
вамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити |
то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицва |
Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и ми |
о:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, в |
петан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац |
и не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n=" |
и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријате |
и и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди ј |
војој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно от |
и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два д |
одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је т |
већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам з |
рне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава |
свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p |
с.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... |
; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога |
ше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а |
себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а |
рунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доб |
иш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> |
ог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две |
ри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Ма |
ој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестр |
Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима |
аслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — прим |
е опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати м |
ста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се бе |
, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фем |
иком рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу |
јој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе моли |
испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црно |
анете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а за |
ори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвај |
оме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „С |
и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и к |
<p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућ |
рану.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар |
.</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у |
е ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div typ |
Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су |
ког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Ј |
завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке п |
stone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Ма |
жњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао |
одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалнос |
о како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па |
београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„ |
мо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата |
, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака |
у само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опе |
head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку |
<milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, |
> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а о |
ише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} |
те, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и |
их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака |
дину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би |
о из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено |
у свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потре |
о глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света |
ype="chapter" n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добиј |
коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше н |
нтову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи |
ну Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љу |
пца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљак |
<p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар |
мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче |
до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви там |
де није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су |
и у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{ |
ара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима |
љачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пел |
ук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после |
к, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нароч |
се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво зго |
.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на |
кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик< |
м.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} |
сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, виде |
мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим |
београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаи |
ва масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од има |
а...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му |
његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и |
уку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, |
<p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, к |
подски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела мех |
да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету |
надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хва |
ри чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памет |
е.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела |
е његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је су |
ју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога в |
да, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по сну |
шло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао |
му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу м |
зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико пам |
ли се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он сам |
{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне |
дина дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у |
ко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, |
нога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из |
ј Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног У |
амо не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследни |
Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујн |
е Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој инто |
{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смет |
S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и ве |
ија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете д |
право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свек |
о, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу? |
је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је |
ак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским |
газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Са |
дује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А |
г свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта др |
и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу р |
оје је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али |
оје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митр |
скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са син |
а му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чуп |
} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме |
и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, у |
е то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о к |
естрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим |
косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад |
није Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има јед |
трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош |
Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глогова |
, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији тргов |
, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд врати |
, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} |
а, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим |
Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић |
сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, ал |
задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи |
мао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на же |
што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да |
и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка |
ти да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово |
мо што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се неср |
говорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан о |
ој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Ку |
покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова син |
Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мо |
а.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима С |
!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке |
о <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће оп |
>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало пр |
оговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук |
залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али |
сима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате |
а покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И ка |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна шк |
и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу шт |
м Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера |
непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</ |
одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бит |
евидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не м |
во мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> < |
и један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сам |
није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом мираз |
е несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле: |
мо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа ру |
ела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радој |
сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-У |
{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Ма |
нуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{ |
ало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина. |
собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’ |
је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо |
унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег |
и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па |
ер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, и |
тране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не |
љусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је би |
гао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</tit |
сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети |
бру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо с |
ву из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, |
теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — ка |
Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару сов |
су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, |
м лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним |
а господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленк |
дска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Ср |
запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Икони |
дног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугас |
еши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи |
у и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо и |
трану у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му |
ца; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољ |
шак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, |
та без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави |
м мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место |
</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац У |
је; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад |
адују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својо |
и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово |
Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у нару |
де ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти |
6" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати |
, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни п |
у Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пив |
јко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где уг |
сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, < |
ек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мр |
ђени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, |
моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она мо |
приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до |
им, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} |
ац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у веч |
д куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упре |
о да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да |
а.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} |
, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је |
ица — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, По |
кло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака |
Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица |
узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хт |
ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Нед |
бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; |
ом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потом |
то се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је ма |
а ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледа |
је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n |
трапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда |
ожја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци |
очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је т |
{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре |
ни од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, |
и ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!. |
туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго |
роче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} |
још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој добро |
амо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска ко |
шку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крс |
женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају |
је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милост |
.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота |
успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену |
синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду њег |
у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бл |
о избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја |
</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, |
једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгу |
е, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> |
последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аут |
много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она |
м вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</ |
нај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" |
а ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена |
а-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави ша |
и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S |
је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућ |
— сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво к |
чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{ |
мбешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, к |
другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног |
сео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мир |
да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опе |
је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> з |
вај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она свој |
е икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушал |
теља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо по |
буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, |
ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпати |
је.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбо |
ног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се |
ам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нов |
иганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да н |
осподине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ |
ожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би |
, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, к |
вљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{ |
; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље |
е свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук |
гладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и |
жјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи |
о сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n=" |
власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саоп |
S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому мо |
а Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата сво |
прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „тргови |
ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера |
ла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвр |
а мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке де |
с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бо |
о је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Исти |
решио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ да |
ом.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог |
тац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је о |
смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адво |
>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упа |
е Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} |
о га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш в |
видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: как |
два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за с |
S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у чет |
еме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а |
а.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пуп |
е, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне б |
сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, |
је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} |
ве ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, |
але!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> |
Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А |
о глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу п |
ута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти |
ема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а |
суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове зам |
е у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S |
да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој сре |
{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="9 |
е.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу за |
Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом |
ави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> < |
<p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук |
и, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу |
О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталиса |
тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div typ |
дио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и ње |
је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо св |
Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелеко |
нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би |
пита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Иг |
} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за |
н те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ доша |
те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на |
е кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интов |
никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зо |
ка дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше |
дуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} |
му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се |
<p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на |
света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p |
се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Н |
е ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већм |
ђо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији ра |
имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а |
ја је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао |
макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова ун |
да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној н |
нитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што |
корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки |
„добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја |
ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа озд |
мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, |
ја рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, т |
есудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — |
последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p> |
} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је бил |
ти наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви г |
екли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p |
није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка ил |
су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> |
смехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; је |
ао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ пови |
ти, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледа |
његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са та |
па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне млади |
развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом о |
мишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како мож |
е неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво ј |
сла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је пол |
тити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" |
ста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milest |
је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба |
јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање водени |
Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Т |
ке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и ве |
ешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањ |
је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у |
ва ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом |
ца за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „ад |
лио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцн |
шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се ум |
е и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало по |
пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд |
пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Ма |
е мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он од |
све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред де |
Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висок |
ра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Н |
аљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И про |
евало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој прип |
nit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Ов |
ази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га |
ачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића сл |
није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из |
и ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан у |
еда у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину: |
еше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали |
>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> |
стидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде д |
ек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позв |
непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година |
“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, ра |
а овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и |
лађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Макси |
} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се ч |
свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша |
ена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само исп |
Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и оно |
да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној пост |
ом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега |
срећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Ан |
беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је |
ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — ум |
самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у |
синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сирома |
еку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Је |
причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се виш |
елија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се м |
му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита |
ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајс |
арина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је го |
ио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоц |
епали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако с |
како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечер |
Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те виш |
иле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеш |
1" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му д |
д приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни прис |
их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења |
и у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свад |
газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта вел |
, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „то |
сто и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А с |
stone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је сино |
у, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</ |
и година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна |
е грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div ty |
а, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегн |
{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, н |
окојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезл |
S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звон |
ке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле с |
познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„П |
азио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио д |
> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„ |
казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом |
ју и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну |
шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна ре |
ст и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату п |
четима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се |
се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} Т |
пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јо |
>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба но |
у душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>И |
ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ру |
амо оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на |
ца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских к |
ода и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Копе |
остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} |
газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; о |
и глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотон |
орало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само |
ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и п |
/> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута узд |
, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — |
једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад ј |
ишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!. |
у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> |
, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше |
сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио |
ћу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ ц |
е по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Ико |
<milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се р |
“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање тв |
лавно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с бео |
ђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку |
то; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Март |
нало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, |
адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ |
„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од |
последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и пр |
и су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="1 |
текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирт |
с стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l |
чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених |
али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола п |
Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два в |
ућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим бл |
и пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, ј |
о поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, |
> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом н |
зу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића |
у их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на |
пустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује |
ју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је |
, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети. |
ер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и |
ом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и ст |
клетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако |
</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба госп |
сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним |
шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пр |
n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном п |
коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p |
вога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђу |
им уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједно |
о, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обога |
а ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса куп |
онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види б |
половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела велики |
оница „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{ |
ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим |
.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapte |
зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих |
не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити? |
лена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали ње |
подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше П |
којног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога кова |
исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену |
Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћа |
ви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше |
док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, |
у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се от |
ко вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани п |
ва почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном пој |
е Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, |
имо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под |
и својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа до |
оме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ов |
ра ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га |
путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n |
увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболи |
е знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! .. |
> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље |
је права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави |
ашица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто з |
воту пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој пол |
чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види и |
оме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одгов |
бе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана ј |
<pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак |
иве.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> |
робирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“< |
..{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и њего |
и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, |
ма Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толик |
онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тр |
дило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећн |
S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се |
о и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга |
воје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> |
и да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се |
} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако умест |
и од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти |
чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онд |
кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има |
пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому вес |
ад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет |
ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S |
ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта |
бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он |
дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено |
он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Икони |
ић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под |
ше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глог |
кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога |
амладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости |
успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци |
писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију |
љива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просил |
њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво п |
амено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о |
а и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу на |
и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ов |
ког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје |
имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p |
им, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће |
читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женск |
а се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајко |
што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти |
поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа |
них гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа ст |
.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја |
о доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледају |
сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено з |
Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то |
арта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не |
тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’к |
а си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, |
А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе |
ознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> |
део да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до св |
а?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чу |
„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао |
о је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена |
„Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Б |
епа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, п |
које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје |
кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори |
у <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и прав |
га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која |
ити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и |
> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S |
>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадн |
Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђе |
ак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доб |
доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка |
лажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се сво |
собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је |
ам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </di |
ђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ј |
аја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„До |
>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска к |
једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је |
чи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси де |
ји од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који |
е Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дар |
е овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чел |
l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео он |
one unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — к |
да једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> < |
ни опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук |
навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била р |
оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци прек |
саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један |
масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су ус |
е би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути ње |
је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила |
и и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђ |
ају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које |
S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сети |
знају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Са |
а, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, ст |
ни изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да |
милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало о |
се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак п |
јко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају |
сника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи в |
му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји п |
м што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да м |
и, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе н |
које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио ми |
мим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни сво |
те, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно |
ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да |
} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је |
ху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога |
к много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њег |
танског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и сам |
а, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око |
денице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други |
ћа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже |
а шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једно |
{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору А |
и је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно |
ти један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„ |
.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево ј |
е.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ |
дина, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде |
ој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакш |
јем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећ |
оложење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> |
и, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> мома |
ор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој неср |
ук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су |
ут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, |
а Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, |
а Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зн |
ега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> |
а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђел |
годбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране р |
ше:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, |
нику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној |
приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако |
чудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда госпо |
е, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу |
у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповић |
ане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone uni |
але.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је з |
нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали |
и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше |
рвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што |
м и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, ш |
шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вре |
ма, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори |
ам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мери |
ке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојо |
тарога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само ст |
није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-М |
ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија |
бе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И ј |
але љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, пл |
живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни он |
ашно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упре |
рава посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени |
ажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Ос |
е му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, |
што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone |
е наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за |
а снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске г |
ливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом |
нога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеш |
пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћ |
„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мал |
ли и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме |
да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не в |
љано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога |
то ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се |
овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку |
>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он |
њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском р |
девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога |
младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је |
је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала |
оти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone u |
{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, ал |
>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да |
бац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао н |
ече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p> |
а зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па каз |
ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђ |
unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а т |
<pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме оста |
мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закон |
а одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзиво |
грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племени |
одили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога |
дно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што |
големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то |
да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад го |
н ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад гу |
а се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и |
очепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо ч |
едиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахат |
јло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, |
о клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га |
Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и н |
атима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Ко |
агодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђе |
затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији |
ло, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме по |
тависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша |
вих дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механ |
то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И прес |
лио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као н |
ца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду ск |
и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и |
е, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те д |
Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим приј |
а пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, бац |
еко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} |
просио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шаба |
с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е о |
аци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!.. |
гљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — ка |
установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</ |
Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово |
чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говори |
ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“ |
огатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из каве |
же, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И до |
.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а |
мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се по |
рестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје |
а.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на |
е било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике |
„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на кра |
а, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није |
ne unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, |
.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав ж |
на, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то |
цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нам |
механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи |
ству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, |
афану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим к |
ећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо |
мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, ма |
к се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла о |
ак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у ц |
} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај |
о не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се шт |
е на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што т |
днога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома |
, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{ |
гљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је |
едбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његов |
>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И |
; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из г |
: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" |
прегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад нес |
а, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једн |
е једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки. |
обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај |
ћа, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свог |
ивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови |
азглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совља |
леднике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искон |
умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>И |
Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у д |
о би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да |
о је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају |
разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па |
у причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила че |
има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему р |
висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскан |
гнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, |
гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, к |
ок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена наст |
S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостиј |
„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била ис |
ћи ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остал |
...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“< |
} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца |
елеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Гло |
дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, |
— То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, об |
су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Ј |
nit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судни |
ута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше |
ца без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Ов |
се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадр |
гљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их |
д људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој ку |
ије.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не бех |
ук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћн |
.{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они о |
и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало б |
кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <p |
бука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затек |
уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћа |
умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо |
сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је д |
трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај |
тави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, сам |
ко исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једно |
Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се |
ви и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Ст |
нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замилова |
да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{ |
рета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хла |
је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао |
а ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у |
шле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и до |
не су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone |
конију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код |
о ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две же |
" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом |
ине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срц |
но весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душ |
совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову најви |
м и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Уг |
а му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица с |
беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беш |
шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођен |
у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле |
Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, го |
оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме з |
ругим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и |
Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуш |
вши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских кр |
а, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледа |
ако је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе |
оме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди |
ску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер с |
тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је |
а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p |
о, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда по |
ореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се |
а долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин |
много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Ал |
место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже п |
главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је |
ој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајц |
војке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела ка |
јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, д |
н, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да |
ушу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n |
убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, |
unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за |
<pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекош |
иних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. кап |
, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обра |
аслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и од |
, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци. |
ку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно |
су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и |
сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако |
и и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, д |
уд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и м |
реја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао ниј |
дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог да |
рећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове! |
човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што |
чанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код |
вим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} |
је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> |
е на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали |
ок је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над |
ајпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог С |
ржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај п |
кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код љ |
одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашл |
ачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању насл |
амо суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, |
ртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из |
д и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обр |
својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојно |
рошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p |
досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике |
би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, гла |
мо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве |
мети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <p |
рви мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвока |
талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше |
љеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком ста |
огаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку јед |
у се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а |
еше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какв |
их очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом с |
, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори |
ки умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питаго |
признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћ |
hapter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, ист |
амих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> |
, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, б |
е за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокат |
дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-д |
а рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, кој |
> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после мал |
и она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био од |
ве саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, јед |
, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="chapter" |
S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па |
еко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једн |
p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један |
на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге |
се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пр |
} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши проби |
а видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живи |
и са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно стр |
оложаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио к |
боку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — |
лети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочеп |
ао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> < |
Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — ова |
ва омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> < |
це и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Рас |
Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — |
право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје вла |
Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имањ |
а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тра |
аст чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се |
е говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Ико |
реча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао |
ина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко |
ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пив |
едемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се и |
ђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је п |
ним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кри |
ја,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушион |
та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> |
љним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је |
ациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљ |
и, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рук |
решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, ил |
>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се р |
ћу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Ма |
pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“ |
мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> |
S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је |
, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но з |
а даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угље |
дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав |
е онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначил |
м питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео све |
: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накуч |
је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и |
иљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је |
имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће |
ато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни |
подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> |
ка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у |
..“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха |
есуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би с |
" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се |
о, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} |
" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p> |
мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици |
вега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 1 |
није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ збо |
ш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочит |
иште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од са |
оше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како он |
ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да зн |
спричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, |
учено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и на |
е наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p |
ући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални |
е можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Б |
<pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити. |
учи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће д |
ити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, ком |
ни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, ш |
оврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она |
оше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој од |
овика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После |
гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огре |
, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone |
остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <mil |
} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она ни |
ма нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p |
ипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особит |
ом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка мо |
а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу |
д се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша и |
е зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по |
е у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Макси |
леко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан в |
Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу |
војој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} |
на?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, |
моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} |
сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добр |
им пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разуме |
тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је простра |
> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{ |
Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105 |
ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit= |
вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другог |
</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p> |
кавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, н |
ук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за |
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испрос |
трах!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, бруја |
гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> < |
е брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за |
мних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака |
као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружн |
ска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као шт |
р пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је |
уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још д |
онесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеш |
не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам |
тељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и но |
као и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milest |
{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се |
ма, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово |
еда веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, с |
ше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљ |
шта се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n= |
о и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како |
Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуго |
ало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имањ |
Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!.. |
апред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу |
екивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је п |
да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донет |
ију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморен |
м штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бит |
она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она до |
уштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну о |
и, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке |
" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим |
и се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица бе |
да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у к |
простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — к |
ри <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>А |
Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и п |
но делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској п |
<p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадић |
другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указ |
на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само пови |
Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И оно |
ез свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша |
<p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </d |
— и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ живот |
до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Т |
то увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би |
ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p |
сне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појав |
равности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам |
и и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о! |
рође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем |
о.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с о |
била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — ш |
Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то д |
си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за |
ла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов да |
ћ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим |
тати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" |
има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водил |
год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с мас |
ка!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога м |
, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 ду |
а причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње |
доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезими |
повића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, к |
чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином ви |
сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет ка |
овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што бе |
а среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћер |
ајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова м |
{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих |
ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и |
p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава ј |
дај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа |
о, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онд |
Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се |
поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, б |
јо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жа |
иљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа |
а је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="13 |
анка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два |
интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Икон |
све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми ка |
је спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду |
је своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и |
} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Так |
нути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> |
е, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас по |
ј интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с коли |
>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и |
м многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глог |
ке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим |
ом судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то тр |
мо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново вра |
/p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не н |
је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака |
хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу. |
агрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у |
</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има п |
за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркв |
p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом |
.{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена п |
ре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресу |
нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио с |
ко се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> |
имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине |
не, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њег |
е душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пр |
ма потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о т |
прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и |
љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта |
повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два м |
ну, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p |
вољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кун |
сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог |
одавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, |
д се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на св |
кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као |
је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, |
адојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ |
, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио по |
етити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што |
а Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p |
} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори |
и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим у |
еће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене |
азумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом |
ва, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и |
ом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси с |
д је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </d |
видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он п |
ним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирал |
а река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се је |
кога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> < |
Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, д |
ут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и г |
дговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који с |
р се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И |
оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се |
а чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију |
?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као и |
stone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ |
ао кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне |
а и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то |
а и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црноб |
} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви га |
<p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима |
стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су вид |
ао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у со |
о што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поре |
ачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула ки |
ије могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S |
вљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом р |
што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богати |
оњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После |
, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старо |
ук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако н |
воје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја |
а још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са |
а те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико |
естрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш |
окојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много које |
онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свек |
ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога си |
та ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, чов |
лободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и т |
кве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса |
у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као ш |
на зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} |
ем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће |
гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о ком |
ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом о |
аћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} |
.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добије |
ети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спрем |
ила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете ан |
но и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како |
, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у д |
ете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мај |
, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје ј |
ад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а им |
о много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, зна |
и, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете м |
лика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па |
но отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни вид |
ега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим др |
S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину д |
рити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче сам |
и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="5 |
рово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на |
видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си |
ју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца сво |
ам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{ |
чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још ниј |
д кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много |
па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него ш |
а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа н |
душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а |
даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се мо |
наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а м |
моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче |
а имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне не |
е Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге |
.."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено |
нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћу |
дај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки |
ао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, б |
уг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега |
што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјо |
уката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад |
и људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место пос |
ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!... |
у, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ев |
о, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте |
и, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два |
из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмах |
сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p |
..“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву |
е, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не |
била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема |
ојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала |
шњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже. |
удо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мог |
у месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и |
, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, с |
ну, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први уст |
Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" / |
дсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, би |
беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зр |
ативши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских |
черао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините! |
де у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола мук |
ла да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притиски |
рећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити |
черас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му с |
Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта |
подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да |
ве...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге |
не."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на о |
басипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А |
си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина |
ом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одго |
Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!... |
релаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угље |
је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две д |
заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску |
ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве г |
} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S |
" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирис |
а.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утов |
и тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те вид |
се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбра |
пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, н |
и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом реше |
, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу |
p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p |
се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете |
нави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и |
хова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово ми |
ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како |
n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} К |
.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у |
.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широ |
атељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата |
о га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окре |
Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда го |
ћа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n=" |
<p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху п |
е моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је ср |
ј се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури с |
шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Уг |
и, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: дев |
Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогл |
одаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чи |
брадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, |
то је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тут |
/p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо л |
дском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати к |
ећ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезово |
шину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p |
} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико в |
моћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све |
Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад |
су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, м |
ар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн |
де Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, |
> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни руча |
обито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — у |
и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> |
зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи б |
нуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, |
ких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се м |
росци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао |
сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, |
ед совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n=" |
ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је бога |
" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју |
е целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину от |
некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упит |
{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним рана |
а после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што јед |
дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд |
ли кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казал |
пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то п |
о питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилн |
и су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а |
ад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с |
је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сим |
веку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доно |
{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно |
/p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задр |
да је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати |
куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице мој |
јде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n=" |
же и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом |
Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне см |
ла, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и |
их младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> |
те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи |
сла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога |
е молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Он |
е; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и |
азумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама |
орио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке |
масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пако |
и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Куст |
S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету б |
"81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђел |
е не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, |
о време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га |
опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је вел |
капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој сино |
очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и |
нути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb |
сет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, приј |
и ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна |
Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буд |
ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога М |
Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас |
а твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно |
о моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, је |
мо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо дв |
о у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове харт |
друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли |
{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, |
ме одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа ј |
опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили ни |
ксима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А |
и ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то до |
ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница |
ом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни |
тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико |
покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, он |
рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г |
Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пр |
ш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе |
зумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти ј |
добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од друг |
а неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим на |
век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу |
са идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло |
“</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље ре |
ретворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и т |
све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иш |
тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда по |
амо што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост |
ворим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила |
д имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати. |
...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Н |
ату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени |
че, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Им |
<p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек би |
и ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по не |
Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете жив |
се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим |
у ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки |
3" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а су |
...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити |
што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па |
, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Тв |
ао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.< |
наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза з |
Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митро |
родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински |
и шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брж |
и богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити |
е, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти ниса |
ство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови |
етна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа |
ећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све троша |
знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ј |
устити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цв |
а је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био |
се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома по |
верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече реша |
ога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“ |
с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад |
ни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је д |
а мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана и |
егове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску ду |
је си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти |
потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске ко |
јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</ |
и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене т |
То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви |
Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако |
па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражи |
мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка |
ћи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то |
</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмех |
е тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја |
е му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и ј |
еце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не с |
нос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како би |
знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног с |
и пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се де |
аги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у ов |
си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па п |
“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћ |
, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејак |
ни, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија |
су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се |
капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пр |
и него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео |
а се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета м |
p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и о |
/p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, |
посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чу |
ној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То |
ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n=" |
p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетан |
} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> ред |
не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одис |
агости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај ма |
етка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И |
тресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе в |
и и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ов |
кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да |
„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук уму |
ј чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће |
мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} |
што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!... |
да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се ра |
лији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> |
урио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око |
тињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно |
бу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато |
храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, та |
до од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звал |
и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни |
и и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забри |
ато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за |
за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете о |
отике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миро |
ећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем п |
лела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о А |
и се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p |
глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам |
ојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо дво |
покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не |
S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Нов |
дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која |
“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а |
а шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је.. |
и у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса д |
и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ ов |
ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p |
елијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоц |
у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРА |
акони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“< |
<milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, |
тао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Мор |
им гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавиде |
живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба весе |
ликана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једн |
ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, н |
е у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; |
<pb n="97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у |
и са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> |
тарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да |
аре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упит |
ато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздрагано |
<p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одго |
шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелиј |
мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, |
S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко ч |
ћ.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали до |
иш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене ту |
је Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви о |
у бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И |
о снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да ни |
} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Доб |
а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мич |
...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не |
е више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да |
его да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, |
епродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу |
И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупи |
твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било вр |
макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много |
у се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало. |
је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone u |
вила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а М |
ика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, удари |
ном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све |
т; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам призн |
еда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако де |
ати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални не |
pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока |
р одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред |
с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туг |
његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто ве |
ешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва доч |
“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поис |
“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је |
то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоћ |
у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, |
ло, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у |
ћи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има рав |
а.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девој |
огатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, што |
<p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док |
лих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса |
, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија |
чи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом сн |
, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано |
а пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја |
ту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило |
вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не м |
глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за |
у стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На |
зда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко че |
ме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подру |
осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она |
живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И јо |
у за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече |
ро да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, |
прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и |
о, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатство |
само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај |
ћати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на зе |
ад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже |
помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није |
> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, кој |
је, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p |
о: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, |
х хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у |
заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, |
то, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти в |
саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, пола |
ној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила. |
механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојн |
Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на |
са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице поко |
ну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n= |
жњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S |
варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн... |
за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом У |
и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљ |
неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из з |
интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је |
И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ уч |
сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> |
Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у вео |
равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре |
ду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласн |
n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састад |
ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се |
доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљ |
младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво |
речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш д |
е ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> |
штву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове. |
Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги |
Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто |
ан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина си |
S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе пове |
и, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао |
падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</ |
да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава |
а одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од |
дио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је о |
се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да к |
до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште ка |
рак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам |
ка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се н |
још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она |
тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до |
убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у т |
ре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам |
си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао |
обрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, |
а прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.< |
х нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; он |
ама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном зла |
авезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење за |
p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а |
моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и |
еровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S |
де, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега |
„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ј |
Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, |
нутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај т |
Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p> |
ош од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наш |
, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја |
не наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и при |
нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки |
а“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са |
ајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весел |
авало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права |
онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се |
олу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан |
ога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце |
љском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то |
ма добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њихови |
ло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p> |
прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дет |
ка; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p |
а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p |
вицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да |
се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој. |
се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драги |
гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" / |
оноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе свој |
нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, |
рист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога о |
д смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново |
угој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата с |
мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша |
мане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред з |
То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно |
, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" / |
има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијн |
твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца |
дговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа нема |
лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то |
таше:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он |
е, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, мог |
ом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максим |
а и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у простр |
ико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} |
рдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех. |
ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога насле |
ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једно |
Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> |
..</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду н |
S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{ |
ерине неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и как |
му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи |
осну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и теб |
нџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме |
er" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је у |
се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, |
одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p> |
утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а једа |
вило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга дон |
да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да с |
се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба њего |
е неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући |
нала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубит |
својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав |
казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <p |
х дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дир |
ањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> |
де се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно им |
ати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан |
ињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мот |
а веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдали |
стију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћа |
да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <p |
, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гл |
p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и |
све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху |
а и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се |
p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих |
25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их б |
ући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама по |
и проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно |
леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћат |
ога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као |
своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо |
више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, |
ту и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били ад |
јао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на св |
читељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и ка |
итаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" |
ете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћ |
полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пре |
Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће л |
ам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не о |
Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све с |
То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека среди |
с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим поче |
насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у чов |
е најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то не |
екра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> < |
а сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <p |
</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то ос |
> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, |
ихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам |
а, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић |
е нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„В |
мрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражил |
Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела |
кво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да |
е Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне |
свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад |
p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, |
је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се на |
би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би |
њу, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад |
: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може |
продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Ико |
просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино |
емимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ов |
и нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је јед |
осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зелено |
о у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, ју |
оже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше |
ема грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S |
ме <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме о |
" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нек |
о, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на |
нике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони н |
и ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само с |
Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„В |
бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за |
бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, |
а под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то |
прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом м |
ова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских тргов |
ијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, п |
дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуц |
једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и д |
Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и д |
и је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему |
ки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, |
дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу |
њама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљ |
следњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S |
ујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никак |
неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски с |
" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у св |
твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из |
ријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} |
иси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да д |
вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да |
у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио |
а положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за тв |
Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годин |
ам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па ј |
— и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да је |
то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n |
Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би с |
е је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча је |
увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда |
ан једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ |
суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио |
онкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић исп |
реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са < |
у његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални н |
ва посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још јед |
а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мр |
оме, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово |
ет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ва |
шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а све |
во као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим |
па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пу |
о уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке драж |
S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и |
, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није |
ије с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двој |
/> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек пост |
енкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота н |
о и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та |
дова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Икон |
ога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших же |
је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпе |
између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном |
рговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, шт |
веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Из |
рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник |
ошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} |
колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих |
о би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb |
последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без му |
е при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса |
може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћ |
а се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом |
гова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} |
ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим св |
олико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу свој |
ти према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и |
Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му д |
конија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле |
Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном |
ињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} |
ути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и |
ака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела |
видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме |
за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познаје |
ла права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао ра |
главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; според |
, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој |
мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно |
а их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом |
о ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њи |
им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чу |
ој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у |
мине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота |
па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његов |
ићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом ку |
ма Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима |
шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу. |
ој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ов |
ио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред ск |
и срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша |
азмотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде |
>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да |
аследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n |
ез нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављан |
А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћ |
свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би |
или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, до |
малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила ни |
ндашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одре |
ипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на о |
што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Так |
но мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбо |
ти," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих |
уђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да |
*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не вер |
олико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањ |
> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код љу |
, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и |
ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десно |
његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишт |
пик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је |
а Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова дво |
рити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна |
оме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак пр |
а сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} |
тац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији љу |
апљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа |
елу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића |
к; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба п |
у.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} |
петан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> |
од г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; |
цевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је |
ваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, |
бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p> |
сподњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће |
а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богат |
га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{ |
и о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство. |
просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, вер |
, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више |
види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је |
а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да |
говца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целоку |
рину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку |
воју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледа |
беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да вид |
аш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свек |
ем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне н |
к је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је пос |
оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} |
де, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мор |
{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у пл |
јнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички |
опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке |
p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!.. |
а оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на |
просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не з |
смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем |
н Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад |
у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> |
вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писм |
се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је ве |
вековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајд |
отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па с |
обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развита |
Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног зав |
каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до |
ој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, че |
теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће пој |
га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много сви |
номоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд |
а доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, |
смен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније П |
.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног |
м масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори ста |
ло главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше к |
S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, |
воме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Ико |
ан Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима |
момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка |
умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Лете |
е тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} |
.“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с |
д самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити.. |
у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат |
, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при |
пор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука |
атине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... |
Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, ка |
екари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљ |
обар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p |
нитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права |
ђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, с |
milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} |
о.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</ |
рну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је гру |
живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога |
нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, а |
е каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да |
е за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом |
заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> |
?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним |
</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен ц |
: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је |
части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао ниј |
/p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона |
: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; |
"130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког |
што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано р |
о њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црн |
/p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{ |
смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија т |
ездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски |
од накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жера |
ојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се је |
стала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд |
ег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете |
енити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с |
просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као |
а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она |
пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој |
ута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи у |
начило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један д |
ваца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.< |
то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, |
Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни с |
а, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p |
врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневе |
једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петрони |
ујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша |
измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оц |
томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док |
к има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути б |
ма свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Вели |
и: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање д |
"</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p |
етна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљога |
те, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски |
у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату |
десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђе |
ше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу |
оћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре |
ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о |
ош за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..." |
овца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама |
кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигра |
није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у |
но двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице |
им воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз п |
купљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, |
справе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађан |
богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њ |
, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине к |
јим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," р |
} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио ст |
и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „ |
ошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, |
атле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адво |
био два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара |
е, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је т |
као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је п |
ала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном в |
државам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судиј |
Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: у |
ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстов |
овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: |
зи или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћ |
сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан |
о тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Пер |
и, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак |
але.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају. |
ећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; |
утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити |
о свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки д |
ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чува |
ичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, п |
дар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом |
ало мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> < |
своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане от |
варић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка |
био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. св |
, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мр |
то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њи |
аову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одгов |
ариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, |
а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ј |
нка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону стра |
ка, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет ре |
расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна такв |
" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинил |
воме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за с |
нда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер |
Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра |
93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узи |
и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега д |
вљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој |
а мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти |
} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљ |
ћа, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ нат |
сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из п |
ворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби |
ати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша |
: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекињ |
...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми |
амо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао |
нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши |
закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, ве |
{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{ |
сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека |
алац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој |
а круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђел |
без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје |
најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава |
е покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шану |
људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису ди |
дила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, |
</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после |
беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, ш |
ца живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије |
оже.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још н |
ог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S |
све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких |
Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуни |
ј, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку |
оју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} |
угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створе |
м ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није до |
ављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудн |
сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог! |
, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — |
туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким |
S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе |
несе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено |
се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, |
милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти ј |
га, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај ба |
окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још |
беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све |
ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако |
војој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога н |
оже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београд |
> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се ра |
салном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћуј |
пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рек |
је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{ |
е свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету ос |
у нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, с |
шао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у ка |
рдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти |
то је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, к |
/p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога |
годарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и н |
...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„ |
у мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћ |
сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лу |
ласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук |
и.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко оти |
и смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући |
{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе |
<p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Кито |
сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="ch |
м Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били |
есара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, |
сти!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при из |
unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму |
себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле |
авао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на |
о је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међе |
адским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога |
а чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и са |
е велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S |
о могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет дод |
IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али |
estone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад |
„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах |
е нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он ј |
нај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где |
е један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> |
недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, |
ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где |
м.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла о |
с Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је б |
chapter" n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије при |
земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас св |
стина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапре |
чуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то |
ча-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће дод |
ватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога У |
о његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, о |
нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак |
Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен |
кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петрониј |
та још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину |
примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико |
и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с |
> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Ми |
наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше |
то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем о |
ими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде о |
она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђ |
ладожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „еле |
оје је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он |
али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да г |
ма судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше суви |
у нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиљ |
Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дет |
<milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпр |
e="chapter" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожали |
је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Л |
ам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бит |
им је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да м |
већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, а |
ати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући |
дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са с |
ђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко |
ође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а |
{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он |
з пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико |
је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој |
ица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, |
ња.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Каж |
смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалн |
ети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окрета |
.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге кућ |
е продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте |
/p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово ч |
з ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу |
о некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако |
...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја |
не, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо нар |
је шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су ради |
и, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говори |
" рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдала |
сто постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже посл |
нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га |
уће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p |
да.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, |
а ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство |
у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; а |
ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> < |
ећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта |
па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти б |
и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе |
а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести |
може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сим |
теља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су |
Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога ј |
аћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, |
гледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта |
трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не |
механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу меха |
је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео |
тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој ж |
варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за |
<p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савес |
мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека |
, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно стар |
>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој т |
осле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особ |
ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="5 |
>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто |
чи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше |
Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата |
дарио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо, |
бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук |
адских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици мо |
су, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и |
</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, сме |
а готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад |
као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и |
трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с |
оме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортир |
изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шал |
{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:< |
овчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она |
ћи, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како |
а био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Ма |
ка...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док вод |
нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, |
ад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они |
с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> < |
ити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} |
авили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, |
особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и |
стио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабра |
зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљ |
="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађ |
о милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити |
а једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гро |
ло и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:< |
ијатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, к |
{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој па |
ђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје пл |
ој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„ |
јим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Је |
ачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Ниса |
Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, |
ћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, |
као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. |
рио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, |
{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти с |
ова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој |
ва велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ј |
е сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати н |
па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не |
покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код |
ре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, те |
ије сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупа |
ности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p |
в заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „м |
еба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ приј |
о да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, б |
више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше |
ли шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњ |
ила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући њ |
ала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И |
..{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себ |
е, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити ми |
то људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од |
откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као ма |
дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p> |
еби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какв |
престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи |
, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; ј |
ним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да с |
или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш му |
није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј |
смехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућ |
и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, б |
материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и |
ога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла с |
што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, ил |
нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Мит |
„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:< |
<p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n |
а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га |
да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радој |
ду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учини |
њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпус |
свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговор |
а него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" |
а за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разг |
га клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} |
р се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... |
ујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћ |
.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо |
а погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ј |
мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју водени |
нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p |
д свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом |
упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“ |
се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је поч |
у око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изр |
твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањ |
лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је И |
итање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити |
Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало о |
е, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се вла |
наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше |
ене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе р |
, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека |
„овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, му |
агледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они з |
, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златно |
зника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задрж |
с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан дос |
е трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, он |
ци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Р |
ће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судо |
вно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за оног |
има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} При |
некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преобража |
што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура с |
д ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага тра |
радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и |
ар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам |
се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," река |
је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у сво |
ед самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје сув |
.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија |
ићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло |
, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро по |
и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мисли |
оја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни м |
ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити какв |
е пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвис |
а чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат |
.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Бож |
милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу |
е, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чу |
било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред с |
<milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове У |
оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једн |
ко ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома з |
а!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој ње |
ђи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда! |
а, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врат |
ију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окре |
ечи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе за |
твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби |
негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и не |
о беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још с |
— па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем пли |
ралац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја |
ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик |
шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од |
бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без |
акраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губе |
твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути |
ог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!... |
е:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет |
И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, |
јој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао ј |
које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да |
ма да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим |
Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И |
е то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што н |
р ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју во |
војка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, |
и се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном |
дати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> < |
ату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио т |
ала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа доб |
е овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Т |
ш и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати |
негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто |
ову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим по |
тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћат |
у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дуб |
етену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ра |
ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварит |
зи!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано |
; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — када |
ме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и |
„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока |
ни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совља |
пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследни |
ио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> < |
-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину д |
и опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да |
ијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да |
о уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> |
приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одрж |
увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p |
то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем |
т од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо |
вића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука н |
тељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и |
могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам |
на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из к |
жба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није |
" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали т |
ун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдс |
и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> |
Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, бо |
је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би |
је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философ |
порила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оно |
ом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најп |
била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се |
Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одју |
те, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја би |
>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други |
ће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му ми |
а бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се ви |
оше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази |
"9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брз |
<milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па |
смину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изј |
ез добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а је |
урмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, з |
је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p> |
то му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то |
ам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој |
.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је дру |
га из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога |
раже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га ј |
бије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па П |
еће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш по |
ете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих |
ога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре нек |
питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њ |
ио, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племен |
од мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бри |
х је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу |
уј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд дола |
још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, о |
у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су |
у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је блен |
тали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шт |
,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлиј |
радим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ов |
један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — |
тство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ |
буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се |
о као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Р |
ог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p> |
м, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколи |
о, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму |
живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положа |
„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни тол |
Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milesto |
, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се |
зговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богат |
пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова |
а да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клис |
р Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима |
</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хл |
ло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића. |
дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ј |
и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је |
} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не приста |
асалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка кли |
гло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> |
глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> |
крове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога с |
и.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <mi |
то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса |
заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — н |
е Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та о |
, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — к |
та.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пили |
екорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p |
ео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута |
к је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, |
ом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих |
Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право |
ко је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госп |
уставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јови |
И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она |
е у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у сво |
искивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} |
тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канц |
олима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн ш |
p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како |
рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за он |
је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на |
мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим |
за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме у |
трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, |
пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш |
во порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо ј |
о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То |
јствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њ |
ра маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани |
што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, |
Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мр |
га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," п |
јатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и |
е вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у |
а ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ј |
о исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и |
млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Мак |
<pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било |
а и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није |
шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну |
осле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у ко |
а оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на |
ани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила ру |
век од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и о |
т ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што т |
резао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богат |
једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чош |
смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи м |
дахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога ста |
вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна сед |
Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљ |
кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поно |
таде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, дост |
зговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленк |
дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса |
ко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, |
а забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод |
пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и цр |
беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добр |
оме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у коле |
избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно каж |
теника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Ма |
мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут к |
дела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скоч |
у испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје приј |
ио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори |
ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, т |
шије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колик |
онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило г |
вежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом зао |
риђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више ос |
Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отв |
рво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на у |
36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичаст |
ачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један б |
длучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и |
за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљ |
могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митров |
кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да |
—</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо |
ој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече: |
ју?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата |
речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беш |
одица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да ради |
је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он |
..{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже |
то се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива |
ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестан |
ко твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он |
ћа и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико с |
{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у све |
љеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госп |
добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Р |
лују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њих |
капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за |
тане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши |
је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у |
>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака |
којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога да |
њати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, |
о да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, ви |
поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослуш |
то јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири |
зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да |
а му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозби |
е палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кро |
{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се |
и дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ак |
ински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и |
о и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми |
риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје |
реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу саставља |
; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога |
ред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је ан |
је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела |
мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици |
пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди М |
ана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи ка |
пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Је |
њу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и |
свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свог |
не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откос |
на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина |
и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заис |
газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим ки |
есно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови ве |
шње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</ |
уге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови |
ана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и нев |
1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „ |
ледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз |
теновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је |
дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе сп |
ећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио је |
у, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снах |
а ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Икониј |
Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их |
.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се |
их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p> |
ина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је |
анку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу |
ари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и |
... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није м |
шити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћ |
ком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и |
угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша |
свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио ко |
после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево |
еду, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ни |
ање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} |
да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, |
отину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракит |
у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго за |
је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</ |
и је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима |
> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сах |
е опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад |
своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S |
ке свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеш |
сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је тама |
p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да |
да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде г |
свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по дев |
знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза ј |
удио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стара |
-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p> |
широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом п |
чи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар |
арочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена пес |
chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа прем |
ојми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо |
>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на бо |
олазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио |
њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p |
црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је бил |
и, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на свој |
ртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојн |
а и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном са |
ејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управ |
ко, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни он |
још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како |
укао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није зн |
ки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу |
дима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, |
: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="1 |
ни нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристаје |
је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отвор |
мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу |
, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац ду |
.{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има |
за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад |
на.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склон |
у, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао им |
ла са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а ост |
а као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та с |
обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да |
окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњег |
рљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос |
главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с б |
ини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични ж |
умња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," |
Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, приј |
богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Ша |
аравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних ш |
ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики |
да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да ка |
во, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђе |
аксим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" |
твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојк |
ђим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћ |
е.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне |
своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима су |
доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонил |
гао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у ве |
, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није мо |
one unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је б |
ака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна ов |
е, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе право |
е штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао |
ајотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила |
ter" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p |
а после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад удари |
чви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шаб |
е све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра |
/> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског осн |
тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> |
ило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} В |
} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ од |
оји се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица |
оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на |
се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на |
цу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е |
баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње! |
њег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мисл |
21" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, |
е.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се |
пита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува ст |
епе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb |
т неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" / |
где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом |
ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног У |
баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну т |
> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше |
> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и гус |
се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај |
ен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, ко |
ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу б |
крепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако |
а и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху |
о сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!... |
Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="20" /> |
Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са с |
ва се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђен |
уго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих о |
то веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„ |
ш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у |
о долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову |
ијатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћа |
ла два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, |
} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата |
ом своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин |
г Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је сам |
отокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја |
овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је ова |
иђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, прит |
ри за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој ка |
бац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, а |
р, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава |
е да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао цели |
лих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Бож |
дска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа |
љеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Ба |
чини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по т |
се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — |
трићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом |
овицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји шт |
упа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n=" |
власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се н |
ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несрет |
га сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанк |
је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div |
II</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба |
ујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то до |
да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је |
бљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само и |
пратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, |
а да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас |
тари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p |
Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она |
е би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто заглед |
} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и |
било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео д |
овно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској |
Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> |
почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пу |
зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.< |
аза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће |
S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и о |
ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, ј |
био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — |
и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупл |
и, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходни |
лемо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа. |
тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се |
онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весе |
удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде |
ну — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, жи |
своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, |
ојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <p |
се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“< |
е у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; з |
ко ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине |
и:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{ |
ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш вла |
Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што н |
вори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Ок |
је десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се |
де је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, |
ше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној по |
твом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њег |
сле, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на дла |
кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и о |
и осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, по |
ичице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} |
етном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ћ |
где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се |
е од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имањ |
ава људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — в |
равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу |
етке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокат |
како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с да |
ека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За т |
да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својо |
ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре изм |
о.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на |
онесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} |
p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса. |
ео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, |
угог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је |
ћа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што |
ћа, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се |
не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћато |
па кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од н |
дају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на стра |
/> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу |
их хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељ |
и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила г |
ћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју р |
боливе.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, |
а другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Стари |
> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише |
да, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Р |
тасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојл |
/p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на девет |
очекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправеда |
де за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb |
="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Пре |
што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се ок |
мере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном др |
ојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, |
и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше |
као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири зл |
жног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било т |
к је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где од |
ш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да |
да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је |
е овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, ниј |
своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, заду |
ким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вече |
да мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени о |
други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучног |
ње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора пр |
о не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, пре |
, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице |
гао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио |
вио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</ |
"*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Гал |
чка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испре |
уком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> |
> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што ниј |
, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи веч |
Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога |
ји је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом |
в онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као |
онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази. |
уката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћ |
„госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совља |
ешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, д |
а.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, |
ом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима |
е у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом држа |
га дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабач |
еља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака |
/> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ по |
е његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, |
<p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone |
ило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да |
чете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једн |
и Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину |
, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћу |
том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе |
unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} |
па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, ал |
; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева... |
ј половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела вели |
ежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи п |
„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемни |
и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, у |
нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га б |
покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одве |
а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта |
дјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред са |
ешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један |
свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у |
знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више |
а што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!. |
несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га |
а!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, |
ио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капе |
ксим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни п |
S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Б |
мазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „ |
обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После |
ој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Б |
а беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који ј |
у; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} |
згалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице от |
ти једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p |
о у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих наглед |
ме, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово пита |
/p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право... |
Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он |
иње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде |
де; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео |
на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре д |
вда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n |
ију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Мар |
олази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће |
на кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одист |
жје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> < |
равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> < |
јци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати г |
ти ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Н |
не бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивља |
ониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро на |
Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не би |
кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерал |
ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те в |
је матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, |
муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанк |
Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S |
рему!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохот |
pe="chapter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној |
pe="chapter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају |
> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенад |
љешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео |
ава круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђ |
Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колим |
не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има је |
и шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механ |
а другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се ук |
Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, |
одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су |
ли он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други |
јко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И он |
настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, д |
, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам син |
Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, |
unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту метод |
анку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p> |
га весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зел |
, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам син |
квом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p |
је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да |
у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго ош |
ој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, |
што ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обра |
е:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, то |
</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и при |
оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n=" |
а.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb |
ћа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, о |
Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него |
p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђе |
едем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нах |
т, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, са |
ne unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цв |
unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Об |
ашица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је |
е сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као |
У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> |
То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на к |
I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, н |
лаву Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукч |
сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни |
чише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи |
и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу др |
="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио |
а видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јаб |
лике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима |
мом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он не |
ећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S |
како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човек |
у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У оста |
>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков у |
воју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се |
Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се т |
ио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умр |
пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног |
ра.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се |
ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} |
и Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не мо |
е, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</ |
та да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</ |
овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па м |
евац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима |
а неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад |
„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека б |
њу, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дал |
ам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити т |
госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна |
уду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада |
ас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио. |
брада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан |
Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, однос |
један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толик |
види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав |
казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову |
есрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволок |
о се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у |
наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога пото |
љеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на о |
већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него |
> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат |
есто чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је о |
власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави |
е Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone unit="*" / |
лни заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="ch |
ити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога |
а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} |
радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочек |
дишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука |
гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његов |
сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљив |
ање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{ |
ако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац р |
нија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а |
еше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепо |
, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином до |
е, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само |
ао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p> |
ма су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати |
осно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме п |
во се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и |
ођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под |
додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да |
Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе насле |
Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју со |
речем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јо |
ну наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њеног |
диста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва |
м <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се |
да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар |
целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за |
ме Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије |
о једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S |
има Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за |
има Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми |
и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} |
то га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, |
ead> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у го |
облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце из |
ла је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском оби |
учељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и |
дина како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију |
ешио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца |
е: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што ни |
ше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“< |
Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S |
росио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би |
окосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од |
, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па |
збачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ват |
ли и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S |
ати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђ |
отив Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три сво |
" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђ |
з Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари.. |
но рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер |
као је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно |
, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>Н |
one unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња |
оније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згеб |
реда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> |
p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, |
— онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта с |
двезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{ |
му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, |
/> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на феде |
јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, д |
огме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; |
се.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису доп |
пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла в |
Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готов |
амо је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубок |
Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде |
кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и ад |
два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она неср |
певка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S |
Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је |
зрадио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И |
на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до |
</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рај |
; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто бу |
ти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ |
ачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то ј |
p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговара |
великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, |
ами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и ве |
што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рука |
кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда ид |
n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини |
ити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти |
е, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану |
покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука |
ду, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћ |
еше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате |
p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговор |
> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо |
матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, ве |
зненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан |
гатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред он |
о доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, ка |
ош частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа |
војим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог? |
веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Ч |
њ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с д |
вога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити |
ога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="10 |
Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд доне |
оглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не м |
уди из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући |
стати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и |
те, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онак |
вну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, |
ва и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њим |
— девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, ш |
ата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, |
и Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана усед |
а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“ |
<p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„ |
га: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце |
а имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица |
— цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвита |
кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шт |
у самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, |
екака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен а |
је — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а је |
— прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад ни |
Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће |
за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно ра |
.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се разми |
ћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком |
ика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> |
се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно друг |
ј речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} |
гу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена |
има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдс |
ог ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелиј |
оче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага |
..{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb n=" |
апија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални |
благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља |
ука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како |
пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје |
и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата |
идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследни |
{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у |
авнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи |
суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесе |
суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, п |
суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„ |
а је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћу |
не ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи н |
олио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом |
броти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово сво |
ова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им |
Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да |
ове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извес |
а само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капета |
страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра с |
га ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рек |
ново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два |
настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити љу |
и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, к |
Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја прола |
“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фиш |
и не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад |
живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској г |
рилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре |
ужило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животво |
е Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше |
у се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за |
де сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да с |
из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} |
ће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво ш |
ле, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме |
и ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одб |
ки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: ист |
граде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђел |
мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац. |
е на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без друго |
траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па |
јичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку деба |
долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} |
ома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља |
ује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда |
д му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву п |
све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима м |
ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се |
при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали |
гатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџик |
врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а пра |
али...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту |
ах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа |
се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се д |
а изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је |
а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, |
аса ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Бог |
се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака к |
о је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, д |
н, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који |
p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу |
хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самрт |
по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је |
ете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем кој |
до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но шт |
с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јови |
нам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у р |
*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако ист |
<p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n= |
нас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, |
ојом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окрет |
мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ов |
и све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавн |
рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — л |
, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, |
, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете |
злази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> |
екад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и нас |
је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш |
ају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, |
опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам год |
ни абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде б |
с своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није к |
а је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а о |
дише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад |
у да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у |
јој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ј |
д Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред |
или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изв |
Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио |
е, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, |
пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, |
је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је |
ведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„ |
и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само |
суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из |
г’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај да |
а нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти |
великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће |
шала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој |
дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих х |
S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спо |
ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би запо |
воју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како |
права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Ради |
" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаћ |
сретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где |
пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо ст |
ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац |
Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити н |
кону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је |
ани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мрт |
улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p> |
и кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отиш |
Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су |
ћ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово прост |
његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице же |
прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју п |
но имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по том |
, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S |
е твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и м |
>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то зак |
ша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу |
а неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S |
, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да то |
в одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово |
ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Си |
То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме |
гљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <di |
а, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша н |
ице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си |
ам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљ |
ам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само су |
ушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:< |
им па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она пршт |
ан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе п |
а ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, |
ље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греш |
, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има |
ина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од нек |
мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да трг |
и ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> |
свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне к |
после, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, |
ог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, |
> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћ |
им.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа |
то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то |
ни кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло. |
t="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему |
>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за |
/p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> |
p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да п |
своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> < |
м адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, г |
..{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства |
к погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знат |
оба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога |
Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у пи |
мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш |
крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш сам |
ја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да |
ажио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци уз |
гуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, |
Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и ка |
салним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја дв |
а спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата на |
а беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли |
је на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања |
масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијогл |
а мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од леско |
ве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:< |
тави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче р |
{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се м |
три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: пре |
у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> |
свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална |
новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положи |
ог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерт |
лном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгод |
ема томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И |
а ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p |
pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљеш |
сма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> |
н је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмр |
је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} |
вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречи |
дску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, |
сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p |
“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право |
оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала |
ио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milesto |
из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам ка |
да-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> |
ам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из оног |
то ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова д |
веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало |
о, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.< |
уго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламен |
весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зај |
беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То ј |
сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</ |
кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била |
и <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не д |
пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме уда |
енђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Ма |
е Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку н |
поведа кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђ |
Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} |
собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све |
, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; |
погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!.. |
и.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економиј |
а покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми |
и товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико ни |
и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она прист |
аде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ по |
и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо |
поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се по |
дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p> |
, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и |
мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, м |
чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било св |
јеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а ка |
ње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око велик |
редите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито им |
ога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о |
унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свеште |
а киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chap |
и изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S |
де указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзира |
од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адв |
м Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страж |
рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то ј |
и Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угље |
у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> |
за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва с |
а се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из сво |
ретресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је |
,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео |
one unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци |
госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или ј |
га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или б |
еше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за др |
онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прил |
ца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме |
шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} |
го, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе |
пет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који ј |
.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, при |
човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко у |
кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згле |
Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија |
p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој пр |
<p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, к |
И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да дод |
> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега одно |
о врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она |
није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне |
га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу |
но друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а |
, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети |
ад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n |
n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не мо |
ад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове с |
оду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме а |
ом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још виш |
иви живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кућ |
и, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас сви |
ио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај |
нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука |
овач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у |
ајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, о |
ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћ |
богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове |
Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дос |
моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греш |
је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а |
{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ов |
ости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живот |
многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се |
е.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све ј |
м расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што от |
ица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Мак |
под ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо |
атнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као тр |
попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се вид |
, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са свој |
купоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, и |
— „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вече |
Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дет |
ховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће так |
и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и сво |
дост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би |
у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и |
м њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у груди |
— куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку им |
ећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна |
ану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, и |
аксим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је |
о, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <div type="c |
у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> |
па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има н |
му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, |
још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p |
гу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме |
А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али ј |
ку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку |
мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p |
<p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојл |
ашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда |
пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радо |
и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Р |
ретвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који. |
аксима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју |
Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што са |
," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет р |
ма у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се уве |
е Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у л |
бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они с |
угог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију |
ва од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара |
Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би до |
сим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном река |
о је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — с |
жну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p |
аопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се про |
осластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремс |
читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен ра |
..{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} К |
а су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.< |
да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, к |
<p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем |
већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно |
о ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не на |
лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" |
едан подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста ма |
више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квит |
S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим вла |
вала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си |
ли њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, |
је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочек |
и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја |
реко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први |
атељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> |
ачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад |
епоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка |
оју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако им |
е деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — дод |
још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а го |
и, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не мо |
они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p> |
идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице |
олетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу |
раше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} |
д у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати |
та дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше д |
и некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвуче |
зила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак |
S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што м |
ливе.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а |
набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и пр |
дведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам сил |
по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око |
, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар с |
и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} Посл |
јас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су |
ин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чи |
тењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он з |
<p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <mileston |
кчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радос |
.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже заб |
редина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у |
{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца с |
една, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве коб |
у општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти м |
ереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и њег |
мам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту љу |
уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечера |
и повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он д |
ћи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Т |
ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене м |
ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, а |
суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чу |
глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота |
и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити |
а драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема |
А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ |
!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и в |
ним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши |
и јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p |
слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, м |
џије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, коли |
ац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на |
и парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угље |
народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <mil |
ознаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука |
ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, |
{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу шт |
гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубин |
главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прош |
ла му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи |
е даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера инт |
вори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства неср |
бари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије в |
Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се |
дном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јун |
дан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то |
е узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога дру |
да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чув |
ом.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио св |
нук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и |
је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S |
писку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Досит |
ијатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде |
ажити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камен |
перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо матер |
ом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"< |
јка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истер |
све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племени |
обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10 |
ења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми к |
Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих |
„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по он |
> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа |
агих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита бора |
n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала из |
у дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ј |
рана шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се доб |
ше, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема? |
идан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамн |
једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>А |
, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање |
м Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другог |
lestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју |
шу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео к |
векра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога о |
ница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова |
а бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{ |
за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, с |
.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Ан |
ова, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелиј |
суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу |
проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је не |
ожеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отиша |
<milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како ј |
хову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>О |
> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 динар</p> </div> </front> <body> <pb n="II" /> < |
ло, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тра |
разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један опш |
си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело |
његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и з |
у покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> |
мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, |
истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мит |
ецу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А ка |
г, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако ј |
ан!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone un |
вога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта в |
палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним крово |
не, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одгов |
а двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од он |
атио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу |
г не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прас |
и и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружб |
знан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну ока |
а и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је |
често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио зн |
{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то |
алије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> |
ирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековеч |
8" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицва |
ократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и |
стоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да с |
ност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, б |
Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад |
/p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мач |
Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О |
као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, |
ом обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њ |
е било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. п |
т у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, н |
мски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то |
твовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њих |
опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад ј |
ошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст |
у само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{ |
ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и друг |
да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока |
дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још |
појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита |
ике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала |
својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:< |
да Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме |
ешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е |
вој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код |
из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</ |
алазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни |
p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову д |
је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва |
ах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо не |
то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!... |
је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," |
/> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девој |
оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове |
Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате насл |
с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокеши |
не, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, с |
ужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину |
Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим лив |
/p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радој |
састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{ |
по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l> |
о у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му |
нодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали |
дно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је п |
ју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп |
оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде св |
аволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз проз |
што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!... |
И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за веч |
је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми позна |
јко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chap |
{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она |
као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жес |
елија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, ко |
омалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти |
у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште |
а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљуб |
рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> |
.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за вр |
по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојк |
„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми |
b n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што би |
>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Ч |
е у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гост |
почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам |
ће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зе |
наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за |
су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околн |
едао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе п |
већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, |
о је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и д |
е имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јерот |
божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша |
, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство |
ов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и м |
да, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету вид |
другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога |
не на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и б |
еде.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> |
једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему |
у да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а з |
је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно ли |
чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које |
амо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изн |
вљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није ч |
ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „с |
кав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа |
за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвока |
кивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} За |
и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађ |
а Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две |
>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим д |
је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините |
— све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се д |
е састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а |
сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао |
ој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим пра |
лету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, |
, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} |
ца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и разв |
и сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — он |
о где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада |
рак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са фед |
куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљ |
а сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да |
треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката |
у му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и |
да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остад |
ешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла |
а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хт |
ту веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глав |
а, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај ле |
ећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, |
ио што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — ни |
у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га |
та, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мис |
иће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А |
има.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од г |
о је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ |
било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар |
атељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Во |
е јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме См |
<p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у ма |
добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га |
о, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора матори |
ви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једн |
у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре |
најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од |
да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто |
бока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рек |
је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пр |
х свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капета |
екати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана |
Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> < |
а све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благод |
није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особит |
и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детет |
кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио |
ња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једн |
, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и п |
!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужнос |
еше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свог |
ву.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изв |
ће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао ку |
осле Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви б |
Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, он |
и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дук |
м ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и |
олео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман |
ји се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, |
аву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка. |
на реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb |
а је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да |
његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и пам |
мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као у |
о?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златн |
е хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Ико |
овиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као |
но плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога о |
ић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник и |
двоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја |
о одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} |
муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом |
а видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И т |
ћ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.< |
кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је из |
у барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!... |
овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, |
доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је |
поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћа |
<title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја |
више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово |
су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појед |
зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње сво |
але.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишт |
торију, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна |
правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију корист |
ики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ови |
а здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се зап |
.{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као |
кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале о |
иста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} |
у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и по |
ј све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих је |
кав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} З |
емачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} |
Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом с |
, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је |
ане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <mi |
одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио |
есеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда с |
ка наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је до |
чеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се |
упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отреси |
рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљ |
га унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остал |
Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> |
ку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Р |
Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је т |
но, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да пред |
ур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трг |
е.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад шт |
<p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га |
екад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се |
> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет |
е на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалн |
онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живот |
ога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} |
> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рај |
} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац м |
та сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> |
{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао ме |
="III" /> <div type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, |
> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушн |
отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник |
ица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак |
} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-д |
сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, теш |
тајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} |
њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици пр |
им тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још |
младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, |
лавнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала |
радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипа |
т, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог У |
стале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта он |
аци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрс |
p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, кој |
д је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да с |
{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне н |
ског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права |
е само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила |
ученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које им |
..{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светски |
чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском |
м државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, |
ња, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а о |
ине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ог |
пници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Л |
ики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадр |
м роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а ка |
седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са д |
совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p |
терина, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако |
а лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Март |
ела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, |
да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Посл |
ш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим |
О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а |
јеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћу |
ој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам |
Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 |
којни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегени |
ступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима |
знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о то |
арога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, |
г.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестр |
} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им би |
, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„При |
би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ј |
су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу с |
доше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</ |
није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака |
ивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га ни |
те масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ћ |
ање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и |
“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али |
су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="7 |
S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радо |
свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама |
г Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То с |
,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} О |
је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb |
винче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, |
о-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тоб |
p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додал |
клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове об |
p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство сам |
тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, |
p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч |
какве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац каза |
дети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да в |
а нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину на |
е.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који |
али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „в |
ало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата г |
то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се с |
/p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају сел |
те опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ по |
а Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„ |
.{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па дол |
сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу р |
новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ |
у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер |
p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи њего |
Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мр |
од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразу |
у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мач |
о.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, |
трпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још уз |
, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове |
код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу по |
а заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ |
иде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де |
сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред |
шницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Ш |
дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачки |
љеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„ |
кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха У |
ан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китог |
имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепо |
е Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, |
но од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови вели |
а уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невес |
И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да пр |
после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио |
и толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт |
нда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S |
ата обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћат |
а.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцер |
а средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква п |
ша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека |
нати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} |
ва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Уг |
и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механо |
својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гаш |
купила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би |
ој пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши зако |
Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац |
ката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се |
елије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" |
али ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која |
њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!.. |
„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} П |
ти и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, д |
сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, |
<p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почи |
едаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богм |
леда као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчан |
ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се |
азва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку |
ика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад |
кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његов |
нда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми |
као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све |
у врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p |
им Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, гл |
лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица сам |
коније, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Икон |
" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По л |
Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два госп |
нђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има |
и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Забла |
ић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све з |
џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механ |
. „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми |
ог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је б |
ук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих |
и „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Ма |
кине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свињ |
у ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p> |
он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких сви |
дине и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о т |
Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта |
ила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једн |
м хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <p |
е лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је в |
35" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После |
Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вам |
„Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продуж |
ан она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То |
механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је |
и ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би д |
а.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледа |
Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра глав |
.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ д |
на су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођ |
рквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било |
м унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и в |
а поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком пок |
ута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим |
име," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину из |
рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно |
, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као сво |
интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <m |
и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу довед |
етовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о преч |
са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила |
„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се п |
ља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу |
Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, |
ео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају |
ца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n= |
о сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече д |
n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То |
, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S |
е се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову |
ога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете |
губило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија бе |
не, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учин |
сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим гол |
ова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави |
" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, |
>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине |
— умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после |
гатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угље |
анин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћук |
ачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је з |
ди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим об |
, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од м |
а!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за т |
мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигош |
ј срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стоји |
ивот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног де |
лико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досад |
примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масал |
није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевид |
“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће |
та ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, сл |
латки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој |
ри ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај |
о у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се |
ко није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{ |
е страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза |
еницу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</ |
ад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да |
бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за пр |
ао да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, о |
ет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и |
!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био |
ласт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, |
за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје бла |
есели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај |
ем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни |
екам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој |
ј пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — св |
јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко из |
теи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљ |
суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро по |
ио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си ов |
а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све по |
пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи |
нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не изл |
, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прсн |
те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде |
n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — дев |
се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде свет |
ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па посл |
га!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак ист |
> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто разв |
ка нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђу |
ице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — |
аш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи пр |
е друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе |
вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p |
ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад |
<p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћу |
им!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — она |
вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> мн |
Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша |
у сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао |
узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суд |
а треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ |
оди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле |
дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, ил |
а одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако м |
а то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детет |
интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и |
ебе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.< |
Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се |
у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухва |
ут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „ |
кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само за |
њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу |
n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, |
е треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад тргова |
S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и |
gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> |
ци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, |
Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} П |
у главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лека |
а би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Сов |
Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако ј |
марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на деб |
еко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је бри |
г стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици |
штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.< |
последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није |
"*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, ш |
итогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда њ |
те водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем стар |
м, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па с |
дан мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати |
еце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата |
то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" |
То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и |
љке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Икони |
/p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлад |
аслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком |
у оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} П |
асмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за |
адих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком ун |
есудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је пра |
што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручниц |
таша талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу |
ај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркават |
рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И о |
као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отер |
, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћ |
итањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично |
есто чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: |
Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш |
а Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком |
На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчад |
ереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка п |
м дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благослово |
утоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку |
S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи |
да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири син |
ру Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко |
гљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја д |
Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било |
љешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n=" |
тоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијуга |
— давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за |
ви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је |
и, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, |
у, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <p |
њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њ |
о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу с |
онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је изра |
поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, стани |
мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, |
а оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови др |
док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га |
лушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> < |
женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема М |
себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава |
стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се је |
, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш |
{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била мо |
аксима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог з |
било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све од |
<p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско бла |
претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „к |
ознала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша |
ећ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па |
у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих по |
бове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ов |
но бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје бл |
није, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што |
моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбац |
азао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да док |
ле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту с |
Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капета |
шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да с |
угачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на зе |
чини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на з |
а, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> < |
дице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, к |
кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дот |
ти свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких |
а не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи в |
а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао |
>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не |
Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви јо |
ајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћ |
рави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Д |
} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не изла |
одно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начис |
и у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце ис |
повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадал |
ните!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопа |
оју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па тв |
деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога м |
завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу |
це моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!.. |
ити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални м |
и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то |
ова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да |
кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у |
>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види ш |
мицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што |
бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одист |
јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину ј |
д би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело ве |
је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Ди |
а Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћа |
исман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а |
е Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мот |
озна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко св |
chapter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу |
шка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа с |
Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="* |
ри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам |
а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, п |
кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би с |
еразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, |
својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решенош |
, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства по |
едајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока |
} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији |
и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, с |
јла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао о |
у једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ |
с, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да бл |
и према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. |
а Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охла |
ао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је О |
S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окрећ |
<p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој |
вога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, ок |
>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и |
јни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, |
а он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} |
Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет ожив |
као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S |
а, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што |
му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али |
ти у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта |
/> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коња |
е господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Ико |
ића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена |
и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегат |
</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио с |
у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благос |
али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема |
младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а |
твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће.. |
те, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Н |
је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, |
и опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што |
ни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследниц |
овориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" |
велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Пи |
ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других |
ила потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу |
/p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} З |
овчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао |
оје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени |
?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац та |
сам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> |
е, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом |
, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Мак |
} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане |
вовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико |
другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, |
та је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, ш |
елима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом кр |
вљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почет |
немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је |
својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, живот |
азда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Икони |
Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов |
е и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку |
то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ће |
, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то н |
Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масалн |
у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се |
“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Бог |
каже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преоб |
и за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да |
све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао ка |
је.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и се |
репа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Об |
и, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milesto |
Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду н |
:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"< |
се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог ј |
Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у жи |
n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Сава |
не капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна в |
ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} |
ре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, бо |
за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџа |
и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињ |
сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског |
оводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</ |
да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа да |
се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах се |