љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта |
живам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није |
S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> < |
и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Ш |
а? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам д |
иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко |
’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} |
х дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> < |
ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана |
ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели |
па друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам |
други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговор |
јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} |
нити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лече |
.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце |
ни.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега |
Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово ра |
м о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже глав |
смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше да |
а честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекциј |
њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упит |
љу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта р |
тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лиц |
S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напиш |
ка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, т |
део близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима |
сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, к |
спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, н |
ој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Уч |
с.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му |
те прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није |
лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у с |
сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ј |
и, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам с |
у.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуд |
Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о дома |
p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против |
одне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се ств |
ам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу ник |
це бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к |
p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој гов |
све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{ |
!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајн |
} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле |
Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— |
лица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говор |
ва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он н |
непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој |
, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их |
p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} |
а тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја |
д ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певај |
о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим |
а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим с |
не и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и |
те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко |
били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, х |
и, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} |
хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сум |
егов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Мили |
су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве ж |
а; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе |
боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и |
и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лиц |
орају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, ш |
адежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне |
је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Зна |
аклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава о |
ко!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Мили |
, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} |
и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите с |
едном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости ил |
у ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јо |
аједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено. |
се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал |
н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и ум |
/p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> < |
н.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био р |
могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb |
је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S |
ам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док ж |
увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инс |
} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица |
еку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славк |
остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb |
д узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} |
међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И |
>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— |
о за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле |
вала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта |
е врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног да |
сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми |
речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би |
ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтичн |
погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном с |
грајмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га |
} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на ње |
кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} |
ах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на |
несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вр |
д се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и |
олико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је к |
b n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— |
> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као |
злаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се |
има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, ко |
о је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, |
ти натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху |
ењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за |
ена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не вол |
плина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином |
ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова го |
ена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уст |
иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? р |
твар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте вр |
би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло д |
ужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и |
лестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која |
сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} О |
причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног в |
е у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити |
ле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но |
ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам. |
р пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама н |
у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад |
.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— |
ати — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о ше |
вамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} О |
је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на |
озив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим |
S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је леп |
Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас |
а главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има |
омисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно с |
некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљуб |
<p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! м |
!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела би |
n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плаш |
би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још |
екада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете с |
ој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати |
ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ни |
тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за ш |
се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! |
а жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразован |
у!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам с |
е и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година |
л’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, к |
p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други |
не!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта с |
е чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; бр |
а у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази |
је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</ |
хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно з |
, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуо |
то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и |
си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> < |
би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би |
била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене |
емена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} |
срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>О |
ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, ка |
а.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о ве |
</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла |
/p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је би |
ло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор ј |
лизу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити |
<p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момч |
, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То |
велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљу |
лавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање |
ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?< |
ћутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је да |
</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ј |
Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина |
мназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књи |
руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p |
а!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Је |
е гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p |
би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде доби |
.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу |
а, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — до |
од њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</ |
синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> < |
о, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Теб |
ве бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те |
ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни |
Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак |
/p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте до |
пао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете |
о! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се. |
глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не |
на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак |
ица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево ов |
— брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете ч |
рнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу с |
у и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар |
Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{ |
.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — |
трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све |
> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо |
и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разго |
његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ н |
астужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од ње |
колности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту |
2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несре |
ља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка ж |
S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор |
ебо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милин |
очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> |
лом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере |
чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милија |
танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="3 |
евају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра ј |
{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом |
ну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему с |
но, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресуди |
а и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно |
иже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{ |
много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, он |
S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! |
ме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује |
мио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд о |
ије зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та |
на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div |
ио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ир |
се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста |
здан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опа |
но, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавнико |
не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е |
{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се |
размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се |
.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку к |
S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тих |
ом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантура |
у, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробниц |
много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад |
о! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћуте |
деја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „г |
ти и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, |
церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S |
ре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем |
— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да |
у мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с друг |
ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам |
и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— |
сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми ом |
њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану јед |
да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви |
поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све н |
ерет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а |
м кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу |
а ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, от |
грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и |
сутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на |
хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. |
ршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови рич |
ама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се с |
} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад т |
бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које ј |
о.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премиш |
анском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — |
ринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> |
а, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ј |
нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} |
ма, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта |
чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда од |
не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и |
амо!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих |
ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на п |
ристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{ |
с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио |
тегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се |
Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казат |
што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љу |
S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја же |
> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило |
напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и к |
дједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима. |
мо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сет |
к па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући |
он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да |
ко је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао ј |
ј соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столиц |
еби — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској тре |
n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p> |
је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су на |
ио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> < |
иједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не |
!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! |
Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гле |
рукчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће шт |
S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет дола |
скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} |
добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим |
нтелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњив |
њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо го |
о догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је а |
је.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да |
а не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је д |
стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лев |
да се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које ода |
њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, |
је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале |
шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам |
о је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као му |
руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздр |
} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да уве |
ци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордо |
ет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете |
сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви |
лик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало |
ворио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и |
ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело. |
днако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна ј |
Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p |
наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у с |
размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} |
се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не |
о! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако |
/p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави |
нственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали |
ем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш |
нате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се ша |
> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{ |
ћи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</ |
љати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће |
пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек по |
филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то |
е су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде |
ани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{ |
е ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не |
тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ни |
у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, о |
видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини |
с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он |
р ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам свој |
реба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја |
о свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{ |
и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанств |
аз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично |
ји, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и и |
ет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчиц |
еговом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млат |
Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих |
си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Виш |
ти човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу |
!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица |
једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новча |
> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад |
мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испра |
олности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, |
а те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p |
.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је св |
и.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала |
от црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} К |
идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</ |
том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих триц |
данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, |
но једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно |
к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценил |
ла о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да |
етао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао |
аље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мисли |
свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само и |
, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на |
њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од |
уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја |
да у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и од |
ш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S |
драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да зн |
речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем зби |
је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш д |
ту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а |
оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо |
ек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, д |
је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гл |
„имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред |
Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узви |
Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано |
је душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ван |
ђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње с |
те да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право |
Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госп |
њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у с |
д очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се |
дставити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и |
ворови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима |
да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће |
дети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће |
о главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p |
иментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то |
е, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам |
„Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао про |
"2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој ду |
би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} |
ве свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се |
м ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав у |
ње нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и |
њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво по |
мо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! |
он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а |
ица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Ко |
облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обуче |
милије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет |
, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз п |
— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мал |
тац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у пант |
гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша |
е тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре С |
и, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа |
Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви |
јати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се |
ава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! рад |
.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љуб |
о идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо с |
то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти |
ц одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчи |
едном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном ма |
Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и |
p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.< |
ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да |
м, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! по |
ајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Че |
се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио така |
! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките |
— биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њом |
го вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа |
бразоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне |
ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у |
да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за |
е не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двој |
Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа- |
, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам |
двиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хт |
одине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то |
је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, |
{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку |
сматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притис |
ој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гл |
оглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе ј |
а је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њеж |
у објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, кој |
Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није |
леда кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и там |
нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки ра |
ка срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва |
аку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиж |
си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се ма |
и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком до |
о тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа прот |
смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли |
Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем |
шта.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пр |
налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За |
е одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.< |
Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се см |
се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се св |
м те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} |
о урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном пр |
а се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раз |
о главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три п |
мо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједн |
е то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си |
илана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</ |
били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један |
он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљ |
уго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаш |
велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све ви |
да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <p |
о с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шт |
свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и њ |
озантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто чо |
ента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? |
ога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све |
о највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као ш |
а грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти |
ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче с |
х, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик! |
је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми за |
спод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи... |
јем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p> |
една крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако |
ножина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицир |
ан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као |
то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понаш |
ада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као |
ични мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад п |
по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у |
речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о све |
на га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, |
т ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, |
о је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући |
ије оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да т |
удућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али |
лике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу |
ко у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и об |
о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да вид |
отив љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене |
јекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још |
мер!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами н |
паде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што |
као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи |
ех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и |
Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> |
учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред њего |
{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљ |
та.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невин |
ди по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, о |
ве је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он |
зверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, |
и он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, |
замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и св |
у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога м |
ва <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но |
д ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој. |
{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те ј |
асти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — |
не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћути |
Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и |
остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— |
славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога |
није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било у |
е да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије |
ставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у |
рећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, |
нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тл |
а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p |
ити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет |
скости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари |
туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво г |
ји у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме с |
артије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи по |
би, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изр |
ка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта |
S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај! |
олико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао |
саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и |
акој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била и |
овољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се |
е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, |
S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила |
.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, |
е.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер |
о забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „ни |
азумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не |
ке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав с |
д мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта л |
олела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пу |
воту.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике поб |
еко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су |
ица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— |
е мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Ко |
правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувени |
ме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p |
.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћет |
нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек т |
а далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура нап |
пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људс |
њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да |
слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су |
е се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из св |
стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред |
>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво. |
враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} О |
знање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовањ |
} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у |
сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћи |
<p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши мер |
прави никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло |
с разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, |
пет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бо |
наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви |
лила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави је |
ивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> |
{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућнос |
} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикециј |
а сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Н |
лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе |
од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — зн |
де ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад |
штво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још |
ред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} |
>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се мо |
куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ |
а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ там |
се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, |
пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не |
p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> |
у.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине! |
95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> < |
муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њ |
у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је би |
дом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави |
сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73 |
лад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и |
о.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава |
Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а забор |
дан гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и |
њи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p |
а!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми |
талица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с |
руштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, |
е ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се дан |
аше се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вам |
изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Сла |
о!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац пре |
све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудос |
тио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван |
и ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити |
{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — |
и ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном чове |
ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси |
ђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говора |
ече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта р |
, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се |
S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што у |
докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац |
<p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и глед |
, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — за |
јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим такво |
насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „ |
/p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не б |
ко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја н |
чију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само пре |
ли.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће |
>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n= |
имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једно |
</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчин |
адаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети. |
и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди м |
да ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{ |
кну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је са |
дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мал |
оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— З |
лем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш |
е опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И |
ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчат |
таше сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xm |
S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на |
природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, |
з краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4. |
његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва ти |
> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је |
крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако |
објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у к |
:id="SRP19023_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним а |
2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавн |
један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта |
Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам |
на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која |
ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— |
Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече дос |
<p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одоб |
и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <p |
је да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.< |
>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док см |
<p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к ње |
погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако му |
едом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно мест |
немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ |
S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира. |
како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице |
Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце |
да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за о |
питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле |
еби Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њ |
зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас |
врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> |
т држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} |
част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то |
p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила |
ше његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — из |
мо он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он |
} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit=" |
едар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, |
се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> < |
рацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе |
{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Ми |
а лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изаш |
и — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања |
оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} |
чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњ |
се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће на |
— мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У |
јати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није |
отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начис |
мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи |
гао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради об |
ни.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли он |
нате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензио |
на свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам б |
се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n= |
ци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се |
и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — в |
де бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и |
мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико бо |
кну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао нар |
<p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на |
ју цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим |
ј ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз с |
} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Сл |
је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Ус |
да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} |
Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута |
он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу ж |
о ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог |
слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} |
на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа. |
пита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију |
рен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, ал |
до је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причал |
ахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате |
оспођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, |
јахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узви |
шој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки |
<pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само |
ене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо н |
обро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Н |
и казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако н |
плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад |
ике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као сре |
преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједн |
ека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је ро |
и у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта |
и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претерив |
ају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је |
огледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли с |
>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, к |
цу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли |
.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке |
а.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ак |
а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <d |
иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да |
ала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он о |
е прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код њ |
Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> |
проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда |
леш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злат |
РЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска |
кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на кана |
сталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> |
влачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, |
чи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и та |
з љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као |
ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> |
а челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, |
о да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} |
о отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и д |
у, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се вр |
p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славк |
{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад |
зе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{ |
„генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљај |
епа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као |
Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак |
изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и к |
а бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах |
ама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тиш |
н се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње |
њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут |
кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и п |
е и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто ви |
ди Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље |
Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо |
та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде |
ренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано ве |
ада ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилик |
ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жен |
е сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште |
и!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} И |
p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал |
во — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести |
је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је |
ас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, |
потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p |
мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.< |
а опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Стра |
о га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! |
си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — |
акој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Мили |
дног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради ба |
и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} |
врду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, |
имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о д |
е ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе |
гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.< |
можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан п |
а незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> |
ењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залу |
х ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то ј |
ере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па д |
едео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само |
кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао |
с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није ми |
боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он у |
ате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човек |
био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није в |
— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то |
престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — |
а управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, ле |
има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав м |
им, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љу |
знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p |
м, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је ц |
дела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на |
сно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{ |
а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа |
ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти т |
аког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{ |
охола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах |
едино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! п |
и онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S |
ница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном |
рце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не вид |
асица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила |
/> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало |
о; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — |
и могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дош |
а је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Зас |
ем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је На |
ио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја с |
та ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да |
, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је и |
намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Мо |
ује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој |
да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Слав |
биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у |
о.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су кон |
их се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела напада |
амо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је н |
де вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод |
ступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. иг |
он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</ |
е земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно њ |
аче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне |
Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поч |
е је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и |
у је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипа |
лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, д |
растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику |
венство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, офици |
последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ |
задан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа ч |
и код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Је |
>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те так |
м могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојо |
то би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, је |
амисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на бреж |
да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматра |
.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S |
е не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти с |
видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је и |
и: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилд |
и?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, |
ше, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друш |
ала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка |
огао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> < |
га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала |
ет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га зане |
<p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је исп |
ападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао н |
речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како |
добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S |
рала.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуд |
ма и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао |
S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће во |
оје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништ |
<p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у |
је се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учит |
кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али |
њи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, |
риродно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом с |
је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободни |
ази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ћ |
ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривениј |
ла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле до |
у је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али |
</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све |
овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро о |
/p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет |
то размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он |
се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су |
омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, |
ући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њен |
ом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао р |
не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{ |
ћи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта са |
алеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи ис |
о да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвар |
ако се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину ле |
мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да |
.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n=" |
<pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој |
Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и прир |
, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, |
о сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И за |
жња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је с |
атански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро |
је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет с |
рашљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> < |
е!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{ |
ак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S |
ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, |
ц — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо |
си крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, о |
тећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој ст |
е било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде |
лика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла |
нку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та се |
ај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли г |
едао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Т |
види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} |
сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S |
в је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} |
је натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он |
S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, |
чивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и |
е.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим |
ила начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало и |
и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у |
о.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажоват |
<p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и |
у њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо. |
нце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао се |
’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, к |
о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну |
дну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали |
зашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а |
о нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди |
а је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије п |
<p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се у |
Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом д |
о виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа |
.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мисли |
ом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не |
али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он ми |
да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштв |
ао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је |
ао год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и крати |
pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} |
им корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га о |
ако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образо |
е и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању |
вењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> |
ого патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у |
тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образов |
прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било |
аос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа ка |
ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Мно |
за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а |
акав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче |
знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај св |
н.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те је |
но мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стас |
чког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идеј |
се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени! |
лу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а |
но је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло чест |
на — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има |
а ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај изв |
с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био |
{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! з |
све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да |
Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је |
вратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он ј |
стајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекид |
>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p> |
громно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се ставља |
у се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; |
Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Ше |
а имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— |
нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ б |
раше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и о |
едног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био на |
Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћ |
је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране млад |
рао жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при ша |
келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с |
, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај укр |
Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи |
а обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао |
је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио с |
је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине. |
.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео |
{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш |
емена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан |
игента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То ј |
угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло |
душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећ |
вости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај |
азило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућ |
аљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у м |
управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и је |
с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} П |
зумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је |
и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрин |
ше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и саж |
Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, |
ља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада |
де.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Сла |
стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскињ |
</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из |
еља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, |
.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног |
м уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико ни |
" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда |
ј донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она |
тре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то |
м је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао з |
а иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако |
лали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на |
, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати |
и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше н |
једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубо |
аше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици. |
p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизм |
p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизм |
њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено |
о да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у |
а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту н |
ана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 |
а саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ обра |
ичали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то |
више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да |
!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков |
ао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> < |
ла.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</ |
{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надеж |
ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да са |
ан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека |
ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам р |
низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам т |
се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог |
} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" |
твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се т |
кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} |
" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам |
онцентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио св |
есимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, |
љно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} |
али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окре |
.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да б |
госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обо |
вао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с |
не се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Р |
та имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из д |
за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <miles |
</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! |
и се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе |
кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— |
што гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све поквари |
озора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита |
ог догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она и |
“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан |
з крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због ње |
ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, |
м код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увр |
охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово не |
уматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету |
бично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а ин |
душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њо |
посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о |
оумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није нико |
2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а |
ити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа д |
било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и |
у о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па |
Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за гр |
смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненад |
амети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше |
измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет |
је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде о |
улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> |
p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стан |
друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку |
— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може |
да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих |
му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја |
о било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> |
ио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше с |
ладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit |
ао да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи |
чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — |
дитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност |
друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које са |
7" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговар |
и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и |
ије избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузим |
, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта |
о доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шт |
људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без |
жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њен |
, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“< |
<p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја |
ви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар б |
огу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био |
мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Пл |
ањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти пр |
ло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} |
е било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно |
се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро |
приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао са |
сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су |
се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан. |
м се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али |
да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} М |
S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достој |
нем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам |
p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{ |
2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! суд |
омињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом |
но свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао |
и и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суз |
онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а |
ред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби |
у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је |
у навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо |
и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда |
во слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, |
то све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам |
разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме у |
а каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S |
ава, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} |
ење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То |
мо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — ста |
ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</ |
и у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала сво |
х према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог |
ете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каља |
ој поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у |
то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време |
да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне гра |
Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кож |
свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као о |
мчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p |
кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што ми |
ти о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његов |
ваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје |
ог унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљ |
ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у с |
о.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p |
ло да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити |
љаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: к |
! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како |
а глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, |
То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Д |
се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће |
<p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p> |
ро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Д |
ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже неш |
ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчи |
мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То ј |
надити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она |
та ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и |
това сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа |
— да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, |
Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на крев |
ети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде |
чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; |
Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуш |
е има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде д |
орам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си с |
, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „Н |
— ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли стр |
ајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год |
ве о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лек |
е се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко |
лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — је |
и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} И |
а! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огре |
је нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.< |
о ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге |
је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у |
Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, вре |
{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја |
да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти |
ндра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Тур |
узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{ |
заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата к |
мњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, по |
еданпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у При |
мала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> |
ој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи. |
ји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаро |
ити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Сла |
дало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> < |
рекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио |
нутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако н |
ма на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи |
ућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити |
ислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} |
а сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{ |
таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} |
на и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остал |
ме скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и |
</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти н |
сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би да |
ео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али |
лозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да |
ије него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јав |
ђо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} |
а ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је до |
ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! м |
међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар |
ном из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, к |
а никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— |
о и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не зн |
кав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока |
сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе ни |
?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас гл |
и.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да п |
ујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово |
ренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то |
ш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; наша |
а.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш |
и!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам |
ну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде |
баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— |
ао да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да из |
лим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати |
е једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај ше |
вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да |
жим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем. |
покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{ |
е само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавн |
свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог ства |
онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у са |
! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда то |
тало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништава |
Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> < |
ви, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не мо |
да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло доб |
о.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Наде |
век врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам |
и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај |
Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам пот |
мда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у |
маш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би мн |
сматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад |
Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти |
себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone |
p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> |
едан велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзир |
аље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хо |
свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци и |
који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку с |
не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви с |
ј рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, |
ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описи |
ко црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је д |
дућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та де |
</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задив |
душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, |
атвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га |
} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег |
</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, |
о му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше |
ml:id="SRP19023_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, жив |
.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било ми |
асова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мн |
— ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо о |
рати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку ка |
ило преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица |
ило преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај |
Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу |
не свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том |
ило бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао |
о бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S |
вилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да ј |
треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <mi |
спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани ци |
акати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво |
це!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало |
/p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче р |
<p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} |
његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он |
оз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења |
друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против |
илику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га поса |
ћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пр |
влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{ |
оја му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра цр |
племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и уп |
д га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — од |
внога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се |
} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам то |
и младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руко |
и главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Смете |
м пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} По |
сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, к |
ку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз |
="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио свој |
аву, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — |
и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шуш |
не.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам н |
Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а М |
мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав |
имиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Не |
у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну |
адна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} З |
рам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, шт |
ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, |
шта — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чин |
његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости |
отеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштв |
о!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађ |
о.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око |
кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте |
ршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво |
ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S |
беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се ди |
ца</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама |
оји си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше стар |
лесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде |
пустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд. |
<p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је |
стан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} |
себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S |
дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он |
ше, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} |
<p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе |
е нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} |
авка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бит |
рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе с |
мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} М |
?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име |
{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живо |
драга.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши с |
Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се |
више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га виш |
— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади и |
</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи. |
да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их |
ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са |
— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај! |
че Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све загла |
идети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже млад |
зориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме о |
да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Ште |
} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући |
; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била вел |
S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? ша |
то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да |
Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши |
рже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам с |
м мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши |
а; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали |
сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне |
ше Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у с |
им је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Про |
ици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се пром |
ило хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па |
А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађ |
а ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, ре |
у паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужд |
ца с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као сви |
појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дох |
њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне оч |
ети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најм |
е.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког ве |
су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење |
з дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— |
p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> |
.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{ |
јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доб |
скрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје |
говог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пу |
асна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило |
му!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја з |
е — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго |
таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка |
азмажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славк |
, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате |
буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S |
погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и м |
огледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говор |
</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S |
е упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пу |
, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако |
ст повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола |
.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам заме |
је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упи |
захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћал |
њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржа |
суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изг |
/> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога |
... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прв |
Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p |
питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> |
што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да |
есе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачун |
КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>19 |
по! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузме |
ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочи |
досно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Б |
а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро п |
о лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња. |
ни ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од |
где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја ни |
ла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље п |
се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свег |
S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш |
з отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{ |
.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?< |
риговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како ј |
не као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи |
<p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, |
о, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! |
а с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал |
на гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозор |
зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, |
говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Над |
у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно. |
може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажел |
отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су би |
женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно |
на стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче |
>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, как |
обе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер |
ренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу |
ком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ј |
и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе г |
p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} С |
та је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљд |
авам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</ |
них женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — |
ама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и |
остиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемира |
а рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А |
} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — |
се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p> |
и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! |
њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S |
/> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} |
4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврн |
ралисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима |
а у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиље |
— а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се бори |
дије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— |
и!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Јед |
ше, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву. |
ољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S |
покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, ш |
памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало распол |
а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није нал |
је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бри |
/p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта л |
дну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње пос |
емилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати |
о пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте |
није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам |
ећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом мест |
дну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто до |
Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Т |
мчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{ |
ад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајд |
<p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, |
ивот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има пат |
родици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на к |
ад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам ја |
ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и он |
иће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати |
реба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разуме |
исли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Ш |
о и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Ниј |
, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— |
ш кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} |
плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71 |
тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, ј |
сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом |
илозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју |
е још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, д |
јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ус |
се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S |
{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где смести |
о, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећн |
ено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Н |
го зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми |
лили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у |
да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да |
} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиља |
проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ |
труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и ка |
е.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у |
да за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуч |
ани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се к |
и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калим |
варити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Миц |
хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} На |
у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи глав |
<p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> |
н још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима |
упо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госп |
теа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањ |
Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, наша |
би, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! и |
мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости |
че писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо |
алеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. |
тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било |
се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му по |
агу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавањ |
дишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик |
ога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најо |
кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће |
рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не б |
о, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — О |
?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Д |
утра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше |
х могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јес |
ио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те |
мчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, |
д би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</ |
ам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја гов |
, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежн |
њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} |
p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате |
о својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој |
не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! |
жено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми ради |
ћиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дел |
80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> < |
ала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа |
хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} |
суза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?< |
ему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате |
.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жа |
ода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су н |
раним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој п |
ица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био |
икну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</ |
{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто |
вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! јо |
вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прог |
ро место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говор |
пазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и |
бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— |
пи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком с |
а, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо |
з белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} |
к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми с |
но, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам по |
е је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је |
глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p |
огао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и |
а!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти |
је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — прогов |
ивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{ |
ам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашо |
гледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А |
ћу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> |
тајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор од |
жност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и д |
о и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> < |
је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одби |
ебла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде з |
ко све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи |
о јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} По |
што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{ |
викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{ |
!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, г |
жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим |
год ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим с |
мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво пос |
, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{ |
ако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код |
} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је |
и постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој < |
лавко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слуш |
>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, је |
ке пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично |
га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до |
нет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити |
вим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привук |
ле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецрт |
занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек ос |
е ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! |
то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било дово |
е немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да |
свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} С |
лед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претури |
се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, шт |
единце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он |
} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много |
та:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поно |
највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге... |
е разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! м |
>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дак |
— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика лу |
ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај р |
исли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој |
што да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но |
и!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и да |
је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а ш |
породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кр |
p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам в |
</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њег |
сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта |
еблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни! |
то и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите м |
Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према ме |
чини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се заст |
Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не может |
Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја зна |
о толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друш |
рдон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа с |
ребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам прев |
.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! |
ке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите |
о умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— |
еба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у |
, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим жен |
о.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала. |
е сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p> |
Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и изл |
и?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја с |
а на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је |
еца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и до |
а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте |
ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, посл |
зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да |
Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S |
{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукан |
ри Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како |
на.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, так |
ам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад о |
сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерс |
д ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он |
привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му простру |
по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <p |
брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се |
се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила неста |
е било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па ј |
ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мис |
ако?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разуме |
/p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може про |
довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам |
<p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она |
ј.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упит |
одине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме |
урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— |
смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и на |
ас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео |
благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами |
можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њ |
ило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе поглед |
тво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важно |
љиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе д |
исто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазил |
</p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засви |
звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина в |
ени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </d |
суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људ |
, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте |
— то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то прав |
же а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку |
у и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба |
е.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости |
а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћута |
Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако |
наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све прима |
рде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз пр |
ене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не |
гранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, |
} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас |
ко хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један ш |
p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми дру |
{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута прежи |
е баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шу |
о незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за |
ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву. |
мо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну |
руги раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте |
p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! |
адан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се с |
м, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за |
није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њо |
т, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаш |
матраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало уз |
ега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div typ |
tone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката |
и учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном |
дите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Ве |
снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— |
{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ |
ни с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Дар |
овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа од |
ко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли |
S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам п |
мах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежд |
што га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га |
же, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави прем |
те бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</ |
, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке |
е мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То би |
} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна |
јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свим |
овек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} |
говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда |
ити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама ч |
тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему на |
ласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама |
кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} |
ора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благод |
м јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — |
“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па д |
с смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та пром |
ао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је изр |
љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све б |
грао против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног пр |
по мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и |
сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и жел |
p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p |
авања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настај |
фе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју афер |
} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека |
н у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним он |
? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} |
на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држ |
о шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова |
туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је т |
ги надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{ |
ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.< |
тани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у |
.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мис |
славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развит |
елике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друг |
била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је |
авка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била кр |
S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и р |
ај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мис |
ахом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа |
бро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а |
то промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обични |
{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа свој |
ак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, |
о ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови |
нас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на |
ни због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чвр |
Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb |
, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицо |
е ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак бл |
{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим ут |
<p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде |
ику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Сл |
во образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођиц |
ажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло |
андара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, ш |
жи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја к |
а! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, |
о и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док с |
м рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{ |
} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прек |
b n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави н |
неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискава |
њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{ |
заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! ми |
од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко |
рлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он св |
сти.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је има |
нао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица |
>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа |
и изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и |
на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само т |
да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, |
ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу в |
дима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свиј |
само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} |
чини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је нек |
и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и глас |
ом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није мо |
о! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Слав |
ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адво |
у и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неко |
а.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују с |
ајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда ка |
абије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих < |
нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58 |
ван гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспо |
време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} О |
али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се ра |
свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овлада |
е плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се пр |
добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окр |
је био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није м |
има се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са бел |
<p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би |
е толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је |
о неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег |
Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви муш |
еби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би |
Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несрет |
ије певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно |
знам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казива |
пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се |
</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— П |
зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и |
једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете |
она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Ни |
дознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао |
о седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</ |
то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{ |
о.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал |
знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би бил |
/p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</ |
> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан |
> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га |
све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, д |
>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— В |
хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад ост |
ање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку гал |
дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом |
о је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде |
од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, го |
а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p |
отивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> |
ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окре |
ше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учи |
лове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви мора |
вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је ф |
се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће л |
ам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не |
им вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча по |
е воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам в |
ашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и пра |
адисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом |
а мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана п |
{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му с |
не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се |
ада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се |
<p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други н |
лика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљути |
е сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако |
што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу |
е</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би к |
ала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја ш |
— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика мас |
Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у |
је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га пог |
најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио |
признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Тр |
њи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S |
о! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас је |
да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на ваш |
и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опр |
а просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</ |
задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — |
} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита |
У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а он |
што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О |
То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о |
асмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ ор |
/p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и д |
је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали |
Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Мо |
Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p |
>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к |
<p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична |
<p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах |
ла нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе. |
еда... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p> |
} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Ника |
играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда |
љати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати |
тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{ |
шао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене |
е, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којо |
жде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испо |
ладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој |
ва душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његов |
а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ћ |
мејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! |
S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Гриц |
, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он |
аш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} |
е а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тел |
одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче св |
у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном м |
; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p |
се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је крас |
бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на па |
и сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако н |
Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише уср |
е!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко |
знам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се сн |
<p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и |
а та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те ми |
сам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати? |
а да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за сту |
аког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био |
о једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао |
лејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од зд |
послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и |
а при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тре |
, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — |
у му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој. |
нства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас м |
ности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје лич |
како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? у |
лавко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Сла |
!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} И |
на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо |
е тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: |
и, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и |
амет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Ск |
м по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако пр |
се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би т |
ди има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука |
ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — сле |
о би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађ |
у одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тад |
се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је в |
да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао о |
ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> |
а млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продуж |
ишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <p |
.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је при |
} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с т |
S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад |
и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{ |
Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p |
ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао |
Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене |
у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку |
Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то г |
уд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— |
а га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље |
нај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да |
{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија |
ај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта! |
S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради |
грамо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани |
повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девој |
већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. |
нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жен |
ени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ј |
стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке п |
лудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчил |
постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи |
/p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он |
веков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овд |
наче?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Над |
зао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити |
а, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а |
! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто |
ве, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једн |
Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су ч |
ије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! пови |
ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасн |
све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и н |
образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, ка |
ице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.< |
ечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, |
ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу |
њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} |
.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, н |
али се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му |
ошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где |
би као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син см |
уцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћ |
<p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом |
>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> |
ад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да |
је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за в |
а, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је из |
ју, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито и |
асте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећ |
н показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче М |
о промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Да |
те породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књиже |
а му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чуд |
грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам |
есело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А за |
заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја |
данпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p |
ека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми из |
, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спо |
остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{ |
је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} |
а сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Сла |
. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало бо |
наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чи |
ма.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напун |
ати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — ми |
и.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни |
у дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је са |
Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} О |
онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и |
ло, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио |
имати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, гр |
о због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} На |
аву! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја с |
оче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече о |
много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам ше |
јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се о |
лаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} |
тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се т |
етрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му ко |
а је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сно |
огао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло |
а?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце |
г спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правиц |
ј!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. |
та јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је н |
— смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Дан |
знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију |
м глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не т |
и с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам в |
е замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало м |
то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „О |
м тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја т |
чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му п |
оја траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друш |
ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја |
ливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је он |
Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" / |
веку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправ |
уга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она |
променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињ |
ва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; |
и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој |
!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, |
дно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир |
. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Ов |
Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад би |
е још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, |
аш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укин |
јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при п |
душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није има |
што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, заг |
.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у |
а проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештав |
одаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништ |
, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та ја |
уту звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто |
есује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размиш |
ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац |
а као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини му |
тију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досет |
зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Бе |
ћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с |
толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен |
адоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутр |
истајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном |
неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како |
шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено зво |
пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о |
Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</ |
Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазим |
уку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраг |
леда на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна |
.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{ |
вијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да с |
грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не р |
да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и ск |
је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу |
стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24 |
е “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: к |
S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, шт |
ко си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! |
ко није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, к |
м ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да н |
нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Пар |
ате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање |
у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу |
азговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће ј |
еједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ к |
на те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теб |
окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p> |
напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам к |
о се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја те |
јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</ |
<p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати. |
Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клав |
а у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина м |
а!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би |
Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и чита |
син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настран |
оме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гле |
дим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да н |
едном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја |
ажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за т |
бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{ |
и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.< |
ам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста н |
то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> < |
p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте |
Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада |
брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, ш |
и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада са |
није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па п |
Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме ј |
>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то |
о сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српск |
исам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд |
лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S |
оме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да н |
, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморават |
врста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— |
о... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
нати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад ви |
ати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ |
ојом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} |
мисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела |
е услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се ши |
авити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у др |
S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста зн |
уњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о вас |
да, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S |
ли где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући н |
, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа |
p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учи |
сти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од п |
да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтит |
о и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчил |
морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога |
та нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила |
волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми |
шта ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да |
ртија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио |
рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом |
а старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{ |
она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко |
себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и за |
а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам |
јдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне |
о недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, руко |
ати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се |
се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Б |
а ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био |
де оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била |
нске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо |
озно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам |
тив писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.< |
це стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива? |
} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и ње |
ак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да у |
преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и |
се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе с |
вља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље |
копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о |
њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седе |
S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! реч |
ати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непо |
а је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Сл |
то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p> |
да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то ј |
едно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио ј |
>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шт |
о што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре |
Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље же |
Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео |
/p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је бил |
лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је мно |
S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође |
г вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је пол |
3" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она пева |
она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слу |
ите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у ру |
вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!< |
, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, |
екида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапћ |
о сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искуш |
<p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, т |
S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду разм |
ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи н |
покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је |
вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће На |
мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, н |
и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од |
зведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио |
ом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p> |
х чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите |
есиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто у |
ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у |
ованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} |
Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени |
о!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јо |
е се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није ви |
S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p |
шао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се разви |
човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Д |
ак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад н |
год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Слав |
ова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класи |
итаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо има |
.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} |
у.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да м |
ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p> |
кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и |
песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од о |
теља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без с |
ише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p |
водњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је |
еше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Раз |
е.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи |
он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу со |
много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S |
и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, н |
алеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некад |
еба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да уг |
оже по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује мир |
лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем ви |
ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> |
јдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу. |
м жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота |
иличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим муст |
Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да |
и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ |
} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љ |
тко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! пром |
могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Прес |
и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато |
е мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не |
— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво проти |
учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако |
авља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> < |
етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви |
свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну р |
раво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замис |
ам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није |
радан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га |
воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— |
етка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га |
аву, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се |
гу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је |
, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по |
навао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме к |
слове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли д |
молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, |
ке, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајн |
л’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, |
м ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— |
!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ла |
нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, |
м детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{ |
и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је |
p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се |
само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ |
а и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} |
је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди |
ојој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на стр |
нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да |
у је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} |
а се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> |
чи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S |
Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђах |
ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му |
едаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједн |
лудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини |
та ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!< |
та, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— |
и се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени ниј |
авку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад |
једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Не |
рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> < |
пита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} |
>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог г |
и се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} |
е у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— |
рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти наме |
.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брања |
еба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на |
сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар |
ућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{ |
е тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Х |
n" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило |
оље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.< |
оседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет сво |
он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} |
те преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће |
ин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његово |
ом, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим усна |
аше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не |
олила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и ж |
Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар пре |
оворна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је |
е мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде |
ежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на к |
не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по |
ује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Прола |
просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погл |
кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како |
не - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! ш |
ко љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је |
срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да ниј |
предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Бео |
а Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> < |
у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и |
/p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Ми |
љаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака |
ави јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове ми |
ој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помис |
она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело |
вари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо |
је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мир |
те к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући. |
само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због њ |
ти и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене сре |
љину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не |
бије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства |
љено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном |
аде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговари |
ио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадка |
с на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? |
ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чиј |
оче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој |
{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на |
ад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи т |
е је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо п |
ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалос |
Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што |
је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и |
тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упит |
{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> |
} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{ |
ати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који |
ер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом л |
ести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац пог |
едаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано д |
је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто |
о.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали |
ећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свират |
матраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа |
<p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти ми |
.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. |
> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и друг |
к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено |
неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p |
и...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> < |
о?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p |
p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па л |
— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала |
о тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је |
јзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли с |
ичао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада |
варати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији ство |
чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и гл |
њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све до |
и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши ј |
ав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! пов |
а не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада та |
се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да |
савладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече ј |
егова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте ње |
а Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S |
ом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Д |
ећи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало |
у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле |
о си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени |
рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишљ |
</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и са |
основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све |
чају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пр |
ј немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одма |
н смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради |
су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бит |
ачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> |
, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господи |
Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки от |
се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненади |
ти и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестад |
је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак ј |
и по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! |
речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као д |
а.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још до |
при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и о |
ло на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало р |
> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{ |
Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље на |
текоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— |
сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! |
е и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао |
ање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже д |
и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му прос |
о Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију |
убио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од бати |
Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекива |
<p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи |
се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:< |
b n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене |
ш већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то п |
лико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господин |
очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Ост |
строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— |
господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p |
и га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му с |
аз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи но |
ере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испо |
орам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце |
рали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећ |
леда на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Миши |
силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, |
чувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p |
егове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ват |
а.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> |
леко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак за |
иховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им |
Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део ње |
амо жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мо |
није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му чест |
се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио? |
а женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објасн |
рини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш |
да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, |
уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за |
пуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љу |
иличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти |
о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} |
ло тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Нека |
е на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, д |
ими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша ку |
/> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве |
е да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је поглед |
и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она |
се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима |
м.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у |
сију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али ни |
идело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Сл |
ћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао. |
После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака |
тишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што |
ему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо |
ање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате |
реће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — |
ћеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета гово |
слиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те ј |
добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да |
слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред! |
а! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Ср |
p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати п |
самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као д |
рију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, ко |
д замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи друго |
{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на у |
ан.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напр |
је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе |
ечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам |
ије вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле |
њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> |
адежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— |
а ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом |
д погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и с |
!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, пок |
те, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> < |
и, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их |
илосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где |
а и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од |
јновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад |
гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности свој |
е, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с преврт |
летку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p |
огуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чин |
јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пр |
вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица |
увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми г |
девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на своји |
тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па |
које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не |
за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{ |
ајмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га та |
} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се т |
е и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} |
алност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело |
кочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као |
лучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избе |
не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његов |
сле кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импоза |
огледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда |
и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па на |
о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да ј |
матрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вр |
адан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не |
у и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, |
се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташ |
врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама |
, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покр |
арно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни |
м.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој |
ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! |
и грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ј |
еђује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко |
је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће нач |
p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја и |
дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?< |
— дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У нево |
!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас |
лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и |
ења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужно |
ов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица |
.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у |
у <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</ |
мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако пр |
сли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме |
му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улиц |
аше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Зна |
Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате |
љиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Б |
одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Ла |
пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очим |
!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, ш |
мо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не во |
се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му. |
мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну ст |
пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и пр |
у секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си м |
— принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, с |
ла господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало зна |
на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, |
а и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она |
вом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољу |
аја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан |
ције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} |
м?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима ви |
љаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{ |
.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се |
та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} |
стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — ру |
љан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — |
ве последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, |
свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по |
ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој. |
i>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допал |
сено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазн |
</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здр |
ата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију |
раво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, о |
га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погл |
би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим глас |
те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — |
и.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p> |
само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „ |
е од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш бил |
шта но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом |
јајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћ |
ларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Ф |
знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био с |
певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— |
ажи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p |
е се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Ко |
Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после с |
њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри |
ан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — |
понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а |
равићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дат |
а! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство |
у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од цел |
а и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глу |
нција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ни |
мо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми с |
се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је изл |
о се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина |
ао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он м |
прави озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те |
ије до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме мој |
ада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За јед |
30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло |
учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој д |
е о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је |
чина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме |
а полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне |
разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... с |
воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њ |
однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њ |
да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у |
зак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чу |
о гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би |
е сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се |
ога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би |
змишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p |
вуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод уради |
авко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом |
Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш |
орал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда |
та а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад ј |
уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто р |
и има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о ра |
праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с п |
азно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он п |
о ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију пр |
ји њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „ |
из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римс |
} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарви |
дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се ч |
аш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га |
жајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица |
<p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гле |
о год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у ње |
к за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ип |
седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим |
.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљ |
жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој б |
еним само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ј |
тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине |
се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, |
и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — с |
оплина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</ |
е љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p> |
но препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} |
Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искр |
е тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твој |
нталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе им |
од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док |
S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и |
она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и про |
} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— |
ши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена т |
е изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљ |
вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— |
.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> |
от, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веве |
а је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p> |
, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво |
пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како |
Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то |
е, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претс |
p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на |
е, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему |
а 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела |
врати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потр |
— помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету |
а су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терат |
егову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога ра |
ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу ха |
ца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, |
едном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што |
>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n=" |
ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се |
једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем |
/p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 с |
ти!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, вид |
часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> |
агати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но |
на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он |
л’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта ра |
{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју |
добравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му ј |
имо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не с |
м јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртв |
же мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{ |
једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, |
ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</ |
алу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскор |
ешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много |
/p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је стран |
као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као |
рам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је |
То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавањ |
сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Н |
!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги в |
лих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, |
о наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, |
му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не мог |
че!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је |
ти за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — в |
си никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у ти |
?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да ср |
на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме |
ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био и |
отово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на |
ља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку |
таше сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ј |
p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> |
а себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, ј |
?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} |
S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му р |
> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пр |
стити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш к |
вору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна дево |
да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па |
!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучера |
Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} |
је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} |
њем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим по |
ео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Т |
пасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? у |
крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо из |
има његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је |
на се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} |
ати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман |
тета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb |
је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам н |
</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је изб |
када ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је изб |
лагостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за пости |
— мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, ш |
е.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! н |
— и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухи |
је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, к |
оћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразова |
итавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канц |
ован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на ку |
!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта |
то не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле п |
дмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо |
и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим пон |
> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себ |
} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на |
ду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до т |
ај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — ми |
pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} |
и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчи |
ичати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате д |
т данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи м |
тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је им |
он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он |
и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи |
н — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, х |
ко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, |
валио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужн |
о је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Труди |
а времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био |
кви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ј |
ају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он |
из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујн |
Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот |
суству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама |
да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам н |
ена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! |
} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав |
а.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без реч |
као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одгов |
ни се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том |
му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васп |
улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави |
о старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> < |
питање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и с |
остао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да |
} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има с |
ме! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Г |
е се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и |
убив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој |
/p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв |
S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало |
сно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је вели |
вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не доса |
могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад. |
да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме о |
то се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није |
Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна с |
а.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава и |
ако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облач |
— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја мог |
Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи |
егова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како |
је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешк |
осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао проти |
кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге |
и! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдра |
бући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задр |
овима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца боле |
соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите |
е да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања |
{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати он |
приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензио |
че је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> < |
на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се н |
ћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оста |
хни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, ј |
е!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки ка |
! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апот |
о.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда |
а према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћ |
жим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; |
ме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, |
иво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше |
овати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су |
правдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ј |
аштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашк |
на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разу |
није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама г |
те То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то н |
е у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег прија |
х!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докл |
а српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 |
ба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну |
по друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, |
емо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њи |
све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да в |
била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о |
ова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћет |
икну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја |
у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми |
ечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она |
не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још |
апита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> |
прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прсте |
само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права уб |
се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они |
сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</ |
после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у ш |
против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb |
њигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра |
ите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S |
напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с |
екида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама |
све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пре |
о комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се нада |
дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубок |
ни ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире су |
ђаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш |
дао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досе |
клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно |
о чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој с |
ака мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицо |
Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао |
те хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад |
А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Така |
преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би |
4" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{ |
ка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљ |
<p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новин |
нио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима она |
аље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмеја |
ају најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се |
рило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да |
сту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао једа |
у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто поз |
} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ј |
о врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и |
ого цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А ш |
пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном |
ом учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се |
{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" |
од њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране |
Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се зав |
ако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишљ |
омаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио св |
зети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ так |
лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаш |
де!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жрт |
е бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је к |
чинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја |
ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у ко |
S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на вел |
!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} С |
е променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.< |
е за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако |
дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се н |
етнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} |
рећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврш |
хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам ј |
ерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и то |
те, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да б |
ога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у |
ди користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? |
!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жало |
и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешт |
и револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити чов |
причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ О |
и.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате т |
{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> < |
се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о р |
као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где |
што баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, |
о претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у |
е као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очев |
а да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се н |
га.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p |
Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој |
S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце би |
но љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb |
без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="8 |
пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који з |
бим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: |
на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е |
ра и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашил |
} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености |
и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање ти |
едају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и |
н се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослет |
аном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, |
виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како та |
уку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као н |
дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгл |
Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и |
е иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и т |
ко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с уса |
замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, ка |
е људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, к |
ли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да |
че он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама диж |
ањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам |
чно причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једно |
те — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} |
он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан |
и прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце |
ом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко ј |
а ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знамени |
{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Неће |
рцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни п |
Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} |
њу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је та |
је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се прис |
сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шт |
какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњиче |
је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикециј |
а ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, с |
ецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене |
етала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвик |
з чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ |
е више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најну |
о образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да види |
ћи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} |
Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја са |
крено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мен |
ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но т |
у, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, |
лостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод неча |
едне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се |
нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Ма |
ад, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш т |
ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Та |
мати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти |
ако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима |
ако то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господи |
сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{ |
како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргн |
Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одноша |
л’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први преки |
е тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано |
н живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има |
моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је ос |
треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено |
ога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевног |
већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} |
би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвес |
S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> < |
p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> |
<p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију |
ост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи бли |
поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити ње |
е му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — б |
ности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> |
д када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од при |
ле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та |
у будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за |
е се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишља |
S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим з |
, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости |
им се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег |
, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле |
огађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш л |
лици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа |
ли Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен ка |
} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здр |
.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад |
по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се |
ра напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити. |
а, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у мој |
л’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је |
огледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и п |
сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито з |
шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам ос |
наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад |
лици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи. |
Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира |
чи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и прост |
Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он припис |
нео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом |
S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар |
учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја ни |
да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се |
Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети т |
Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам! |
мо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! де |
, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но |
ати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по ње |
којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са |
дно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случа |
одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније ми |
се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико |
с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? у |
.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} |
ица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком дру |
ћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Гот |
души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— |
љи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он д |
змакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала |
<p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло |
тени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо |
и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никак |
о пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и св |
ш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе не |
, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче об |
Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</ |
е је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двори |
жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{ |
а се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки инт |
а српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих |
! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко час |
али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он |
S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— |
и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитуј |
свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофи |
ешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — |
дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Ка |
} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да г |
ве држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p> |
истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што |
е премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ ускол |
.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има мн |
Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} |
време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава ј |
ле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма т |
је и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благос |
а свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде кр |
има никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а п |
ћете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су |
која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет. |
Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мисли |
је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плака |
ји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, |
жеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и ра |
гладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га |
<p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се |
сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се |
урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.< |
дим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да |
е.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n |
рока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се мног |
а?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену и |
мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снив |
орда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— Т |
бим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се в |
<p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми н |
е показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — н |
Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисл |
расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} С |
ема томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и |
како нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојеви |
нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} |
p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама |
ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су он |
} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Ж |
матрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да ти |
данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господ |
је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта т |
могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p> |
снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од ро |
а знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпу |
њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке |
е по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не ид |
.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни реч |
дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.< |
ишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечас |
еци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божић |
што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! ш |
ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако |
м ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих |
очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па |
лепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би |
з жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, ка |
ене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао |
ти нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој госпо |
p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— |
е стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{ |
начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачк |
и ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку напис |
н брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало ср |
могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он. |
ојој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки тере |
ог и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се |
анашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неис |
лаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девој |
азговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да |
е знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али ч |
а памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} |
сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде М |
вао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би |
а вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја |
арио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно |
и срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} |
ово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p> |
више у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда х |
и се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће ско |
еђу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начел |
што у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми |
екад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим |
и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде |
дили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S |
ве живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да |
ти људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре прот |
чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче с |
за се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — |
= 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да с |
раге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвал |
се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била и |
Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам |
ад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам ср |
хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га прест |
резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку |
свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко |
а не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S |
ала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам |
знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била |
{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било с |
ши није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, а |
леда на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти |
само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, |
p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} |
познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> |
!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим |
све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, |
зумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, |
а!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па к |
на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира ни |
таше мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња о |
ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњава |
у па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде |
ите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; |
уд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побо |
ао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда |
при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се |
изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежд |
p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си т |
Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се |
уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....< |
е, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и |
S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} М |
ије допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На проти |
ири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оже |
живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљус |
војим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у |
он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни |
та, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не |
а Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искр |
у, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамц |
вега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом жи |
/p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Зби |
ла вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S |
/p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није д |
} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за т |
оме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! |
е с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена |
не научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему |
зе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно ру |
рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала |
> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе ј |
Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго рад |
ао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао са |
> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отера |
Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде сам |
она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се |
>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, т |
огло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— |
?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...< |
{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви иде |
м Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће |
. хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте |
тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите ј |
етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред |
ди па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и |
азговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више |
и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и |
и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја н |
S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то је |
у није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не мо |
леда у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли |
али — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом |
ебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по тел |
тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, и |
упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и п |
— то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би мога |
> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а |
немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли пог |
/p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све ум |
сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; |
сам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш! |
— упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дош |
остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло доб |
еднака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</ |
Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и н |
1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљ |
аљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и |
жеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да |
м, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, |
породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и н |
ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У При |
, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно |
ад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте |
их и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да с |
немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их |
ла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити д |
ризнајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Д |
нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па мо |
част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђав |
јака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина о |
ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо... |
је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге |
говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је ва |
о, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можд |
а маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја прв |
. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је до |
амишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би заглад |
егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је |
међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30т |
одужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш жив |
лони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — |
ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чу |
он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам |
па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат б |
<p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у п |
асно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Разм |
жи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, д |
је мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не ц |
ба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим с |
пуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој |
их мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати |
хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што |
к у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба |
ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од |
ј суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> < |
ављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пр |
те доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву |
у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер |
ј се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред |
а омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлос |
о је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда |
њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако |
гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души |
вост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Шт |
се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, к |
оме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмеја |
чи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се дода |
вољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у душ |
о распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило |
збегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак о |
а је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велик |
обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њен |
мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше с |
ш једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја |
а ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу! |
Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ни |
вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела д |
уде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали |
"67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S |
соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> < |
ислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене |
кле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њ |
олебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад г |
д о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем. |
јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Пока |
{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обуча |
гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, |
ма шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{ |
л’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одош |
она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} |
Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се б |
давали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног |
куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} |
ожају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити |
pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се н |
неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све |
> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвок |
о лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момч |
S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде пре |
ледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p> |
бро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање пом |
вко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле б |
ро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</ |
и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу |
види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и р |
ји о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлад |
ти своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ј |
тате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} |
кај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p> |
и.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је би |
.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Как |
икако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је |
омично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, |
бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да |
е раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га та |
која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока |
е.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече |
ирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати |
м ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... о |
Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао |
ике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао са |
море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милиц |
ушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} |
а посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она |
асна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоале |
а? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био |
тањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време про |
и ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што |
, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Дру |
и сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом н |
о, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{ |
но, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог |
века.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предр |
наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, б |
исли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} А |
ени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако |
говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n=" |
{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" / |
ање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и прен |
У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да |
нскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, ал |
Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То |
јма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци |
} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упи |
лавку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговара |
у својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитур |
Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали |
S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима. |
ца му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети с |
ије просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да п |
38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мисл |
мишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{ |
ер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — |
љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се |
мо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читав |
то, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све |
о ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ т |
да мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се с |
иша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Сл |
донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} М |
и, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио кр |
ресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћ |
о лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и не |
леда, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од т |
ве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по б |
!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет са |
е друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће ка |
на била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, г |
ати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој |
у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p |
нуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто |
бро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти |
сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то |
суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смес |
ли кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће к |
знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} На |
гњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{ |
иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околнос |
ило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је о |
ели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помис |
и, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако |
енима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и п |
ав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њо |
и у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ ј |
и, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи до |
да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити чов |
свети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славк |
{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме прати |
је!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет р |
дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, кој |
!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да с |
тарао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера оч |
ама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и т |
ога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово го |
да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости нес |
е има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове з |
тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и см |
рењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, |
сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, о |
’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће. |
ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урад |
неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио |
м, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S |
ње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање сви |
он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би х |
алена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападат |
ти се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и |
чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, а |
е понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n= |
у Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си с |
Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је по |
.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно |
ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће т |
воре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била к |
ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као |
еја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружј |
м — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, ј |
чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да |
Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по |
<p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> |
анео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате с |
ме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помо |
тати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то по |
да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски м |
<p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у за |
било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак неш |
та не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Брав |
тнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се |
е свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незна |
ао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично |
му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он |
на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала |
о! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! |
уго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад |
седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче |
</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> < |
ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи пр |
вати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге |
ти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији м |
задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше з |
знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени |
ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је |
леде.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, |
га и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све ко |
ај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито |
ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком чов |
а нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам мно |
врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад |
ме прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} |
е је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} |
ге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре о |
смо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођ |
им сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може |
гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више |
емљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично |
м ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} |
ман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} |
ди Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим ра |
идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премд |
да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до |
аву а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док пост |
ари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} |
о тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то би |
е занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да и |
Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека |
некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не с |
у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> |
кона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од ос |
У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било |
шта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} |
ље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угл |
} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— |
околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре о |
н би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша |
" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но |
себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад |
<p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — |
глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем |
мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах |
и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече уста |
сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна |
т; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих исп |
му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> |
лозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједн |
по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невин |
т.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање св |
мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гро |
шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу |
, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} С |
арао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ |
{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} |
боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, а |
дном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се |
едрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио са |
и му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као |
ј.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванре |
{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити мл |
се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и |
виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поре |
најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урад |
е ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се мл |
{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
једном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дат |
Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасн |
мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} |
онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био |
ст избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је |
тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљ |
после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом ву |
и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе |
Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш |
она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим по |
пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> < |
говору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а |
!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо б |
а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} О |
о обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{ |
вором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта |
о, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа |
мрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погреш |
од говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је |
бори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То |
уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време |
какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с |
на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с |
ођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибр |
} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало и |
ођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жен |
њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви |
ра.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смеја |
ће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па |
зрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад м |
дражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми р |
— Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допир |
кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се ко |
збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а |
доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам с |
о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнак |
пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио о |
20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не во |
дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. |
љиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окре |
, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам |
е није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато. |
нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, ш |
Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што с |
ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <mil |
тепенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја |
о кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у св |
свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, М |
ожемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, |
ен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, за |
ак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било с |
емишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{ |
као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себ |
е! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где |
ве за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празновериц |
ао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! |
гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер ист |
ваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помисл |
приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писат |
— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и об |
сно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у ше |
могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је |
чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура |
о учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} |
} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам |
, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако |
да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намест |
дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Св |
посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини н |
ма зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га у |
ма и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то рад |
а треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да м |
p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам |
баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног ра |
осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p> |
у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> < |
и кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не |
Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету пит |
— мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумнич |
/p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег с |
S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашо |
благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с |
сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољ |
, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се ње |
ског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} |
теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} |
ама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрште |
као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу |
ито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчи |
је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} |
века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, |
хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чуј |
ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљ |
и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео ва |
Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb |
о шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како т |
ра ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем та |
његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све сл |
ез тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу |
ако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја |
ћу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али по |
етих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Пада |
је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као ма |
вуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без в |
о истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њ |
</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само |
једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради |
о брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p |
! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души |
</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одг |
о.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То |
образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама зн |
позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима |
итала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек са |
ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој |
ју, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се |
/p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p |
ерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају |
е, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да ид |
о, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти |
/p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе |
блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Т |
људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устра |
ли она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој мор |
ко не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер г |
лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о то |
љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу ни |
иди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији? |
<p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није мога |
се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га |
овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће б |
прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{ |
у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвок |
ш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране ср |
оју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој ба |
p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слобод |
.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас |
свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S |
а презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај |
ене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем? |
вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпо |
ј природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледа |
; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати бр |
ојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, |
а лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p |
чекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се р |
је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} |
олесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то треб |
тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да |
шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би ј |
е пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништ |
огао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој д |
а од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то |
Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди |
иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као |
ма адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он |
у срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље |
но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици |
Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> |
остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и |
водећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пи |
У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор с |
аву — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва |
прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му о |
проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П |
Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, |
апут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на |
цу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друш |
ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> < |
че а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она |
нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена |
ад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал |
траг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би м |
е воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут на |
ала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она пог |
гоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему |
n" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи |
се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматра |
лом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потп |
г ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корп |
је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може |
дио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и |
да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> |
смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај |
тим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расп |
оду, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко |
ако није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завук |
је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље |
ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и |
о некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као |
и главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} |
{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ће |
који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и ш |
ише седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене |
сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— |
ли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} |
олом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда |
Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа |
едну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} При |
one unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство ј |
C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жеље |
C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{ |
што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо |
руго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешт |
као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} |
ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но м |
ушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав |
<p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха! |
као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренем |
ла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрав |
испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ |
о питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу |
истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друшт |
чекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мог |
} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону |
и се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствар |
p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, |
лим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је дос |
повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи з |
, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{ |
ма <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> |
богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса ка |
} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који |
као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од в |
ад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то ј |
тра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то гово |
доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би с |
ти, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице м |
је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској се |
угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно |
и се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} А |
ле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашт |
кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они |
вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а |
он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> < |
људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а |
У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, |
ешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.< |
>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Е |
осити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „инт |
у, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда |
дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о ње |
право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из |
</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само |
ледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уз |
н га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто |
сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} М |
е би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срц |
а, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да прим |
та.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта би |
о, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од |
се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима |
лана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу |
очитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да види |
ио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — уз |
Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Сла |
ас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо |
вде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их |
жају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје ста |
кињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} |
а к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свак |
екако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на њ |
ва га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи |
е данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Са |
чео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице |
стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице |
рзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што ж |
ности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мо |
и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини |
је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су т |
:id="SRP19023_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо. |
тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За мо |
зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекин |
не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко с |
, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону |
ишта сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код |
.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} |
, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне ал |
а знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а к |
} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{ |
се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мо |
Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта с |
смеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Миш |
.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у ј |
и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да до |
растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} |
це за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је |
и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, |
и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она дево |
или момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па с |
лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима. |
азговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без |
оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Миц |
аиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која |
претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као |
е јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на ма |
да се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чу |
Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славк |
смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаш |
а, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одг |
у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи? |
и у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, |
ле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби |
ло публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и п |
S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} |
ну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ниш |
мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме |
влада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има вл |
то. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу |
а је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог п |
анела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој |
ни и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није о |
ћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.< |
ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја |
их испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се тр |
еде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је пого |
д тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слуша |
змути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слоб |
лина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе |
том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу |
о Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам чов |
положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говори |
ојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине |
тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, |
у.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће кошт |
државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши де |
се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа о |
на је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, |
среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофиј |
; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а |
срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите фил |
е! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам у |
у.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповед |
а тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипа |
{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, ре |
о у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, к |
носе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли |
и а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> |
и кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у к |
светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— |
Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скак |
напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстар |
S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је М |
рио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте |
м од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можд |
/> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се нас |
аква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву ду |
ре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи с |
ању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изн |
ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ниш |
заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су бил |
ирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p |
у никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хв |
томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> < |
амо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо |
Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила оз |
а болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је |
.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — |
<p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче |
узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} |
S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом |
екако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче т |
зована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њеж |
реди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! брав |
е! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све |
тина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући |
! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни |
ачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним сва |
о у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па |
ешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би |
о поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p> |
образованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образ |
и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше с |
парија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </d |
е користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не ника |
држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, ј |
кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, |
сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а |
е волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме воли |
себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви по |
е, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да |
рна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много п |
рио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко одн |
а, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је тако |
овека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Јед |
е облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама к |
као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из |
ах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би |
ј срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурас |
е снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избиј |
Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но |
ушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се п |
и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> |
ко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, п |
чина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type |
адежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам пр |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих |
да?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ |
е пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњен |
а на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и |
је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Д |
ди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{ |
и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне |
је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашањ |
сте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече |
дну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједно |
} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ћ |
анска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div type= |
инара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — С |
и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се |
руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи је |
Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и до |
> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод |
но — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би м |
} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образ |
га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет |
„шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је с |
да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{ |
у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, |
зим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb |
рају.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до ту |
нталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започет |
као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки |
неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се |
спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама |
слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се веч |
ити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у ов |
своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла |
о на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овд |
немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе ил |
и: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да ј |
рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а њ |
е на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље гов |
била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је инач |
до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и |
ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како |
дмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, гру |
ате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је |
бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с |
S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима |
би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му ј |
ћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица б |
варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу |
овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били си |
отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш |
вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој |
је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког |
не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестраг |
ад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, п |
погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића |
ђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли |
/p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} |
! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако и |
жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно насту |
е дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају ч |
он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је |
о; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа п |
соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, |
ори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њ |
н да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропал |
и још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад |
е би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајд |
> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сенти |
>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шт |
мејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако не |
догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудно |
је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом |
ако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао |
глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љу |
руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’м |
и у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању |
е шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ |
рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим ср |
рним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настал |
а пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепо |
ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста пов |
Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S |
тате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај |
змишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, ј |
весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — |
упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се |
ате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад каж |
њу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој |
Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестал |
то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</ |
и њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет з |
о ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> < |
јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спра |
лугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.< |
и им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потреб |
, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке д |
ће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко п |
> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с |
однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на |
ету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други |
а.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако |
p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мен |
тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није |
ов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног |
живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и |
л’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја зна |
бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и н |
зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то дово |
овек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, ш |
Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљива |
ирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљи |
! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! |
ету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да |
Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто посед |
о не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штого |
ичао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богм |
мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако |
њам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у |
одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо |
бро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од |
авко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.< |
што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му д |
ла да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> |
ити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуц |
<p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљуј |
Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на |
продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окр |
и!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми прича |
и бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем |
/p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити м |
{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} |
еш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Мом |
Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г |
плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: |
е само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p> |
и си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p |
а ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћу |
али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! ниса |
спратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{ |
утим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешава |
ања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Р |
мао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} |
е, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би |
дила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити! |
по! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни |
S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја |
.</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао |
мамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сва |
леда благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мисли |
ди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p |
ан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, ј |
нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али |
то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчез |
— свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Над |
Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{ |
сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, |
могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била |
знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све за |
воје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себ |
ло сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућу |
S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, |
оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, ње |
иначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпи |
се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам п |
! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радос |
где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но м |
гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш |
прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними |
улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и о |
, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наш |
чити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам |
ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не |
ај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се т |
цкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} На |
Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што |
родице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси ни |
одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. |
от, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, |
вљени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тад |
чи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде н |
опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала гл |
ју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> |
се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{ |
много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу. |
вори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Сл |
главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од |
ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја |
т може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по из |
леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задрж |
ледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од сво |
јати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла |
и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало пу |
зона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке ше |
Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{ |
кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после |
ца и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које |
</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{ |
аси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при |
ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била н |
ећ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друш |
.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па ј |
окрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! |
2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. |
</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба |
аску.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се н |
егов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико. |
лог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негд |
; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на |
лугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њо |
} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— |
плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све |
и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то зн |
зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, д |
тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је |
о. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да |
/p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p> |
аче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати гла |
ечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у |
на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љ |
назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мра |
у мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — ре |
је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку |
мислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено. |
ће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено. |
све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој со |
динаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 |
рко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мисл |
зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово ша |
што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{ |
та је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их о |
.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с |
мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} С |
<p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво М |
То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом |
свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, |
ирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотам |
Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идеја |
се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{ |
!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p> |
о? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отр |
јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезио |
тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао |
<p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, |
жда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нам |
! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је |
укчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела |
о плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина |
ако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је о |
оћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему гов |
Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — с |
вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то зад |
— шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о |
баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте |
њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољств |
зао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чевр |
сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Ни |
о.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њен |
<p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, ом |
{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о |
дним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поруч |
месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беч |
итање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног дог |
фану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} |
м.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</ |
<p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно |
јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— |
— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} С |
м, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешал |
есело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко ј |
Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S |
о млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су |
прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти ист |
му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим |
> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се |
ему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S |
адежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допал |
но „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мисли |
вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би |
ри.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више |
тња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било блед |
} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се |
{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, |
ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно |
и би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та |
, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад по |
оћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веров |
га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се ос |
се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају. |
бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сја |
мној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла м |
преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при |
г доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо веч |
ељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме н |
ети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! пр |
у, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! по |
по!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би |
не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} |
се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао |
пољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} |
размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном |
орио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене ниј |
ен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чи |
е.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићет |
о и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ |
љиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кла |
вет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпо |
о љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам |
чам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! |
ручке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сад |
а потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> ми |
изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нам |
о тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал |
а јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речи |
а!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама св |
ињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} М |
а узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав |
ка не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца |
, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше |
ти зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} |
ије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна |
а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није и |
ла и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са |
Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да с |
је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, |
5 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест |
рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> |
ерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загл |
едионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремањ |
} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њ |
е чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љ |
му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> < |
Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била б |
итој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и а |
Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> < |
ко ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у |
/p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} См |
, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили |
о, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="su |
ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, |
осно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако |
ан.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће с |
с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу. |
} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S |
сли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку ова |
жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје. |
о.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месеч |
ного што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже |
="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста |
пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно |
кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на кр |
тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им |
а знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам има |
да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах |
варају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је дон |
анско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисл |
их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на |
и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радић |
иво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ев |
а њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује |
p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим |
да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак |
Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p |
сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</ |
и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким |
<p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сва |
!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не |
тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку м |
адан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="3 |
наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — |
екомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли |
ја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене |
ести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— |
не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, как |
већа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p |
шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син |
њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке. |
васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена. |
!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и |
ди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да с |
S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу |
е се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо б |
згубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало |
.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоце |
<p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— |
и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал |
<p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И с |
та је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за |
ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћу |
о, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S |
сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу |
тотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна |
и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из |
навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, ко |
жите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири зна |
је! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих |
и да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да |
нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одош |
трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате до |
ки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој м |
на?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто ле |
! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди |
наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, М |
ни је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! |
type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - |
итана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и |
p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</ |
</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање по |
авалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је д |
где, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма |
аго и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као з |
у с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— |
пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чуд |
и се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, |
а.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико наза |
радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се |
ло?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче с |
у наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он по |
длучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком |
век је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у |
м код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гур |
ладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољ |
p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али... |
н стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женс |
уом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се ко |
ти, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли? |
е криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не |
а да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустит |
вари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару |
нако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио |
матрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мис |
уву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста к |
сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно |
ше усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он |
.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све |
ају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта |
и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих н |
како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, |
{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад ч |
м из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решав |
љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љу |
а се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се т |
</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p |
о као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе м |
еживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудор |
дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, |
авко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд гл |
варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном |
ј су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру |
рав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Ла |
ло листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</ |
досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или ж |
и ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех пр |
шо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! |
ако ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време |
S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. год |
<p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души |
њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази |
17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је |
} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један с |
и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За св |
ости.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се в |
и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пр |
{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист |
, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим |
ко ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад |
па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је св |
ље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја |
ном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или |
о је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љути |
и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, |
Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, |
м против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да |
Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекин |
свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p> |
ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није п |
е и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да |
карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрз |
поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и по |
глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p> |
се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S |
И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, |
јна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се |
S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучн |
увство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јо |
крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој. |
дмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и те |
шта од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век |
е не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ с |
уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах у |
и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка каф |
ки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више |
Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се |
обро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам т |
шало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал |
то тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме с |
, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако ума |
са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, |
Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, |
станем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — а |
p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што ви |
.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а ма |
зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у двориш |
продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли |
а, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешк |
ао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> < |
једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разве |
{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и м |
ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног за |
уци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено н |
ећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком з |
а за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само |
ном, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} |
азован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећо |
ало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хт |
а какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гет |
положенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио з |
; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво ст |
коро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене |
ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са стол |
овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски гл |
а, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Н |
их адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; |
и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје м |
е а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и |
су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и |
ло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Ш |
Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко |
оказују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико к |
кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједн |
и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледа |
жас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављ |
премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и а |
ив обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, ко |
адобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан чо |
образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, фило |
снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све |
о на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Н |
чно поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и |
томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и |
сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојо |
рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.< |
е се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар |
е задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше |
о чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мо |
се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и |
берциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше т |
му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отиш |
ити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његов |
и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, |
доше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже |
дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit |
ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки повет |
умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није |
крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почи |
нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се т |
дин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што |
на ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших при |
у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зим |
реко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му н |
и подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} |
ек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ |
злагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки |
о куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а С |
а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не иза |
а, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само |
е укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" |
загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пр |
/p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста |
утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље п |
<p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? прич |
н ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из оч |
ном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини |
њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је д |
ио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у |
или моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с |
бро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњави |
ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— |
акав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана |
вету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да |
ца и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао |
обном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <p |
не, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо |
о доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче |
он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — |
дин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пр |
да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним |
одушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем п |
гунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте |
о воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S |
сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао ис |
— сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Ка |
вкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам |
о шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој |
{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити |
а по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S |
аст, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на |
десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу |
, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух |
окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да с |
е био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патр |
ла онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стад |
и.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S |
он, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а |
л’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степени |
знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о |
} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне каракте |
Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, а |
сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао |
ни језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; |
ти и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим пр |
заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се |
авршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} З |
си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дош |
} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ниш |
ем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми |
црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, к |
о и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију. |
је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена |
име ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког |
ао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био. |
ио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од пр |
исли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом |
„идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било |
Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} |
мо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви |
и сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког с |
нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто др |
ам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти |
му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неуг |
маљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето н |
скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет |
на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Т |
га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он |
то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због ск |
азнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност |
мбру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућ |
де.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као д |
време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си с |
оју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за |
?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, |
обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет љу |
младина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, |
а! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан чове |
и здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p |
— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.< |
/p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адв |
<p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си |
рло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Мо |
</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>О |
.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде п |
причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Б |
Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћ |
Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Ни |
ао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{ |
ало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— |
напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, о |
ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?< |
>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се |
Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> < |
{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто по |
!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако л |
слите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца |
осла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем |
!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! |
неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено б |
Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика |
} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> < |
и јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и |
аздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостив |
је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жал |
ило свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те дос |
алиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гл |
више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је ов |
{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе |
држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је виси |
че Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — она |
и играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви |
је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвал |
рави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о ком |
и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, |
а их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он |
— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што ви |
шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, уз |
/p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ |
удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за туче |
че — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...< |
е макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} К |
руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се |
есто у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледа |
.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S |
и и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз |
шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини |
неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој ба |
свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши |
која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савр |
лица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите |
и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је |
ицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше |
дна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила ј |
вет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тад |
а!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> |
га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако мно |
да се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, |
ку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?< |
е су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пу |
бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта |
ступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се |
угоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам |
те, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p |
ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је л |
о сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине п |
у цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ припов |
е млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње |
ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан |
лости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав разв |
пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле |
Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А |
се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, |
д ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну |
<p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У |
ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Шт |
се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — с |
тићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој з |
!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између |
м.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо |
ог знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и пон |
<p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи |
невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га ч |
и ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправ |
за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — |
остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође з |
га а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну |
лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није |
p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> пле |
их шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — цр |
о је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у |
страних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с о |
ко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипа |
, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, |
женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није |
ш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, у |
ад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони |
Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, д |
лавко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погл |
а кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} |
тао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га |
{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствар |
нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој |
ољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{ |
р је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као по |
ој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љуба |
цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица с |
етали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка с |
ред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад до |
ли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити |
ом?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу он |
још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут |
дусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се позд |
д и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тим |
ц сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, |
а.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девој |
арала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, |
, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на ма |
ако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, |
е официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би поглед |
све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бо |
лози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора о |
, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Сла |
ао умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које |
препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се |
рошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим М |
— узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— Т |
а једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене с |
У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и да |
еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво |
а ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по |
ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће |
сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње |
е разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне сам |
у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо |
вати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде с |
ра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супру |
итана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја |
отпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није |
и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и |
у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она так |
с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така |
је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женск |
то-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— |
у људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве жен |
заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула |
немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То |
раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она о |
да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није з |
ј соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пре |
тај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" / |
нца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне дола |
ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— |
ве знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчеза |
о примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом |
ба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, |
разоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те жен |
ерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад |
ња, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" |
м те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} |
и им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> < |
онара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све |
ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу |
на нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја с |
/p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће до |
стало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n= |
домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме жив |
на се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека с |
највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— |
ло ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго |
је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунашт |
ноги њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S |
клоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах |
допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нарашта |
најем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да р |
? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{ |
као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случај |
орављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о |
ети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми с |
олугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у сво |
ежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се |
д дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи |
ожили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не зн |
ема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и |
потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се та |
ом, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја |
.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што |
ћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика ш |
о то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд |
ијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и леп |
а Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљ |
p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад |
ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви има |
на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима |
шина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што л |
ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо сл |
и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од корист |
му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} |
и предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време |
ет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна ст |
како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она |
у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, |
чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, |
“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болес |
а стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад јед |
сто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од ј |
само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за |
{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и |
упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посма |
и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да |
, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Т |
ад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну |
сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћ |
хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде з |
у по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се зг |
{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким пог |
росвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> |
хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим и |
еђе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} |
8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" |
рошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш да |
чио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при том |
даше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо за |
!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Једа |
ора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одигра |
незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да с |
уши.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам |
овином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола. |
а ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу |
о пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а |
врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15 |
е сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај |
а јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и свак |
ове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило |
Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко |
емље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p |
опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободо |
ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста |
ма много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.< |
ио весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} |
је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p |
би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га углед |
се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути |
ање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да |
ам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мен |
забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао |
у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жел |
узика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12 |
које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео |
, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли |
о ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ ни |
е знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понаша |
гу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њени |
вде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се М |
Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћем |
Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу |
ју а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче с |
<p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— |
до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа пр |
апташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, р |
о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да и |
ду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S |
} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је |
хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и |
без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан чове |
— румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће |
о.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам |
једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу а |
ико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоист |
се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> |
е се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидн |
<p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика |
расно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и |
оздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p |
насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С |
он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и з |
еда, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ пр |
и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* |
ију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па посл |
етно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, ал |
част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ в |
ије рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без пород |
и су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац |
почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече |
ба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да уз |
о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Ми |
ом грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе |
образован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при најв |
рана.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неисти |
ио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече |
е је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Гра |
е! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити. |
х!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, д |
то добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се |
нде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је |
адежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су с |
љен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад |
лом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звижд |
али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде гд |
ела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и ун |
лио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, ниј |
итао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри др |
иша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није т |
само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставит |
на не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и |
е честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћ |
тражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота |
као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, д |
лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред |
све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично по |
дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој ја |
л’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наск |
е поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти |
ам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели сл |
у.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати |
одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио |
тарог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрај |
> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво |
теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{ |
оменуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао |
</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек.. |
ислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> |
викну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом |
ви и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука |
.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад би |
на изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је |
!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— В |
ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Ниј |
приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом |
ти, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> зна |
сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене |
расуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укину |
ође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Н |
а 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко да |
ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе п |
ем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се ману |
нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио. |
шавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам |
а сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за |
та разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш с |
сто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За |
твар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде как |
оту а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољу |
а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да |
<p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} |
чи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Ми |
оказати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео |
52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако в |
њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој ми |
огу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ з |
то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини о |
а нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ј |
олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама |
радио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опе |
огледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход |
ада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хораци |
ира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим наст |
исно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што о |
мртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања |
ир кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим сто |
о доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и з |
То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славк |
p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо а |
м честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође как |
о волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па м |
и!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{ |
екло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало |
уверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — |
аше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја |
и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по |
само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је |
/p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S |
мали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мр |
а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући |
на — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! |
сом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, о |
о волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола упла |
а!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету |
, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но је |
е и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ип |
ратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне др |
ој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва |
!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђа |
е у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретат |
облем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <p |
димани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеј |
едаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде леб |
и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то н |
ло пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе глав |
то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке пр |
а свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с ј |
} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују ње |
и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био па |
а нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну на |
ма мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле |
{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у мла |
дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Ја |
евојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интер |
љим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да |
> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљуби |
ућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} |
ивати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну с |
јим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да в |
— људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— |
во лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко |
ка ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" |
гова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слобо |
одне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо |
} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо? |
а какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: |
— могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ств |
} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука! |
л’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и т |
да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку с |
на искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво г |
у и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још |
аквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у |
ели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му н |
промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекн |
ло као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућен |
и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе |
о задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим |
е једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао. |
засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Е |
>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећа |
нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће |
мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погле |
опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груд |
друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> |
.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је |
ђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — у |
нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна |
све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; јед |
здвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она ст |
те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било |
се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерње |
удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви к |
Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} |
м његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} |
ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље рад |
ом човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или стар |
у, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, ка |
ешивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да рад |
<p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две лу |
а, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p |
је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Шт |
тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумња |
S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не |
„трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се |
рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прсну |
о претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он |
<p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разум |
ци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом о |
кла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет кон |
ованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше м |
је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Пога |
и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног |
не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је доба |
уда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Слав |
м теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Сла |
и мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти |
сом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> |
ћу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што ни |
у.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не сти |
не као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова |
p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хла |
/p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не |
из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши ка |
е.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би там |
ргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пр |
он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S |
вари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на кој |
Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Оста |
ила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад |
што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју в |
лако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} |
нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђи |
леду одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пе |
е старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их на |
о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на |
рала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које |
и би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! |
сто је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно |
у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојан |
клони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се |
леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је п |
ала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p> |
ав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, |
вко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал |
и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он |
узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чин |
чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако |
могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увре |
виси од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо мет |
ве, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по сво |
свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, ве |
, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље |
иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} |
је рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч г |
ивеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! |
си тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.< |
ења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли им |
</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он с |
прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет пој |
после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и |
пољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! |
S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако |
је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни |
мена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треб |
управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} |
превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та |
Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на |
кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да |
ула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла |
да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да ј |
о је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља |
његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, ц |
се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати прав |
о соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомеша |
, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти исприча |
вати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма как |
Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове реч |
дили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! |
радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко |
.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, |
ао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је |
с куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочита |
која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама |
— воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен ста |
години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничиј |
где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним |
; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је п |
ене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено |
д!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче па |
ко пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мор |
о џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како ј |
леда на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли |
и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује ка |
зроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, д |
биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети. |
пажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} |
жим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати |
ер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како |
нка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и пев |
њевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово |
ег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} |
Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФици |
а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постане |
> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— |
али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и зак |
ше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незна |
очи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су. |
ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби |
и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађ |
а у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио. |
трати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S |
>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа н |
p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа |
ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правд |
тарац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, С |
лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно прич |
ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> < |
знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велик |
ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на си |
е завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби |
овољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S |
/p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! |
службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> |
не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам ка |
сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, |
и ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни м |
а ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права |
увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће |
/> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Ма |
авао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно забо |
p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви небл |
о! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадк |
обој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас те |
раво образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву и |
ку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> |
{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из ус |
м заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! ника |
се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p |
иновљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p> |
брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак |
ити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{ |
добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама |
упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим |
ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, |
грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човеко |
о, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнак |
бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S |
ст?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прв |
о, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Теб |
мој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p |
м.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше св |
оласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без |
смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може виде |
, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби ј |
сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ |
мети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је М |
знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и ди |
да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S |
добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и х |
апта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— |
упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћути |
среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се |
у није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе |
> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљ |
д је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} Н |
у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикну |
у му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају св |
руго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Н |
Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати |
огла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би |
и се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он да |
реме ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, |
ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати исти |
знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, кој |
ласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања |
ко много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и |
Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.< |
е! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти у |
али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} |
та да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица! |
е добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небо |
и.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнић |
}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гл |
обине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онак |
иста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{ |
/p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она ми |
већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну дру |
е.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекуј |
особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за ут |
ви не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S |
а погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, |
и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се рази |
ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тре |
а старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? уп |
струја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p |
лад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> ск |
Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећ |
само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, |
је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p |
ој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам п |
знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташ |
у.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p |
а моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А |
S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а за |
ва.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му |
м животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учи |
де петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина |
pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је |
чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога не |
ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и |
да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене сп |
у, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би |
ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он тол |
n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и |
закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли |
не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb |
је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми |
те! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више ост |
о сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, |
о досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мој |
охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки пробл |
{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, д |
оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Не |
сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} И |
земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак им |
волики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</ |
заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и поглед |
итањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто |
рема друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло |
моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су м |
је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само же |
one unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Н |
ест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се |
умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света |
ио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!< |
{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носи |
ољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, |
! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад оствар |
ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{ |
сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку |
д му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих н |
узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједно |
њу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> |
во, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} М |
} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене са |
свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, |
удила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} |
га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и |
недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији |
а само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен вре |
знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам д |
м дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем |
а на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекива |
о сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто |
вкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би |
ш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му |
те!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће в |
азан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло в |
а гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле |
не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то < |
стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му |
ки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! го |
чају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети |
узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p |
у изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега |
о се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? уп |
гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ћ |
ратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те |
ебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се в |
пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом |
у.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда |
одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под по |
дјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све с |
Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао |
то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо |
олако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно |
и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а |
зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек |
во и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нага |
ињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијард |
прва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа |
з њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се ра |
Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за |
лици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећив |
е.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> |
и мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад |
е на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Ј |
. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, |
адосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта д |
ешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуно |
p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— |
се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати р |
год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем |
јавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много прете |
чувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, |
ра, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Ју |
сао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала исп |
екадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим ш |
е, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, д |
н досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге |
о труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље у |
тати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу |
о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у |
ишта... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" |
ежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ |
да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песим |
е сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не |
табло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно |
> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говор |
— Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчил |
човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки |
вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породиц |
шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе |
сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се до |
свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикециј |
пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих гра |
та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претст |
, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка |
"SRP19023_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пун |
/> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом |
непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по |
да ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, |
сташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вред |
та ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и |
пођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим прот |
лим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, |
мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа |
е.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи |
е топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра к |
е надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне |
вља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са свој |
се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милиц |
луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то |
то га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У ост |
ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="sub |
злази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има |
се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је |
, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но |
ушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити |
} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би в |
види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама М |
о била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој |
арактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, пре |
вално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљ |
<p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била роби |
ваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, д |
ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало |
ла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме з |
ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{ |
Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа |
S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчи |
p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> |
, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а св |
ју — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сиј |
шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Н |
их дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала |
ету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његови |
ти своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме |
ан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; и |
рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је |
</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији приј |
Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи кра |
апта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема |
ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и |
Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као г |
/p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Миц |
мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву |
Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p |
} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш |
спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална иде |
није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али |
Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једно |
мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме |
доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву ле |
епати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас са |
да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим |
ало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> |
ити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S |
че!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{ |
ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Са |
у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој прир |
p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у к |
ити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову |
г!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} За |
човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и |
ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Мили |
е свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> |
би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} |
ред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ства |
е чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се т |
а деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! |
мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ј |
што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен |
ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не |
и имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да ј |
>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</ |
> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш |
p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} |
} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и |
/p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несре |
о оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није |
вац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече пот |
.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{ |
г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао |
бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би м |
он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шета |
— ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти зн |
.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих |
</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог |
е оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</ |
а то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S |
не карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су |
устио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, шт |
вљаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих. |
јање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, |
е?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били бо |
ожда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а з |
ке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли ј |
показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједн |
и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обо |
мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одго |
та би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побле |
, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми о |
те главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Сл |
ко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на св |
гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n= |
престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би в |
в тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, |
{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им |
и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, кој |
о!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви |
ћу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало! |
време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати |
а мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечи |
госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, |
} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си |
има Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју |
дине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! |
. па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетам |
S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} |
еже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом |
што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извини |
у кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели пр |
рива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функциони |
како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад |
рће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне по |
ло — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у с |
пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише |
тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љуба |
размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се |
не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су ми |
знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, |
еститам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и с |
о.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Сла |
сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама |
и управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— |
реба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам |
Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију |
6 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању |
спођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> < |
ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави |
ном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих д |
!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему с |
ри, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, |
ви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој тре |
> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете с |
на појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Св |
.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест |
. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам |
у на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се о |
а гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и |
а, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одве |
/> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он т |
зак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберуч |
.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А |
бљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би ј |
{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од |
а треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чи |
ш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа |
стен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам ка |
та сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само ме |
рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој от |
о ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} |
ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео |
брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде |
вати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће н |
е ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио |
о је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, |
слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а |
{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је би |
се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> мога |
! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радо |
рива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и |
руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала |
и израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испру |
му, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S |
p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира ули |
још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичн |
изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише нек |
чин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку с |
највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дош |
<p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем |
> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад в |
м твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја |
Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— |
гласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, |
Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згре |
тела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увр |
ако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадб |
она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> |
/p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та т |
— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је |
јатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раз |
обио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на гру |
лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има как |
— рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешк |
<p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осе |
чекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га |
лете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! до |
p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило ве |
нтно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{ |
о врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица |
ој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> |
ћи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</ |
ета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— З |
та суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да см |
че Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај р |
а вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p> |
</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} |
и.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па |
ој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако с |
и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко |
<p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало. |
.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Не |
ш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} |
— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p |
штати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш |
и на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, ш |
грли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, м |
>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам |
апрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S |
— виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањам |
{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а вој |
а мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га пог |
ико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — |
се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико |
о Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али |
коро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким п |
еда у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео с |
ни, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После |
Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милу |
Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће |
и и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — |
устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехо |
ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!< |
бјаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно |
свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим дру |
веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника |
виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да в |
озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска нога |
а и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо |
едина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он |
реба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је б |
</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па к |
ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури |
ни ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, |
ор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледа |
9" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на иск |
иде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} |
вка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по |
н ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на т |
о увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио? |
S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече |
васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели о |
{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у |
дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају |
не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, он |
антан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чиња |
док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам |
овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам то |
није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу њ |
сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.< |
ковог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори |
м о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз |
ћу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p |
ки грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове чове |
<p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> |
ти.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање |
та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S |
се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој |
у и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам ми |
унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и в |
ма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је |
а и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6 |
уба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S |
елику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и |
оши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хва |
е никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му |
нуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једн |
.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остат |
не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам! |
о, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и |
p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и по |
ан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био |
била!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише. |
ве људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе бе |
ти знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} |
p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно |
окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му |
у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила |
е задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке |
е заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а |
} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} |
бу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p> |
знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...< |
ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало о |
Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из |
чите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је све |
га, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно д |
рисутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> |
.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на в |
екад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубље |
мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, кој |
и он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити |
осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и |
догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је анг |
даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од ж |
а:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћ |
и и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта с |
а и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, к |
у је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зра |
} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} |
ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месе |
треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљањ |
шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до |
оро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих ка |
{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и |
одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Наде |
женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутр |
к и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; и |
а.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на кори |
ицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— |
ди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p> |
на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расп |
а, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету |
га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код њ |
цом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џ |
дна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она |
загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи |
што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у |
ме је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја |
о се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој ид |
рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! он |
не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је |
х се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају |
време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нис |
унце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, |
м на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Г |
говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S |
S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви м |
убав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видет |
на окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њо |
ови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем |
и — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стад |
да прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху нек |
жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке |
одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Он |
кад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би о |
аге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко пог |
p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да п |
у рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам п |
оносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „и |
то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већ |
ам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад |
, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, |
ћи са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шт |
ан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — |
положен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, |
ријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! уз |
ље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне обл |
ило мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се пов |
.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а |
гове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напре |
преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим луд |
а „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљ |
кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? уп |
ћи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је доб |
} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> |
не од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљ |
рске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} |
њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, д |
ени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знат |
огла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела |
и.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време |
</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} О |
исам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништ |
: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, он |
а жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била до |
а то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S |
да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околн |
су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се с |
три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</ |
мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога |
нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, |
Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро К |
топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал |
му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слобо |
тране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — |
сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признај |
је среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је в |
лео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— |
поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми |
инило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је |
ко умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S |
таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао |
} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше |
се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, |
гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчил |
нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што при |
ликој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њо |
а се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} На |
тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која б |
жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — пом |
и је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{ |
едном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — |
дстави га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предуср |
оме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она |
таје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n= |
нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не |
>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави |
он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: |
а вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S |
о свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Сла |
место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гле |
ећ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта ј |
ревртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се г |
за леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— |
оди, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И а |
ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди с |
ена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контр |
подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S |
ела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си р |
е обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} |
ивот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} |
рнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који |
Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече |
у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо. |
а, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — за |
срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, |
ост.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам приз |
о у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика он |
именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и |
Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија немо |
а, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи |
и све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да ни |
крпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динар |
убав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с |
.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила ми |
ност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је п |
тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му |
ну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој з |
ви.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се стра |
о наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је |
ди се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} |
питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити св |
мичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко |
вши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему |
ни.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не б |
тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натра |
пита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ва |
е, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају |
у али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди н |
е бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и |
трести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободи |
пуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Над |
деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити с |
учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар |
дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозо |
{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упи |
S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а |
уде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова |
се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу |
велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не пл |
анда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се |
очети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако |
.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може п |
и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља |
ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати |
.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју |
јави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у д |
сли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ |
Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поч |
дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она |
чник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се см |
угом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног |
тац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.< |
че а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Пос |
ни му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је н |
Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро |
бу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</ |
едне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, |
одно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако ве |
, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} |
ала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је |
анствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и раз |
није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао. |
мејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу |
и. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету |
и опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити сре |
ећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи |
>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p |
а нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношен |
их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима бил |
оста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се зади |
а клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и п |
аст.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја с |
нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се ниј |
их све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназиј |
: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око под |
а се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе |
д знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чин |
изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хлад |
Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћ |
{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа п |
абрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати |
е жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њ |
се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати |
аде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бит |
, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити ч |
, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви |
ешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега. |
ше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници. |
ку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суд |
е налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим с |
росвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Сла |
Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она |
у а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — |
Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одуз |
ано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати прваш |
ша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се |
с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео пом |
од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадка |
т тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет преср |
х идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао. |
деала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега |
ушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Миц |
то сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље |
о!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пра |
се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— |
<pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје и |
емарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — |
какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класич |
ебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђ |
бије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет |
е било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души |
учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одри |
р кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо |
мо што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је и |
не да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!. |
лици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећ |
показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је |
у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих тр |
гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опе |
ати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, д |
зију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано |
и.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S |
д је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се ста |
опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{ |
за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> |
itle> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Гос |
наменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео |
претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му |
тојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да |
<p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа у |
требне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити то |
пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше ње |
Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто го |
ко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде м |
није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> |
исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S |
нам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње р |
азлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало |
такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да |
Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n=" |
Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{ |
му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се т |
аше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушн |
чком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да заврш |
сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се |
ило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земљ |
ја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, к |
ту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам ок |
гов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље виде |
паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује п |
а га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га заус |
која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра |
се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним оч |
нито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита за |
брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар д |
уга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ов |
то науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се по |
егове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на |
чи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно |
{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карак |
и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета и |
јствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају пок |
жи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало ње |
ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна |
} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна |
о суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати пре |
/p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не о |
о?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опре |
и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се |
ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива |
а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он ј |
ло — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз |
те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је |
њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, к |
p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и |
мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу |
зло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и са |
себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону кл |
рактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, |
штво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, |
мизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у |
и како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад м |
— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити. |
извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} |
би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је |
а зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у двор |
ко му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто |
у на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више |
м?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним |
имо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију |
е избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну зд |
азговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљив |
с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова |
p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгл |
лада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисл |
> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ни |
на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у с |
S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце |
слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> |
спод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се |
се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке |
Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта |
м зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те |
да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавал |
ман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола же |
ците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p |
— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њ |
оди.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да |
<p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Н |
ти!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да |
p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Сла |
S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.< |
е нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се |
До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећ |
ићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> |
кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, |
сно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју соб |
Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера |
друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу с |
само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?< |
<p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те т |
Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спрем |
огледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спа |
вати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља |
Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган |
талоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и дад |
а те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из |
но би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом об |
ло, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и пол |
е мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисл |
.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћива |
лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око с |
нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и |
де и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — п |
а светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много |
а сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме |
} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробуди |
не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Над |
ка занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњав |
а облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се д |
нталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљев |
огледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.< |
себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици ко |
не онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као |
едног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеш |
е тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва |
груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{ |
зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе не |
натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би |
она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се р |
о.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно! |
но раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никад |
S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} |
ло.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих |
е да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаш |
ивот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као ве |
{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p |
м домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за |
ће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад |
дознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступа |
Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Би |
д ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли с |
удућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учини |
азе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много с |
S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате рад |
гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одо |
идим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да |
p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази ј |
и сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим |
а, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" / |
да и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неки |
<p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш |
е била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило м |
кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био так |
нутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор изме |
вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер мо |
ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p> |
рим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво |
ко је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе нос |
срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће |
нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило |
S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљи |
рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је |
е промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одс |
послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуц |
Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} М |
а ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба има |
нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем нек |
а Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га п |
ђе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само |
тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово |
вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p> |
дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаш |
ита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> < |
ше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који |
опле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
е њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде |
и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а |
и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јец |
а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на тако |
га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Угле |
е стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се |
сте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђ |
ву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљи |
руди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше |
умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испр |
и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила св |
ица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са с |
{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа |
врши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга |
разована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њ |
у и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал |
а не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестр |
Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не каже |
ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Фу |
да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правили |
горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане |
— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ |
>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти са |
у тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, је |
танка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и п |
ди у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Ин |
говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што о |
ње помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељс |
: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости н |
равду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} |
о да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле с |
а љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и о |
задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насм |
Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарн |
реба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја |
ама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он |
е пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, ка |
да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— |
но начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p |
а, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи на |
реба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате |
о себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је |
ање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове |
ити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" |
најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> |
дила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он |
е добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан |
елетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајк |
дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Ку |
з труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и |
ашно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренут |
он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упит |
S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш |
брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање |
и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због |
.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као |
о к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су цен |
покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мам |
с јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако |
на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала о |
човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо |
у, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друшт |
апу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{ |
.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је |
и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уст |
и објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о |
ога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је с |
не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако |
је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} |
о, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и |
оримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не |
дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} У |
, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и пог |
част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису јед |
о чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.< |
на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све з |
мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ |
као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунц |
м стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више би |
уби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је |
ше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом |
, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у |
ико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пи |
и?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао располо |
Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа сам |
>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не |
на.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај пр |
Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> < |
се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код кућ |
ао млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p |
о је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде те |
положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Ми |
е, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и |
.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и |
ав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љ |
о такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ |
љала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела |
амо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласк |
вде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде |
је променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би |
ост.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашт |
ко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова д |
а и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да |
образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, |
савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он |
треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. |
{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Иде |
вог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Х |
ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметн |
ке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{ |
ти!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с н |
ожен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута њ |
одна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да |
је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Не |
а је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на су |
ио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, |
тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невино |
илу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{ |
али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и ин |
к, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у |
је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близ |
ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те кућ |
т!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! |
намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Н |
што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати |
девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми |
разован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смис |
е иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. |
и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад ур |
.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати ни |
нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимиза |
на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говори |
лим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем! |
ао да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S |
грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} |
гла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места |
ствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, сам |
ила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма. |
аса имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он |
ажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање с |
и и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли |
, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему б |
и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subS |
е особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за |
нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво |
јанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас |
ости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко врем |
.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа |
е мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај ба |
} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним |
пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! |
својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не проти |
ком ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, ј |
ати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узро |
би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцн |
ад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла |
дговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изра |
вало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, који |
га дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, |
сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S |
{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим |
сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењ |
мо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ јед |
га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле в |
ио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и |
се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његов |
спросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођ |
малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наск |
е.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S |
и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а гр |
оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како |
е свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се мали |
ежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> |
она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, памет |
га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тел |
estone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвокат |
обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој |
она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га глед |
уд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да вид |
нзионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено |
данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју |
шаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко |
о, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам |
о што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином |
као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познав |
ета, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала г |
{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са |
p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете |
о он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би |
е.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} М |
у, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају |
} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> < |
и?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда з |
p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Са |
нога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, к |
авим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p |
незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Пре |
рактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му б |
мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет тол |
месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и ш |
е сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњ |
d> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита |
гледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се ш |
зи то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како д |
А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни |
м се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ва |
ого старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> |
и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и |
Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S |
рсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улица |
да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса |
а, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешен |
и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али |
<p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти |
разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила |
н седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горње |
исти за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" |
ж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} |
ш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем свој |
разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпита |
ом.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народ |
вко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Т |
е нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми |
смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у г |
а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер приро |
им очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако ми |
.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко |
малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење напад |
о играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну На |
евидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе дру |
ао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њим |
ћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположе |
ла, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а крет |
а обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинс |
приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је о |
/p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти |
су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} |
се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом свак |
магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље о |
она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време |
пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опе |
поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегн |
леда за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из пап |
подин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се |
старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S |
Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n= |
младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе |
к је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} |
у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, |
узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да |
Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начи |
{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онд |
у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој ку |
е издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.< |
је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта |
у прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Слав |
/p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију |
!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се п |
Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познај |
лан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} |
ислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе је |
стави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У |
ам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то |
ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан |
ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срда |
{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— |
друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја |
/> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све |
ам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Си |
мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју нау |
гови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас |
Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издр |
о ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана ка |
и од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већм |
а га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и х |
само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на врат |
ки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у соб |
ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све |
еретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљ |
овима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предс |
их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је |
дјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћу |
ажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" / |
S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће |
ног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврст |
чинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смеш |
</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда |
соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, |
враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака ј |
— женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права |
уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у то |
уби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи ни |
ења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греј |
пет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадни |
огод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Пита |
адиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ни |
то кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Веруј |
.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћн |
више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S |
, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> |
Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се по |
каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву |
кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S |
сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав од |
/p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица зами |
у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и п |
p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је од |
ти и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, |
капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она м |
ц, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топ |
роструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> |
авају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим |
асовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца бо |
му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} |
и; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда |
p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} |
сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљи |
с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је |
глед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, |
сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет |
евојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о |
{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав б |
} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ва |
за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, ш |
се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, |
ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше |
Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дван |
м клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља к |
н осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао про |
Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та |
с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутк |
силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад по |
Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мис |
е с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су |
е страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми |
вана.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то |
Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћ |
ло вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} |
{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздах |
} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео |
окрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је |
у.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поре |
} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! |
то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незн |
а да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није мог |
?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди то |
иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на с |
<p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а |
, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре г |
ј ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и |
води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензион |
ам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане |
она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упит |
удим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и с |
утао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} |
своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му у |
ребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била дет |
е говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му |
е да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет с |
а Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало |
руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као |
са.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја |
, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонст |
дговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Сл |
шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ д |
бе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, |
сечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div ty |
есели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивос |
о раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! р |
брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у |
топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече: |
т, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, га |
та недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљени |
ичнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љуби |
уто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, го |
размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:< |
вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 |
ењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до |
аједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, ш |
} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, |
ед.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, та |
одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она ј |
те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако гово |
</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је |
а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево м |
у само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој |
{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с др |
а и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро разд |
начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та н |
затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> |
нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од |
!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с |
х и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n=" |
! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало |
добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свр |
а.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} |
о смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава кор |
Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> |
идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — так |
— мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{ |
еби да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и л |
месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га на |
лина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак с |
ат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па |
ав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам прили |
и друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</ |
је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила |
оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му |
у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само д |
лони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улу |
веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} |
и!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важни |
мао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом прис |
ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их ина |
њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика |
ава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се М |
/p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишит |
мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо |
ветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао ку |
и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ |
моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} |
воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> < |
преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко аз |
се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милоср |
име, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што б |
{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не см |
же мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалуда |
S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један |
сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</ |
е она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} |
наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је доба |
ела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Прими |
вештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Ј |
ротивна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина ва |
з досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или |
тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за |
Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да |
лагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он |
рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p |
t="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад ј |
у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Сла |
изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђа |
а може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад |
! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати |
p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све ње |
истотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада з |
сти циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пр |
нимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била |
амо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде? |
ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју |
њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу! |
угодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза |
ио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али о |
в блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} |
и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ она |
да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки мог |
орате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад к |
зговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окр |
а ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћ |
се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он |
ему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу |
овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се нас |
ко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} |
чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налаз |
з њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде так |
је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне |
— све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?< |
, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сум |
вити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве вел |
ју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој |
во!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А ш |
Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све |
и могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање р |
и и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика де |
ио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} |
кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја |
би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p> |
ет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престон |
скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} |
чуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта |
слон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1 |
мену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац од |
има преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, п |
размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <p |
је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb |
да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у |
а учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" |
књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће |
сам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас |
м био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и д |
велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше некол |
као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет ок |
им срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова |
ја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпо |
нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бис |
и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер |
пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, |
ја је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од |
> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p |
="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио с |
p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у |
а још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих |
на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, |
Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно |
тарац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша сам |
смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребл |
а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је да |
м!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, д |
а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврну |
ице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, |
есугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном стр |
За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, |
п од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размисл |
тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и |
чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не |
евити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти дод |
ли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних |
ше стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — |
скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам |
такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за |
ост, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку |
да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако |
ве већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну д |
м свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само |
њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољ |
е је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост ниј |
је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољ |
еће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} |
ла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S |
пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види |
му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> |
тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тач |
<p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љу |
.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој ви |
поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо б |
{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дар |
а сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло и |
сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, |
га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на |
кну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си |
и право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само |
зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа |
е срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} О |
ју, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав зн |
у донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче |
моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.< |
о спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала |
.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је |
Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учин |
е више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом пона |
преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прел |
дкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно пог |
заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Ка |
} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је |
их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, до |
е дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме вид |
ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Нек |
вања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="6 |
а сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се |
е то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер |
следњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не |
епомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— |
ду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.< |
бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буд |
ам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке |
> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправ |
нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S |
јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуб |
во слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањ |
жати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је л |
> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да |
рно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га н |
је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, |
само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сес |
ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а |
} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио прек |
с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам |
епоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама |
но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред оч |
то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Гри |
нђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко бољ |
аке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Кр |
ите се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и насл |
Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а |
а кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му п |
ела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је |
/p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица с |
ти ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој пр |
чекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спра |
воје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Ти |
устила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени |
, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане |
скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговара |
диграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио пону |
оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу |
ко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако |
е му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну м |
а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелег |
ут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мен |
. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Мом |
ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега раз |
ако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друшт |
изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је мој |
ед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше |
се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њеж |
е изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у |
шањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је |
Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она |
тон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он |
је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим |
чије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку |
Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равно |
и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа |
и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S |
и доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава жен |
обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осе |
ртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да з |
ије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека г |
.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на усна |
о.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта |
ша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад грај |
аљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњ |
мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код к |
зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намес |
етао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо н |
наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отв |
је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није |
, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ће |
лашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих |
штво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и пр |
а је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чи |
о коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — ал |
која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он |
оју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више пој |
приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и |
сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен. |
ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му |
огу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о т |
не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна с |
Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати |
аци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се з |
ио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта |
е моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Он |
једно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n=" |
p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="9 |
си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p> |
мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан |
њижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то |
елех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{ |
чам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати |
Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш с |
е! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</ |
ешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} П |
! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да прич |
а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном |
Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је об |
</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Х |
срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад и |
ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам |
кри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом |
Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Т |
и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} У |
?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Мом |
д Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S |
{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — |
ко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— З |
ачела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!< |
шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не |
апосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не |
Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало |
е а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви |
е овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} При |
ја је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја |
мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови д |
се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је вазд |
ву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не |
виза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива |
, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где с |
тичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је |
оворио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљн |
оворио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта |
и богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и р |
погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни п |
еданпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S |
дити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} И |
Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, |
већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуч |
види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче р |
кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим те |
ву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегал |
, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном |
е облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скаку |
..{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} От |
енији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да |
S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам |
стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: ка |
ругој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љ |
се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Би |
ет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из трул |
онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као ум |
} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен |
донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим рат |
ило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Сла |
изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматр |
ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{ |
лица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} |
ао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наук |
ајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, доб |
ем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запр |
с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од доса |
мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо? |
аво велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи! |
не на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да ва |
. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а о |
неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{ |
овим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, |
Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта |
, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да с |
бична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших |
извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данаш |
улине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији пост |
га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста с |
да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, ш |
ко се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен погл |
жала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он |
о тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његов |
у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак нек |
у се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа |
<p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећн |
а кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо деш |
оге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га углед |
да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>По |
своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја с |
! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — |
о на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S |
<head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним п |
аву и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се за |
де на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он ско |
на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а |
лоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде |
да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле се |
стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSec |
ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} К |
некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се ра |
у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред к |
ет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ он |
укавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! к |
лушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанст |
Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако леп |
има и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсоб |
ера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како |
ђице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже с |
а се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износи |
/p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има |
би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се |
у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарце |
ри Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао. |
ао ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко се |
зао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечуве |
/> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Ми |
о некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао |
есило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чуд |
се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте |
че — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља ц |
ашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је |
а оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си рад |
е му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се ј |
е му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упит |
о је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити. |
ној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и ше |
ке њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће там |
пет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи преле |
живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено |
замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљав |
сла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме р |
</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, д |
вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше |
на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> < |
а ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ на |
просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по с |
о узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет и |
бету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало пс |
вана, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да |
ећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се пр |
дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} |
меном околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му зн |
тва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сра |
две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чини |
јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} А |
е је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S |
ро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам |
е би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p |
се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари н |
и га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и н |
имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у |
ети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час д |
он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он ос |
ећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је |
оизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сас |
шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се |
шти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово ле |
ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А |
који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она |
а и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> < |
ла главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер |
му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави |
то дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмере |
сле осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сл |
ма, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} |
е погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} |
} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли |
ији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га |
"32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да |
ено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— |
ти.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у М |
овора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осе |
ко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђ |
осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђив |
е гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надеж |
и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} Т |
изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те |
ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лу |
после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! р |
еколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи |
ејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла! |
мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину |
нога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили |
дити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред |
му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуц |
и спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, н |
вности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако ос |
>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрл |
ога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се |
њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и |
н, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а т |
о ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је |
и нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао та |
и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по н |
е говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам |
лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на ш |
ђе на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је |
/p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по |
Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништ |
м?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Т |
нам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Х |
ктичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њ |
говој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш |
<p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред нос |
е и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 дина |
е и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако |
у својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа |
мрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посм |
итати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна |
и је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш ник |
даше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> |
осматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p |
ивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледал |
трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Ви |
разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није нау |
лађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— |
м, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момч |
з неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разн |
.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је чит |
шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb |
временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне произв |
оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој |
е тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта с |
т да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви в |
Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за т |
о хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <mileston |
ије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео |
е је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако |
у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, је |
војих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — прис |
{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А л |
у, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље |
е Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио |
е први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{ |
e>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како ва |
зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, |
да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— |
више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су |
овека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш неча |
удорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} |
а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и м |
на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то шт |
част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Х |
едну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне |
еси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше |
ао бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ј |
ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— |
д му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како |
очекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда |
прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој |
атицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о л |
ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у м |
вуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај с |
стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру се |
зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — пок |
тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} С |
дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="c |
па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се с |
{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</ |
ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Об |
и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а |
рају карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи п |
нају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не криви |
— о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов |
ста, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега |
део.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у |
ео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, |
души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по |
: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко с |
потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више |
и — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нис |
и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба пом |
у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито |
вање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их |
да, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и р |
Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце |
лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. |
адићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љуб |
далу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиље |
Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен |
је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да не |
а видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, сва |
ће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све |
ма тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може |
у њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту н |
е било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је |
и! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каж |
S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али к |
Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости! |
Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и н |
нтересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и ра |
пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{ |
им.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњац |
користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа |
го и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p> |
о амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ |
отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако пантал |
е.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га |
зведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад |
p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могу |
ворите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде д |
да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва |
ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих ј |
н!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој.. |
{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а ли |
да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, гос |
.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бит |
а што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, |
бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени ј |
па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но |
мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске |
о јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнп |
се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљи |
ка, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечиј |
их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне |
ас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p |
{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, сам |
<p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p |
су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{ |
некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кућ |
/> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки по |
м се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се ча |
>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисм |
?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати б |
сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а т |
ло огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут |
о и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... |
у библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано |
среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад б |
>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у го |
богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се мож |
о и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи п |
јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} |
p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на ст |
се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да ос |
авао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани. |
то се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са |
нило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се |
да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка |
и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је ве |
ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла за |
а о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности |
утку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина м |
“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Миц |
ба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је бил |
е на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у ње |
им?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Н |
6" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њ |
а у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и ни |
ео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је |
поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја в |
ј блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног |
више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много |
летку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изр |
налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у ча |
има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременији |
вима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p> |
оље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више |
</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} |
и и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се |
увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показу |
Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда |
p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разбор |
а ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је бил |
у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих н |
} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљ |
меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он п |
знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долази |
њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те |
— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не |
завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе м |
.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћ |
ћеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, |
а, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће смат |
стави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S |
нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год |
ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај |
— мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога |
коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас мо |
Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би п |
ли, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је ди |
њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окре |
p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у |
Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њ |
цију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> < |
и размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нист |
ом разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопа |
дан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете ти |
све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и |
ам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шт |
кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично о |
вања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети н |
какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још |
е у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни |
м такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе |
примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад ви |
{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи рев |
b n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје иде |
у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове |
изира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је не |
идоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну гл |
и.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која |
соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она |
ет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} |
е какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећ |
е некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и |
ченица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Д |
вег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} |
и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</ |
а да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим ус |
и у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на вра |
и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лис |
навао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Ми |
бе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло м |
убави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да |
само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} З |
сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми г |
мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећи |
а је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— В |
ио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме пот |
аровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће б |
ва свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгл |
ко говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не изд |
одине.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— |
људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја |
pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У то |
може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад до |
ити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим |
ава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p |
тили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рек |
века и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И са |
ти и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља |
рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се з |
уга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица п |
>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим м |
звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> |
друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да |
о да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му ј |
, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде |
е и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилаз |
пет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, |
баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног до |
кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? реч |
о браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, к |
исам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да |
о не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло ле |
ебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесе |
ри:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="8 |
их људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме |
о.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његов |
нталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} До |
стрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— |
?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Тр |
зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се рук |
имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче |
доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једна |
да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам |
Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш тр |
, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њим |
Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се |
Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој < |
говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је с |
кад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} |
вео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу кр |
разовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита |
сту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на кој |
а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, |
атражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише |
јили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</ |
ава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало з |
, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио с |
у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако |
тео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али мн |
се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, п |
касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај к |
свесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао |
ној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора сва |
био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности |
ник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити |
едан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, |
ве ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, |
бало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображењ |
е крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момч |
да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долаз |
но, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја |
ћа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— А |
нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шт |
само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго |
опушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{ |
.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— |
седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разл |
е полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите |
ши и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? |
а је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и |
?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" |
S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у ње |
љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с |
> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — о |
полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила п |
реме појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је мес |
а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} |
а.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећа |
шки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли |
само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не |
д су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажен |
но учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући |
само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, ко |
зразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помис |
ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је мог |
нити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала |
огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком р |
њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после |
; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје |
ушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је |
> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматр |
но, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири |
и је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо |
и и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против оби |
зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш |
а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубив |
ам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложн |
рцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и п |
и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће чо |
</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш |
државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док |
="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због |
Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си т |
о жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она |
ун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскињ |
о што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Сл |
кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је |
а се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} |
рце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен |
се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша |
од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све з |
и почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S |
лакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и нав |
, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни це |
је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али |
и она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Д |
њивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче |
се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, |
ађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо |
оворим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта м |
Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p |
им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, к |
је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста |
— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништ |
оста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим |
.{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а |
ети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Т |
ог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелт |
одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за |
м.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како |
/p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам |
о?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па |
- Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да |
њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а о |
де полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на |
удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Ст |
и хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али |
свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па мол |
ни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака |
морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво |
ешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта |
{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} |
е празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти |
Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и ни |
лимну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— К |
својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелиге |
би.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S |
ему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрај |
Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био |
{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему л |
, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учи |
рогости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје вољ |
он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад |
овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n=" |
да их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, |
јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелиге |
шао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се му |
грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све |
ат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нест |
ти праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши |
аснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опар |
„оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју ка |
.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и у |
ћа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако м |
шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче? |
се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала |
<p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало то |
ном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлуп |
pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одоб |
не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба про |
ао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли |
} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} |
о више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и уп |
слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{ |
, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је |
на им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Он |
ави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, а |
и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} На |
во! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи н |
коро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког висо |
та ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта |
ом васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидел |
lepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</ |
, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не |
лаву и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} |
<p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме с |
{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у ко |
} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— |
} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према д |
{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим игра |
, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се дец |
дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ |
ем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро! |
а — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече |
ам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, ј |
шља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами. |
, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за |
био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкал |
вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте |
пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа |
мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је |
се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод х |
племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смеј |
е оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете |
а му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем са |
те тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} |
што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би |
Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Ми |
љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам нема |
е код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> < |
овек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрас |
о да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо п |
ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбир |
се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну ова |
е мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони |
зао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута н |
нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, |
ојима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме це |
имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А |
ера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мисл |
е цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас |
твоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, д |
.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?< |
ико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврд |
Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p |
у и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу в |
р? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не бран |
p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи |
о ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Т |
лина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дар |
о јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!< |
за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — уп |
паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу |
та, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> |
а кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</ |
.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данаш |
ку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво глед |
А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{ |
вајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике љ |
пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шет |
жила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите? |
ила детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим |
а ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је |
м све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину? |
— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите м |
епо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства |
ај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем нау |
.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.< |
дам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајат |
икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два |
и!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но |
изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће |
обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! |
тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несно |
м, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми мол |
оворили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</ |
и мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</ |
ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; са |
, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јури |
паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвик |
чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро |
м ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љ |
школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Вр |
га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> |
малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа па |
лица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> |
животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време |
обољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! |
Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, |
ије могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у те |
није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без к |
демо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— |
рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити |
на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак |
смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p> |
утила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко |
} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у |
уб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да |
на га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече |
спођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{ |
си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми |
> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S |
аш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, |
.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} |
дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га |
> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n |
— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је |
људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и |
ком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само |
{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на |
муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити |
сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи |
е! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро |
{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} |
p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам в |
мејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али н |
<p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави |
ато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Леп |
е Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благ |
— упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у вар |
м мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздраже |
још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац и |
чинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— |
на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми д |
</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешт |
Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> |
ер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повика |
тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје см |
е прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми ј |
се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стал |
зио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако |
говори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> |
се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало |
и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ |
еђе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И з |
де у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? реч |
S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, |
"91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш |
и ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би б |
ила је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? |
p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчил |
/p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то |
Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а |
ај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, |
где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја |
се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на пре |
љи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да |
кав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене |
лосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} |
а ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} |
гу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док |
рећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не! |
ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о о |
боје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} |
> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>О |
волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} |
о, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем свој |
p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У оста |
нчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите |
те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} |
, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја ч |
јој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је |
ила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој п |
и вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, |
прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — |
— показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} О |
век да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће о |
ема мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љ |
вем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта м |
/p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Ма |
је породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем |
поту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има какво |
ли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мањ |
спитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огр |
<p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и поче |
ам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p |
се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеј |
а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она |
рце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, ј |
ести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио |
сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! |
исам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и |
ече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је го |
чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p |
{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за |
есеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што |
о осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} |
дрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је |
а човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Мил |
тивна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина ваше |
гао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он уч |
че Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> |
био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан |
је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке до |
<p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да м |
етлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му |
љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене нес |
ак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешт |
свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће т |
еће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам дост |
> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{ |
је и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{ |
воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све зна |
друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сва |
> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше |
да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта д |
Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> |
говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви ц |
ки муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја нема |
м је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко |
Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био |
пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њег |
незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу |
ар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао |
ш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{ |
дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но |
и — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити б |
хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S |
пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћа |
у.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко |
али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све нач |
а расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, б |
изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особи |
је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и за |
а и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наи |
бим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — св |
е, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се зани |
се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи н |
S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти чест |
} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са м |
Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче |
воје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођош |
се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно |
нзију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуч |
— време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не ве |
{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како |
опустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом н |
та си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми |
!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ј |
и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу.. |
!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</ |
а тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, |
, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична |
зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго. |
овори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио прек |
{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Ха |
.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види |
е су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав |
ји јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решав |
ојешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не од |
тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p |
других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна т |
ас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <p |
и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам ка |
/p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај < |
!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то ва |
/p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p |
Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што |
в је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови јед |
е преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у све |
/p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је |
p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с н |
.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone uni |
мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први |
а у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо |
буњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек |
јбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, |
чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратит |
леда и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким |
} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му не |
ај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио |
Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или. |
{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет |
ремишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" |
и, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи |
окаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод |
естито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо |
После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га |
у ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје |
мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{ |
ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме |
естио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{ |
ла том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан |
пако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дан |
било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тража |
} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња |
, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том |
дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је сед |
<p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај |
ро, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку |
једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати |
е појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе |
риђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по о |
ћу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младо |
ео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће б |
="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако во |
ој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Ал |
на је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита |
ило. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде виш |
јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и.. |
ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на |
ше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — вре |
постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који ј |
пови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ |
ла. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нис |
чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} |
иде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јец |
ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћут |
аме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, п |
антуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај во |
м.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очек |
отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а о |
ји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи ј |
се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина с |
пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на ње |
, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам тако |
е.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за не |
p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је |
о ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме в |
ачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар б |
ло, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангу |
..</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу |
ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се |
имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не б |
иће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S |
/p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је |
ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске |
ио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне ка |
ој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер ина |
кох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених |
и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишље |
љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и с |
едао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београ |
покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли |
о Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње ј |
е молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и п |
и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је |
благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге |
је уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита |
њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У |
тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад б |
а све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да с |
умене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она њег |
одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и и |
у и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није |
е у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — сва |
даше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тиши |
лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да с |
лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — у |
у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових |
Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси м |
— црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце |
али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, ти |
мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам с |
тан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно |
говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и |
му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе |
ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мо |
у! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављ |
} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се |
телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од |
она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, а |
— нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.< |
о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему |
размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом |
и му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Нез |
ош ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто |
е исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интере |
рпска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих пис |
ремишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколеба |
на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичи |
никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а прет |
дили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> |
рам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме |
.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу к |
тидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} |
ј, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; |
е, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчет |
људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело с |
томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се јед |
у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио |
ицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну |
вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Р |
д Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобо |
ије Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може. |
p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Та |
жи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот |
њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да с |
чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што |
чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како |
аспаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и |
гава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љ |
гледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље |
је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је |
ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама |
еш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам |
и му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ |
во није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита |
ку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о |
му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и |
/> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила |
ао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очеки |
.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говор |
родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих р |
ни да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ |
>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблу |
о фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се поч |
вуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање |
државало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачу |
е.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, ко |
и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којеш |
, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све |
се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, и |
ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, д |
е но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ |
њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гл |
јскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио |
избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је ве |
није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S |
на га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећ |
ше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати |
ло да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Сла |
то више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што |
Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам до |
рже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— |
својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају |
ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, |
на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и |
} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућу |
ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш |
ци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако |
д је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица б |
после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и теши |
ећ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим. |
хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа |
о и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и пес |
и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрач |
ва о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У |
а ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење п |
5 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактич |
азати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разу |
тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало |
иња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози же |
а бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не тр |
— упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним. |
Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита |
то би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{ |
икако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у гла |
гих.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туто |
о и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто |
ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше в |
и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, приличн |
онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад вол |
ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима |
илицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— |
д ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то ра |
сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао |
умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре оч |
ј је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела д |
смеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида |
очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако |
.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква п |
адежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кра |
слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим ибер |
лте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погину |
p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.< |
тина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је |
Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо |
ачисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесн |
а њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага |
рио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова заж |
ве истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешит |
срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако |
и свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали ст |
анимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није мо |
а?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда |
бодоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није н |
дњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара |
ући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S |
ад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви |
и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада |
ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио |
и смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање с |
бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А |
ије фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруш |
вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обич |
не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита |
ву.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у |
огађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изглед |
Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније ка |
ки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је дово |
исам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није д |
чај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљ |
дравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему |
д пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— |
која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S |
с и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде |
, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја |
ивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш у |
а у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> |
има, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погл |
ко заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се |
к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узви |
да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посмат |
е покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љу |
Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад и |
е преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи ве |
.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} |
ојим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред к |
мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то |
ље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где |
у за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ни |
на рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим |
се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад к |
Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</ |
као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати |
{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту |
а!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена |
и се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} |
бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спав |
без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он ј |
чића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини |
никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седе |
одужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настав |
ата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа |
p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљив |
сто до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Гла |
о.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и н |
те.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега за |
и ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</ |
брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</ |
х!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Н |
.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме |
и ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клави |
сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ниш |
> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никак |
ерцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако н |
о?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нис |
сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто |
етло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и о |
сто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћ |
>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он |
/p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љу |
исећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, |
крзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати |
скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, |
на то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она |
соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу |
брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — |
леда радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне |
идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају |
ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разл |
рташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— |
ала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради |
да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, |
услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежд |
азовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидет |
е сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је засп |
це — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је па |
оград, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причал |
и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала |
и у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског |
знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам каж |
ој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам |
о, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} |
де.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског |
и бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, глед |
осе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече |
ене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под с |
има било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран |
ац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на |
тан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа |
есну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио |
а баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{ |
e unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око |
Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стар |
у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама: |
ог вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше |
сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођош |
е све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке ме |
око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно пог |
ћи неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново |
зује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да с |
нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине |
ставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље мо |
своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог |
зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и п |
о, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје иде |
то је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица |
а.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких |
ом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посл |
ти и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седел |
је је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто |
<p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, к |
, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчиј |
{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предсто |
ђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, кос |
и:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, |
игуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија ј |
је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа су |
учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налаг |
лавко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубок |
тне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно заб |
— али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! н |
Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, н |
говорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је п |
а том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она ни |
да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почи |
/p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред с |
ди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па |
си довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нис |
па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— |
рђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце |
н је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосн |
Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Је |
јка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он |
о њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, |
нту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаш |
е 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и |
код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био |
ираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и |
љутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што |
а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче |
ештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане |
при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гу |
Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га |
ре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар |
ти, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред |
дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се ра |
<p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S |
о ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разн |
осле тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста м |
..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог |
икад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема н |
тири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, крив |
ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{ |
е млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, |
о бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — |
то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташ |
помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — |
данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо |
питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време |
Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се т |
поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, к |
ује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања |
икако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима |
осан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш |
урке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале |
nit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} |
> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је иза |
ну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ |
се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај сам |
био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пе |
м, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је |
{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно је |
ст, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге |
е и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за |
ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да |
си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, |
ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погле |
убав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од |
обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погр |
} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа в |
а ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господи |
на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други ле |
, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за др |
то знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољ |
же се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће |
! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> < |
одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се с |
погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ с |
м?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и |
<pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је т |
неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} |
од ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’т |
>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао |
нски.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, ј |
телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и нас |
.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старо |
сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и |
а сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} С |
сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Миц |
и, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољ |
било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачи |
p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без |
убу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког зна |
ица и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је |
и и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изне |
ивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како ск |
у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допира |
а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва |
ло? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ |
оје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више |
је измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али о |
ложења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам. |
ана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар |
е био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, м |
плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим |
Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте |
к, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах |
{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не мо |
ати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јест |
3" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у св |
д се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је мн |
ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; о |
кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше |
другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она |
нам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но о |
а. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше н |
р између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражи |
рад!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад изме |
епо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустит |
сам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Над |
га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> |
ти, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе |
> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја |
на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу |
шта не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети л |
мишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је мла |
хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милиц |
мчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај к |
{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> |
срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пуст |
} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и ш |
— упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не гов |
дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку с |
} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да р |
<p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, доб |
</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комед |
:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се се |
д ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо там |
Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{ |
ујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпостави |
на, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</ |
а немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти ве |
ме била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину б |
ете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, м |
Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и |
арног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и |
естићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стал |
/p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на |
и.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави |
/p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада з |
и њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — |
Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта |
, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— |
овори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти |
ју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако вол |
лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад |
ће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога |
је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како с |
Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш |
ада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! |
а своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ниш |
ајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми |
чило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешк |
је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{ |
да ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, ш |
ешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фа |
ђу две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову забор |
а и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! ре |
а да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној |
послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисл |
S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његово |
под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не |
бро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, |
<p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, |
том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је |
треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да |
p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти му |
руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао сл |
а одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом |
p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала. |
овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и |
доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} З |
и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња |
ди Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратоси |
е читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек |
ом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо |
рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга врем |
мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављ |
њег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женс |
е смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S |
с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на |
биљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: |
ш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — |
ао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. |
е, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им |
ада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишл |
премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту ку |
оје је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овд |
бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p |
свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и преда |
ве; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав |
опло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Сл |
ено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} |
да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} |
и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> |
се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} |
Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандар |
ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је п |
вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а |
само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи |
сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више корис |
ди појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за о |
ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} |
На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани н |
{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и ч |
чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је |
главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ј |
у на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{ |
ши осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по се |
руштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у |
и.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> |
инова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у ко |
слите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког |
речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како |
ад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло |
ако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</ |
о заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света |
ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n |
неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт ч |
ада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p> |
> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и с |
било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: д |
p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем н |
животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својо |
рети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— |
<p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког в |
чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је |
даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!< |
Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је двар |
, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из р |
о је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је дос |
ам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу |
ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да |
им душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући с |
/>у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор |
<p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не м |
> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу |
ало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пу |
памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле ј |
за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе це |
е је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на т |
ама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изн |
те.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} |
лава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се |
ала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера |
њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам о |
еси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са с |
му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растуж |
ораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласо |
спитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на п |
ос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— |
е. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му с |
бри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} |
у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, ј |
само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.< |
Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том ње |
трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац |
њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, |
прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— |
сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је |
ватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.< |
ако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p> |
цом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љу |
све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} З |
ађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је |
и двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али |
мо он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, |
и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из |
ерет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замиш |
топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак |
Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи |
} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државо |
ње добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на |
сно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знањ |
ислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаш |
Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се пони |
чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Х |
а примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представ |
> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава о |
правише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао |
имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{ |
штво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, |
намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не |
еда се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред оч |
не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, |
да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потре |
дом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне |
прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да |
гледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на п |
.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту |
се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био ј |
х идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом |
ружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначк |
покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздв |
ођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје с |
случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с пам |
<p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и за |
и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе лист |
и.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Ниј |
гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и |
а и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их |
в му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{ |
н стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> |
бе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{ |
остао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао |
Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећ |
да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку уч |
а држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово ј |
ле подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се |
рсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуг |
волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп полож |
ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите.. |
ет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац |
м сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Пром |
зоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био |
ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Х |
д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а |
сиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично нас |
ицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће |
С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све би |
ашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрач |
образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упи |
ако је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> < |
једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухвати |
ред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, вид |
та је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сам |
де!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се На |
же гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, к |
Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш за |
помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво |
ог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове годи |
глед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко с |
бе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то зна |
роз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно |
д се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околност |
/p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — |
у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она |
и топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је |
ред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону |
а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> < |
пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама м |
Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар ст |
оју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има |
мамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Сла |
пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што са |
непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанск |
еки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица. |
дом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p |
отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих |
су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће |
вет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, нава |
е хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone u |
ко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>У |
енљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгле |
је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем |
се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а |
весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни с |
оде.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душев |
и покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо с |
даше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S |
ом наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пази |
у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим |
се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац: |
друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друшт |
Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту мо |
а девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је сам |
<p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а < |
очело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта |
<p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће љу |
о испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не дад |
пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа |
пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год |
мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и нас |
облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{ |
лу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — |
долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако |
што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Н |
закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S |
и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} |
ако је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече На |
бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако в |
о је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не зн |
и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за с |
иво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам ми |
по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отрес |
ема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који |
орим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико |
укчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји је |
на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи на |
е да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} |
би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, ка |
тању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и д |
да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће |
</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S |
} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из ње |
есимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти |
и ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам |
а се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данаш |
"41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено пропов |
благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толик |
јвећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже мл |
енерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а |
како волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... п |
јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, о |
ојске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша знач |
што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљ |
в ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, ко |
је туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спре |
у душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаш |
! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у с |
подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав р |
сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавнос |
лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узај |
и чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n=" |
, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а са |
ло огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неко |
>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојк |
у комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце л |
о, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како ниј |
еко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам дост |
а и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да |
о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку ур |
ало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али по |
е она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{ |
све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то река |
ном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењ |
Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{ |
зирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Ум |
лудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си н |
<p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она |
ом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етик |
Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— |
Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и |
Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежд |
ак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада |
Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да н |
ти се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми с |
p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} |
његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свр |
о више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном |
p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— |
на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње |
о било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} |
према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао ис |
шити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и он |
<p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мисли |
протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и |
?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој д |
ад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону мора |
н им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и руча |
отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи |
х би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би |
те се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера. |
ог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи |
јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, би |
ла узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже |
и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако нека |
зала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патр |
оје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У |
си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шестор |
<p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао |
у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на М |
че свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад |
а и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} |
ако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ак |
е клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се |
ле тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом жи |
еговом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивил |
огу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказ |
ло јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у каван |
таром.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад |
, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} О |
осле се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће там |
p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо |
то јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је т |
:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго |
} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — реч |
ди, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он |
ите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оруж |
и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, ко |
n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда |
ажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средње |
оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и паж |
ин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, |
жда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S |
лушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао |
ог извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се прибли |
S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове |
и о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастук |
само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се |
рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се позд |
езија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, к |
адкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав |
изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име |
и мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, |
е — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираш |
.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> < |
нски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи |
>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? за |
ло пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се та |
рив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S |
те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се пре |
о, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Пре |
ало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{ |
На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љ |
lestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изаш |
ио је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицо |
ћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би пог |
шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да |
ношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Ми |
ао да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно дру |
исак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио к |
имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она |
исма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, |
и састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на М |
тео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— |
е дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да ника |
једном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно уз |
е двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> |
е <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У |
здржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много |
р човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса |
> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, не |
> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, не |
и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} |
и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! вич |
, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кр |
е, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао |
о <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином. |
сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуње |
>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је лега |
дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и пр |
а и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидит |
је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједн |
га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у |
ном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки |
ало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Пост |
јара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били |
те! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито |
нађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> < |
Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклон |
а сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу |
ва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити т |
p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} По |
усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још |
а и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што ј |
.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше об |
аглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам и |
о у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које |
оја колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако |
та — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S |
х, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, ш |
тавци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карат |
ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ип |
о!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро |
а: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао наст |
о патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријах |
е.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— В |
ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се |
омбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и |
ивео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати навод |
се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за |
орације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с |
аса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први н |
авност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки м |
аде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — С |
сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих |
и руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и |
ено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони. |
хо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и к |
ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. ог |
да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим боги |
мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може |
четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</ |
ређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> |
, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помо |
га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSectio |
мешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S |
еме, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо |
јимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се |
т се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника |
јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="4 |
} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио ј |
к па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> |
много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут ве |
ли те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и инач |
и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила |
илике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сма |
ила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њем |
ом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Н |
уде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло |
олико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — н |
} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље п |
какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све пре |
м ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама т |
не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора с |
богом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на глав |
езде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опе |
ве схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} |
урним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чист |
али.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.< |
су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста. |
ве оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе |
рли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и ми |
а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали |
и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} А |
и трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у |
и;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, |
о.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне к |
иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брз |
се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дођ |
ивот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све |
ити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучил |
— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је н |
и та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, ал |
врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} |
инио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бој |
} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног по |
о спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућ |
и.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити |
тета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S |
ваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу |
/p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Шт |
екога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже сл |
, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желе |
о да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, ст |
p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упр |
још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред |
ве се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да п |
ст да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој |
њичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од |
Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па за |
иво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на |
љ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да |
аху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после |
да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, |
књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципа |
- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има |
змеђу Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила! |
цо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Б |
> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да |
јком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <p |
нитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и мол |
Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме лет |
за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изаша |
о.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на |
о устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шумато |
чинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати |
, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад мо |
људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Мил |
иликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али о |
уши није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Пев |
од би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај |
пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном |
нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</ |
не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој не |
У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо д |
е неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млита |
цо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та за |
ишта и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се с |
је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио свој |
има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако |
дим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се он |
екиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — н |
му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам |
с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он |
на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде |
смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао |
уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на син |
ме и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног |
њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура |
е јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! н |
ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоће |
говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му ј |
мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си |
огађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе |
о је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и пр |
озив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од |
S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и к |
ојих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бо |
и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо тр |
брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није бил |
ђ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друш |
сно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> |
р добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим доче |
{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{ |
нуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао ре |
е клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце м |
то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етик |
вду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И |
мејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале |
и вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш |
ао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Т |
весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодил |
ћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{ |
има.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p> |
дила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{ |
превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједан |
узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врл |
аредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам з |
— то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убије |
етом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи ј |
главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у |
би и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила пит |
је предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би с |
ли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с На |
каст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи свој |
тињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Н |
љ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао |
о и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} |
, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јест |
да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обуз |
/p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> |
е.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам т |
да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су нав |
/> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није ша |
је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосн |
</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, к |
подин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надеж |
апослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он ј |
?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — зна |
не без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— |
{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мо |
лободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како ј |
м њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад с |
чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет |
е!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} |
казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче ист |
мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће |
сци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p |
ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћутали |
не, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што |
а кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача пола |
ска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију |
У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је |
и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да |
е једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена и |
е.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја |
знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} |
о смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мисл |
<pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} О |
а Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис |
> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се |
их мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам да |
о?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се |
им?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, М |
за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S |
да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то |
оме.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт |
/p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити о |
се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз к |
и ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је |
у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу к |
тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас ј |
д како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! жив |
само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је |
ао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, ср |
тупању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не |
ичком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање доб |
вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Ал |
одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободн |
те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће |
и, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, |
свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <d |
ј сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ |
S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој дру |
алиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским пропове |
се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и |
све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би |
злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано в |
га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштањ |
tle>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p |
кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само |
код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде ко |
ркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене н |
а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим с |
иче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми |
> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећ |
су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлаг |
га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p |
{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јеса |
<p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јеса |
— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш |
А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напо |
леда сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би |
каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то |
p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> |
и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, |
је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш |
чуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и М |
шам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> < |
тове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, |
лободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} |
Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати С |
му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је ула |
оље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p> |
рган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> |
и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> |
/p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божа |
ти, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </ |
и сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} |
оје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, п |
д се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписива |
нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи |
шњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискус |
да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била инте |
} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како м |
ко! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је мол |
за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног |
лину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онак |
стргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њено |
је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о |
таде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хте |
загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прсте |
кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за |
ас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада с |
и!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматр |
и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. |
е чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се |
стане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</ |
његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео |
?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, |
дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је |
диже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаш |
дио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста |
погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видим |
би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочек |
е ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ниш |
и управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> < |
днако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а |
<p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{ |
а руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим |
сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимах |
ите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам |
ка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{ |
...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! |
ије мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а т |
а.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У ра |
ли цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које |
и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам |
да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле |
</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и д |
и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким имен |
, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S |
ој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце к |
пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{ |
је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко п |
она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна с |
, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу ника |
уго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто |
у; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се |
авам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јо |
а.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви |
те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио |
у вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да |
сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је |
Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренут |
ет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обо |
е види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ра |
код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.< |
то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милиц |
рај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу |
сли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако ј |
то је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} |
зразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — |
се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро с |
на као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се пос |
мало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга |
је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — ц |
е надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? у |
би — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, п |
} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и под |
а не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало ус |
Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том |
обом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама се |
средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код |
ва се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више она |
намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искре |
су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепа |
адежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} |
, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила |
е озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и ја |
: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш так |
прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> |
p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је до |
а је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати о |
чних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрица |
S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да |
Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Теж |
ј треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, |
рко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! |
<p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће |
мој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <p |
<p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти |
> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S |
у оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и про |
се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се |
ла.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Сам |
а ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање чо |
p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навла |
а се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те п |
аци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици |
била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и п |
> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела |
е? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву |
Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у д |
ошћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни |
добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке неп |
жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па |
еда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао |
Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по креве |
к и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај шт |
души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по |
ачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и ра |
их ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба |
цом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шт |
ан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао. |
због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из ње |
воје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p |
м месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на |
онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи. |
то учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је |
<p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми |
ђоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га |
ед тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет |
расте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несуглас |
у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Н |
! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Нис |
га 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носи |
сам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ра |
дговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде |
ост.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од син |
узику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем |
м.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{ |
} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p |
ас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите! |
рца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и |
вету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Т |
ображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметниј |
<p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? |
било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се |
у крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама |
ца са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и |
p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и бага |
ам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се ст |
шкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи |
Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до |
а! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ни |
аше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге с |
о.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирни |
а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и п |
иста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јур |
јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у |
<p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.< |
Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне |
.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих с |
врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> |
немо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је |
му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која ј |
проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} Т |
немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за нов |
Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе |
чило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би |
са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца |
</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим доб |
провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S |
од њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div |
лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, |
ажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и |
Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта л |
ве и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до њег |
{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За к |
тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и к |
p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није доп |
ку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Слав |
е? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{ |
ти све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може |
ко није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако |
Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, |
е што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја с |
а да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили |
S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао |
бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га |
} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, |
је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво |
ште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише п |
утем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је д |
се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пу |
, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа |
закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Н |
ети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му с |
уби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у то |
а у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере |
љи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и |
да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету вла |
>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{ |
ам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но |
ој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погл |
ење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман |
дамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је бил |
ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о |
ослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не вол |
<p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— |
ечи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих прип |
една породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месе |
м тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоња |
аве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересу |
дем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мис |
едела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође ку |
и да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S |
горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца |
у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n=" |
и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гл |
и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — ре |
и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црт |
је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати њег |
мо да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У ку |
мисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада би |
S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се |
ији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи про |
насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Слав |
да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће |
ремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да и |
жином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају |
сп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради |
!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби |
мио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зре |
stone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа |
ања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава |
брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Об |
в а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и |
<p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени ниј |
ажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Ке |
извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, ку |
на пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће с |
рисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју ду |
ило у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новин |
ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> |
Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посмат |
овати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно пос |
као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два пр |
ме се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’к |
неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар |
p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема |
а ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко |
ричаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; |
евати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до пе |
ти!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети |
но: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> < |
ући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгле |
рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало н |
сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна пород |
ња, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и |
то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим |
у а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма |
а најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука м |
дају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно |
ика, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново от |
лавку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и ше |
погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревет |
ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се посл |
ам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било |
о кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто |
асположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да |
дном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S |
е, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; ос |
<p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си про |
<p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика |
воје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године |
> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Са |
томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.< |
вко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Пред |
ше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, к |
ам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p> |
те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— |
ако!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски св |
је благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бит |
на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздира |
Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је |
је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, д |
!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се |
адно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зај |
образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, |
<p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Сл |
тву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад в |
ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу |
д би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дир |
ско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад |
д год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је |
ења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} |
S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Т |
жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати ст |
поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захва |
асно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, за |
title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па как |
и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и |
!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— |
то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} |
леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— А |
е угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и |
S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и ра |
!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с нов |
дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но |
зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле вољ |
е у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на ста |
а сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на по |
икаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини |
је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и већ |
другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказ |
леко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, |
ане зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи |
м задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Јед |
било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје |
телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p |
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на ак |
е зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; |
tion" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на |
Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> < |
алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде... |
То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (са |
оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S |
премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} |
век мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? |
за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људ |
е смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Ел |
знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би бил |
је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на жи |
еби.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше су |
против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} |
одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку |
и, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Мил |
а и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр |
мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Д |
Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па го |
с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после по |
изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица |
тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва па |
ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањ |
а“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и пос |
иља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну |
што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љу |
ар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и д |
в се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би спом |
слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањим |
ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, ост |
разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је р |
аху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело |
p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода |
ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш |
етан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна! |
иљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не по |
Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— |
о признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се п |
, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало неста |
најем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, |
се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се д |
в сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју |
сте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у |
Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! ви |
вала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му |
ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} |
лом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја! |
о.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити |
!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не сви |
ада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело |
о исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, ш |
равања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су |
назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било |
се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече |
не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А |
сли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се |
куд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p |
си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада ради |
што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је мног |
Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само |
{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шт |
а идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друш |
магања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то сам |
Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S |
, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и |
обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису т |
А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви с |
весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и |
огао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала с |
ј осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и пос |
тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> |
занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње |
е таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје |
аго и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и уп |
а! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се по |
Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S |
нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не |
мо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног д |
е се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око с |
м ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој |
ако ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— |
и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видит |
т и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из рит |
>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</ |
ад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све д |
сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће |
ни износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? |
<p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Му |
а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ак |
ва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни |
ј својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, ј |
ка! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је о |
/> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све |
{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опреде |
<p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видеће |
ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај нем |
ажење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута |
ојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њо |
умњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, |
ите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици м |
> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— |
о била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он н |
ко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајд |
то да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надају |
имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жа |
иш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Гос |
нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — ж |
гледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он |
им; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — |
лавко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учини |
она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претвар |
</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је с |
аш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...< |
гија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи |
екао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га у |
како да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} Пос |
скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као |
телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њем |
} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште |
{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели |
умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</ |
а о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се м |
све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинит |
ваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи |
ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: ка |
Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Х |
ти разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како |
досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже |
ежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне оч |
јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хлад |
вна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам |
илазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „ш |
, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брз |
?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један д |
де, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више |
{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по се |
радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Миц |
е ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до сед |
избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи н |
им смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S |
ком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и |
јволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило |
ени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Ј |
е женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хај |
уства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад го |
с је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што ниј |
х је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разг |
<p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али б |
о ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа |
е јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослет |
тина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за др |
Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежи |
ваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напо |
— она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рек |
У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— |
</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње |
а.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим за |
идео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} С |
лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли |
е писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту |
а раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта |
е тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А |
p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, |
старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове |
а романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је |
о рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те |
вирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло |
ји изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Сла |
јзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те |
рка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих |
што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гл |
p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво ни |
ма себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све т |
ла скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве нем |
{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за |
о, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо |
се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми најв |
ца гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше |
{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи м |
груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љуб |
ред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та |
Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p> |
Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вер |
је.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="3 |
како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне |
јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђ |
ко се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше п |
индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Гроз |
имо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не |
— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој |
и, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће око |
цама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је |
тао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Мил |
у и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, |
.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам нек |
шим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио |
намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.< |
же и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује. |
S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</ |
Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожу |
суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко |
p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, по |
ану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" / |
тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу |
скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у |
девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Да |
едајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала |
} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, кој |
бе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S |
доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече |
и.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} |
чезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих заме |
ко је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих |
шан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и ми |
е а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и приј |
прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има ко |
терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих |
се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њен |
лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана. |
оди.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, |
срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке |
е.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од св |
, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} На |
ој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зн |
а је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и н |
брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисањ |
асни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је |
њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, |
сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ип |
, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штог |
да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у ш |
ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита о |
њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{ |
оложају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива |
њу варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, |
по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. |
удан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не го |
кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би |
су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види све |
је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би се |
.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе |
дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље пред |
аше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо |
ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и |
it="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се н |
on" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; ни |
ху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је |
.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} |
ила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} |
ало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред кућ |
ово.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} С |
наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац |
м предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увреди |
и њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одава |
ад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала |
у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам в |
оћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бит |
смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо ве |
{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш ж |
што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је би |
ање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком рома |
черашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече М |
азите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите с |
и у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо ма |
сташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо |
— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо |
ече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само |
е старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гл |
зди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, |
ила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није |
Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста |
се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођа |
ма.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише |
види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, |
та ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта с |
сто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} |
о амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} |
ег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бист |
учи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
искочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече |
рати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} На |
/> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у свако |
да љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље |
тас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p> |
ада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су |
атраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пази |
не на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, |
а га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! вич |
неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто тр |
Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — поми |
и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} |
еколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољуп |
и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, т |
ред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је |
} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— |
јмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p |
аст њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једна |
.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прек |
идно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу |
ише онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} |
селост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ак |
омичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Д |
тарац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и пр |
а и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жу |
ти, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта |
нети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом к |
Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, а |
авко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста пр |
{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Мил |
е угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрм |
се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снаго |
Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов |
S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се |
бијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, пит |
душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око |
ам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александ |
је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да |
о.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за м |
{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд |
ого и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекорева |
ући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде |
пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећ |
е радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојк |
се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све вре |
А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, кој |
м човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој на |
!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показ |
„лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожел |
тавити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију |
} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасви |
ањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бри |
лан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</ |
жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, т |
ва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у пам |
бро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месе |
} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задово |
разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћута |
есам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’ |
огледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Забор |
ети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико |
пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном се |
но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета |
уку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{ |
е смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Слав |
ило ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало ис |
ј се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застад |
је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, за |
оњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да ј |
знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, мо |
колећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само |
еограду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p |
се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— |
Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то |
ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се с |
— трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара. |
вагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о ки |
лавко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој |
им доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поруч |
ма доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Ка |
те, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која |
интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикец |
масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост пом |
карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је о |
нити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који |
својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престониц |
зну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног пона |
собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у |
траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} |
х <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, |
зо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црнома |
Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да б |
ре сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пиј |
за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он |
задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му |
себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћ |
јмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се |
Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је |
оловина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узви |
Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако |
редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз п |
знали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање |
до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, |
за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим луд |
свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто |
проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у т |
тиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ з |
само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Он |
ушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о н |
/> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог |
<p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да |
о виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша |
вка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славк |
аче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких |
љаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта |
S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{ |
илан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не |
Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што |
чног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја |
е те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S |
гентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво пог |
ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу |
чно после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо проти |
е заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у п |
о шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође ста |
а пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих поса |
е загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{ |
иде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише |
цо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зр |
а поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савиј |
грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно не |
а њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — в |
тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донес |
јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђењ |
те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Он |
и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њ |
вши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће |
На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургење |
новника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> < |
окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод рук |
ази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на и |
а!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но |
а мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{ |
кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огр |
ући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идит |
. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не и |
да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет |
у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло |
к!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па о |
Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но |
ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, |
Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Ста |
ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад н |
ремену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад т |
им.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се по |
загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја би |
дну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво |
а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода |
она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на |
е како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се п |
ма.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и пола |
породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, |
Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} П |
ри ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отр |
окрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све |
ете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..< |
.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био б |
а, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрас |
да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сам |
присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рука |
ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он ј |
скаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрве |
ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам м |
дајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на |
а, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још |
ет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли |
Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни тол |
.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се зан |
упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао |
х јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму |
љини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у |
им да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима |
а заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— |
о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и он |
S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде |
деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели |
исли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разл |
оде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример |
брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се |
било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло л |
азнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође |
срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко ме |
еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се |
отив своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог ра |
, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{ |
ног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произве |
та вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и м |
то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се |
p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S |
потама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио |
ећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} |
извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, |
о да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на час |
на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијен |
збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p |
врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена сво |
ионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено с |
могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање рук |
е!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} |
е би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и |
!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> < |
епо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смеја |
Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у |
идер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миш |
послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта х |
ion" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се |
то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче |
сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, ка |
, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли |
ма важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам |
ом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им пр |
Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Се |
ији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећ |
Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а з |
S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} |
<pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних сна |
никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава |
иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв |
и класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овд |
ши као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу н |
а.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човеча |
ији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу о |
.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала в |
није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету |
ћи и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не б |
направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила њего |
у напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном п |
да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — |
се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по сви |
мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, пр |
а нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и |
ем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да б |
пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чу |
лободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилн |
њег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно ш |
аст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је ве |
де се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Зн |
леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја са |
немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, к |
а с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> |
ли кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и |
о.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскор |
је је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није |
, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти |
х! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш св |
та ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— М |
тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} |
велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта |
> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговор |
аве и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут п |
својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловито |
умем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све зна |
ред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S |
епше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има с |
о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво с |
се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, |
после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Пари |
болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном по |
ак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он |
доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака |
певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Беогр |
кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додируј |
а пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} |
е допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благос |
умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и |
<p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радозна |
се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као |
p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{ |
и, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У стра |
Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калд |
тним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и |
} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипа |
соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога |
би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао |
оју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање на |
лу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друг |
ваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет |
је знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се |
о.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — |
, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаш |
, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самим |
по Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и |
ли разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, кој |
а сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је пра |
<p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је ст |
познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је |
из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нис |
бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју. |
красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и па |
к у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућу |
о само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо |
рављен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да |
ло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била |
од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљин |
лика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та мо |
4" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја др |
као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али н |
само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам досто |
, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би |
леда и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <p |
м певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а |
а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет |
њима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле бех |
та Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја |
смо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Н |
Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а |
/p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. |
пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све ср |
наш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Дост |
очито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у с |
у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичко |
сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која с |
све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о т |
и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Сла |
о зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвор |
је су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то при |
да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у |
дина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе |
парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из ње |
руштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога дог |
виш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се б |
не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али |
— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је |
накост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити с |
к кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасу |
е то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми |
рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си та |
Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео М |
куражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се |
о хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла |
на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, ка |
лете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце д |
то; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветник |
— етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славк |
ко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Н |
кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога дру |
требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видет |
их двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има |
и треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му у |
да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки |
за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> |
м, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да |
ушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га г |
е ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпит |
се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на |
Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но |
и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се |
кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, |
не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она |
1" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја ми |
шља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је |
која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђен |
Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају |
ападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и |
терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталон |
она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму |
о.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{ |
ма.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, |
де се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по |
ристи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у |
head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли |
и сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 1 |
.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет |
вориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и |
ш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли |
вету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том |
е онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љу |
ив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао |
е.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су мног |
као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S |
ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо! |
, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој с |
мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S |
оздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси |
поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи шко |
ја је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли по |
е давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично понос |
и се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} |
суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из са |
а.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n |
а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ би |
о је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутн |
е уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Сед |
!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То |
и, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу |
арцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, по |
му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разреша |
ко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души б |
вет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{ |
какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не у |
е вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— |
- НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића |
ло то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знал |
ах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали |
његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} |
е делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон м |
ог понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста о |
овео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви |
се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким љ |
мњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то |
кну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времен |
теља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породи |
Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писа |
Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, н |
сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љуба |
мао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се |
је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се |
на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што |
ње човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S |
ме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепи |
гледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгл |
ке ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То |
о ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не б |
како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метну |
а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посма |
жао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад ос |
че због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} |
} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо |
м, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, |
едеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од |
их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натму |
.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црп |
— могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дуж |
би душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и |
реда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда |
е стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима |
штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли |
е се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а |
ед све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и суз |
урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано. |
ма старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— |
у савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не |
ао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растад |
<p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене к |
5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби |
днога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говор |
е видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и то |
} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а |
>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти |
ве јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и ма |
пут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се стар |
ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се з |
рњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат с |
екао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја |
али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на ј |
дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се шт |
и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби узд |
ом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је м |
Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али ниј |
сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S |
м!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p |
ење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само з |
За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја н |
га сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, ка |
— једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красн |
ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женск |
он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парн |
не грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p |
уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> пре |
сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам |
рала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а он |
на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Гот |
и!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и |
Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! |
удска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — јед |
је, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога |
авко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се видел |
жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добр |
је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једн |
с не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад св |
, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да |
мо је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по гла |
убим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с |
ле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај свет |
дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један |
да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} |
та мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на |
ан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу нас |
зађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред |
биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној.. |
исли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто теш |
та и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ б |
Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <h |
едео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p> |
> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не |
ошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели по |
зована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли |
апричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и кра |
тни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на у |
те ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Ни |
} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће |
мо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</ |
ваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Промени |
м те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p |
же бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син т |
ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, |
тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и руши |
е допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја ниса |
мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац |
али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им |
ам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе |
p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше ст |
је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да р |
си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p> |
атио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устим |
премам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долаз |
а сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.< |
оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, |
за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осе |
о.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад г |
о, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га рад |
— упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала т |
итати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку преваг |
де за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име |
ј се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! зап |
и тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преоб |
на.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа |
прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p> |
е жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твој |
бацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињ |
знам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога је |
и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љу |
као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао. |
доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и про |
} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Д |
е.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славк |
служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином |
и га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и |
лно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на са |
е у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде |
и тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино. |
на скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p |
ослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на к |
и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S |
пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, |
ао да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с |
убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb |
боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво |
је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде |
анама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у глав |
на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с |
Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке |
оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједо |
лбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је он |
истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и |
ег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим. |
ми знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S |
овника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред к |
} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њи |
би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај |
а ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад |
на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела д |
лагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте |
.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти |
де да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S |
у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? н |
о иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако |
и кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у |
же и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, ког |
крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на ко |
Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на суср |
S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! |
гледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје ле |
ијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, |
д погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавај |
уштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да м |
?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме |
p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у |
прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Ста |
врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам |
/p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац с |
— направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — ни |
е!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, |
намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом креве |
чи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она |
ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не д |
?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни |
, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица ра |
други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скит |
мо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће о |
мота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с |
о спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и |
> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— |
на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S |
отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш са |
пет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури н |
.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко |
Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова |
проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага д |
о ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли |
ет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мисл |
о тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа |
шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се |
Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не |
p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} |
таше му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење вла |
у.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у |
ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто д |
умрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и |
м равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и је |
оје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао |
{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто упл |
ешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно н |
Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво |
да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела |
ection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских ску |
p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је п |
шам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој |
дарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате |
у ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко |
а, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, и |
риписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да |
а књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било |
<p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би |
S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Сла |
ата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише њ |
сто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони н |
="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није изби |
је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, |
дужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разв |
S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p |
} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је |
би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад |
ма за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплаши |
треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је н |
вало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи предста |
м мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем в |
али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се с |
S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и см |
е благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се ч |
о је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да |
ривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} |
се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао к |
у био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по че |
ти око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} С |
у и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрн |
да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! |
он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.< |
к му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Мил |
више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће |
е:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</ |
ка ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но |
вно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би м |
кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио |
.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уз |
ара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка ско |
ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бог |
тио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о и |
лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси |
и пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја |
прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као д |
а у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што |
к! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— |
о у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осв |
и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било с |
ећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb |
бро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и |
жда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба в |
осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта в |
прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Миц |
спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, д |
мишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког ј |
ке.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо |
ити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Н |
!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опија |
?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толик |
о.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни ме |
вољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сиј |
ли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде ку |
розбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то |
ћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој з |
атима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ |
> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи. |
ку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и |
што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу љу |
вковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у со |
малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су ве |
та! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— |
/p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео св |
т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 |
никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! |
ада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Н |
.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, |
пламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико |
асна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети |
јно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлу |
прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распа |
уши.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p |
му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, н |
ли боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивн |
све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би с |
.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха |
ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мал |
љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а о |
ађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падах |
ет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било |
ешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} |
ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила |
алеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено располож |
тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите де |
оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаш |
а своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да |
Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мал |
ди.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље |
шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка |
> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје т |
то сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном |
а се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то реш |
те! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} |
ше; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташ |
анс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</ |
се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> < |
и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скор |
је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која |
ажила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за |
треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више над |
рисети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образован |
могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати дру |
о пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ип |
ој појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјај |
ћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се |
друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори |
ћња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се |
/p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти |
ам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних ид |
До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би |
Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Мом |
се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но игр |
моћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њим |
па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја |
ем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и |
заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је |
вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка на |
а!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Т |
о тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— |
ер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице при |
ња.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} |
нао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да |
а, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви |
> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — |
{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надеж |
пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године |
<p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — ха |
авко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, |
више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста п |
не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме |
д првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, дома |
сли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу шк |
„шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и |
коро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — |
авко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе н |
и и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво подне |
ће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је |
ите и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по ка |
ецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле |
и? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама |
свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љуби |
Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси |
несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што |
до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да |
није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али |
лица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце |
раво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намр |
хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже |
објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети вре |
полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кр |
ена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрица |
е и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих |
о по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад у |
је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пи |
ирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновији |
ла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти бр |
азао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, |
а се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болес |
тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако х |
афаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} |
да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца |
лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што с |
<p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих има |
— ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, д |
какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличн |
а се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак |
жају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама т |
убави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе са |
ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи с |
а! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледа |
тати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p> |
ко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p |
по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суз |
опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... |
по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га |
} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну |
когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде |
већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање н |
лаву на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек |
у бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близ |
сположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњ |
S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како |
а, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом живот |
усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и |
тао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро |
е сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики г |
м се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац |
и и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посма |
/p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бој |
о.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да |
а је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно |
би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој је |
мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету |
— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није са |
у познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева |
ајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и |
ори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшн |
ије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити |
{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако про |
и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — н |
ави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? |
Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је нек |
/p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не |
а, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви |
сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! |
пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џеп |
обично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она |
ло што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p> |
се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p> |
министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече М |
p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему |
браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} |
, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загр |
/> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.< |
е занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дат |
њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја стара |
! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ |
, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> < |
} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По |
наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тур |
а.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко |
ност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} |
} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> |
час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде |
викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и тр |
— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а |
ћ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање М |
хвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p> |
е могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли |
Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} |
Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Т |
д рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти |
као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситница |
овек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, од |
е уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти п |
и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она |
м.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трго |
светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури |
Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти |
Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спре |
ас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одуше |
шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у шк |
који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме обла |
— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> |
тавићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат |
само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луд |
мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћ |
, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— |
p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— |
S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S |
јатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} |
<p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме н |
ре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Зв |
/p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се в |
у поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бој |
це му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не з |
е, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога да |
шта му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} |
ела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, |
сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и зани |
ачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује |
e>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли чит |
> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— |
Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлук |
} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз |
полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава п |
n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала бла |
мати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала бла |
а поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа јо |
х, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се на |
друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам н |
мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас в |
е? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!< |
рац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хт |
љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се |
вне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита г |
осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, |
роз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type="chap |
м.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{ |
само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! |
ва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
вог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се |
— напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлу |
да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p |
видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? |
вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} |
{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку по |
пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да т |
о.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не |
ољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSection" /> |
на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и |
Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сут |
ра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од |
оје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женск |
које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се на |
ке људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p |
е не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </T |
и и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књи |
уће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као стар |
— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и о |
о да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама! |
p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</ |
ц се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе |
! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! |
Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица! |
сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Лу |
Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} |
е!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још |
„Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах |
о по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да го |
чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, ка |
аше полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, раст |
— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не |
> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да с |
хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим пр |
лаву на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но |
е и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба |
цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мисли |
обу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не б |
е немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људ |
њижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета |
је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone un |
ја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпо |
о један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет |
крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити |
Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам лу |
те на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! дови |
азговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак о |
и ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... |
е да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћ |
вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. |
да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од |
о напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S |
на га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Слав |
е начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у њ |
ти.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као нека |
ешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и |
е.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имам |
ође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} |
в према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од тво |
е станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{ |
отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S |
овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} |
ва.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака |
релетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако и |
здржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и вољ |
убав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њен |
о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и с |
је љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нест |
ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему ј |
знајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p |
на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла |
то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања пр |
ј се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ |
гло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, д |
ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, |
} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј |
ио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Как |
, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас са |
сту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?< |
ислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидн |
јем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љуб |
дала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су о |
ебне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога |
као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и |
нске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, |
иста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и |
авало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло |
ојим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљ |
>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће |
му је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} |
ла га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живо |
ком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шир |
{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хт |
ад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{ |
о ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је |
ца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена |
, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми |
<p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историј |
{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! ника |
у неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима |
хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пре |
за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одгов |
мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љуби |
.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мисл |
пита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} |
ом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све |
</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, с |
у за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те р |
одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <p |
ађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам |
мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим |
} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му простру |
знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{ |
не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му оп |
S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и |
а могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p |
срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се |
ди а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно д |
Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто |
е несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана д |
је могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образов |
мо ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се |
Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} О |
у руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени |
леда на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуш |
{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! к |
амере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Над |
ћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но |
у јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, |
зо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће |
ма, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце м |
{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> нек |
бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к ње |
им мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати |
ате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или с |
>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само с |
то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова др |
тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бој |
ого, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја т |
ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљењ |
румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с |
Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једн |
а у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био |
рце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му п |
те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати |
јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} |
пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чи |
— не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли |
} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито |
иштавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се |
обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{ |
а омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле ум |
х могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и мно |
ан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> |
својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онака |
м искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добр |
нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично п |
зитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознај |
сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо |
вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p |
о? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја |
p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу на |
и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово вр |
инуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће |
ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p> |
сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се |
сто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се |
ито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, |
ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! р |
S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана осво |
носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образов |
њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био |
се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што |
све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми р |
да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула д |
ку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — до |
а бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од друго |
{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, |
а једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу |
слио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — |
е сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p |
>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Ду |
— одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вам |
већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже |
Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, |
{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице |
и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— |
сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако рас |
ред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и |
м ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш |
{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње |
о некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} |
то му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разр |
лавко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у душ |
вку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро |
вакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исм |
значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се д |
ас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме |
у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} |
невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у |
ком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара |
елу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај |
лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се шир |
и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипа |
е што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> над |
у.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се пом |
е осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку |
рже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљ |
окајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш до |
анас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао с |
тено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа |
читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} |
/p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одош |
лице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је к |
у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити чо |
гледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, к |
с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у |
ати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невес |
ђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и |
ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ниш |
ца, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је |
Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, |
о у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба |
а те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, ниј |
обођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> < |
то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} От |
лиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p |
ги се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то за |
и жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> |
.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши |
шњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчи |
срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другов |
— Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га поглед |
ти и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али |
оменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво |
де на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће г |
и с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, |
ош више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би |
ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!< |
пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Веч |
ме не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући саб |
их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сј |
ги дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, мног |
вета онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од ме |
p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— |
арушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за дво |
} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p |
{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујн |
узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа т |
освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и |
ћим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> < |
о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње |
чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Каз |
кав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" |
е појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко |
ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колик |
да ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље до |
другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Ман |
каже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвоје |
ушевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше н |
и глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до |
S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро зна |
села?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо п |
а обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се |
аше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и т |
мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p> |
— хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ |
вом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, |
Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је гово |
гру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну и |
као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спази |
агрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт! |
млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— |
едњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гл |
.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био |
у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, за |
оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се |
е наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање |
офијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада |
у видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо |
ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом око |
акав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рука |
.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{ |
куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зи |
мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о |
адала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?< |
асмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о св |
— не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то |
њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се н |
зо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, ш |
ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се вара |
ешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дак |
одине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда де |
ише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p |
— пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову ле |
Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пр |
гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванре |
ји пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</ |
рви кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га з |
им Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија |
ли, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде |
рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добр |
ред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је са |
пак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! |
се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она |
због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођ |
<p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мо |
ша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу |
и разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родите |
S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> |
и се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расеја |
Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоће |
ори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са к |
јише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била з |
бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, |
ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и п |
е. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да о |
у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искре |
то с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p |
<p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у ов |
оговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те |
ад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.< |
све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S |
довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си гово |
ставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{ |
онара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је мес |
мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па |
стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</ |
све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти му |
им се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниј |
та мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су |
ко сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим |
рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! |
е од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако |
е гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <mileston |
вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени пр |
— извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погл |
ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли |
зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! |
лавко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела |
мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли |
те, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован |
век хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" |
и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, |
то кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и |
РАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1 |
ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе п |
еће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао |
ри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме д |
Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сам |
је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и |
и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! |
зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и |
то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом |
огао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин гово |
ко створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.< |
но у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си |
пљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара. |
евесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брз |
кне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме |
и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ |
и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се јед |
!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој |
ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само с |
а има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет |
изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</ |
им.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, |
p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри |
казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то неч |
и Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге во |
ишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! |
зличном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавил |
и после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заист |
о да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако |
им оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног ве |
ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и з |
идело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод |
в и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико |
у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као с |
л’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће |
и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нем |
>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па и |
ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да п |
пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, к |
тку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем ј |
а видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не |
> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби нећ |
, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуг |
ила највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам |
о, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио са |
шта учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p> |
оручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих |
</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта |
е:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но |
мислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па д |
<p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Кри |
т?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам |
S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не |
. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да |
диш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је инач |
згова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буд |
ава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело |
же главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухва |
.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> |
а.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад |
p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гр |
да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— З |
ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{ |
Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме |
е га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p |
ој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, ал |
ма мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш. |
и се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тад |
ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку |
све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мн |
.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у |
и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста зна |
Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем.. |
Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та |
е она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — не |
о зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала на |
.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb |
ј се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врат |
Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништ |
у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, д |
а је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао би |
екао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак |
ице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу намора |
слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене не |
нашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза ку |
расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чини |
ј је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам т |
то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> |
кочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам |
иташе новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — |
лим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се б |
ли то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окре |
— може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n |
ице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам |
ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па ј |
ам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила |
обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се пос |
је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после |
а, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја с |
то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и |
аопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер н |
еду.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали |
артин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већ |
вина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикну |
ји ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, а |
ш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче |
, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од |
осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на |
, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од |
е је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она ј |
ка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту поро |
вице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“< |
е се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници. |
е тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спре |
ну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећа |
мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— |
ажим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас |
бавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам |
та ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чек |
што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драг |
ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p |
то у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку |
> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>О |
Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо |
p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на т |
а више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно д |
и јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стаја |
ините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? |
дном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледа |
ориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} |
то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам м |
ити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — |
он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или |
е знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се |
код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се так |
своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог распол |
ам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала. |
моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и по |
штој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја с |
врће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би са |
ди, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући. |
еда. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече |
дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} |
ло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време ј |
а како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Ув |
{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала вр |
али, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избег |
— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Мом |
{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да |
знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душ |
их била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бит |
е тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p> |
гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груб |
опашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже гла |
т.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ниш |
исам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти с |
г стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено вре |
гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу уч |
одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви с |
ас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису |
мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађ |
} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{ |
ирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— О |
ели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се с |
Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p |
— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n= |
оме није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и го |
онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим в |
уши, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само |
!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провр |
ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајд |
у се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам |
тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> < |
јмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S |
и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} И |
ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о фи |
ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} З |
и је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — у |
е! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове |
ив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматра |
Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— |
жем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а |
лиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље |
трчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то прич |
епасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлит |
а оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам |
е теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна. |
ста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је |
мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— У |
њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијали |
но овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> |
д је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S |
о близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима и |
ерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се |
собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар |
, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „ген |
дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуд |
Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учини |
олико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болест |
5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек она |
решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице |
осле прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромно |
њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, |
ица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж п |
ужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовал |
е и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине он |
орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика |
поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си т |
и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њ |
наш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек |
ан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног п |
би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, с |
а његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, |
Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је |
тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по каф |
гризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра |
вом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш |
у.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк. |
за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, |
де је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматра |
ну, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одје |
о седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин |
асан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне |
е, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало пом |
смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њ |
тује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну буд |
је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и пост |
своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — |
паднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме |
и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Мом |
а смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — |
<p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада |
Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо |
астраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав |
да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави пи |
ласичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо |
о обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зат |
па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</ |
нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас на |
ц те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем г |
вала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погле |
била?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у об |
дивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око ш |
никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа |
рце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо |
њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташ |
порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово |
после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако |
а а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује |
мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет |
туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар не |
ој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њ |
{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да ј |
га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и раста |
нас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, |
е знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Н |
допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.. |
вота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаш |
овор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тр |
и се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} |
прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да в |
{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео |
шта да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праме |
сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — п |
>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — на |
нашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово мла |
у му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко |
, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији |
еоград!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад и |
рам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој су |
b n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше пола |
} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напус |
њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова |
твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и пра |
Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавић |
љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — у |
нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И |
та га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" |
мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У т |
ив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> |
умети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и иза |
одарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обој |
латко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} |
ном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S |
{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи. |
ти? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу |
авају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то |
жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S |
</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} |
во на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало ва |
ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмет |
} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је т |
и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се |
е мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобо |
питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p |
заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Најв |
е учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— |
— идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карак |
ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој |
} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мисли |
Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене |
уке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и уле |
n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! ц |
слите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било л |
да.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> |
аче и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја т |
ажим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија |
„Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и засп |
рно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине п |
ред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етике |
овољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар |
су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавањ |
је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у |
ети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако ј |
мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ј |
.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад |
да и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан пола |
езнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p |
и у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја ниса |
о.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта би |
ече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли |
премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је |
pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у в |
Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, м |
досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> г |
тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p> |
ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио. |
ло.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S |
то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не |
>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> |
—- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрос |
узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страш |
због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искрено |
А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је м |
ва.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у |
</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама |
баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Ми |
о сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb |
Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледа |
ечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није ист |
ву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, |
p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, |
ти.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" |
ра.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љ |
ла срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и п |
!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам |
аш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не |
сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема рав |
дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетк |
.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, д |
јао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и |
све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љу |
/p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, |
је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу ко |
Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p |
кну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се |
добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта |
ако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да |
мем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је нест |
е свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам с |
Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турк |
ели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет промену |
нашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надеж |
кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо |
е изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше ма |
са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на |
ко није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да ни |
p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов погле |
м својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право! |
не, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете |
лужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпост |
стина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио |
S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} П |
озни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвал |
} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти |
томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истин |
сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега з |
ња.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики гр |
реба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како б |
p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није м |
то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам би |
.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb |
/p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само зн |
аци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачиц |
да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>М |
ено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекакви |
p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хл |
p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на ст |
по судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у стр |
слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, |
и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жен |
>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мисли |
ати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створит |
сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна к |
С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на с |
ш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у |
/p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њ |
<p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо др |
сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топо |
ма.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао |
Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити! |
напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и луп |
агрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— |
одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Слав |
и га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обе |
освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми |
погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког те |
S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће слу |
н далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика ка |
Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љуб |
све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија |
осадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се |
ом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног о |
ио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се |
p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми и |
/> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми |
мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор о |
о кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како с |
мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам |
прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није т |
ти, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је |
се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одава |
је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музи |
>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрад |
о лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> |
бијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не зн |
у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја |
ам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити оно |
та — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некак |
неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је |
нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према |
Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њим |
да у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако! |
Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати з |
отова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, г |
н и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надеж |
е воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погле |
в суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети |
га је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган н |
тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна |
кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гра |
аша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар |
олико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ |
} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огла |
замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као ве |
ња</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагну |
авко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> |
ром негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Ниса |
, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она |
ити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Он |
руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада г |
ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> |
ти, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о |
и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ћ |
огме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— |
сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све об |
собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним н |
да.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило |
и, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мр |
ајвећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика. |
је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је пр |
{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <ti |
вко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његов |
ствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и разли |
е ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — |
мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што |
досно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а |
и Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње ск |
! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{ |
и није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему |
крипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type="chapter" |
Section" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао н |
н се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за ње |
, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које |
узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, |
сту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напо |
јразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава |
ује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањс |
S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! |
а сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сам |
т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш? |
наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога |
р и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у пра |
у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрек |
ати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њен |
ко! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су т |
ади са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучи |
ш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до |
се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да пост |
{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те воле |
исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само |
в, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p |
ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба са |
Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не |
и, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се |
идно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад |
до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, ка |
и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћут |
чена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава ник |
и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је |
ка женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га ш |
Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} З |
а прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа |
грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако |
забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише |
Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање |
е, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца. |
под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће са |
ност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо |
} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други по |
ам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака и |
што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} |
соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту |
Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Как |
едаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, ша |
ти, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко г |
то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Ско |
стиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вам |
и незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од |
{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај та |
њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан по |
на и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на ком |
ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све |
и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржав |
ите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар |
и, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што |
адгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То б |
ети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То |
а је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у |
Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећи |
зи, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуб |
избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. зам |
ко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и о |
то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими д |
тавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама ста |
воје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их мног |
има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она с |
! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и уд |
е гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о |
љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он |
но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учи |
је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФер |
</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио с |
S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} |
, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пиш |
из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну та |
ичности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} |
х много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали |
славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом |
да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно |
метила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега |
је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и |
вор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите ко |
је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само |
ного-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме |
ле дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила |
ћа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, как |
треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{ |
ска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем к |
у, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} |
а покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{ |
ти?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти неће |
променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији |
решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти треб |
шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} |
на сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, |
ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} |
ли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је па |
к то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде |
тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да ску |
Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p> |
а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{ |
јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавају |
да?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{ |
ак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати. |
ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа те |
ам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа |
.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољша |
> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете би |
га. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлуч |
да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато |
о?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не |
а гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју |
омоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} |
човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и д |
гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу |
ао да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице |
} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на |
S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S |
ина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред |
кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш |
умњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она на |
говору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво |
с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су с |
тивно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?< |
сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радозн |
р преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер |
ле сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Пита |
јаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! у |
а му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и |
вина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да |
е! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p |
<p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност |
ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би прогово |
е! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер н |
шта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! н |
це, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску в |
па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} |
ине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а |
а!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се |
замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причал |
аше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</ |
ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— |
годила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Доб |
а много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Исти |
ако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разв |
— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ств |
нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не тре |
S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила |
а је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} |
о пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једи |
и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладн |
.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p |
" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко ј |
мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> < |
="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те |
дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p> |
то ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p> |
>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жен |
е могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мис |
/p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и |
гледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу |
тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говори |
лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} |
је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још |
<p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на |
д поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је |
ама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{ |
; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше ка |
лодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и |
длучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треб |
увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна |
ородице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он |
у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} П |
виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се проме |
нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд |
вређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инсти |
ан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажа |
гнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља |
ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p> |
евао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћ |
</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли. |
>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} М |
ну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама |
очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила |
јано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледа |
врне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Гос |
>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Да |
нка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> < |
ао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} |
е вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, ка |
зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.< |
упити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било |
узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здрав |
ло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љу |
ој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно. |
и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја уради |
кореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— |
и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, |
ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на |
рење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта |
имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, |
атељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију. |
Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам |
Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођиц |
мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме |
се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загр |
поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> < |
м.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, |
ица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А |
говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана |
ашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви |
ји су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њихо |
арила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на крев |
н и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора |
де башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се п |
авка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да д |
м, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али к |
била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, |
ђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из |
з тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не бр |
турио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, |
е једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити |
како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави |
седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{ |
П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорн |
де далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, к |
И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, |
"78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су и |
теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну С |
пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога тур |
>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слобод |
о ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{ |
се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у |
топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложи |
нијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке |
цу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца н |
и мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури г |
а у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном теч |
оче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да з |
/p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њ |
дежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S |
редвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам он |
оче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} С |
ио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} |
, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, т |
p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми н |
едног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ |
ршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока |
љно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>И |
те с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, |
њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узму |
м гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетк |
енци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад |
охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така же |
, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и |
е био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упр |
а ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се д |
се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао |
Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећа |
мислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах |
зма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да с |
н, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се |
а се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се слад |
погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачки |
p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> |
у се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам на |
им питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{ |
пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затица |
авко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мирис |
ну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> |
јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрал |
венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— |
је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, |
како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро с |
о мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићет |
дирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигну |
"SRP19023_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> |
па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован. |
врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! до |
здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а ци |
р као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, труд |
дела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка. |
.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљањ |
мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је |
ивети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, госпо |
а.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш |
ју.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с |
ста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p> |
од то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као |
гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак |
оцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стад |
ешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш ч |
ше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на |
арог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} |
племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, |
азовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас прот |
нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то |
Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страш |
ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незн |
у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак |
она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{ |
младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о |
насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Д |
! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p> |
м.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом |
уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— |
с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</ |
жда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жа |
ри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су д |
/p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам |
ом изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није |
плина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак рад |
<pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћ |
а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао |
био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше |
е добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за |
е мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, сме |
>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="8 |
ају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим ј |
исам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од с |
Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз о |
шћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је |
Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S |
било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад |
бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весе |
еше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Д |
вицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трп |
отивно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива мо |
— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14 |
и шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S |
ко би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све ве |
е та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{ |
матрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени |
љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p |
својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер |
м друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" |
Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је |
_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Св |
о је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p> |
аш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} С |
а сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жр |
>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се |
} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам |
тогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине ку |
изрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништ |
но.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> |
а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је л |
азије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} К |
pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} |
Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже б |
S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Прав |
рена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — |
ањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Как |
зазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и виде |
вори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— |
у се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових |
ца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што на |
издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на ч |
<p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се |
, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{ |
и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу к |
Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>О |
<p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он д |
падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си осл |
он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код св |
о! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамоти |
чило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и о |
тарчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једн |
се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборави |
ед кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, а |
навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Ку |
кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одл |
p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а ш |
о и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуб |
на упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тиш |
е она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врат |
S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, ви |
се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном |
крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче! |
аво, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Ц |
се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у с |
, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекив |
се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n= |
шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине |
ој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Н |
јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужи |
им задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је о |
гову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је |
— морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу |
лико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву. |
је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и |
из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друш |
то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p |
лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунц |
n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И са |
икако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то раз |
да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби |
анредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> < |
Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам |
има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје |
да би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми |
описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени |
та.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво сво |
е их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље |
p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с |
ве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио |
{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n |
с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвеће |
ба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа. |
Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањ |
столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не ид |
/p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћ |
е — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снећ |
p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет ле |
падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говори |
вом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и |
е решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против |
не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из прев |
ива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S |
едном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом м |
.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и с |
нице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> |
ем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> |
ушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори вра |
лександра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око на |
патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не |
био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S |
вешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, о |
зије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам |
ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</ |
али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у |
ило још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је по |
" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори п |
атријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалн |
е је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о своји |
се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици поста |
о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то |
сти?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам |
Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив |
изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам |
ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејал |
за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све раз |
а таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без |
ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у |
о, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим он |
шој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер. |
о сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједит |
и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће. |
о га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне о |
овор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли |
испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трч |
и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на роп |
шкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, |
код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угас |
је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себ |
име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} |
и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Л |
ам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p |
амаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је |
— мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мис |
ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покр |
ка.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему том |
Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то ј |
н може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} |
>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће |
нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! |
а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад гово |
ко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад с |
е — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и |
ујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређу |
ним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних |
да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је |
е на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две. |
важнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— З |
нам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Изла |
ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцо |
Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шт |
а мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се |
вим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спр |
будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исп |
ле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи к |
преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је. |
о задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сун |
а.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ј |
би се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће т |
} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смет |
који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак |
о дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесн |
е! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља |
зноси скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, ка |
им погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би г |
е Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сам |
е старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Је |
S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Сл |
> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да |
и свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац пл |
римише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи г |
тарац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја |
замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе го |
кам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чв |
> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} |
— како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео |
измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, |
S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Св |
м дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шт |
на је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} |
д таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и св |
амо до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срц |
д мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће |
бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу М |
равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме ути |
скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казал |
{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним с |
бим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он |
са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покаја |
а сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих |
е сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су љу |
једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је вр |
ислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} |
смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим |
Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви |
тивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром |
доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише с |
е ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! |
неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и х |
е не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увр |
их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ |
зу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само |
> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у ње |
Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите св |
шта вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и м |
каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а т |
бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после |
дјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен ниса |
о није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније |
ко чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам |
, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што |
а, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме |
ахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај гл |
а вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љ |
еће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Ду |
као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па |
исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много |
ли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женск |
е је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Ла |
лас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он сед |
Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да н |
олбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и прис |
о вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S |
чекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незна |
т невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад |
и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан |
то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> |
тив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ћ |
и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само т |
њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, ко |
извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада д |
је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздр |
дице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривиц |
> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећ |
{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S |
е.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Ме |
" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се |
к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p |
<pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да т |
оји нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним |
м! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је |
евојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је |
>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак |
, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило прич |
ком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, |
о сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промење |
као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш |
— дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су |
зеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио |
и ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам |
нстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Така |
ако је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је б |
ем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах би |
х је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато м |
/> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и а |
S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што |
клопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти ср |
{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> < |
у шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко |
/p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не |
стаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} |
Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек |
нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто вре |
есте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да |
у био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре м |
се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно |
бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна м |
јама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција п |
брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, а |
p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— |
аборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спа |
— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мор |
</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изгово |
— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пев |
рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пре |
{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред |
их, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на |
/> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А т |
читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему |
ачела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
/p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам мог |
P19023_C2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А г |
>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — |
сти шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мо |
цама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— |
а га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p |
чила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.< |
.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p |
а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и |
а, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали |
ецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеш |
p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку |
Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— |
њаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — од |
. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и |
зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се |
се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време |
розио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухва |
а господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би |
а да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри н |
адам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Доб |
свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које немин |
Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас |
, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До враг |
ога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије |
чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, сли |
веку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која |
та и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедање |
S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал са |
А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем и |
замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас < |
коме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и он |
ти, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао |
ј, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера |
љшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! ста |
мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.< |
S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ |
ша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало |
идим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи |
ер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омла |
— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; с |
нда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим |
ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, н |
влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по во |
витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он |
на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} |
ворим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} |
питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тог |
те, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав |
} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ |
— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, |
очи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, је |
екиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или н |
та, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој при |
Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извр |
савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигу |
а, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико |
зрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена р |
а му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> |
, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас |
будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље он |
зује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам. |
итам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука |
како отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ос |
гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она |
ене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да |
видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се п |
ла жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе б |
p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Ми |
ирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди |
<p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али њ |
ед очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да |
а знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива |
а или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{ |
>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љуби |
те сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вам |
преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој |
је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постој |
} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби |
читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше |
<p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јур |
} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисање |
је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље |
Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па |
66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш |
г знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш |
ло ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо л |
ао у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце |
сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па глед |
еко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад и |
— време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда ње |
неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозо |
} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с М |
омаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би |
ђа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, |
писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала |
чина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком |
е.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро |
ако ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други |
школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу |
офију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном |
од њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало изла |
о сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут |
ликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{ |
ави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања |
ила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица по |
сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, кру |
огледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, |
, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг |
Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро при |
, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно |
остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а |
ђе.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мисл |
Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати |
>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да ј |
утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјури |
ије имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и о |
, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој нала |
а писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се вра |
ше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} |
едњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа н |
као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један по |
ути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не |
љда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и о |
и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак. |
обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па оп |
столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама ш |
н ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> |
и хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> < |
} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, |
м свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам уста |
а је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да н |
занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко |
оче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осе |
наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно |
на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна |
ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Оп |
о је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" |
.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом |
нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти |
еју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, с |
а.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{ |
ву наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је б |
о је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не и |
воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових |
из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види мла |
ва пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се тр |
и се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда прол |
свим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пре |
се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ћ |
кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — |
с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! |
разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор |
и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову за |
ли му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви |
а, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она о |
.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — |
а се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> < |
илично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих ј |
такне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугова |
е издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је мн |
видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p |
раду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било све |
оби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} |
ре, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци |
обар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпириту |
" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, |
</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, |
етарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још ниј |
тва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах |
ад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео од |
пред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна р |
шла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи г |
ио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра. |
м је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освест |
се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам |
вали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није им |
д се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар ве |
<p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам |
S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> |
устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиж |
>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже гл |
и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — |
вет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђ |
.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да с |
; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} |
и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види М |
ца, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, а |
Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако в |
сли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљк |
није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S |
Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недост |
од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само |
, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и |
било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— |
ну стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музик |
е! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! |
{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најм |
до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је |
мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоћ |
хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је не |
pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је он |
те чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, |
? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и д |
те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је ус |
ред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном а |
згледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви |
смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је |
те! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако |
ао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак |
стане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и |
ад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — |
дан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и |
кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се нап |
</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Ник |
њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пард |
прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши |
амце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му ми |
њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица г |
као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждин |
ушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Ка |
је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и зб |
<p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је л |
Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} |
прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је тек |
је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и |
бица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се сти |
Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Нај |
но у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално |
рли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} |
траном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сва |
ихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSe |
оди.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он |
наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити |
шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — а |
естало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} П |
ро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се! |
сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та |
илијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су би |
има Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима р |
а, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је им |
кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{ |
а не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност и |
.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно п |
изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје |
вреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато |
ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њ |
куцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрл |
вните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племен |
зненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p |
век, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био зад |
Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на ок |
ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на њего |
алеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празн |
то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране м |
о свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он |
ост забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој п |
ишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} |
хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и |
у сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— |
бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мал |
укао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му пор |
та — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље |
{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је нак |
амљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год |
обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина. |
а.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S |
ење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" |
ј коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ |
нији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваз |
на ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној ко |
мам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређ |
зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али ч |
вог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мис |
Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.< |
’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> |
ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха |
p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је |
ивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћ |
јем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То |
евао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} У |
у! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и с |
али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке |
овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће |
отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из ду |
је ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у мо |
{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је на |
бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство преск |
Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њо |
а ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је |
ао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, |
због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа п |
<p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи. |
ма на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет ис |
штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди |
д сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! |
ране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам кло |
о: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи |
асположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођо |
сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже она |
вот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љу |
али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} |
ну.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу |
м и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њ |
а слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја |
, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а |
ст — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и |
женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с |
Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти н |
еди јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено. |
објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе < |
тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели |
а би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све |
ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.< |
а на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше п |
ујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место |
све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живи |
рок.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога о |
и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба г |
некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{ |
му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиљ |
ких скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила |
много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десил |
а се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина вас |
лавко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с |
? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од |
а мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажа |
на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се |
она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се |
т двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега |
н се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње из |
<pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све... |
та живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад |
:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p |
/p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта т |
у се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срц |
„туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева свет |
е није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{ |
е, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушива |
и.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! |
ли ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити! |
.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти дана |
м играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, |
доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за с |
јати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и |
еди крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доб |
о сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, ш |
је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки |
онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату ник |
ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо |
ше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — уп |
леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је |
Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене цип |
он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хлад |
Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не |
та је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ни |
собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> < |
ображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ г |
аљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p |
аш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А шт |
p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} |
ожда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му п |
а.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после ос |
ше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се |
оби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутн |
де да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> |
и седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> |
час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S |
рну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једн |
е тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радо |
рио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, н |
ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се огранич |
плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и |
</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако го |
ишта.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад ј |
ити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује |
да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! |
што — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш |
ом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек н |
.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица м |
прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло |
а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици |
ху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш |
нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем не |
} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличин |
> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и |
е којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би м |
с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она |
.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="chapter" xml |
се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече д |
изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се ти |
рећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу |
или синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</ |
ут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се |
м и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> |
г једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се з |
глевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звез |
полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, |
ремда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам |
друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као д |
ци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманц |
је тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, |
и.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све |
и, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p |
} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква поле |
окрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав |
а њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа |
тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог ро |
емам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти веруј |
била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без |
у проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} |
а, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, за |
год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама |
ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на по |
ићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Са |
мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говор |
во ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погле |
и.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице. |
на сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: |
</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> < |
завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана С |
’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, д |
они а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог |
ни јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач |
{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су н |
могла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко бољ |
аки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није з |
а у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословим |
какати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе н |
беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се ви |
сни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она |
Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! |
— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима |
лаву, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном |
радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желе |
{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син поги |
<pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је и |
сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђ |
мња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и |
тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог д |
тио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— П |
ђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако оч |
во и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је бил |
> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја н |
је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листат |
оро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си о |
претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила им |
е! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момч |
до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао. |
и?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је са |
ши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; |
ба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не |
а неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спа |
еба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Сл |
на, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да с |
рлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} С |
S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни |
ед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, ал |
оје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упа |
а преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, пре |
тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мисли |
г ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближи |
прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта с |
ати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво |
гљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p |
кај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче при |
и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пр |
а на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, |
дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредни |
је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу т |
омешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, |
ажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и оста |
подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он м |
о и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S |
ста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада |
Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако |
ним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослобо |
аш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се |
њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу св |
подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све д |
да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она |
и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука тр |
љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једн |
ста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане |
трено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се < |
</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се до |
и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе |
жена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим. |
њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! |
срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше пре |
у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се са |
ла на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па д |
залуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нер |
прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још |
</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматр |
ан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, кој |
а ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго ст |
извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нист |
аједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гл |
{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо |
{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си нес |
ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је |
је!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да |
p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном но |
а је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаш |
ли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — |
p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро! |
е били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, |
и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако |
се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се |
ала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} |
ведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То м |
то није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с |
те да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако в |
оме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред с |
те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и |
м.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога саж |
ко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Мом |
доријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; |
н; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} |
мо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала д |
ет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже глав |
у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али |
киде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка. |
ена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио к |
хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и |
си мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако |
ледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је с |
о, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собно |
Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен |
равицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викну |
.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се |
прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радо |
ачка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међ |
убопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а |
леда, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше |
и изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Да |
. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад |
!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Јо |
ћ — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То |
Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило п |
не, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — |
за на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — |
на све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче |
тисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је |
{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му св |
њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за |
луша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну |
је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још исп |
и мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хај |
о из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p |
а се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта бу |
а</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате |
и.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види ш |
положи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — |
жењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — |
аше уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на |
<p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко |
ћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— |
мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Пе |
руштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је јед |
за му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на у |
ар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је |
сту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну На |
г (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — с |
S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се з |
ло и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мил |
вко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек |
> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати св |
куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху |
за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва |
мо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: |
етара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме упла |
пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! |
х уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, |
едао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То |
м преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла м |
љу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и не |
папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младал |
он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у |
ешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, р |
и! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они нећ |
е му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти учени |
че се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала ус |
p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сва |
ати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене п |
ји прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с |
и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачу |
тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобит |
а занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} |
ла врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, м |
— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и по |
одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево |
је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је в |
говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем! |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је |
је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а |
илицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после преки |
и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у |
!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и п |
ног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} |
да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таки |
на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је поче |
н се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их н |
пак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није |
у срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац пре |
зо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако ис |
ање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила њег |
ало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> |
Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца |
дмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се |
с је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке |
постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> < |
сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били н |
е кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то ист |
очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb |
акојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке к |
вирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка |
аше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп т |
за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хв |
је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о буду |
е допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име мо |
ега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а м |
ћушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао з |
} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> |
S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста |
<p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити |
ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за н |
ма по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад |
смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је |
ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али |
и сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSect |
је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица п |
дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране дав |
целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Д |
ти им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, |
} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша |
се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати не |
ико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица |
S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је |
и.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод |
му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славк |
а њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле |
од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p |
никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло м |
а женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што ма |
<p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Сл |
<p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша< |
p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима |
ош гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Беог |
ао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p |
ђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се |
> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега |
p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако н |
p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла |
<pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж к |
Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Ми |
</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могл |
сец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам по |
.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад д |
нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца ср |
</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! ма |
лица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50 |
p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми т |
имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој |
остију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одома |
е!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу. |
и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се |
ео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље |
да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је ј |
а растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом |
ва много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништ |
да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би о |
ом неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одма |
о бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— З |
толу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок? |
варена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклон |
а! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом |
Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да ј |
ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ев |
Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим пи |
да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше |
туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниј |
а културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говоре |
а.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљуб |
head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Слав |
од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у н |
ила у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не про |
</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, а |
} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва |
радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраш |
њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао. |
ад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, прем |
рши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Је |
ило светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} |
а себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што |
етна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне с |
ошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пуст |
овчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаш |
шља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила |
.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p |
о ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет. |
икаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за |
ла тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је |
.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко тр |
знајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш м |
ој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он ск |
.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увест |
и у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била |
хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена |
ичега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се на |
му томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Р |
твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно |
не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у о |
нда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и |
тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху |
ворила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја |
зам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ст |
так из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славк |
у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити |
знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{ |
Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и по |
тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испр |
то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нароч |
д су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Мом |
</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива |
нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ства |
здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћо |
оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} |
} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се мо |
дитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђав |
што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и |
а науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли ј |
ину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светл |
духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта је |
е.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он |
све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељи |
чку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке |
мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> < |
о, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> |
аше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замисли |
отну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита |
смеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Сл |
{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио |
le> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпо |
} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем |
о па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сус |
е сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мо |
S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> < |
ољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— |
ругарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се до |
ање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</ |
жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с |
ар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло |
рњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, |
је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја н |
S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Нека |
.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад поми |
мејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} С |
времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ ум |
о чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</ |
е.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се т |
едложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам п |
ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, о |
p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш как |
е већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко |
да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала т |
а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша по |
му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих стр |
аке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је |
је само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину |
и.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисл |
сам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Ни |
говац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му |
по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не сп |
дао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било ј |
што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> |
ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек |
живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо ту |
то и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о н |
продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у п |
то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако с |
и живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Н |
Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био |
ни тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње |
н подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавн |
ју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а ш |
емишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он обр |
топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На је |
кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да ва |
двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је |
е било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био |
једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, д |
ло и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека |
о лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму и |
кренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{ |
А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам њег |
о ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана д |
другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо. |
за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и |
затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуг |
да их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек |
<pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, ко |
па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви |
/p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живит |
Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и ус |
брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам да |
о је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко |
нт, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа |
ри уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе з |
рироди појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло |
се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом |
размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо о |
ње му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ пр |
.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо |
еднака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назада |
или велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плу |
тио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Треба |
тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и кој |
упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} |
{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Ча |
те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ ни |
> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се б |
Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љ |
о!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао с |
растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам она |
рно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S |
пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она с |
и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљ |
асти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} |
рже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! ре |
емо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у |
т је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплиме |
аницу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш |
још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p |
о што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет окол |
заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зе |
оја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Т |
<p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допал |
не мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао |
/p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да |
а, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднем |
ом апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негров |
!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — |
ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</ |
срећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> < |
ашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела |
ух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и |
ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега зади |
и и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</ |
у као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд иза |
ао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмирка |
једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{ |
сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може вар |
м; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Н |
рава да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част |
руго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <d |
избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здра |
ога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, |
потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чује |
, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је |
и главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам |
раше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме |
не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и |
вати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче |
се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSection" |
м вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете |
ра их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — |
на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! |
а.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па оп |
да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам ч |
вог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Ми |
, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас |
е у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отв |
отадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор |
све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! |
ле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та т |
ај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насме |
дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види |
} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које опш |
ираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако јед |
сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, |
рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> |
bSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под и |
</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, |
дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба. |
бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста прео |
p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, |
, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако ис |
се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љ |
да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Ка |
своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађо |
поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} О |
је.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с М |
се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче прибл |
ћи на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас |
уђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљив |
..</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на |
ељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас |
, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија н |
Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре |
, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је са |
орио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прош |
о си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим с |
са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих из |
кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, у |
м другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро позна |
овцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} |
кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мис |
b n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте с |
м, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ниш |
на на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што |
<p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све |
ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Има |
ако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души |
> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb |
умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, |
а! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p> |
о у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш л |
књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што |
звикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> |
м као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим |
нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго |
има из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и |
ило увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Н |
да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду |
ном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алко |
, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настран |
знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она |
био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу тана |
p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету |
о тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко |
еђе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно |
би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе |
говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша д |
јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана |
ма и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} |
ља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он |
о је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, |
дити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свејед |
да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати с |
е: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! |
у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и |
они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча |
е то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стис |
</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо |
а мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шал |
ако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако |
устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам |
’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се д |
два смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гл |
Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа свој |
штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке жи |
е поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очим |
даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да тре |
ну децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само |
само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причат |
ло!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одма |
рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкар |
ота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва |
е ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову |
уком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памет |
Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p |
е мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то |
а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба |
увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част |
.</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са свет |
ита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.< |
испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упит |
долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће |
та? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опа |
ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и |
а о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се р |
е ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене |
ди хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионар |
х.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко |
и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До вр |
чима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S |
при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n |
оказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспот |
ча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа |
била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четво |
n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, он |
је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што |
се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да |
жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо |
кве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у |
жно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а та |
вања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да |
ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају |
ли не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може |
овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, о |
кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у ка |
} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са св |
о се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а о |
<p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p |
је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чи |
ако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гле |
ност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ мо |
>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Г |
о, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе ра |
{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} |
о тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим |
есује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити з |
ав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — |
у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој с |
ити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у |
вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према |
педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње |
ујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити сре |
им корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако |
с једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— |
она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу |
и био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије пл |
е објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору |
ем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоће |
а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или учен |
ни, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са с |
ченик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу |
ву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико н |
допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само |
зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевн |
о свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гу |
ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што ј |
умњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би д |
{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено |
од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела јед |
њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа рад |
ам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву сво |
иста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омлад |
ању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не |
ди и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жало |
та.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли. |
у.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} |
римамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, |
да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њихово |
од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној |
ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она |
није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га |
о ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — вр |
о свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разн |
диш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p> |
{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо |
јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који с |
о ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишљ |
и не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега |
сто да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само |
имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле |
рио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећ |
деје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме |
еограду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија немора |
ебе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клуп |
во мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачн |
ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која |
к! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту |
који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отвори |
="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Дру |
од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У |
ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта би |
утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ни |
ревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам |
отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> |
г сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које с |
уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстра |
о исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још |
<p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је рад |
ма Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје ст |
све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи |
ад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли б |
мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па |
ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу |
! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох |
о разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ћ |
ти и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S |
p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију о |
зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песими |
имо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова |
бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p> |
погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакоја |
, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да |
ате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — би |
о мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја |
p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унеср |
си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> |
молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохва |
нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио. |
вање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Плати |
свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти ве |
и не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико с |
о мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека |
смеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађен |
S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод |
оја га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одб |
о наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчиде |
ојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо |
ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако |
Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прс |
истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — |
} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је |
— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мал |
ош у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове в |
која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад |
ваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па |
ди окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> |
слиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена м |
p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро |
ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било п |
онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се р |
ревагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижа |
се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбу |
тпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући му |
им вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практич |
!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спр |
о да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо |
сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да разм |
зован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те |
и је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај |
као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која госп |
на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта т |
ра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете к |
} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и |
Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сла |
ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасполож |
ачи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсме |
д тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} |
рн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Ч |
ца и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колик |
ју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе. |
огодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Обл |
кну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и п |
те, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше ми |
му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно |
— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја |
тац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаг |
/p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може |
м не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То |
. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав |
врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, |
допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p> |
це и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p |
а колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и |
ашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, |
ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да |
ам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и |
а си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, д |
p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљ |
што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору |
а мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у гла |
уше и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредн |
а живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је д |
ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозо |
му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталон |
ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у крев |
д сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јунач |
јаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не |
ика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; |
променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му |
{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда |
<p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор |
огуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n |
ина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и |
еће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} |
вој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је |
с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p |
S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у ком |
<p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он ј |
/p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обрати |
ста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То ј |
е стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се ра |
м да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за М |
л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, |
држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лаж |
} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, |
рзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете |
е у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтел |
у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не |
сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам с |
а мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S |
ста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја ниса |
и човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{ |
би; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Д |
анимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде |
шљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} |
, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу |
ј, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То ј |
ода, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Ом |
казује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима |
у и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да |
бим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам з |
и је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је заб |
} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> |
о!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ј |
</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да |
> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{ |
<p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни |
у и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог с |
!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учите |
ориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене |
муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам с |
књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писа |
} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> |
а не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да п |
о! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна |
аше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега |
.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, н |
алази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога |
лим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти С |
ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њ |
свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју к |
м.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он |
> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет |
а?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, не |
и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му гла |
да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно з |
о.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду р |
остојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао. |
знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговор |
лео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и п |
Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то |
</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, |
не биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужнос |
— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{ |
увише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — |
ти онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у |
сно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда |
настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништ |
— Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" / |
си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! |
Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје |
{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га |
слио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су |
мене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође< |
.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторис |
е немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те д |
— — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се о |
глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не |
госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p |
е доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и ве |
ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са м |
те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потв |
ајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљ |
ше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Ов |
да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох |
„ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту |
којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нап |
прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ ш |
зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без |
— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете |
стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитан |
мате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— |
о амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — ре |
ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Ми |
?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијан |
вало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим |
Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, к |
<p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} |
ем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе |
ичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друш |
ко мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} |
и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се вра |
и.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: ста |
ута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим гов |
сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, инач |
е свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна |
им.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> < |
сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, прот |
>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан |
} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је пре |
некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо |
наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је де |
и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваз |
ко ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта п |
ити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој |
рално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S |
а крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и |
да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Не |
и, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о |
изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од |
ђе да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло |
ло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледа |
> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви с |
ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, ал |
! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је пр |
p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он |
еморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити сви |
знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чиним |
рано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Н |
арно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко |
било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души н |
да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. |
те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из п |
мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, |
Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радит |
Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада |
а Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све зна |
оложајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Мили |
ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као |
од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма |
га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хте |
завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу. |
а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и |
тарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда |
р сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уст |
осом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим посл |
човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће н |
с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми друго |
лавом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— |
има било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, |
ерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему |
кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече |
раним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се |
ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> |
освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадош |
да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменов |
им, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упит |
закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Н |
а.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих |
кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво |
вао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светл |
Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Савет |
из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— |
ђега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим т |
ојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за |
енчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све ј |
х можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ ра |
нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одм |
сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се врат |
има и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је |
ер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Да |
овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Што |
се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била на |
ла изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка |
поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. |
је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате |
— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежд |
S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — т |
ад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, |
— што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У |
а те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учини |
нам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p |
алан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{ |
д се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромн |
плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на умо |
ако му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљ |
{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако |
удима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би |
све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију |
њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али |
ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе |
а.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милиц |
олелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирно |
та ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</ |
м, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се |
ица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим с |
устити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову |
се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да |
<p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да |
ако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те |
и! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} А |
зоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад г |
или г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дош |
р иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелос |
кој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети |
{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам |
у — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе. |
ће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад б |
ао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му остав |
ез ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управ |
ђе не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта са |
илог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти с |
је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се ш |
силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и |
и нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S |
</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— |
ог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музи |
хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново п |
.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се |
е ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете пр |
ља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и |
првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, оф |
исли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава |
и у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S |
се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине |
било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пре |
вакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао н |
нимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, н |
зоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да |
знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} |
ди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се |
се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко |
не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок |
и шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и вес |
/p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда |
разна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гл |
ељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није |
{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћње |
оне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „ |
чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и има |
е неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — нем |
исте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати р |
ама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опрост |
и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све |
д ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S |
ви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да исп |
ред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као |
уде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он н |
— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим. |
? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролаз |
S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да |
даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{ |
о — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од д |
Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање |
завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна з |
Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти |
Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде п |
на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас н |
"90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с |
<p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и |
аше, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p> |
човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви |
ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> < |
ој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А |
а да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче |
њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још ве |
се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујем |
ему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета с |
Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа |
куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Ал |
без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није т |
, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко |
е сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — н |
ио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио л |
е мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Мила |
>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се стр |
ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста |
дмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвок |
ину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није |
му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! |
1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слуш |
апута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао. |
шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у |
о знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам |
тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болни |
год учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврди |
Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онд |
лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам зга |
а љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што са |
!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S |
аш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учи |
S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то |
ве то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу |
се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обо |
а је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни |
>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРА |
и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми гов |
ник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосн |
м и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада |
е ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најп |
рже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теб |
ражено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила то |
ражено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш |
.{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није о |
оворим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- |
њим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништ |
ити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S |
то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста |
е ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оц |
е свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати |
ју!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би |
на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја ш |
о на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па |
м прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности ко |
, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} К |
т, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{ |
ношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Наде |
а посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће |
ти и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари нећ |
е човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва |
о је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати нер |
поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање др |
ло за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи о |
ло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више |
</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, пр |
} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога |
несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се на |
је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премиш |
ир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после |
гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакл |
ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да |
све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела |
{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма д |
и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесто |
то сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је |
оје је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том по |
т, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много ш |
лу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те |
је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о св |
луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да |
Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било |
Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, ш |
држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади |
S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у |
леду.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Жи |
.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} |
а.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинит |
хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчил |
а без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и |
еко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је б |
она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених у |
</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних |
је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књи |
која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је д |
та и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам |
кова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка |
неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то бу |
га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно |
, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пуст |
седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе |
ти и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јур |
жда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и за |
ођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то |
Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у |
ћи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена |
>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа та |
ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — узди |
о седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се |
одсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} |
оћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер мор |
загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу |
.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као |
сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!< |
ати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћ |
ати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по ж |
ицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Сла |
о очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, |
бе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је г |
учку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а и |
Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</ |
- Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта |
еда тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође |
У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но |
ством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачин |
р се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пе |
Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Т |
ених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при к |
, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђ |
ишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси |
рним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она |
е била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па |
з богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — |
евојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само б |
ска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с пл |
а ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако цр |
те — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да ре |
о тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то |
сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се бри |
мо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођак |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} О |
SRP19023_C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уро |
SRP19023_C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Н |
рани, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се вод |
себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја мо |
<p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да |
глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Сла |
RP19023_C5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је |
он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљуба |
неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га пог |
абе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја би |
добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свир |
— рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш |
је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке проме |
почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по рав |
ставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше л |
ко постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља рук |
и!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{ |
ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане. |
мети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону |
што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе д |
у, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али јед |
и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Сла |
етод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак ко |
Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада |
Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријот |
/p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p |
о прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила |
нити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам |
се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста |
, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да об |
т! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лак |
Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S |
ст.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жес |
ећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто та |
тиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се |
презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о пол |
} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Бог |
{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у то |
S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро пра |
воре Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и свој |
шио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> св |
ила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш ш |
ђе на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То |
тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Ве |
ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је |
стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</ |
м.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој прист |
{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е ни |
се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— |
S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво на |
ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — наста |
деално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактер |
вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја минист |
ли, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу ст |
урен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} |
!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође нек |
ислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица |
ао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Се |
> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} |
вујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сам |
{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по цел |
до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситни |
, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је стра |
S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном < |
о више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хте |
изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим ст |
н, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} На |
некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавит |
живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?< |
ра!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није дово |
уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми част |
ише.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја |
та и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу |
шај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад |
те — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, |
!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, ј |
и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па |
ић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} |
аже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</ |
а је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> о |
ити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај под |
амо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где м |
Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал |
> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером |
дим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S |
тало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небух |
радом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе ра |
гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи п |
цати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код |
осподину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да |
те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то п |
{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну друг |
иховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да |
угима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мр |
ече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био |
о је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад |
а се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам п |
с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, |
ед очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту при |
> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час ј |
ам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђ |
олико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замис |
њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде такво |
ако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа каз |
не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све нате |
део дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изглед |
рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер |
утра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си лу |
еца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су |
м, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славк |
не у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и д |
м ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} |
/p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па |
</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећ |
никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S |
искавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мисл |
Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} |
да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да |
е знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам |
ијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара с |
у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он |
жава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много на |
првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на |
погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се мо |
к зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај жив |
са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништ |
дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би бил |
људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не б |
х пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њ |
, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} |
амо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пр |
ше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле |
еш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи дан |
Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се |
е.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окр |
о трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бави |
он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће с |
авко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини н |
ше. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на |
присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед |
о, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — изв |
а л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше |
ут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> < |
ијат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске зем |
?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брж |
кад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи мл |
жи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од в |
ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам |
бао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она |
то се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко |
p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила са |
штавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продуж |
.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? |
Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и к |
и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те |
!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} С |
тегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја з |
мо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је дос |
<p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! нас |
ећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но до |
Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допа |
ворио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не мож |
а ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p |
и честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, |
ње не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу |
p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати п |
а, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брз |
ле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му с |
то се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја завол |
<p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не |
! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у |
унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох! |
</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако уда |
ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! к |
ге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођењ |
г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекн |
рили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> |
Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Мом |
} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, |
сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се |
е тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола |
олиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш |
ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко у |
ветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но |
а ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног да |
ање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је н |
ки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским п |
> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!< |
знам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све |
ренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, |
Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p |
убити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име бру |
неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкч |
, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, ос |
штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнут |
и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а |
68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> |
мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</ |
азовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} |
љ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p> |
се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивал |
{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе |
а шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у к |
"subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је |
га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пиши |
ла жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене ти |
смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наско |
ет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи |
он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је |
Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да |
свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно |
људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противн |
зело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Сл |
светићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако |
— кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</ |
ој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’м |
„филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Ми |
тнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа |
и!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио |
/p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажал |
и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то |
азан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам |
рвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце за |
сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} |
ад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку |
он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, пр |
/p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није м |
Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <p |
ка јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да |
тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар |
ео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онак |
цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ни |
домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за ср |
исле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ п |
ко — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— |
на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљи |
већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у дру |
тину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита вр |
е њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пре |
>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене го |
лазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом |
ао и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после н |
т и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити с |
"19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том нек |
нтална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то мог |
вде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што са |
стити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу с |
саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали с |
вима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се и |
начке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да ј |
, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к |
дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „На |
е, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој с |
се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и об |
p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А |
лом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Г |
сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S |
</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђ |
среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам д |
и се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} |
</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушам |
м ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за |
чину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с д |
, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је |
то је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ј |
с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, |
ирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају |
да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположе |
и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја с |
и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, ск |
е?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Н |
начајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 |
сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја ур |
и Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и |
се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било |
} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност |
две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мири |
мо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Слав |
је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посл |
трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одр |
променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би з |
ст! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се покл |
није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> |
по време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да с |
е јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најво |
не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста н |
ем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан |
доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и с |
S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која та |
/p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као |
није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнут |
о с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је наз |
г правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гриз |
{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободн |
ор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја чове |
не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све |
говорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћ |
лозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До са |
— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је |
у, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пу |
њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Б |
често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане бил |
нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је т |
кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су |
молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једн |
сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листат |
S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело |
р.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробни |
мах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога |
тати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хт |
>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би г |
ењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео |
за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на |
.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врат |
Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter |
паде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо |
е.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> |
држљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда ко |
шта.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе.. |
наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живел |
азна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако ста |
пита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад н |
нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, ј |
пне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То ј |
садника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надеж |
?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар |
је и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како с |
n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева од |
лу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није к |
и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му и |
иличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој |
ога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! и |
— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему намес |
>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опрости |
S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим ви |
ашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћут |
остима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и |
</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бист |
>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, ша |
да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мир |
! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће |
лте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p |
ску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>У |
ладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго т |
Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што м |
, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се |
ашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Ви |
ита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом |
вља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо виде |
вршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се оср |
да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што |
глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њи |
он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, гово |
ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком |
<p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</ |
ко промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идит |
а на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — с |
} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милиц |
журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство |
а.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; са |
баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је о |
ла.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се зам |
еби нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не може |
ници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас мог |
ријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од |
насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогре |
чему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у се |
ар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— |
S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! ха |
свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Ј |
Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татиј |
нио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљив |
ожај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ки |
ио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја прем |
Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ |
ватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пун |
то ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, |
спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Би |
о.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збу |
у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је исти |
{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није |
загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с детет |
{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Ж |
дговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је |
ебраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од |
S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисл |
како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају о |
ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функ |
S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је о |
бро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је |
ање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица |
нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради |
S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и |
е.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га по |
о дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао сву |
вио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније п |
д она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па к |
вори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте би |
ј се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бр |
но причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар ва |
Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођ |
дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике |
, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, |
код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о пона |
с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле |
знају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун иде |
е госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим |
с смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па |
е осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, диг |
чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далек |
{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и о |
то није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на об |
дејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крај |
ећ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> < |
тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била јед |
антично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да за |
је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при |
м би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заб |
ла пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријат |
т, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прв |
Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p |
амо ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута д |
бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више с |
једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне слав |
г.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> |
а је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често ј |
аде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она глед |
магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу: |
гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије |
ти, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих л |
сти!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горд |
а.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, кој |
ш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="8 |
ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад |
гове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста своји |
ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S |
ретеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној |
ав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да |
/p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури в |
ом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — |
ез знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> |
вуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} |
бу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p> |
чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да б |
ре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти |
ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Н |
— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у коли |
о лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе н |
лавољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто оп |
ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он |
д га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, к |
писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећај |
кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао |
, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задово |
S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан мо |
не само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи |
јати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомич |
и.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чиј |
е они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга |
сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</ |
а је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на |
ецом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у |
о крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, кој |
ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти |
те и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, |
е будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси |
а добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том |
ије часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам |
д би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој |
ући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе |
у чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам |
Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разла |
} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли. |
ани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта |
у вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n= |
{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да |
све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било н |
жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито ж |
ј девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је на |
а жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се в |
вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говори |
е начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло р |
воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и т |
тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњ |
увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — тр |
го у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p |
мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице |
Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момч |
ујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало му |
бера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним п |
и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном |
мо гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то |
ом досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пр |
га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије |
их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити |
погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико са |
а идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим. |
е самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посл |
<p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда би |
То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад так |
љу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сет |
е овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам |
а је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа |
заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној ку |
био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до |
.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мис |
први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да и |
свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуб |
о и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њ |
исли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога је |
нагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја са |
а најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагла |
ити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен. |
мо из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, а |
еговом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесн |
од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету |
ога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12 |
ако бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што |
мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју д |
авали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионар |
и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; |
о на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне |
лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи |
то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — п |
тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Че |
{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу |
.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ |
<p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница так |
в и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој ј |
о једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу. |
ачела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та нач |
вој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{ |
о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n |
вко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њо |
о.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на ова |
роћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти млад |
а добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разузд |
мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђе |
одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешт |
друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам свак |
— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало |
— е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} А |
ада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — т |
патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста. |
чекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се н |
блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и |
е он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само см |
ита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољу |
а...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све |
ута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свако |
Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме саве |
Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој |
.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите |
детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим пок |
стина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме с |
ла: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му |
Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам весе |
се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{ |
после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ так |
, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста р |
уштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки |
е бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћу |
шта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одгов |
некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ј |
и: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{ |
о оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда |
по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> |
да ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се с |
> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све љу |
ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу |
у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи н |
нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако |
— Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту |
, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао поје |
{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је |
може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце ц |
ли после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p> |
ћаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сут |
и да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одби |
а! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за вој |
ој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ј |
Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на гра |
осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</ |
Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заи |
. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, |
ке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас ни |
верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти па |
p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у ме |
.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, |
ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> < |
једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да |
не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој |
неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти не |
м се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети ко |
те и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам |
се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> |
имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Тур |
хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ |
{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, |
га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! п |
> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Как |
ислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прек |
.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборави |
шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и от |
то је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није |
р.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чув |
војом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама |
разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу |
једно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div t |
/p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све |
Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> |
човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а насту |
о и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} М |
ој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила |
остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више с |
ило лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш |
е знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој |
ада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> |
он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао |
аком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје ид |
знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је зна |
заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, |
игом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим то |
га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и |
а бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко! |
> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су |
њу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно |
</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте ов |
а ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> < |
ди Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Ку |
; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа ка |
извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога зак |
онише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат |
ти и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране |
- ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теориј |
рате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не |
осова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши упра |
> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљ |
то ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! |
, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, кој |
ече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, п |
из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, д |
ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну |
узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} О |
} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом н |
ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима |
молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p |
значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} |
p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p> |
} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко |
а рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће |
ити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све |
инуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! ги |
прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана о |
су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Арист |
за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки |
одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Д |
ње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сва |
е знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног |
шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</ |
, да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и о |
<pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Св |
о добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца |
е ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се бр |
<p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли |
<p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p |
исам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није |
акође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да о |
а не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж |
ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко |
.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напу |
је и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрес |
удноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у |
ајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаш |
ања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— |
љно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми |
Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођ |
камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Ха |
ам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p |
чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта |
Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко |
токљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је јед |
о другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узви |
те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! на |
— што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, |
} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то |
но је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гри |
рист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за |
кине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} |
сак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знањ |
Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човеч |
о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам |
S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми |
мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој |
ка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породи |
ако дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Ме |
ако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? у |
ци. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у г |
матрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и д |
глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, |
ужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољ |
— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> < |
жене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S |
ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се ни |
n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли |
се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш |
изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања |
е часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати. |
е да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p> |
ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се п |
{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право |
о ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозн |
<p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео |
ода!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години |
мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем |
и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбу |
во?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то ј |
им да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпу |
стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак пис |
е могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал |
p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на ч |
— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, |
њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто од |
ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— |
претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице |
зашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако |
} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чи |
ашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер |
b n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао |
вукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафа |
ећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и с |
и, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде |
Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провест |
То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много ј |
и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љуб |
ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубиц |
ава убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли |
је зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и дру |
и отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то п |
празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошл |
е говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио п |
b n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она |
но!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} |
њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право има |
богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само п |
и повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље ова |
војој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање д |
, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> |
влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За |
пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати д |
љ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соб |
неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то пом |
сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, |
је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ни |
о и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ру |
им приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му пи |
стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су |
се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p |
е избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта т |
једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Срб |
а пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, њег |
х загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p |
Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све |
уном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Дец |
се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим б |
есно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко |
у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по |
данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече На |
</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије |
епрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад г |
о, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она |
ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да |
с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад |
се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике |
и у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто |
родица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за |
— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето |
</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном |
ца хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се и |
едном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти дон |
све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! п |
велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се |
лази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момч |
ао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi |
неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не п |
прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвик |
асину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p |
ушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образован |
{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима |
и неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> |
изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању |
ао да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образова |
обени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — ид |
цо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе м |
вајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... |
има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 |
ечи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и |
орак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му с |
то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и |
јде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчи |
тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мал |
пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом |
дно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? |
ко не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти н |
се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче пр |
се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се обл |
она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте н |
ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку с |
гу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога п |
па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динар |
и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, ш |
ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до |
а се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо |
атре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S |
илица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седе |
b n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да |
>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} |
-Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, упра |
издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p |
длазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао |
свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S |
ри и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не ч |
че он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застан |
у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! про |
Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Н |
срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славк |
а он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац |
се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— |
собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како |
Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лиц |
и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{ |
али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга |
цу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта б |
ио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је би |
и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} |
бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S |
му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на |
гој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана |
јекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, |
ше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај |
, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити |
је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан |
.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мисли |
Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при |
пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га ј |
> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено |
ао и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би |
с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкад |
<p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде |
зрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу |
на ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом твр |
поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и |
о другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуш |
те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за јед |
p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} По |
р, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима |
} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така |
допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једн |
се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у сво |
/> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се диви |
причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због |
о је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и с |
на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њо |
прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њи |
н којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада на |
лност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну |
блике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће |
ледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати |
а их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, |
која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло |
у погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о |
и са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим |
ало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки а |
у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и т |
— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то |
би.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — |
и, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе |
изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} |
т консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумн |
настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће |
е вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с |
p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих н |
ђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S |
своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита |
с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, |
у, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својо |
цртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и |
е била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше у |
</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али |
о с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах |
нутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — р |
але као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на про |
од ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, н |
Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора о |
во ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и т |
о другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и |
о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жен |
а и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да ж |
м, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на н |
није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твој |
ра.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она |
а.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива во |
рио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност |
рио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је |
гледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прст |
ји и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би |
посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука н |
чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта |
и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам |
и хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж |
Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <mi |
на немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да |
рам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и к |
ми несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је |
х се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди |
жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је п |
васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ и |
све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за освето |
ене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — |
{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она оп |
р)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би |
слетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео |
ом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на њег |
} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша |
.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо д |
руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — |
осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од ов |
а обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматр |
сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима ко |
е на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} |
друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мал |
говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с по |
елика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколик |
е отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговор |
Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном г |
.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој |
рао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за С |
о у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а |
ко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледа |
S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац |
е у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том |
и је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ |
та се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, к |
о једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не |
ља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су |
овој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље. |
ко упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и |
и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} |
{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и пр |
је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је |
не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је дво |
па је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облиш |
0 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана |
иноћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је |
ста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да |
би и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица пос |
та и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не о |
види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе |
длучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против све |
ди му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубље |
Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, т |
све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</ |
не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због т |
екао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и |
симиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти |
стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али сме |
а, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она ж |
гађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудноват |
мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је н |
радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испре |
несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би |
а пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као |
не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човек |
ривукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дар |
и око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и мет |
крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} С |
ознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела |
ама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дође |
китница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам д |
кав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за и |
ве више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није |
{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а о |
редано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год |
о, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом и |
он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> < |
седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} С |
} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p |
на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изне |
завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и |
осматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би ј |
, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После њ |
те!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> |
сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи |
и је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Так |
ће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у т |
S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и поч |
е волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много |
и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа |
ме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја |
20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних иде |
ци прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учин |
/> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{ |
што рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита |
дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајућ |
, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на к |
p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и де |
е ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види |
врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али т |
мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде |
савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Паж |
оје је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао ш |
а огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје. |
о?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показуј |
p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког ол |
ако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пу |
али се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и п |
и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његов |
, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко |
све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може д |
тивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Р |
да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ј |
да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> |
.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је о |
о је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљ |
_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пенз |
е најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> < |
рло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био ч |
ади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па |
је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне |
да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поште |
му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти |
p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по ње |
једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте |
интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задоб |
дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тре |
а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба. |
него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћ |
ом њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен |
ного више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га |
.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме |
.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде зве |
а.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи |
је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговор |
прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана мол |
све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни |
рсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је |
њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удеше |
аде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује |
ежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без р |
ко би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна |
аш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је |
воје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћута |
ца свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, д |
ли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их |
ал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и ч |
скоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих изби |
назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, |
лавко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искљу |
игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га п |
му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на т |
стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топл |
дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како |
ужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; |
цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уваж |
марно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или ј |
.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ |
кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: ув |
ао да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за други |
сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би |
вником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван с |
етант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У прв |
Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага с |
пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ |
иче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу |
лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим с |
ком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је б |
</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежд |
ирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Слав |
а мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он |
{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се |
и кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи |
овори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио |
био понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — о |
у се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> < |
ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, д |
се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мисли |
побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она |
и, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> < |
итањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми |
полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овд |
слила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S |
ше неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то да |
а је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га |
ховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако |
крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? |
е и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Н |
у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу |
опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Б |
није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет уп |
лавко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и од |
{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам не |
паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не |
та!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" |
, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, н |
дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућнос |
а, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патрија |
сица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном о |
ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете храните |
ведака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет |
<p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше |
дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда |
ком, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му |
То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, |
мао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гл |
е?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло леп |
Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} |
мије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је |
ао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, з |
пало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје п |
а већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам |
аблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло до |
Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује. |
деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао |
ј незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У |
а жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у с |
жи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S |
очито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p |
на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш би |
а, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њ |
и школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жи |
лим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање ст |
лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, се |
ебе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене ус |
аке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртв |
м последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> |
ивам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада |
е!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а о |
сано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} |
као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода |
ке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> |
а.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом |
Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, |
ј сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љ |
о је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је м |
било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је |
— поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољст |
у је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо з |
коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посл |
вком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у |
ина.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних н |
{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отвара |
има круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо им |
стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагу |
да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окре |
р исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</ |
доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га |
уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и |
авој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и по |
ли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори и |
х избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, |
ет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и |
ном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да |
} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хт |
ј прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица |
ском нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живе |
леш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p> |
ти раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га о |
се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да |
сти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га |
све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш |
е <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповер |
и и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило |
ила једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, |
да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брат |
никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да |
> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије бл |
се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије промен |
ишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n= |
је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет |
здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам |
<p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим нова |
вно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и |
ла и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте |
угу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{ |
нам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању? |
и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. |
не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и уст |
оричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти ст |
зати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S |
ио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{ |
времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се намест |
м шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} |
ризрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако |
о!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четв |
њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није бил |
кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на |
љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен с |
он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретн |
је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњ |
е филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} Д |
{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S |
Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те |
ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и ч |
понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио? |
осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, |
ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није |
он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p> |
а сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер с |
једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испуст |
много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> |
и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша |
вљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одг |
ој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, бра |
е.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, |
е веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{ |
јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и |
стеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно |
зашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром |
!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је види |
и му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ож |
тан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше |
та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сва |
да по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли |
ених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од |
р.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа пр |
како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љ |
их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био уз |
би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад |
се том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као оп |
била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она оп |
ен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом се |
ела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да ви |
о?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Д |
се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њ |
вор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.< |
јој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Дев |
ну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне |
га, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и |
лици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теори |
же — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем о |
ће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славк |
p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те |
ђи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота д |
баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисл |
је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе пантал |
м времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ |
; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и уз |
то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност |
.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао н |
свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најнови |
еднако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и цел |
н.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а |
ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ј |
лико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му ј |
јете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он |
задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан |
питивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} |
те ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете храни |
ли о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да и |
музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чује |
— извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада |
ица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити |
е могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} |
p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Ота |
и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста |
ћењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 1 |
— свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зева |
аљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је смат |
матра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то го |
се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та дв |
лава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S |
се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у |
вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био п |
че стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба д |
да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— |
ш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p |
, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} |
и, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p |
вори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже как |
ему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S |
ао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је |
де сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} |
{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и уми |
па и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба |
е добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Св |
луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а с |
ца жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мисли |
но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш |
поведака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се оп |
тогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим |
та! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — |
за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе |
се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио |
кажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, |
њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што с |
вер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} |
ласти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда г |
мчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! по |
који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чин |
је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не вол |
хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S |
на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене |
ш.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли |
ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најв |
гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она чита |
се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, непов |
к...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућут |
го образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, фи |
лестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{ |
што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одуше |
а?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пе |
У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво п |
дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај |
!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! |
јих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводе |
с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или |
ици и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучил |
уго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо о |
Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје ка |
јног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога ниј |
била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала |
е пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема чов |
дао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,. |
у.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће св |
! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говор |
е да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, бр |
во је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо |
слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о |
, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан о |
довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, |
да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај ст |
проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет с |
p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро |
овредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} |
њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div t |
а мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта леп |
} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За кам |
амо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад |
није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако б |
да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њ |
Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао.. |
по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и т |
цем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом |
заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио с |
т му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — ре |
Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она |
буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све |
заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17 |
<p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим посло |
те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> |
ве очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрен |
ашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за дру |
и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријат |
љао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} |
се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> |
} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда |
у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом |
<p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже |
ислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Ми |
Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим |
или још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволе |
е био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а |
. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити |
Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говори |
ти и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми тре |
ладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је |
те!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна |
о.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњ |
“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ |
али је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенств |
јој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, каје |
сео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је |
з мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је з |
неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p> |
би и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Ми |
аћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој |
ога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је |
еби исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на |
дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би |
— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као го |
.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то |
ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој |
она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако ни |
ткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасви |
свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женски |
ра и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа |
у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су |
х је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је с |
/> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весе |
дежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном кр |
е су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он та |
догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега |
о осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на пи |
сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да |
н ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— З |
е до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада |
н виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмањ |
ди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раз |
већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити д |
оћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
шао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превари |
е где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, |
.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста |
<p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је |
м!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> |
ђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао р |
<p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад вид |
изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човеч |
вде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> |
Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку |
убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се |
нали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзи |
<p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад |
ћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сас |
руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу кори |
>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло ма |
ило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мис |
ом лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} С |
е један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто |
p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, как |
га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S |
говор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о |
ока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен |
} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја м |
ћа, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његов |
Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако |
сто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних |
е бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, ми |
ра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син о |
мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их им |
новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми н |
хни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан. |
p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда м |
S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и и |
} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се ва |
<pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати с |
p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом |
штву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим |
ш се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консерв |
ако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, |
ах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине |
ица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи |
су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја н |
ише учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужни |
подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и д |
ије била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> < |
који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која п |
ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо |
S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да |
/p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре |
о од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залеп |
p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Н |
о њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, |
„хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.< |
сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} |
или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да |
он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их |
г и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми |
рати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво по |
ити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенц |
њати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на м |
и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — ка |
авао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада |
се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и ш |
едну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не б |
о се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешит |
је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носит |
коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође |
Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличи |
ди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} |
на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и у |
’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до коме |
шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш |
измерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— |
очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио ве |
Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам |
м далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо веру |
тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогод |
и.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку до |
>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужно |
о живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог |
еда ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га |
.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разло |
подине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи |
то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пи |
је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А он |
лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е м |
мо ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво |
<p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с наши |
од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко |
ваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и |
ко мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p |
и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах |
у, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу ми |
мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на |
е! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Ув |
рамо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви доб |
ада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани м |
и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и г |
е уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам |
> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p> |
ужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити |
и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење |
, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде |
ао у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на р |
узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} |
много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штамп |
мљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање с |
иси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна п |
S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и |
им, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло с |
омчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{ |
— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S |
гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохв |
Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S |
у! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли с |
се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео с |
p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} |
а ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар |
ече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја с |
.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нит |
треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу |
ad>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлаз |
а.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, |
му.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{ |
време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{ |
прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он клим |
зоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гим |
е то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Тре |
но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у |
{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало с |
звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} К |
у.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам |
помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — сме |
ка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</ |
{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се |
ати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{ |
ер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! пред |
е доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> |
Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p |
ог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају к |
о њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?< |
} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрта |
голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком н |
нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој б |
римо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, нала |
Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар не |
ије знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покра |
ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти |
едом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{ |
а тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам |
ила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је |
у никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је |
.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна гла |
вори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви |
— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами г |
есто.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.< |
и, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љуба |
лавном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад |
мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много обра |
р већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон |
одове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Ми |
а.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он |
p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, н |
ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, М |
и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба пр |
деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро ника |
ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној |
а топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га з |
тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече |
леде премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Ал |
непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момч |
и је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Беог |
лавко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам |
д носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљат |
рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа |
пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго |
<p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде |
д је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> |
а публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је демор |
ати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним |
це!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код теб |
вако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то как |
се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако приј |
воришту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S |
овима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и к |
{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу |
га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити! |
жи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и ч |
хтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, ум |
ни грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, а |
а био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече |
се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, |
грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини |
, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ бели |
користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ного |
I</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта |
ће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у |
ког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то д |
м бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласн |
{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Посл |
тави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а |
после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је он |
д се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, |
ава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и п |
е међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је глав |
и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{ |
Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због |
> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само ма |
/p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ј |
довале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на |
а и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајд |
Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није исти |
у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли |
ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те поми |
</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмисл |
<head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Од |
ји је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је уп |
кад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говори |
е.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S |
лавко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти |
м бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној |
p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече |
најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што с |
е направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича |
д год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији |
<p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она ј |
н као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како |
где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота |
ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљ |
или и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> |
иди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Д |
оди с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кад |
тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли с |
и неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљ |
шљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у |
т гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло руж |
његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом |
ребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, |
ер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу |
, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише. |
зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори |
— Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мор |
p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хте |
ко једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду нан |
ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она ск |
} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и |
о узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Освети |
ћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што |
жавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првен |
право ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа |
се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ |
изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласк |
особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — |
смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бат |
је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна |
<p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сам |
го би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и т |
, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражит |
те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</ |
рајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан док |
и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наш |
бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом вре |
{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људ |
е он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само |
сле ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њихово |
! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправић |
девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се |
ћи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми н |
еселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој ку |
} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом |
никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој н |
сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш до |
е свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо |
те!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих ча |
осподине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у к |
се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико дру |
да.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела... |
све немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најз |
ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио |
редна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда |
а ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> |
учка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба д |
Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, кој |
ко прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би м |
ског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо |
чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Го |
све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он |
<p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност |
— 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Ср |
ристи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако |
катовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде да |
су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Мил |
ео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај |
мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање |
се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не |
доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> < |
Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да |
лавко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгл |
ко и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине |
ејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; |
ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и с |
руштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад |
{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеш |
ко поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе |
ајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> |
е, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, |
S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према |
ицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} |
нуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се ис |
то те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S |
е, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Над |
иличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се к |
више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас н |
љиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је |
оћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он |
{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она би |
<p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему |
зађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, |
, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се |
Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле п |
а и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром. |
— помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила |
ба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, |
е, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада б |
ној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде |
та си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још неш |
а.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, |
м се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <mile |
како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше |
узе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! |
ва и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, |
е не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам н |
} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друшт |
како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мор |
ви и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче |
оја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно |
!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друшт |
оложен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се вр |
тиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на паза |
лавку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S |
<p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрет |
глед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до сед |
то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на |
p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљеска |
их и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из |
и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању |
b n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> |
нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог зак |
а Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{ |
оћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапут |
баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода врагол |
и не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да |
>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништав |
Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? |
смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јес |
е.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућ |
е? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом. |
и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући |
} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није |
ојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} |
мо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече |
лавка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{ |
шти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.< |
е: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!< |
ар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{ |
вао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— П |
рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — про |
јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урад |
нимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— |
и се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, зв |
нао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим |
" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} О |
е смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу |
де више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Мо |
уштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је |
спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и |
омчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— М |
о је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славк |
ју.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и |
науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се пола |
шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење |
оцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнут |
/p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с оч |
туден као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, |
{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Ос |
Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г |
браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} |
, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај п |
не јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и уср |
исам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада п |
аста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у општ |
више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је пра |
реме траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентимен |
— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p |
отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не од |
аху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је |
стио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} |
оју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало |
ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо |
а одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху |
лице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као рет |
кама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Б |
а тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То |
тране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p |
ознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незна |
хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је т |
Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаст |
ајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} По |
и и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она и |
он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се |
ви га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас с |
одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за у |
си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шт |
и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љуб |
из њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела |
та преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви |
му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела |
енских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарл |
зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред с |
авко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — |
ј!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижев |
S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквал |
д оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и |
ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, п |
— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Ли |
ој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мис |
рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер |
ам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много |
тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се |
о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, |
о је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да с |
је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{ |
је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед |
помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски |
> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти ј |
те зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и |
е бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и н |
у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућ |
си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче! |
нако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и уд |
окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше |
у.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљ |
мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред веч |
ћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина |
ешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, п |
у Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежд |
мчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он |
ледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикец |
просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се ч |
Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га |
и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за М |
рихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и го |
чно образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је в |
сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је кр |
S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко |
ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац |
ава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладови |
и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па |
кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љуби |
а ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, |
До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb |
ство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра |
Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуш |
погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте |
ца и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарни |
, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголица |
њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам |
Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће та |
би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — ре |
</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља |
еговом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што |
смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас |
је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> |
то — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја |
метан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.< |
иво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSecti |
олео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме н |
раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— |
Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, |
! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена |
ли здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> |
ило на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она ј |
смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак |
е избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне ст |
пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље |
е беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она |
кад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом |
е јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви |
тао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је би |
ије за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у |
а новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да ј |
у душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер |
луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; |
љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у |
естати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а |
казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га и |
тао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанп |
вор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој по |
шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дуб |
е опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми ј |
као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа |
и нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се пон |
p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво |
тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже о |
или нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим две |
а и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Траж |
од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислим |
а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће |
адеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му би |
? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна дев |
но, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов су |
ла рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увред |
астадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више.. |
{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Дар |
на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љут |
на, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једно |
и, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да з |
астанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу |
ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ |
ло тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на с |
порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из же |
ђаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа ш |
постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, фило |
авлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он ј |
он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој |
видљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} |
{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и пр |
ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супр |
{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</ |
крете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Н |
ине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одго |
равите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се |
љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" |
у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини т |
о ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш |
лавко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину и |
ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био по |
} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па |
како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили ут |
а не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за |
ир је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на |
враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе с |
а.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а |
на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакв |
који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племе |
истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су ути |
ем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота св |
ву у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знамен |
жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнем |
— то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има |
чило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати |
попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> < |
d> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је свако |
лко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже |
а ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мис |
о исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не |
/p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је |
то је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то пит |
а нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледа |
S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све и |
ше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозн |
ра искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чи |
се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у нам |
S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је д |
х! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фот |
и га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чуј |
ету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} И |
демији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само |
вко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен ка |
илно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала |
а то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је |
спрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у М |
<p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам ва |
појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</ |
где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види |
чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, но |
опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} |
напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чек |
ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, |
о доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разл |
ховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејућ |
58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разго |
и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани удар |
ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, ка |
Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он |
познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо |
шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе |
оћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих че |
та му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док |
е ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се |
p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То н |
рео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упит |
омисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Так |
</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у кл |
еш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пр |
ријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец |
лази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматр |
д мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху |
од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз |
за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао |
— добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује |
е Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога |
он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грли |
тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а |
не очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није пр |
пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом оче |
Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше |
ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{ |
ко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се |
брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је н |
ш у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотл |
оја је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с |
шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— А |
на за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе |
<p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Над |
у.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи |
раше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне н |
ба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли |
вам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то |
о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу |
честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције. |
ему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита |
, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта рад |
ам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кре |
цо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћи |
ар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— До |
густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим свр |
лоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од |
врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана |
n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— П |
<p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с |
а глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста |
ричала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног веч |
зу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и |
чећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све в |
сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разгово |
, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником. |
} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се ме |
азмишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се д |
на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама |
она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи |
арма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам п |
"22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— |
елигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво |
.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да р |
м у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љу |
етровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију ма |
у будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу. |
ма!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала |
о сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мам |
До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> < |
м изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он |
тац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До в |
орим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа и |
им?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је |
ареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> |
еговог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта |
и, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> |
и сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру |
вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше ка |
толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он м |
она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је |
би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је прав |
арите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!< |
је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, |
невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као |
је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био ј |
узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њ |
— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на |
иђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукав |
о знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> |
S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} |
те.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите сло |
ше и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго |
да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по |
помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зн |
ливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио. |
Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на ме |
Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она |
орио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастир |
тим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!< |
,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо |
ењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 г |
кала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и кон |
рецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну |
> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и за |
е.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одгово |
лиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на в |
ио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на груди |
но.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} |
за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико са |
те, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светл |
растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облик |
е деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати с |
аде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под |
га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауста |
ове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на у |
паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из |
твено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показ |
с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на |
на му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се рас |
и, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" / |
објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о о |
вени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само |
} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гл |
седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег |
Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Сл |
и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика дево |
т, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку н |
аборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад |
ба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — |
трено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{ |
г човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш н |
стиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све |
г вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} |
би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер о |
а испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да н |
икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али |
понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p |
ћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она м |
пи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи |
те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Боле |
играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену по |
/p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ј |
азвесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти |
женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличин |
ремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити |
век за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин |
А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује |
налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по |
још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{ |
добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{ |
ће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и шт |
Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у |
а усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и њ |
ло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном |
?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам |
је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једи |
да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а |
м идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до к |
на их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био |
но себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А |
та — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} |
} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Сла |
кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} |
је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! с |
огледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину гов |
испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о |
ишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести |
сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила. |
е изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисн |
ругу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одгов |
— још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и |
Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> < |
?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге вољ |
прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Вид |
е не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и с |
их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му |
гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаш |
е! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце н |
. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и |
пцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њ |
а нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим п |
не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је с |
дати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш |
!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> |
S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор |
питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кај |
та си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе ти |
да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скор |
Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оно |
и — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на |
га; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | наглед |
атно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, |
леко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, ха |
там.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја ни |
Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — у |
векову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што |
ог догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да из |
патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се |
у и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и мо |
Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да ј |
мили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах од |
ео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, |
е чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко се |
ловима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сув |
{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцниј |
Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је |
ој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она ни |
на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} |
причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо |
Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој |
двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— |
и ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас дво |
’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше |
тупити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене |
њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се |
ицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> < |
у хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и |
му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у |
а куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> |
хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу |
адим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{ |
ма себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не |
е.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> |
ј одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерс |
јке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислит |
да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви уради |
кад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада ниј |
и час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је |
срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} |
а и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести ци |
у благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су |
што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би |
лушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен. |
последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погле |
е, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег |
тавио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину је |
ескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> < |
усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на ње |
устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одго |
у наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожур |
осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је б |
била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше. |
људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје |
мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и к |
упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n= |
, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} |
ће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је једа |
о нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли сре |
друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што |
пак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} |
а и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод |
е лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Он |
е и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши |
о му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болнич |
заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — |
ећ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави |
едавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједн |
е се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно |
— упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фанта |
ло, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само по |
она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица |
— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испит |
е све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већ |
и.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њено |
ису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одј |
стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у |
тнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек |
.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега с |
олако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме |
мо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље |
Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу |
не је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створ |
епомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој с |
но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Ш |
вар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, |
ико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као |
ма више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која |
натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху ј |
у; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за ш |
а у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли |
исли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно сме |
жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована. |
у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пр |
о кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете н |
S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кош |
љења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и н |
, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта т |
м ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде |
Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p> |
у, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо голе |
се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом. |
д! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви т |
ора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} |
које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бис |
ало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све |
осуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа |
и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде њ |
м су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао |
ледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њ |
негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он |
! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најма |
оћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн за |
поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте |
јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе |
знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себ |
авало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђен |
и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S |
о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У ње |
ки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо из |
и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.< |
ио много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можд |
ије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" |
свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ |
шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Са |
о пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити |
а да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је ж |
седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно н |
ико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно |
мети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> |
убио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фак |
њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби |
в тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше с |
ислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и њ |
никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="subSection" /> |
и му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учи |
то тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — |
и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — |
ина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он са |
а и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по п |
утра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и вик |
никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му п |
годио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангаж |
исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S |
е!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и |
ала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тр |
ијатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше њего |
Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је |
Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу. |
је ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш |
у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Инач |
а места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од |
а боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, |
<p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — |
оручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама и |
емо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и она |
ј и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим д |
вала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мал |
ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p> |
брину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није м |
ки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</ |
ут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и уд |
е? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли |
коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о |
мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши |
.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупо |
његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?< |
знесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало и |
ала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} |
S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први к |
<p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! теша |
} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја нал |
е на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећн |
смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја |
p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се в |
је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} К |
ле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пус |
а.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необич |
</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г |
да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже глав |
S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова |
доше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а |
} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? |
рај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче ис |
ослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, п |
"87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама! |
те љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— |
лте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.< |
д. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До |
n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, |
ј господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и |
а.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ |
д о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се т |
друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напус |
шам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва нева |
лађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро |
к и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрл |
ивот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S |
па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ал |
може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је |
а никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим |
утем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библ |
и не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и роман |
промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше |
Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће н |
ло света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ј |
n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетура |
S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> < |
а, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озб |
, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно |
простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син |
ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на |
неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у по |
околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи |
се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{ |
да задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто |
али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди нич |
и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не |
есеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну пра |
<p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то ви |
истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите |
— упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетар |
је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p> |
/p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те нау |
е љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу |
, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просв |
шће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно |
енадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво |
тити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требај |
!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шали |
ашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчил |
{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Ма |
понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погл |
арац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа |
ели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се с |
ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу |
ар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} |
а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадн |
о мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа |
p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам доне |
{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепо |
ољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, нач |
ве пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине љу |
нпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Н |
ујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо му |
њем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се оног |
а га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је с |
е мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођиц |
S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> |
тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за на |
нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као |
пше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута в |
сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси к |
ежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Х |
зао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ћ |
и никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људ |
ађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ п |
ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мисли |
{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— С |
Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а |
аправе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: к |
молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују |
ише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да |
едва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се |
е предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији и |
еваше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изг |
тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то т |
оспођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је |
меја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, |
pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као д |
драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{ |
више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и |
ећ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде у |
даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд |
износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је да |
евљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана |
а знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми |
S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је |
ного шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, |
и, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок |
S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више |
ио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што |
ем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бој |
те ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако |
он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Воли |
блачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем |
жда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста леп |
то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми |
само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то с |
ледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „и |
онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа |
истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} |
огу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста |
нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка в |
и?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} К |
тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и ж |
Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и ос |
ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окрета |
, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад |
ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да има |
од мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да л |
{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S |
у остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{ |
око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би |
а што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се с |
таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чи |
зумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, |
асти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! |
и велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проуз |
<p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод |
</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би |
те грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} |
мантичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. |
отрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, шт |
у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да о |
p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> < |
ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} |
S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навал |
ста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гл |
е љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете. |
е главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} |
те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма рас |
другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве пост |
је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка |
Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, п |
љању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва с |
ије могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако бле |
вом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас с |
</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> < |
е одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а посл |
а за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, луд |
ки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега |
му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна г |
с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лека |
и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео |
ицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је доса |
ио прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам к |
сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш т |
<p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једн |
Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш |
, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактичк |
иђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати |
од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</ |
но оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се нак |
лепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепе |
ко је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је |
ко је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави |
ра и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премиш |
би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то ј |
има.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се п |
прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки |
лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му |
вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} О |
и да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лет |
она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Т |
ижњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћ |
ност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незн |
ан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није |
н ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p |
ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23 |
исли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној |
кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, а |
не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје |
/p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она |
аиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу |
ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ј |
велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био са |
ава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сл |
њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хв |
лавка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и так |
да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапр |
сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дн |
ти за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> |
ти, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Ов |
то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су |
p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја раз |
ојекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада насту |
то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам |
рни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љ |
м у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о п |
е било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праће |
ћ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с |
анства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необ |
а са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја |
цу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} |
е.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њ |
налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће |
ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. |
ам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузб |
адо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки |
доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није |
бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи с |
четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз п |
а и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији |
Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“ |
S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви с |
која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте |
и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затр |
а одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Њего |
, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, |
теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну |
пи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја с |
одно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза њ |
у синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га |
ац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S |
згубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{ |
тате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао. |
и и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>С |
ти, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништ |
ад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „ |
ослом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децемб |
асположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му так |
ас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи |
је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли но |
аву сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и о |
д је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Дол |
едало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине |
лео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да го |
ац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти |
ало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, |
и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај |
} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија |
рај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је у |
?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа |
олеми терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И ве |
њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као |
ове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице |
гову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршет |
асположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам |
бог њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, |
те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има |
њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, к |
ишта.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</ |
тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши |
да је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако |
м покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с р |
вко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје ср |
еба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, ј |
улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун |
аву; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p |
узе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет |
а спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— |
има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осу |
х са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Ка |
м и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца |
S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја |
да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} |
S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти |
м Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као |
а му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зн |
е стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и стра |
шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} |
образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање. |
Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да |
знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> |
овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо |
у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те зан |
тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срц |
још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и |
ином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој св |
ешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, ал |
ни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себ |
ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од |
ве.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо |
ди и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо |
ака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> |
е проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста |
! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде б |
али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може б |
да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S |
.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како |
није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо |
при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао н |
које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пр |
нај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с леп |
ет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро сваг |
постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим о |
"40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! |
ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када |
ати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим покл |
јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежд |
гови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још |
јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стар |
о је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с |
а извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у |
не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом |
аша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хва |
едам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би |
му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milest |
ила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остат |
х?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо би |
се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то д |
ре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде м |
од нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо |
Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнуш |
о се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао в |
самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је през |
год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа |
е.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> |
сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више |
лите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам у |
му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће |
ом сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим |
оже ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? |
саше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — |
ог чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја с |
ене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — ре |
скаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у с |
<p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разго |
p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> |
чања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао ј |
д је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стај |
S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити |
знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изреч |
ворите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} |
ст усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве |
о.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, |
амо: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестр |
га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о |
а их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од |
је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха |
p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, а |
о прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, те |
брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примам |
нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — ка |
рема њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена њ |
И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожењ |
ити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам |
ђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фан |
а не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући ј |
само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој к |
>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко |
су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само |
а, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две |
све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти |
добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се |
{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, а |
нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! |
нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да ј |
опада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да |
је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица ник |
никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — од |
си знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима |
о мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повра |
ам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам! |
је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шт |
приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и т |
слуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци |
Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово |
испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је |
ог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек |
дан део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да с |
о и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и |
уче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покуш |
ћ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст |
{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} |
ше не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно. |
посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици |
из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега |
{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.< |
ке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, |
господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пу |
се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише он |
.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је |
S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, м |
— немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</ |
уде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, з |
} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се |
ните!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе |
!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе |
чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p |
Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рука |
{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, |
људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и |
у сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је |
се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слав |
{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им |
и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? она |
ли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће |
нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> |
ја ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по |
збиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револв |
убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се ни |
било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но |
: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави |
ин тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то |
о расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му |
/p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати |
е и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешт |
{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Н |
рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слет |
вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у с |
о. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио |
срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она |
а Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Т |
сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — |
} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отво |
све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели з |
сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, |
а Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих |
и — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба |
да је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам кр |
у и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и уви |
мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако п |
одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који |
мислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и се |
маче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче њ |
ад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, го |
ита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по обр |
куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p |
ћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размиш |
о боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити |
у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p> |
, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{ |
себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних |
чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и |
да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се с |
крен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак с |
ара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо им |
а наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу |
бе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!< |
евши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам н |
} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту с |
пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> |
ионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и с |
ну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено и |
ступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — поми |
би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, к |
буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Ста |
јаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се с |
ц је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је св |
ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим |
ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здрав |
паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе |
Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би с |
{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега |
ју.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико |
че Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човек |
киде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна. |
ло обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао! |
још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу |
те?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и |
шла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко |
ге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на |
приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочит |
дном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде ре |
</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> < |
и!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, |
која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слуша |
о боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе б |
слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дан |
ворити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послов |
м се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав |
ли.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном мес |
вор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумел |
! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.< |
Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би |
варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ чо |
>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењ |
S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би |
мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламт |
д нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а бог |
{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти с |
од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ м |
а вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба мно |
толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам его |
је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је ниј |
поведа, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подле |
ви у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узви |
вир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по двор |
а, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{ |
да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волел |
ђе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се |
— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања |
део и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растан |
а до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турч |
’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и |
еш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи. |
би?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу |
а буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за нитко |
е шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео с |
овољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Мил |
лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на је |
S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кр |
да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смис |
ашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад з |
хњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које и |
ори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то |
кате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што б |
најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он |
душно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се |
тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не |
А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој но |
Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не |
сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и |
во овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Н |
ако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— |
лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабр |
3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p |
</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} С |
ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> н |
ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом |
— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, как |
е, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало ис |
ико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, д |
е то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло л |
нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она |
не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити. |
ко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.< |
есту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће к |
{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако |
и канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим |
ла је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, |
ком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— |
ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти |
њи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — |
? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га во |
шење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго це |
Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, је |
е оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак |
мо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се се |
у луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запа |
ј ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дозн |
о почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Т |
против треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онд |
Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ј |
му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да мож |
ета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради |
залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затр |
је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јо |
ођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај |
сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а |
ливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од |
муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Д |
Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам |
n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише |
.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чује |
како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, је |
а.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Стара |
род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да |
јан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично кра |
ти и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и разми |
па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> |
га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па |
.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали шт |
јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо |
а све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држ |
ија преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти |
ене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко |
су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзира |
о пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} |
Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опир |
ебају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То |
а никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то |
де.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па т |
гу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била н |
нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити њ |
ем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се кл |
вет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type=" |
ору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а св |
} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже |
гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразгов |
д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} |
о!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се |
деле из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да вид |
поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то |
да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} |
ане.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — ет |
</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и |
<p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништ |
вини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} |
а се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуб |
свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада |
е она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо приз |
ега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— |
!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Пр |
енади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху вели |
дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изнена |
је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, ка |
је истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу њег |
о.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— О |
проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, |
е како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најгла |
освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а г |
<p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не мог |
, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била дев |
лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се |
метено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што |
тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да |
у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ |
наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите |
саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили |
<p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје |
ти име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} |
онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као н |
ађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано |
вобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јам |
.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће ј |
да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њ |
Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше |
њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му |
> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати |
Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својо |
уча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачк |
неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим |
То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. с |
на!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си |
његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, |
ерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како |
7" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га |
руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и на |
ако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> < |
} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — к |
{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S |
е с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута |
и истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао са |
тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнод |
у га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе |
рвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га ду |
нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало |
једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав |
од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, |
гледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на чел |
су, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како |
имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, |
абоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекај |
ела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним |
екнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар н |
S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао пос |
нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак би |
та, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој |
зим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Св |
исли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта. |
авити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме |
во прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, не |
иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек |
он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је |
удућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} |
леду с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад |
.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја иск |
и, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз |
тео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} |
о добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немо |
ран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нем |
м више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине д |
сти другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да |
<p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало |
ци и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! |
ћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — |
Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју |
пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј пото |
е доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не б |
<p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћ |
е, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица баца |
грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, м |
<p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њ |
стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да са |
n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе |
и, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете |
добити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи |
обро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играј |
.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које п |
S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим че |
раг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно |
стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се о |
а.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице г |
зне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поре |
дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник држав |
сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунц |
и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— |
а си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, п |
<p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а |
рсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са |
е досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> |
д нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Да |
ало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је д |
ћи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем |
{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепа |
част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам би |
узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће м |
м посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{ |
да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на гру |
га, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, кој |
и бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само ка |
могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, |
p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење њ |
ди.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнањ |
лина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако |
ело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задо |
амо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим врем |
се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребиш |
се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијаке |
исли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто |
p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубит |
носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Сл |
просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миш |
уначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облик |
/> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зрак |
тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише |
и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто н |
ном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом |
ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свог |
ка.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Сла |
ћати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се о |
објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те |
једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам с |
о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито |
еру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком т |
.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта с |
била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се |
бјаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужнос |
, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала! |
се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало |
д изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не до |
све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа |
S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се. |
Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало д |
м?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} На |
ори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њи |
ого.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они |
ра а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате |
анад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" |
ао дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против п |
мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше б |
оштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и по |
њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, |
.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га |
S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на |
на би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак |
је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне. |
и?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да пут |
о.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговор |
сле помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, д |
Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p |
е, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљути |
ном кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Сл |
итала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Пр |
Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни дог |
д куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на на |
ретресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања. |
S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се |
мо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ |
и бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> < |
он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на ра |
што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ пос |
је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволи |
</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатељ |
би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради до |
ајбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих бил |
S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — |
<p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију це |
м.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, |
први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, |
гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" / |
пита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву теж |
p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литви |
је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шп |
неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу |
чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па |
Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољ |
ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, |
прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад |
а! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он се |
не друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног ми |
да је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну н |
на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да теж |
ама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} |
, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад и |
знајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба |
и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању |
Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он |
в се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стран |
врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини |
вље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је |
ласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и М |
?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се < |
; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докл |
и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће |
лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слуша |
те ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан |
е се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га ку |
кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме н |
Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не мож |
упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с оч |
време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Ти |
видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу о |
и се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти н |
г романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају р |
ном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, |
кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе с |
p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину |
о све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарц |
дежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро п |
аспитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости |
ала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби м |
разујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре |
ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста раз |
ћутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба |
ар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и п |
ар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радова |
е доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ал |
и: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободил |
љају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да |
кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене. |
по?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило |
д једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушак |
ена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од |
ово, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени п |
ада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био же |
који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње |
и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, |
ражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево |
оди свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, |
ром и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Слав |
а их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није |
Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји обр |
би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљ |
бразована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Пе |
егао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најза |
жати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препирах |
Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хор |
амо волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој |
е први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да г |
S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негд |
шање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" / |
ге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не ч |
ти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је том |
/p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше ста |
ље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му С |
столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли до |
довољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSection" |
е врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је би |
>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и п |
о... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} |
извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, |
рује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу |
Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно |
и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада так |
, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба |
радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S |
њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бед |
баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{ |
на.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавиц |
о!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Н |
Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p> |
да не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изго |
м те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се превари |
ој интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте ети |
му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било |
прављам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књиж |
У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.< |
<p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан |
епе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ј |
{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим б |
— дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме |
њом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан |
дију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да |
немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — |
еди.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и к |
аш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, |
ањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може в |
гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уј |
арац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— |
е то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и |
то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај с |
и њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} О |
тво га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде |
образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играт |
ени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали |
Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим |
благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића ка |
у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа |
аху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад |
све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на |
ина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њег |
давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици |
и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она од |
т и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то пра |
увство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном ст |
бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Сла |
створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођош |
л’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и спо |
игде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђо |
лавко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да |
е идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта |
та радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за |
а би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, |
е све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у |
чно на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па |
еби, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће н |
легала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче доби |
лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила р |
по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек |
је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежд |
е!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има |
Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да ва |
м, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми н |
што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво |
> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небра |
вешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> |
ром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Чо |
а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше н |
доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљењ |
ућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста че |
је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, |
b n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао |
} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што п |
ривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би |
жати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост |
знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине |
мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу |
руди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Он |
! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај |
Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} |
и и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали б |
о живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху н |
глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђ |
Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану |
си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— М |
гледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n=" |
А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, |
им цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос. |
л’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му |
акле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — |
решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се. |
Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на угл |
ко волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита г |
жне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добит |
но Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, го |
а, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога |
о лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи т |
} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што г |
њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} У |
окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, |
дна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад изби |
вља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао |
и једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати |
о поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и г |
аше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! вик |
полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне |
/> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрп |
<p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, |
тави га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрет |
се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} О |
које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви ст |
> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одг |
росио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођиц |
тница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми |
Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! д |
лавко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, ш |
нутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја |
озор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш |
иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетк |
м у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> |
ше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном ста |
се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мен |
, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе. |
у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучит |
лазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главо |
.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насм |
чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде |
их, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џб |
менуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А |
поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава чов |
ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим |
о извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си |
без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а он |
екивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути |
лена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, ко |
ане дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људск |
м, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, |
о од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на |
да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву |
о сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д |
вео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згреши |
и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? у |
а, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета |
.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, сам |
лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и |
о нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико |
мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мисли |
ависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти н |
ећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к |
говори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ћ |
ја га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ј |
ћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! |
нистар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Мила |
м но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је |
вариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да |
инуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље |
д човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n= |
ло — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милиц |
сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше вед |
била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били |
ућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музико |
се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће д |
ашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се |
} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, кој |
се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очек |
је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блиста |
о узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{ |
га посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо |
се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, |
ве племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али |
џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> |
м друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме |
новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо |
tone unit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слуша |
за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе |
, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитни |
у?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="3 |
му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замис |
а.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усија |
м!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку? |
ји, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{ |
о се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођ |
се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио. |
на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на не |
ни хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи |
то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без |
е промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ |
са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о ава |
амо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг. |
</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположе |
, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуб |
а имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он с |
мао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била б |
иде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На врат |
пратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о сва |
.{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, ти |
вање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а |
врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се с |
а на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета са |
у руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива |
н неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> |
> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што |
девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази |
ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па |
и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} |
ве.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред. |
и ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја |
мети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено р |
ве већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари |
колико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руко |
увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</ |
с већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.< |
уп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам онома |
се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, |
пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — |
потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом |
само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!< |
о има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> < |
пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен ста |
а но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода мн |
виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — п |
на с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке М |
имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, а |
а.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љуба |
е она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро п |
господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног |
но спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} В |
себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну тр |
ладића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — |
је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако ла |
новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде |
Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били с |
ном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Б |
какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина пом |
одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово |
осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} |
са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чека |
кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је по |
етка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозг |
атко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, |
у никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</ |
ма се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> |
стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, ко |
о и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јо |
руди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} |
и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прил |
њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и |
но остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, к |
је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички вол |
што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видим |
видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје ст |
Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан пр |
и.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви |
им говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, пог |
је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она зна |
ок се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ј |
д волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа д |
у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и |
свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је ку |
?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако пр |
о, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго |
рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне ј |
а озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Ми |
Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој |
сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима. |
то саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем жив |
— шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не |
тво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањ |
му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доц |
непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод |
ик дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеј |
Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ |
певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које |
размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S |
Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћ |
е за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретк |
ам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљи |
!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој врат |
ити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и |
ати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви |
сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или с |
ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпит |
не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} |
, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљив |
, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледо |
у.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо ме |
м.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво |
ио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити |
руга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако н |
<p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из |
ој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делу |
брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оста |
пита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту! |
врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мис |
не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша |
ије код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S |
ше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p |
се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са |
} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и |
Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> < |
кад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке |
вити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли |
јеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежн |
неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, ш |
о? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче д |
е не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с |
а жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и иза |
гости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да |
Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмеја |
га, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле с |
да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div ty |
собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам |
својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој |
} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а и |
клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и пев |
иметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она |
отрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За |
м шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут свра |
пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:< |
ли, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ |
ица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчи |
се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, кој |
се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то пр |
, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пус |
агловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око |
адожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај |
ива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу н |
Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натруни |
у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> < |
амо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толи |
не су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Д |
нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} |
н био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у до |
ко мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му јед |
она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помис |
а својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме |
из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како |
ло ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, к |
на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Сл |
по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и п |
авници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.< |
о <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити |
вљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде |
латићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — о |
. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је |
а скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако ра |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све |
крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан о |
, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румен |
ну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је |
улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас н |
.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби |
Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко |
, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш при |
емо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивн |
<p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зов |
Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави ј |
му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и |
то дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашт |
!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душ |
обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело |
ешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде |
то ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на |
се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати |
ођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занес |
ћи — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушев |
а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, |
питању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, род |
а паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да проз |
ар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају |
p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађал |
p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви |
и тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{ |
рзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му |
аса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што ј |
м.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекуј |
турама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</ |
онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а оч |
он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враго |
није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог |
и.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој |
уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити |
</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, |
<p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, |
он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о кој |
лаго и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити сл |
, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, заглед |
а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је |
ном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Ми |
{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу |
ва с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво |
о спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се |
А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно ј |
ем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у дана |
.</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак |
ра баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорн |
.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку п |
т није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што с |
м! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{ |
Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш |
жи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави ш |
опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за с |
ше.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — р |
то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништ |
— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите |
јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> < |
овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> < |
т! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохва |
а и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу на |
љивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не |
> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим |
Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважава |
певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам б |
понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему мож |
ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах о |
кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасви |
.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах |
ада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако по |
сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био пре |
у.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најваж |
рио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећ |
а то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај о |
ледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спада |
S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Н |
нижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Х |
дим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— |
друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите |
/> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису т |
им само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви |
ше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће ра |
!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив |
оши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које |
побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> по |
се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој |
сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена |
ирода.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прек |
ети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — сам |
ао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје |
<p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која ј |
онуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он при |
ђице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад |
/p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није |
та целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе |
, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна |
орим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, |
то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој |
S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} |
а, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамен |
лом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак ств |
, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта |
наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песими |
ука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо |
е, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецк |
ђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчи |
мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да |
наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и з |
, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живот |
ислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја са |
о помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мо |
Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једно |
је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар |
криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да пр |
упленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника. |
који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена |
Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна |
} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва п |
и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ |
тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка в |
на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује |
/p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у п |
и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети с |
же и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије с |
е он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих дру |
еђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узруја |
ошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо ма |
nit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узе |
таде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шт |
>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— |
ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а ка |
и меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само ба |
о мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и |
оцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. |
Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? |
реме.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило |
м женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — е |
га ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времен |
јд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вај |
м.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{ |
S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шт |
аки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{ |
ење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најја |
S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, ш |
и!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе саз |
пруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година. |
мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао |
То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде. |
аш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече |
ла велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта м |
тужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега |
, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворниц |
им акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се ви |
} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба реч |
потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја з |
олети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> < |
хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S |
<p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази јед |
ад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако |
кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи нала |
} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био |
је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} К |
на је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да ј |
У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да ј |
олећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за |
у о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела н |
напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао н |
<milestone unit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је |
и, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, ш |
l:id="SRP19023_C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али ни |
l:id="SRP19023_C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован |
по! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>С |
е се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога |
авност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и ст |
оварао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окрен |
ако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се нас |
чити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио |
Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Над |
јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко пи |
да да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не п |
ни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радо |
лицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у а |
ворити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег г |
не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — ни |
н јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лиц |
никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним |
нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва |
све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом г |
њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљи |
и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љу |
атакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако |
паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја д |
ти својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живо |
ом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком |
/p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p |
о би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни з |
му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не |
изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита |
ад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душев |
оћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p |
рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; |
на ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да н |
је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног |
зише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде |
се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— |
д!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна реши |
м, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и |
ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих ж |
м није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети пр |
</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе н |
одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем |
шкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост из |
После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вече |
ијере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме став |
{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све п |
пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друшт |
и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све |
ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Над |
њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је би |
а.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као |
том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их б |
јвеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} |
који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за |
талом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и до |
/p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а |
ша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он |
Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
е је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S |
чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбра |
асвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која |
/p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборав |
рвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њ |
сла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништ |
ев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штог |
м!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А |
знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и |
чном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у |
ао образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; г |
ити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову за |
о једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема |
нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчил |
а, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, |
то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине! |
смо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер |
Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и |
њем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулис |
азио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из се |
није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„ |
че ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремил |
на два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, |
ашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност |
м!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против лук |
адежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јо |
S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека |
јновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћиц |
ше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Др |
ари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар |
ице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не мож |
им.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да |
видно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, б |
ајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досад |
Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешт |
запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, |
је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки за |
ба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу |
се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у пам |
.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене |
а му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид |
{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, |
же вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи |
Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!< |
ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том |
умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} |
е ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити |
е лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Сл |
м.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње реч |
адежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} |
<p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изглед |
етаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке. |
амо!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратим |
на и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се |
он од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 187 |
<p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— |
сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло иза |
Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко |
?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали |
ључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити |
његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више о |
образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе |
неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, как |
елела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и кр |
очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и т |
рца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није н |
> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ н |
>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он уста |
њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши |
где облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се сву |
в живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, |
избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и |
амо очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њ |
/> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мис |
а! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да |
ј нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S |
одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам ниј |
— Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету н |
> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, |
јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Мили |
е обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој г |
тарац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection |
х из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто |
ше спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{ |
p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, л |
из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ н |
ложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> |
дао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— П |
} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друг |
на Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ев |
те нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и п |
о ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајд |
жни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, |
е част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет |
} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе |
и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} |
л’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о уп |
/p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „за |
це!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су н |
ађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имал |
сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Мил |
иштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више ум |
тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, |
.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и |
штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још в |
тив мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S |
би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Вид |
имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежд |
Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</ |
век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој улива |
ање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, ра |
е му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то |
ли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде |
— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац |
S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика |
У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним п |
а видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Мо |
ледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ћ |
бој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год уз |
</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем |
{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог |
то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састо |
<pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! |
ад, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала м |
шла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Ма |
они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путе |
еба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању |
у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да |
се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њихов |
свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна |
окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гле |
не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало о |
о, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до |
не ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је |
и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било |
кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које |
ип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално о |
Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви |
а све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} |
е социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком осво |
ном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се нау |
— рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз п |
могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, т |
> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцн |
ам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго |
н није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла није |
штву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му |
у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се |
ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што |
лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после све |
женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласн |
озор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а С |
— опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш |
сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу н |
е.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, |
је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је |
.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао М |
коро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она |
жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</ |
<p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћу |
лован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време |
сли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује |
ца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: о |
о чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хте |
сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} |
н се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од в |
е.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стиде |
величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} |
рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад око |
преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће мо |
ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је |
ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе с |
човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{ |
} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, а |
тра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соб |
ЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давид |
p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} |
дрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било |
е.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше св |
биш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} |
има себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ј |
унила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позиту |
имо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ак |
аже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у с |
ве стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се н |
о — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова! |
добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно |
} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али |
{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да ис |
— ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао са |
мчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и пр |
есе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је ок |
у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпр |
Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она |
то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја је |
} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све |
е туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} За |
ије му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - |
која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и ж |
у на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нем |
и.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак |
!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завиј |
!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и |
ћи.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} |
лац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p |
е то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Је |
<p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили! |
ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p |
за.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на |
које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне |
роковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и |
Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још |
тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд т |
подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном |
ободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он |
пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама ниј |
се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} |
грејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи пр |
својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, |
ада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам |
ак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Миц |
о у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно |
аде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једн |
две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборави |
увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицо |
је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: ц |
ам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о ме |
>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утица |
фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми ј |
ила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скида |
S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је |
рсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, |
то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш |
се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, к |
лизу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледах |
ти.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и |
— кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неиск |
њу њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш |
чице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.< |
победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још |
говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто нов |
к, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњег |
осмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су с |
допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете |
То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</ |
зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гле |
} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти |
о својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присус |
избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала |
моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде |
вог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори ус |
о, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније |
Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чу |
празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба р |
тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њо |
преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино о |
м, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> бу |
а поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он сто |
друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на |
чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је б |
!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загуш |
а на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина |
слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволт |
Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше р |
овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогреси |
ли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда |
н окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то на |
{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — |
рити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, |
стаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу |
припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу он |
е, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које н |
ине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још |
ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако |
да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико м |
а — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, |
у! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и та |
њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо |
штву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — уз |
ено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. |
> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S |
продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p> |
штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — |
— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити |
— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, к |
к и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали |
ика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите |
овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти ј |
и радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као |
оси језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Нем |
ојом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентн |
део и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д |
и....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Са |
алства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим. |
ме човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p |
искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести с |
зрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{ |
испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! и |
} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубит |
вим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина |
Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаља |
омној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, |
дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет проду |
е уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуг |
ишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажел |
могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која сл |
<p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љуба |
лу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Са |
требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао |
сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном |
чак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Узд |
заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо т |
, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и м |
им би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p |
тара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да ниг |
{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! |
еки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејат |
наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био |
зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим |
у по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гл |
не већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и оп |
} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоцен |
х људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препи |
на, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег м |
Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од ва |
ци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала |
знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онак |
си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то |
но јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као |
еша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовал |
елики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p> |
ла.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не |
} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} |
е појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</ |
ижњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, |
емо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти с |
!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то саж |
свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ |
о нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гим |
ћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и не |
оме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к |
ла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела д |
о бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку |
и.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да |
} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разр |
ј капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узро |
ући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде он |
од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њ |
ила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој |
и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдет |
авне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, как |
разовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, а |
вим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитк |
<p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сас |
а, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</ |
ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} |
ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно вес |
тарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање ј |
То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и |
је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна |
је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна. |
р ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, |
свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочи |
је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — |
није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је пон |
ој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" |
> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га п |
</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али |
="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} На |
.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изг |
орници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше. |
каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и са |
е избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар |
омчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су б |
једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се |
Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а н |
апред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и по |
... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{ |
.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао |
не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност |
несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе |
ритиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и а |
лике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, |
л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} |
ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се |
ао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што ст |
.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па ш |
је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Ниј |
овим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, с |
ретстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред |
.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— |
вала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обас |
по око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који ник |
лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то |
још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклонос |
књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онд |
> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе и |
поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто |
тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал |
да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента |
еч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је |
ичина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам |
амо тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Слав |
ити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос м |
његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{ |
се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћут |
тво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те пре |
ли јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — му |
16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да и |
рио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и ма |
о.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!< |
и.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она б |
n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче |
! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном пр |
и се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, |
и је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема н |
е дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале тру |
мда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, |
угласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном стран |
четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ |
<p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанств |
ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила т |
д да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њем |
је одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би |
га, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p> |
.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p> |
негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и д |
раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! реч |
уби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, |
ку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису |
е прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то |
знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, |
ати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништ |
наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста. |
Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— |
им брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина |
а и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{ |
а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шт |
јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако ту |
шко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног |
зо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у р |
о, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</ |
<p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо |
н пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У то |
г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p |
ица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падо |
оплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити |
о би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у пантал |
да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S |
учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учин |
ам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ра |
— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја |
шаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали б |
молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n=" |
боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако |
ам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у др |
ца.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се |
.</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она на |
то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— |
еш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> < |
еле улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео бл |
а идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ нем |
</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо к |
?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то |
чице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! узд |
утиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми по |
х оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњ |
о себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије |
робница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило |
ни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пођ |
чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у ис |
колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако ис |
<p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је |
Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина с |
н је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене го |
<pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{ |
не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="cha |
лати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се с |
да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају |
јеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p |
ле појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у |
да је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због та |
ад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незн |
мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја мор |
ко се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезве |
Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на ис |
и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе |
но нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, |
ун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку у |
у.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду н |
м кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, |
била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и де |
оју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, к |
не лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, ка |
врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} |
лиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} |
од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и х |
Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њен |
вет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта б |
рилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе |
ла, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће |
а треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслон |
ори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас н |
својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна |
и Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кућ |
и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите |
сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о |
зе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче с |
другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала она |
ило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео |
ти многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим на |
буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, н |
ати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} |
/p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у б |
— теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> |
ло се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славк |
ме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу мног |
на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у ка |
ли једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође но |
рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је з |
е оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад |
итали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мис |
угованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО |
— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Б |
ла нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на |
итање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити свој |
радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од |
ам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} |
је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не с |
х нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год р |
мда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у приро |
} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n= |
т долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код |
даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних см |
но у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непр |
ше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестат |
илично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао |
њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава |
идити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д |
зговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила та |
ико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p |
нској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра |
је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с На |
рити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говори |
<p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и |
.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кр |
а.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти к |
риближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ о |
никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учини |
е у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање по |
не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајск |
ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} |
ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S |
х се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услуж |
је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена т |
оје општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како ниј |
знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних ж |
ро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да |
злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хт |
толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се |
, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то вр |
и, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p |
о што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћу |
} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољн |
у и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Мој |
му мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је б |
оди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу с |
>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро! |
г тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност! |
> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>О |
о и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаник |
столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми |
игару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је |
! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти ств |
S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, |
но.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га |
ознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треб |
а!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, заг |
Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p> |
иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. з |
то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе |
и слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја |
м се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види |
ubSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је изб |
и, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али не |
д скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} |
орам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми |
танеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фа |
другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима пр |
се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се ист |
се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} С |
ки други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела |
свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао |
— Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја! |
предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зн |
S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би |
ло псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ће |
а сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али |
S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концен |
оворио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеј |
ако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је в |
— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, |
жност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и ча |
ати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што |
, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му разми |
што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утр |
она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Има |
су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била |
авко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мра |
у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрет |
а у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео све |
n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S |
мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је г |
Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и |
нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радо |
тво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и |
ml:id="SRP19023_C5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} На |
и!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; дови |
госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафа |
ку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме с |
</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ |
сто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала |
аво у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у |
у и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да в |
све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушко |
рдом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила н |
} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би из |
разговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све бли |
</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о се |
их и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} На |
живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Дале |
е Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то р |
снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака |
{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај ба |
оста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, |
milestone unit="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити |
а, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, |
} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, |
<p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће мо |
се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши |
ршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећ |
је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и уго |
<head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који и |
Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и зан |
дом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му |
виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погле |
му томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и |
— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не и |
-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје бе |
иљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађе |
о! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} |
на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Б |
стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се н |
уго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо о |
{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славк |
кептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, |
зоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га |
ави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим н |
раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада |
/p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли |
консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те |
ености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Н |
S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се |
рачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је |
n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако |
ротив његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад с |
л сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је |
д родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам |
Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те н |
е најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о с |
pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества |
моћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, н |
"4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не тр |
ицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто о |
/> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати о |
да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је дов |
>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пр |
е деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниј |
ас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у стол |
обро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, сврше |
ам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а д |
p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом де |
у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и п |
ивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да |
{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па ма |
их начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети оног |
се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{ |
је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за ув |
и то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све ми |
ије допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} |
која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, закли |
p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поре |
удбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита г |
да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је н |
> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} И |
ад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упит |
упујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли |
b n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод г |
јем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретк |
лна идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам ј |
могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, про |
е примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} |
S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! |
о да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој |
је добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио о |
ајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да с |
, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би б |
е био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, |
је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостим |
е ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече |
.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад |
рила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што |
то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видел |
о му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мисл |
али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред оглед |
во ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92 |
ојим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд |
као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити! |
панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се |
ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но с |
} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Ј |
и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у г |
ђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта ми |
и лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше в |
био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам |
и јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и из |
служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужује |
Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацим |
, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад |
исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајућ |
квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p> |
и сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} |
{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.< |
ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Слав |
убав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот н |
, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S |
{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p> |
" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу |
.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатк |
је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као |
и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој ј |
е завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина п |
бијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поч |
S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у дв |
е није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> |
} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна |
Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољуб |
ојој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје. |
може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — |
ах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S |
.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— В |
а се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орф |
, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне л |
> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осв |
синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро |
аше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и наме |
о сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она упра |
прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко |
една за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњав |
: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је |
ставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје |
пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је з |
имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Зби |
тлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb |
сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се ни |
мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} |
чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" / |
у од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом сед |
дин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се м |
му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлач |
во пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина |
њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој п |
ије за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p |
руговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> < |
али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, п |
еха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на г |
и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гран |
те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, |
е га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуг |
то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да |
у пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју |
не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, св |
илазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћ |
дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од |
њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и пле |
штачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је |
јак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки |
м.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо |
обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико да |
А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви |
то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је |
у.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела од |
зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше с |
тискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ |
реба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је |
е које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити с |
Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је |
вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— |
е по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се по |
зујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за |
ждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S |
евам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога |
о Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друшт |
право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> с |
нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опрост |
ођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав ј |
лико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у |
<p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то у |
а и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим |
та!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призре |
е тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера ис |
ље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето |
господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од К |
оред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница |
његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовл |
лу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном м |
је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити |
у, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су |
да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да |
се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се |
е прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{ |
на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} |
овори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! о |
док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недос |
бог тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душ |
} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био |
ба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено пре |
е, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветник |
уди?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према пр |
ла, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим |
срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допа |
га!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот |
ешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узви |
па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да |
баше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад глед |
а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} |
итницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он |
ост налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под |
очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озби |
о се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се |
мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада |
...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, |
ан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки м |
сно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњо |
а га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам |
ња, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не |
ад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ра |
улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, |
ју!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла с |
и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S |
њижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас |
говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја до |
ао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати |
све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав заг |
са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила |
мамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспрем |
рим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{ |
ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти кр |
p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и |
S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као |
се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, ш |
волео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противн |
ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог ве |
га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте окл |
осматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо |
ако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео с |
тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи. |
л то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступи |
{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла |
ти.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде |
ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу |
} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и над |
природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме узд |
> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да |
мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам |
помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, |
бница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</ |
а неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ |
ана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Сла |
ежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а |
де су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма |
} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда |
је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу |
S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начи |
p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. неш |
и, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и |
сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се изд |
p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме нис |
трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глав |
која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/п |
јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи тере |
наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безб |
</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— |
била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми |
ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече |
<p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио |
му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас |
обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо |
же у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <di |
— али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> |
иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Гово |
вши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове |
Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! н |
знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само |
та љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, д |
више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> < |
} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах поста |
ате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и г |
и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је с |
оцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{ |
в развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од из |
да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у |
и нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва |
карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после |
даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> |
некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи са |
неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и н |
уд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо |
сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно |
једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пук |
та и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену |
а седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, м |
о време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се ре |
пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и из |
p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапн |
Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету |
дсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки |
м доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ |
је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и по |
е с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бе |
м!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јун |
стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по |
ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ он |
зика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клуп |
а на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благо |
ите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о п |
мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Нај |
малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био дос |
о за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као |
е, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролаза |
имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како пед |
и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и |
неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој по |
, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и |
боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је нека |
устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао г |
од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква |
и ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности. |
ама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone uni |
Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један с |
појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко ј |
к и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно ос |
ажено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" / |
то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико т |
очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да |
ли ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема ч |
деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на М |
ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликн |
и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што |
жаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта с |
сти чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не |
ци бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је г |
и као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. |
ође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — |
<p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим |
себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Л |
деји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам |
рењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице |
ао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад |
пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, |
ти показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време |
ом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задов |
шта није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да изн |
мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе |
ма боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојн |
м овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је н |
а над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа |
е сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и м |
о ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих каза |
ети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет |
човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> |
ша.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што з |
је воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија ма |
но, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече |
а је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђ |
ајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида з |
осаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — |
части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; |
лио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једн |
се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајањ |
Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду |
немагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја г |
— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је б |
у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се |
те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њен |
је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и св |
S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвал |
укне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Св |
иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што с |
/p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но ха |
о и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господа |
е ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио ш |
бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја мог |
је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њихови |
или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелиге |
тео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и |
зован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла |
е дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb |
</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу |
аса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на св |
х шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи |
Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо |
огати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и разм |
age"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> |
ротив ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} |
? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам |
ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми ст |
атим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p |
и је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде с |
но.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегну |
>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... |
им ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, |
p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p |
> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао к |
мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду |
рже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подс |
о је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад бил |
кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се |
д те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби т |
нако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог |
прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје мес |
у својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од не |
} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам р |
Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац с |
а млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — М |
аранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! |
а говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
е на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} |
срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</ |
/> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их по |
икада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће т |
јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келне |
ад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало |
одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад го |
ел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p> |
ади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и |
јањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења |
Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</ |
вако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се н |
ао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седе |
могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} В |
стима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како ј |
рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше с |
и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав М |
То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим ду |
знађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, |
тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и |
познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се див |
ло, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се |
<p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све |
> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је |
ло — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова |
<p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе виш |
S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку |
обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, |
Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мисл |
еколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, сед |
аше чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако при |
је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и у |
, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта |
е.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи г |
у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — |
лили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо прола |
амо посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледал |
ам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то ниј |
<pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— |
ца!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, М |
велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, д |
ље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи |
Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{ |
о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, |
ила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и н |
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ к |
ојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна |
} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој |
то све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се |
ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, мо |
равог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не зна |
те ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви |
е природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења |
мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погле |
полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Сн |
subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужи |
скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се |
свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част п |
} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> |
— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке лично |
вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће ч |
сталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била пр |
бодили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједн |
о.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стар |
Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заист |
а у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики |
Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Ч |
једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! |
шља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то |
оже рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили |
</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита г |
срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, |
>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки |
тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> з |
>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и пр |
м — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак |
ости, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам |
дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од |
ажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим п |
исте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е |
!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвир |
уно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— |
е....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} У |
ка Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb |
е.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти |
ја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са св |
у косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од теб |
знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи |
Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праш |
оложио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена је |
и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозоф |
</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу |
а си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пре |
ти баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очи |
мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</ |
лији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта |
лупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> |
> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, чове |
Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?< |
да?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да |
ала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништ |
</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да с |
па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је |
и ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио |
>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много |
куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за ше |
очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! |
ране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="subSection |
гово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пож |
е говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они п |
о у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи |
не тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</ |
— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђ |
као.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мисли |
ед њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се о |
каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би |
ада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео |
/p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S |
се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S |
то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на |
до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на па |
<p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде |
Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помир |
вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гл |
аквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} |
деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под и |
ио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бит |
амо мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од ка |
у говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам пома |
>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та д |
лу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Ви |
ојску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми б |
све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> |
м течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и посл |
препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се |
која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубер |
оро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па |
своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући |
! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на у |
у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури |
а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’ |
е право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити т |
иваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скоч |
о седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га пита |
било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе |
ти по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврд |
глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза с |
је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} |
о других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми |
ако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео |
орим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћута |
сто код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле н |
да зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ств |
а интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{ |
некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на ње |
е управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко по |
ва од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} |
о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз ш |
питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања ле |
се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ак |
ује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то доб |
ас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, б |
“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава |
да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасв |
ражено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га |
</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је проти |
сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то н |
обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латински |
ћ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче о |
летивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде! |
био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце ч |
си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стиш |
се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не м |
на, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам |
она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније п |
и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{ |
ари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је свој |
вет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, |
о седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препи |
ана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — во |
, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Пре |
— т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је памет |
ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{ |
уда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисаје |
какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледај |
пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? |
кав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класично |
крај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полу |
тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ла |
вне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао |
ли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може |
о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно гла |
.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p |
тите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— И |
а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Шт |
ковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случа |
е: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно |
<p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има |
</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{ |
не, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његово |
чинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би |
да ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Х |
Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли. |
: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешав |
рце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она |
чеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а |
да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме |
идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа по |
илозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славн |
евојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крај |
а да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — мо |
> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Н |
е нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из |
афанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чис |
е знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињ |
м помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њем |
слите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по |
пред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметен |
>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији М |
базније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много вр |
довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на рук |
> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био |
тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре с |
пеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p> |
коро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{ |
ете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је ниј |
јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p> |
учјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S |
ними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дота |
ао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скин |
нам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! п |
што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Дру |
> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! при |
ан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је би |
а и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да |
<p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два грош |
н се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас о |
врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он о |
ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна ту |
ло на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Сла |
стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика б |
сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је |
на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он |
притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало |
људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и |
дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме уда |
?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S |
едала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се |
али много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дан |
менито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео до |
одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ћ |
Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачу |
ло.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод из |
Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> < |
а га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин |
долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Мо |
} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао б |
<pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави |
од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет ок |
кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то |
већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је |
поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијани |
су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро ни |
нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци пер |
ежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долази |
ио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао |
обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је |
свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљив |
?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како |
</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p |
ца дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио |
ли у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћ |
ив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим л |
лности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се |
>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти |
у опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} |
плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— В |
који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њи |
ори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била |
</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталон |
прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а |
У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љу |
тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те |
ауку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — |
он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено л |
кварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кр |
— он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресре |
он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозо |
му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам |
што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви прису |
нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, ка |
</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Слав |
<pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио |
м, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да |
виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се |
нском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да |
и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а во |
јалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> |
ног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају |
ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског до |
у Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p> |
да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и после |
ите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} |
и.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби. |
је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> < |
ом дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужн |
ију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијоз |
6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бо |
н се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијат |
све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да |
ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету св |
се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет |
ива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се би |
Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и |
е свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Ст |
не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у |
а мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би б |
зревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам |
<p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{ |
авају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га за |
де све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осве |
се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слат |
се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера |
чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно |
р отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p |
екако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм к |
е.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, |
о сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били |
шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верује |
сретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е д |
{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам ј |
у.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам |
ији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој |
14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма с |
оја се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је |
>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад |
Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да |
опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:< |
p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега |
Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас сл |
од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и |
но понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допусти |
највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велик |
е ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њен |
ало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S |
срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му |
што промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} |
{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрв |
то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматр |
тељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди д |
уја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га |
S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столиц |
им паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се |
имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, |
о је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке про |
позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа о |
ишта!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="8 |
на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледа |
Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд |
ужбе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Ко |
ли савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, си |
дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га |
ност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што ј |
ако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је |
у, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега |
Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу |
ав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне |
<p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, |
јим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али |
умњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре о |
ом освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, |
Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа |
ају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јаб |
ео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчеза |
м питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан |
амо што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, оп |
а тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо та |
чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пре |
едан Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данаш |
{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се |
знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође |
мо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се нам |
{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Ст |
н затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче |
еје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такођ |
дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S |
} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој |
<p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да |
линдер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за н |
е прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чи |
тарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сум |
олицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је |
.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да |
траст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био так |
а! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задов |
S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} |
њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{ |
је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледал |
а штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине |
лавко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} |
се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шеш |
отив.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{ |
он.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније обли |
Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи |
Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се н |
у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Ник |
биљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!< |
ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Ј |
је?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплак |
собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и |
та!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја се |
дном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити |
љубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане |
у а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у прир |
м.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је |
ане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{ |
ца му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ћ |
о таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? |
чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисл |
сплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересуј |
обро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме с |
доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створо |
м седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбу |
еко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур |
/> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, |
ме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само поми |
/> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се |
учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— А |
езионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто то |
шта и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није |
он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимна |
дом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим |
Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а у |
ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? |
ма и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за |
њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ћ |
е право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот о |
ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа с |
а лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећа |
жда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се н |
p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, ча |
жити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест ч |
Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао |
?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} |
ласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећ |
у се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам. |
и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као |
за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и шт |
код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим |
бом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила. |
, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Је |
илица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} В |
одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњ |
p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{ |
дежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па ка |
збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама |
одна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довес |
елости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан с |
и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Н |
сећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— |
гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручј |
и љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу |
, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чи |
моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и по |
о се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам |
</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — |
а — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не во |
мчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват |
нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће |
вити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и дру |
ама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа пре |
S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно |
неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, |
и ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у |
који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом. |
мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим |
м ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омел |
је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика |
и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи п |
е онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па |
ила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у г |
ивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила г |
положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изло |
им тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче пис |
p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он |
и ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и |
у с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење пост |
вој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте р |
ане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати но |
иш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа |
Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без бог |
„Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на у |
јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе нап |
те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! сн |
тави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато |
овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{ |
и играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли |
до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</ |
> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Да |
м ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јав |
ности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом! |
— прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача ј |
вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и |
рага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни н |
ајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод |
киљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направи |
о сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — ш |
.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{ |
и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљ |
заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а то |
таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огл |
кој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом |
} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа пре |
е сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе |
У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила |
} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа н |
84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се |
ој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби |
есео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти |
дећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p |
</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред |
цу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према |
за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да |
рим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p> |
човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша от |
ом уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, |
еро. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занима |
се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би д |
<p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Шт |
, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи погово |
го времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мо |
је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> |
е кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја ч |
еђе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да |
стати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим |
"54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и |
времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки |
емам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вр |
одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме пог |
ша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре |
у ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да |
>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се тр |
х народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сокра |
те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Так |
руге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њем |
о криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао. |
ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! |
о — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не |
аборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са |
во, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у |
Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пе |
ње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, |
лим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну к |
тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Б |
тањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} |
ажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито |
ош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и |
атила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, с |
а се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом |
ко сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стад |
ња си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— |
њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново |
спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слу |
, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што ст |
збиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била |
дном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мо |
имегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је |
! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њег |
убиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам |
и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би |
д не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, |
а синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после |
гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S |
у.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— З |
му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто |
етње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ н |
ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заис |
упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> |
овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љуб |
е, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да саврш |
им разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у |
n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да ви |
опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скепт |
г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ал |
/p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идош |
.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S |
оградских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се из |
мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Над |
од чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p> |
г га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви с |
</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам < |
о.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако ј |
да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар р |
а говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална |
ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах! |
на ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад с |
држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Ш |
тину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што ни |
би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти |
и сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као ш |
еде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже |
ирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одј |
моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, |
у да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, |
марни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погоди |
будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда! |
сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавал |
а.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасу |
били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву ј |
кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу |
Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити! |
е противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крив |
ешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Да |
S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно |
Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада |
у радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је по |
лико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао |
пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спаз |
апрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви с |
<p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме |
</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не пор |
и да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу в |
рећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друш |
Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо п |
зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Мо |
се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел |
о сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и |
с!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми |
ла.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој |
срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоће |
еменитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати |
ном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми |
о! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, |
противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на в |
ма је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео с |
боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— |
изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам |
ога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> |
сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, |
а.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p |
!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</ |
оме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <p |
шао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, а |
се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад с |
воту.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време ску |
могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе |
глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти |
шкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Х |
га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече нап |
>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се |
нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше |
сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако хр |
<p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то ис |
Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да |
ем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Ви |
</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> < |
и.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — ч |
м тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гле |
.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан да |
стила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назв |
себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо про |
слабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну ј |
.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта |
слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако. |
аро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но |
Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало |
епо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је |
о сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим |
а, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је |
} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!< |
руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Сл |
ити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал |
пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољуб |
се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све |
аља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Д |
врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао |
Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га ра |
ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се |
хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не прогов |
а шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: т |
ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре о |
нитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме уби |
{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тр |
у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>.. |
које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и наша |
ажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, са |
оди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S |
ложен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чини |
каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме |
S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И |
имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на |
Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако |
да и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви |
њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан |
p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и |
разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} |
ебе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и |
сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам поша |
о већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} |
жем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек |
поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S |
тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око ст |
ај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околност |
пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није сам |
ојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, з |
менио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што има |
и мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така |
сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте |
{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако |
бан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, н |
о ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да с |
све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио п |
а не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал |
ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угл |
авала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она ј |
дим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је |
о весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно |
но расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто |
се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају ок |
и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, |
ложен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, т |
и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окре |
о, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад |
тра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између |
њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде д |
рате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не |
после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у с |
играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Наде |
и циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред |
/head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — уп |
свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, је |
</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у тол |
тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао |
равог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло. |
која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, |
о?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био |
ећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присе |
Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој |
јој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви |
ого пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с те |
мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и г |
а исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} |
ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте м |
<p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n |
</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— |
љу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тоб |
.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га |
ложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то |
, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам мога |
оме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Мес |
је и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком напад |
као, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p |
.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а на |
а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам |
сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек ј |
уо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језико |
знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опа |
написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнањ |
да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! |
можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} |
се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам |
{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање каракте |
у нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он |
</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си боле |
кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{ |
гледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Нема |
д скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца бл |
старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе г |
м те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на |
S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивал |
— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— |
е сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши |
свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напр |
д госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредил |
ба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S |
е као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знањ |
.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену ру |
одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} |
Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</ |
победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки |
ашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мен |
ме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је |
незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, ј |
е љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете |
— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам |
че он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам |
S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у |
опкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто |
>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по со |
ио сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Алек |
погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S |
томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се |
нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — |
бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ |
сам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми |
, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха |
ако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим |
сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам слу |
иждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се ј |
опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Ка |
да ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинам |
дсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} |
етерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — м |
и мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина! |
д, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође |
уд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И т |
а радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, |
Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p |
ог весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну |
ати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p |
и — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — |
шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> < |
ли, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{ |
а ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и |
пу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зове |
после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па |
им.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти |
ду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој душ |
ам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а т |
p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагод |
е!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни |
латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја |
Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог до |
нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! |
} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смеј |
ене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на гла |
окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао |
ви потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата |
и?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама се |
ко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му ј |
а кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p> |
ј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subS |
.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све ј |
— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против не |
ри главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — |
<p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом |
вац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> |
се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласк |
м нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није дево |
к.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући |
иже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} |
прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити к |
звесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Ст |
им начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђ |
овек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се |
рло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванае |
д ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, |
м не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била |
} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> < |
ако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирниј |
ти.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit |
ојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, |
обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти пр |
е би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p |
непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хо |
ругог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упи |
као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не да |
што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити |
<p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Из |
оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене |
са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта |
а, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала гос |
> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите |
м.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, |
с не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га |
постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико |
отиву алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против мо |
то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити ка |
да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је нај |
бро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— |
аше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се свр |
добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи п |
ш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је |
, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Нем |
почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и нема |
коро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно по |
Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; |
ного да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! зап |
Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми |
S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила. |
оложењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} |
кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој |
.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} |
а буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је |
ах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће |
раћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</ |
Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све |
волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам при |
ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде с |
ли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме г |
! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Н |
ејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њ |
е сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том ужи |
ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је |
ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти ме |
лео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње пр |
p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шу |
љен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ |
м!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до то |
} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p |
била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се ч |
сући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — в |
</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размиш |
текао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује р |
ка то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, |
и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Зб |
.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — |
роструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Гла |
дувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не ч |
ри по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо вр |
тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру зад |
укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на |
корева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Мил |
највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до кућ |
верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Ми |
лада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да |
и.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер |
љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, |
занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је к |
нуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју |
у, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и друг |
гог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико м |
омедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепш |
д шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачи |
рише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их |
ипацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умова |
распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p |
уд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и д |
доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од мален |
то нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други |
госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</ |
могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало |
о сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а |
и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и |
екад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад |
ни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надеж |
Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p> |
p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Д |
дају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неки |
пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако |
ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже |
! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</ |
да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствар |
де, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша |
нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури к |
о рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столиц |
> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи с |
кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако |
њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, ис |
?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса. |
о, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је б |
још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свират |
ви!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Шт |
Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха |
а, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није јо |
би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обично |
ли Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} |
у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S |
створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си |
ма боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p |
а га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати п |
ко премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори вр |
породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа |
нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{ |
ОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампари |
ко није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада за |
поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — см |
м се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је оче |
! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, д |
х мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од об |
главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> |
мејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, |
ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ће |
се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али о |
јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањи |
— то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, |
војих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мир |
а ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урође |
ише користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb |
о мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребац |
налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим сло |
и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па |
е свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си с |
о ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из д |
м полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред т |
о и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лиц |
свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа |
е — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врл |
Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се |
p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како |
у му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео |
ада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће |
?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и пр |
јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже ј |
у, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S |
скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али |
ни прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледа |
и треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се вид |
но натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа |
би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако б |
епа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само |
b n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекин |
очета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо с |
у он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се |
шу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слу |
даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто ви |
жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало. |
</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! |
али, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао свој |
p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу |
огађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим |
<p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свак |
мо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и |
новно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и и |
етње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до об |
Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Ст |
већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод |
ица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, |
нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а с |
кчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што |
ио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дал |
н добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{ |
бити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би ж |
сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку ми |
ује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} |
"59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седе |
му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, |
на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила свој |
н моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кука |
ави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У ос |
те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> < |
је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћут |
из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да |
> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све зн |
/p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је |
е за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке |
је знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> |
има је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о бало |
патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда |
х смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице пока |
шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионар |
да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <p |
разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна д |
ао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кућ |
а, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни ш |
данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се то |
знам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам |
е нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије слас |
могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други |
ед свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Пр |
лоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио |
љива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, кој |
арата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну ње |
јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да |
се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: ус |
е својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ |
та, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему том |
ену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заист |
ет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме и |
Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себ |
усмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу сво |
т.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам призна |
руштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја г |
м децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, и |
Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или бо |
о су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од |
девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад |
> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упит |
димо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта |
ати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и нап |
умњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљал |
ного једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, прир |
ве знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— |
не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави. |
не Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџи |
замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку |
и смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учини |
— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како с |
да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и поглед |
муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кр |
ас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним |
ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка |
а тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та зна |
што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је н |
>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче д |
а ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни им |
е мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно |
ра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет дво |
тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то за |
главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који |
нскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p |
} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у св |
вко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови пре |
а пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славков |
радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти |
ве.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада |
рага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Д |
може му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да |
се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на |
узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиља |
ије много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, |
Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> |
уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извин |
о, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он п |
.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{ |
и су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати |
поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне |
сто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади |
буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се св |
себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се |
аху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред к |
имиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко ниј |
ка.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" / |
да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p |
ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро |
престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам |
етан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну |
ори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p> |
бав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећ |
ких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад |
а.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је т |
д ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S |
ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледат |
е већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очара |
ј анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о |
а кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба |
о људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је |
о скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} |
е тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај |
подари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то з |
— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање |
према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви д |
бро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у |
омаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је на |
Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, док |
зити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не о |
м приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих |
у је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је |
мати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао |
и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела к |
>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како |
н ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш так |
pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јак |
долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у |
о, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славк |
д.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се о |
она, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Х |
туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман |
м!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ен |
а је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сам |
ам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда ј |
је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом и |
ад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављ |
их, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и |
рну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви |
во раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше ј |
школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрв |
, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему н |
д Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло |
ко подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је |
а да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина |
е, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ д |
ва — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркањ |
/p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене јед |
о нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p> |
— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> |
а? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом ме |
о знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном |
и авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како ова |
и му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба |
врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{ |
, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да |
це припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, к |
т.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта |
глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао |
више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понаша |
ко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи испра |
} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Буд |
/p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дођ |
ђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш |
о тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако б |
и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} |
етње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <p |
не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! в |
ћи муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заис |
у прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га |
у му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то ј |
оди и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово |
аког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она |
еба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али |
е од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више не |
а.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код |
а мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89 |
ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зат |
ао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе узда |
хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искр |
да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само р |
ажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина |
свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихо |
е примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости |
у.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Мил |
мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади |
воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је |
.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао час |
м свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете вид |
ј Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести м |
а одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић |
а!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права м |
одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зн |
морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одгово |
оро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од п |
и сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро пр |
обио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{ |
и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је са |
еће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За |
на васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, ниск |
ике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише св |
њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја |
сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме |
један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало |
и би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све г |
, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога т |
е цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спу |
ице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојк |
друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности н |
канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног. |
ста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— |
ла, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што |
којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, св |
и блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе. |
p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! |
ко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — |
ик, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њ |
Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S |
— одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослет |
бав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хт |
, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на ч |
је су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често |
маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин п |
хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погле |
ло, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од |
и је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} |
доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p |
.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! |
ши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није |
ићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална |
ојим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упут |
, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам |
сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} О |
себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је н |
S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитк |
— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправ |
њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му |
</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му |
S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено п |
с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је |
ападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друг |
" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Мили |
ом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ств |
уло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу с |
утим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишљ |
ијама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; ве |
S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим |
ћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, к |
тивци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине |
а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да зн |
/p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи а |
ниверзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се уп |
Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да пок |
, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то нек |
олим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, |
, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а |
еко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, |
а не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} М |
Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља п |
ни свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним ле |
хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам |
да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако |
неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо |
то добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, |
а.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решава |
је нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и он |
срећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је |
леда само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не бри |
бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се |
?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била |
<p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је слич |
вда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S |
то сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде |
сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а с |
сли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} |
да је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А гд |
.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао |
ead>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсно |
никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жал |
мо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника |
достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто |
Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам би |
у и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој |
" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки за |
, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није |
олећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така |
ако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? |
није облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и |
p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко ч |
} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је |
ане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници |
велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n=" |
Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир |
ш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само |
решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, ова |
? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, |
целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претери |
ужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече госп |
трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и |
с могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био пра |
ог.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није |
</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше |
губити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то |
ј се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S |
би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш св |
слетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— |
овори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а с |
Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукав |
аче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним б |
пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завес |
луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Смат |
их га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} |
ејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S |
рчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То |
азист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што |
мисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја |
зује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му дру |
огледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељ |
тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; |
ет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а зв |
лила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његов |
ли што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати не |
ви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најс |
м понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с |
p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће н |
мпао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хв |
м послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали |
да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ вид |
</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— |
свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим |
, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретањ |
<p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одје |
дите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а д |
удите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто пром |
ше ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну |
адити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики гре |
е прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам |
ти љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Жив |
зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми |
ижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца |
је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, |
не духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекциј |
сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ва |
ромуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних де |
</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— |
дер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за нека |
о да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p |
{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив |
гога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дан |
е сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се |
њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се з |
{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике |
како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од т |
зио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник |
свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој |
ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} |
свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ј |
с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! де |
оништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — тре |
е месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се |
она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се св |
ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.< |
оме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пус |
ршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, г |
— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — |
уте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из |
<p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њи |
у забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмица |
оцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлега |
рачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја |
ђе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима по |
м, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, к |
изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се |
а окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену |
ији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњич |
вније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда с |
о челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! си |
ст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако с |
е мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео све |
ико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима |
е га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па |
има — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — |
кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у |
но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{ |
сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Св |
м једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, ка |
ашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа п |
е ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро осло |
оћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свег |
месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима |
ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, |
Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дај |
огод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љу |
а неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она |
завати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p |
нас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само м |
.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није на |
S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што |
> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко |
ој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле т |
знула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом д |
шио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што ви |
ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{ |
ну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом св |
нили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе |
ожи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — шт |
Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Стара |
што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је би |
е.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му |
сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} |
о у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— |
је му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} |
{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене м |
вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" / |
ење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, |
ве да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и о |
ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— |
лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфант |
а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом не |
ри том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи |
м ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао |
<p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ре |
у упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше о |
анесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Ни |
би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезават |
н Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем |
питује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у |
убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку обј |
сјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа с |
ас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не у |
на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она к |
ге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на све |
</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</ |
риза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје кари |
.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једн |
реба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред |
ока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, |
а и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, |
су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њим |
немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад |
А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширо |
ад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S |
вде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гл |
ући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме |
тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако |
шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <miles |
од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежн |
о време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и зн |
и строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а |
закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свег |
оспођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, кој |
он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јо |
на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара м |
S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим |
ажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} К |
.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно |
> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у т |
лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а |
долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу му |
Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <m |
ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био неш |
раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је |
да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пи |
претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славк |
је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћ |
?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не б |
у се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она г |
епа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} С |
еђена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека и |
ског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислил |
би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао |
овала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је зв |
ме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окре |
и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима |
јчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако |
p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу |
ете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав ње |
а се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако от |
а нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{ |
е тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о |
но овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и |
а.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што о |
, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да |
ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је |
им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин до |
а рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у |
це а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донес |
војом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура м |
адим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а н |
> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто пр |
и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} |
против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p |
p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> |
’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загл |
во поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали с |
бити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче |
ој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? за |
и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из |
ак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има ле |
кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје |
ти видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо |
ако тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе |
што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с љу |
} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то кр |
S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Ни |
љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</ |
стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам |
ном човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, |
сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче м |
ове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Мила |
онотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} |
размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро |
ти, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{ |
икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и н |
жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То ис |
не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било |
Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уж |
о тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Чов |
чно крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачи |
Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем |
м тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магнов |
Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем пита |
рисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSection" /> |
рати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ пом |
ко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосн |
аде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад ос |
је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада зад |
икну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> |
још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га |
а живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као |
серватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и |
ане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њем |
сла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје уси |
S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по |
ше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једно |
>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — к |
ам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p |
} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бањ |
и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостањ |
вакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај |
, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тим |
нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о |
аравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па за |
о и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко |
еље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— С |
е воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{ |
бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца |
зерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да |
а на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти зна |
против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никак |
исаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> |
.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни сва |
није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та |
<p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири |
и на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — про |
— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прил |
о.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисл |
мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</ |
18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ни |
ни на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, к |
едаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас |
ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа |
мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— О |
ти свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је |
аздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако |
S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече ота |
има...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролаз |
ораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" |
кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се |
иња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али и |
мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смеј |
да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако не |
је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку |
{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи |
ма патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за о |
колико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хла |
се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и по |
онашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88 |
ара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се б |
здан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада |
се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, |
ше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се |
од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче |
ло рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто |
{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично сед |
произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до не |
ако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свид |
и претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S |
ате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с |
м <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се зап |
асуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам г |
у окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дет |
ва?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млати |
ном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати п |
шина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни м |
сле продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче |
је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полак |
евет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се компл |
ли? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам |
енице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја кри |
ад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својо |
али, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а |
и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо г |
реба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотр |
агост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с дру |
Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном |
понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. |
та.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те в |
друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми н |
ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} |
ност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли |
ви руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год? |
сли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и на |
ње.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> |
прам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле |
аше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да |
ли први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела д |
оворио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко |
олумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво п |
е било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али он |
вика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је т |
/p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце. |
тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код |
нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био туж |
њам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> < |
о што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, |
пштем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за се |
о од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би мо |
ве заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p |
p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И |
бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално. |
звин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се |
Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд |
<p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb |
ено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се |
тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Д |
, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?< |
ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати |
S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази н |
>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече |
што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>О |
кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми с |
која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавеш |
оветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштањ |
м послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом дец |
обе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца |
л’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде ч |
ивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица с |
— Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали с |
есто, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне весело |
и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница |
Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристо |
елики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, |
аш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо |
ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим |
за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Он |
радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ст |
оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окрену |
ве — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S |
стати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољств |
у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве п |
обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на д |
ружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужнос |
ору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијон |
адном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати |
акера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и пре |
{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам |
е? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћ |
иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} С |
онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{ |
аго и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се |
ши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном у |
у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и |
кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оста |
вко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До |
дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, ус |
бећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: |
кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па по |
!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:< |
д чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помог |
и ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајц |
ам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми |
тку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћи |
ним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет та |
и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само је |
S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћ |
је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једна |
а које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до |
} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{ |
а.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг |
одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p> |
смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И ба |
ао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усан |
је.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> |
о доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и с |
{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} М |
3_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n=" |
Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{ |
систа? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако |
оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дан |
г човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} |
роузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу |
.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Наде |
а решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да |
ног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктив |
ких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушк |
>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, пре |
лиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу |
е на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе |
коли живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S |
приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, ал |
} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обу |
њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; ни |
дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гост |
{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете там |
, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба |
азмишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спо |
владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман све |
таде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа |
и, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био пе |
м и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају сумо |
p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље |
весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа о |
труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица |
јљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много |
а око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он |
ne unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академ |
је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнањ |
тив свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стр |
овор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог |
о пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим |
биш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с М |
е идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао |
пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пу |
била у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлин |
муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у со |
стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т |
хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сун |
емена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у је |
е се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте |
ите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца р |
кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш |
и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле |
амислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на дру |
рипекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад м |
е далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. |
ла доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb |
аље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасо |
мењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{ |
} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар |
S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} |
га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p |
био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и ј |
ца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успи |
едном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо с |
несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била |
че!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} М |
оравити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгр |
код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте л |
сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак |
Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко п |
ш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио! |
рашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је бил |
ка!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с |
реба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да с |
е пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Ме |
ку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма о |
о расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му |
Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна |
milestone unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом |
аког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је |
вог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак |
лавко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, ка |
ајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жел |
зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу ду |
реба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна полов |
и се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао љ |
расти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је |
упу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један куку |
Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и |
н, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од кор |
столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових |
видљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр |
то сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, и |
а ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло мо |
јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он пог |
лавко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Ел |
сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> < |
ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су ств |
да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашт |
идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакциј |
> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми |
!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p> |
, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и уч |
дити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака |
</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у |
о детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{ |
сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од ма |
ило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у |
у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитат |
вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си |
сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак |
ој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ т |
ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да |
! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно сре |
инктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жа |
другљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко п |
и се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал |
га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, п |
га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бит |
Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће бл |
ма, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љ |
у се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова |
како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту |
S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. |
а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста |
да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њег |
>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како |
ролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи мног |
туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</ |
нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да п |
Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, ко |
и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој мож |
ио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Зал |
чима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Слав |
ремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се та |
примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!< |
} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за дру |
и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нес |
исам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити |
оше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама |
о.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше |
ђе близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли ко |
афаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се |
.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба |
ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце |
="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она п |
/> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, |
за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је н |
ио бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дивној и в |
утно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео |
ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ј |
<p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ н |
паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није воле |
но образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! проп |
о.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— |
и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40 |
у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста |
а је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара в |
b n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је |
<pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И |
ледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} С |
ен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} |
љда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код њ |
м и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било д |
ла, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни |
е?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате |
вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла |
p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ |
нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} |
он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изглед |
елите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите |
сече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S |
и се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Сл |
и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам |
руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не |
или већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не ка |
о си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш с |
и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу |
.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? |
Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има ко |
месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам |
ила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е са |
.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; |
је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пођ |
брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мисли |
ли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубо |
лих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико |
на.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она |
таријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске |
д видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа |
сно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{ |
ри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо с |
е способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О ос |
а њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. |
чно је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га |
ака жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По ма |
азмисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p> |
ну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба |
едном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момч |
ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевље |
ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу |
и су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењ |
ели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p |
Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше |
ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а |
тали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладн |
мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му д |
ије могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто м |
.</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налаз |
ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот |
с а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу |
умени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово ниј |
пало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... |
ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, |
ју.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је |
ма ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то н |
чим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не |
и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако |
n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весе |
о!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У |
сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} |
{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} М |
м видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна. |
волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је |
питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је нестала |
мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на ве |
није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам |
војим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p |
пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лек |
<p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате |
{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али |
а примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S |
је ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Н |
о весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славк |
учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на |
есечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа та |
њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосл |
х ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title> |
д <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{ |
поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну м |
је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А |
добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти и |
, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим |
т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се |
њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ј |
говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не |
сна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писм |
о, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријате |
ка у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чин |
ела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па т |
ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волем |
е и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је и |
и и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти |
ш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећ |
! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче |
p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не |
заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p |
ашно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми прич |
<p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?< |
рамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он и |
ђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љу |
ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто |
а озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Рев |
оклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам ов |
и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, то |
дућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ |
силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче зв |
} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разгов |
ако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала си |
сти на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ ш |
и догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметниј |
агна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38 |
азли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши |
ислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора с |
овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола! |
је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— |
ма па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — по |
гледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С н |
ком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> |
ад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако ра |
рају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких пози |
S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се изв |
/p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мисл |
ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам |
то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава |
а гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро сврш |
злога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у |
и, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јо |
да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} |
шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, п |
ио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо |
и имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?< |
ихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице |
пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једн |
дан револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти м |
тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду |
ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> |
клони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у п |
а је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мил |
ве му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава боле |
а вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Оп |
лицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита: |
ма!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије |
нети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} |
онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће ви |
{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> < |
же се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетњ |
о ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је теб |
S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! |
ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро п |
а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> |
није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало |
вест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по |
де, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах |
главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се |
рави на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n |
то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p |
добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима. |
е било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца. |
дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче |
на погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она |
.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се |
њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> |
лан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмеш |
— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће паст |
рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву |
одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за с |
било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете |
и ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плашто |
ти.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим |
е верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, |
е надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} |
Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упор |
Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пиш |
више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби д |
он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} |
лих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само |
ми?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се ни |
одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу |
нда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да |
пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p |
а.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго |
} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, |
мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, |
и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урад |
прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замис |
х сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така как |
Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако пот |
}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p |
{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место д |
Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочи |
ани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} К |
ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене ср |
ам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер с |
н — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био |
оћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, |
ваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Слав |
ни!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} |
л’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође жур |
астаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бу |
ћна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А |
и?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детиња |
о тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси ја |
сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То |
разу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— |
а и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као |
је нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пиј |
у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} |
г насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природ |
нао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе са |
, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега пи |
.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у ба |
аман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи |
да ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она |
се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала |
анас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти ка |
сец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих |
х!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очи |
о у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти |
рви пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зн |
м у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако при |
а коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву |
ства, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — зав |
аше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађам |
заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он |
глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам он |
о се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се |
<p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непоми |
ну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и за |
река за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви |
ну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо |
љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и п |
помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко |
глед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до мали |
ем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и |
а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показу |
сетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 да |
ите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости |
де да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и с |
ву, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div |
сто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не ог |
искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије |
реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери |
како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи |
ији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је |
!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и |
Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас и |
т искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био |
знат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — |
лим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га |
и се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали |
ора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се |
очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просу |
још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, д |
.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лу |
Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с де |
м унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор и |
станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „ |
а окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S |
а ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам проч |
станак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њ |
и дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да |
ад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славк |
ад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојач |
сташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње н |
} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам ниј |
ање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шеш |
у, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори |
ош четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и во |
} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! |
лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опе |
повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није |
ма — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен |
ема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погл |
} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p> |
еш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љ |
ник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} |
е — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадг |
о Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем на |
ље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Послед |
а младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> |
челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита |
ни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје |
се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био |
ој сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, изб |
.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које |
учје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> |
један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела д |
а, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поск |
не: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко т |
че.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су |
на је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22 |
ћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сет |
.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их преци |
с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узро |
вер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ |
n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је с |
.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је |
ла.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> < |
а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже |
ске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо |
и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би |
еда-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје |
видуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се |
које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он |
ме напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најс |
јом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p> |
а и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> |
> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — д |
нати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задоби |
оворио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио но |
, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није зна |
ле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S |
адежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треб |
ти тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једна |
е с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди |
о!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је |
аде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, |
жем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p |
ан стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини |
их рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му |
о по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то уском |
сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</ |
спитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну |
речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше |
ма некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но б |
скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и п |
е приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S |
а од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, д |
све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који ни |
мо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се м |
о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико |
њања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито |
, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њ |
је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад |
ла, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде |
огу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи св |
и.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незна |
иримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— С |
{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је г |
="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из |
анабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало |
ији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу |
ко те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је би |
жину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и з |
спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хр |
пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и |
’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све ж |
ка и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{ |
од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit=" |
мо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби |
. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја |
и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је |
трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ј |
лаве.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би |
А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часк |
узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{ |
у и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена т |
мо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему |
/p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити |
општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ј |
вио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговори |
<p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; сам |
баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно |
да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа |
му вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер |
ина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кум |
мчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испу |
гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје до |
ше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој |
мо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више |
тичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груд |
<p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, |
ах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад |
е чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани д |
ети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весел |
угу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче с |
без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник |
је држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње |
ес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билија |
е у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли |
и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — п |
— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, |
д не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искус |
и њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? |
и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене глав |
а.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком дец |
еда на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да |
преже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро присту |
Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је н |
им и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази |
већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Стр |
називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забун |
} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — ми |
.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах по |
ли мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја |
је могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} П |
глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: о |
Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање |
о није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће д |
ини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо. |
n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она м |
шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, к |
кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! п |
му враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон! |
е с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћ |
задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSecti |
.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он пр |
е одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто |
устиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Сл |
ећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што |
леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је |
е!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене |
> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да |
тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шт |
штао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег повет |
.</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p |
онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! ника |
ла прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет |
ост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свир |
штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било |
Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати |
е.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је |
и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на |
рава пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих п |
лада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим посло |
ог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије н |
73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се |
а се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи |
ађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесн |
је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи што |
лом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> |
природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их п |
и: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљин |
их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} |
вко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} |
човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ћ |
ати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни |
јаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је |
Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Д |
е скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђ |
слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и њего |
, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како |
а.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој |
м и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Х |
купоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душ |
} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда |
ћи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, доб |
Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се |
бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити к |
еле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} |
нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{ |
вде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на син |
ер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах! |
био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше н |
ивим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} |
ко је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман п |
о станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени |
му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Св |
> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста раз |
о време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечи |
>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи |
х познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то друг |
S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="1 |
а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам |
аки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су |
д мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подм |
с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо т |
разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам |
учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашт |
природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али н |
т страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престав |
трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагл |
оста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде |
S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ј |
јпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све |
?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му с |
} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав тел |
бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта |
о га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га нек |
а, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је си |
е.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он |
дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. |
шу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их |
да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут ч |
ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положа |
ром на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко |
ет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је би |
! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се |
ео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.< |
естано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да |
Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам з |
нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца |
с нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем |
ресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последњ |
да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{ |
ина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи |
што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам |
утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближње |
ну душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте |
ом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад |
ше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, кој |
да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе б |
вљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевн |
о требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уоб |
то је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их ника |
егова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, |
а права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрп |
.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад ск |
ено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треск |
приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се пока |
д узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и д |
страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити ј |
н бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није б |
оље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на св |
и је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је |
љиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа |
ећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако |
аш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Ви |
риво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се су |
да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и оп |
во умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа |
p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{ |
„Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се д |
ко гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао д |
у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаж |
и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му л |
идиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S |
нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти не |
антазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па |
ку да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране |
и.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрз |
p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а г |
како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— |
тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз та |
асом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше п |
о паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше пер |
част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се |
{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине |
осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту |
ицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мисли |
о мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој с |
Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је |
ођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво п |
ј мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ |
налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је би |
Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији |
га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађ |
вега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи |
је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шуп |
аједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и М |
<pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пусти |
вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до ра |
д се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он д |
а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љу |
лине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на |
ту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде |
тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p |
еоград.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није б |
ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања |
дете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати |
гао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога мл |
није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро |
да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После по |
наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а ц |
амо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо |
лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му |
овори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женск |
се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фо |
, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом чел |
у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече ј |
ту пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а њего |
унце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— |
мути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да по |
.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког |
другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило. |
наш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима |
, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио б |
нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разум |
о он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више |
слу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се |
је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да |
о није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претставља |
иште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никак |
м морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто им |
у.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; |
вко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако ту |
н их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То м |
ве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда с |
се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом р |
једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматра |
намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „ |
иноћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким пам |
ом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb |
а побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Над |
е га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да |
свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе |
скочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био је |
3" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из ку |
се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} У |
Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као |
pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплак |
м као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу |
за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио м |
ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је |
код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилич |
ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налази |
p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним |
погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све |
е су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако |
} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласк |
оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твом |
p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбил |
— видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке |
ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што |
азиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> |
Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— |
!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом жив |
! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају |
томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја |
и, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја |
се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад |
је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, ко |
— рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, ј |
важавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га |
аш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је |
ебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била |
јвише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и |
удима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћ |
њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетњ |
је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, |
вом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики |
да је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— |
ецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресл |
х.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком к |
рло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам т |
сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а д |
с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S |
ече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> < |
позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p> |
да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више |
тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето т |
о ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p> |
си ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти к |
и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорн |
о?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми |
лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мис |
икну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти |
што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, |
ао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је п |
плака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} |
<p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </d |
Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав пре |
?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела |
} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те! |
S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Ш |
ш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо |
си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела муд |
ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у |
знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то |
и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај |
="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја би |
ата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p |
епота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто |
и ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече |
мчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми најверниј |
и, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде |
прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене гл |
бирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом ра |
на узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га ст |
p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти каз |
да због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искр |
м о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живи |
p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота ј |
сти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шт |
ен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам б |
јке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мал |
ам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— |
а би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа |
{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> < |
си измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао |
— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на тво |
> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћ |
вот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па им |
не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ |
као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви |
уњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а ча |
блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле н |
— рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p |
и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито де |
ве.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по |
> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S |
а мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа |
гова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било д |
дам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му п |
ј се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; |
син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа през |
опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Ми |
дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не з |
ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</ |
не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Шт |
ишта.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{ |
и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, пр |
пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под стар |
је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — |
арац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, |
х! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је |
Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а |
ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други гос |
ући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па најед |
, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у М |
о! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо на |
во погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у ње |
на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај |
е.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме |
их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} П |
} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Слав |
дни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Зн |
ути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете с |
шло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени |
човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвик |
} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас н |
редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаш |
од се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} |
еда, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив. |
м с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да б |
своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S |
ња очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе |
се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је си |
.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надеж |
, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и прис |
оже бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} |
> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако |
ти, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узет |
е понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде! |
наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да |
на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњи |
S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика о |
} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, |
трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужас |
све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно до |
ије ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разб |
чини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, |
се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег на |
ега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S |
али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и |
, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опе |
з гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио са |
S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p |
јао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташ |
част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку нами |
ер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због |
светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много ст |
ала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да |
S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{ |
од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— К |
и га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно заје |
лупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу |
а огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе |
га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао |
водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање |
— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; |
о сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S |
p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу |
године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да |
, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и |
што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне ка |
сли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита |
/p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је б |
тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а то |
Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ од |
{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часов |
ку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко че |
акога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Мо |
о да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то веру |
крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче р |
о, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, |
ја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате |
и ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} |
ци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата и |
показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да м |
ам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потрес |
авна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће |
а њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} |
инито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна прене |
, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и зап |
на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не |
истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да |
х никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што с |
с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он доб |
требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекив |
пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита г |
рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту |
имназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" |
некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скор |
није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио. |
вито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево |
та тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности |
, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи го |
ађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно |
часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} |
равом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} |
стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у |
Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p |
е знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису |
а она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с ње |
л’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, |
зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје |
пао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега |
а чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотл |
зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> |
је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа |
вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се про |
у.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — оп |
прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Миц |
ном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да ниј |
растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинил |
о и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу |
! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пус |
гао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и |
ара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш |
Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што |
озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар |
лаву и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати п |
м ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило |
<p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље о |
се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има |
да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов с |
! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се |
а.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Ода |
Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га с |
е и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мр |
собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, |
} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше |
и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он |
...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} |
хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хт |
е начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треб |
ликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Де |
е старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и пита |
е је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубо |
.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки |
о не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је |
ти и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</ |
затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручј |
шта рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} |
с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем: |
а јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли |
је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p> |
могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, |
пију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се умор |
ица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и буј |
те! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад |
долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници |
ла, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— |
говори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она по |
> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже о |
>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице |
ст, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах |
ежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути с |
ојна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе |
лицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиск |
станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предме |
тију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитн |
реме у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све |
е разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <mile |
мршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p |
цира у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како иг |
и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у |
ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што |
</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="6 |
ити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет кри |
ти и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си сва |
и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што |
ра од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја |
аз, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати |
ежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и |
шли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова гово |
чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо |
S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — м |
ском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а |
ећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} На |
е, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</ |
> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами |
нова свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све ње |
подине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> < |
који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност н |
неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој т |
д се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си о |
рдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> |
nit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око се |
...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је |
у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из |
је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из |
ржим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је о |
има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.< |
unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији |
ко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, |
реба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестал |
све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ва |
<pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду |
седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом |
p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Заб |
Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечи |
се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да |
ној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била |
/> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! |
.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима |
мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико н |
тно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздв |
д, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он |
оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</ |
спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је |
је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицк |
е му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати |
ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је |
?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да изву |
а.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>П |
ављали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..< |
а никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изне |
ају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и у |
ладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се за |
било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар |
дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге |
дили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку су |
е и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране! |
ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши к |
га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} Н |
свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа з |
што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по |
!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову |
у се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, |
дежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољ |
но детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, |
вуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то |
интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незна |
>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} |
живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато. |
ђусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{ |
бог које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> |
p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше м |
та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му ј |
то и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита |
је празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ п |
исанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо |
ојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе! |
усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, з |
помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да м |
КЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> |
чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је бил |
алази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} |
о се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави м |
о шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још ни |
удновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог |
овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући |
ење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада т |
p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и |
S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p |
би никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори ка |
кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — |
ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их |
те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! иди |
p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дај |
што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је има |
ома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} П |
> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} |
<p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила |
а! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и |
о свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: |
ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и гов |
?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оц |
н човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља |
у и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да пом |
ам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом |
што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, опште |
Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У м |
и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ни |
и се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се с |
развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и а |
рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се то |
и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу пом |
ј баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на т |
ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ј |
рце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она |
ј божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губља |
! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} |
нијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина |
Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на |
пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његово |
си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако п |
усту браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је би |
на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ов |
да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа |
да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се од |
а!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сет |
ја, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као |
о ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не в |
је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже |
крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била ск |
м сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало |
и.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{ |
недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали |
.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} И |
на ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — с |
ој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, |
лила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да с |
да сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Сл |
о се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се |
се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздрж |
треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од |
да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене т |
ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта |
ако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли б |
снија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с п |
га једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да |
ако се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, ко |
— рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?< |
} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор доп |
испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и сти |
пљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго тр |
.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о |
свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, и |
екидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{ |
врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нера |
ао да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га. |
се: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде рад |
се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је |
наш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече см |
е треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти р |
/> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго г |
љу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Ту |
ао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом |
реседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велик |
дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше н |
да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но ода |
} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања |
ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате та |
не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам н |
ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка... |
аш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој |
вко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао п |
— — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрж |
дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га зб |
тала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да |
е, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вам |
м собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као же |
реме.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије |
е тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могл |
ио толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их |
аких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против т |
обијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p |
и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и |
</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој |
по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађе |
<p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао |
ају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објасни |
страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, |
ажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и |
Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код |
ину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи пре |
се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Наде |
мам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако осв |
зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте |
.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</ |
доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n=" |
радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце сво |
по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> |
а размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам |
батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било при |
да и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> |
истаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти |
ом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да |
Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — |
риближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Ш |
>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да |
ку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не ма |
го загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише |
добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан к |
{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p> |
, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе узда |
ео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да |
е видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p> |
га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају |
дио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као |
ноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их мож |
војити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше с |
и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, гос |
ови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он с |
дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели бољ |
није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било пре |
му.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пре |
шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће |
омаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи с |
с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да т |
S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и назива |
а ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSecti |
ше осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и ни |
По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим |
мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! |
ене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си |
а си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да |
ласто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га |
поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је |
теде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но ми |
ица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испр |
унак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као о |
{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу |
ђе до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је јед |
урци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни је |
ладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, |
Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као С |
p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали |
лази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> |
тању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромн |
говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде |
и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, н |
се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја ми |
тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви |
ао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се ника |
<p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим н |
понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у |
она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Мил |
вца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто к |
и било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! ута |
>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада би |
{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питањ |
божавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато д |
е не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!< |
а?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир |
љено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта. |
пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја н |
SRP19023_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејам |
<p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А |
о пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали |
живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет про |
о жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Сре |
>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљ |
а мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари |
тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што |
зна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад к |
сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато. |
ебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S |
.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и о |
лиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} |
велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} |
ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба д |
в.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад н |
налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести |
е пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње је |
пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шт |
погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се |
илно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лет |
она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли |
против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славк |
искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.< |
заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у |
ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко |
е да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Т |
нак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њено |
Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала л |
— упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све |
је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, заг |
највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао |
озора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи |
о борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блуде |
том и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји |
ики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроков |
и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко |
<p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац |
олици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, |
. т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Шт |
S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напр |
не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговор |
ц се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А |
еног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећ |
тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, кој |
игуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту |
лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро |
онашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — приј |
е у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ст |
о, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли |
с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хао |
ички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све |
, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За с |
е упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигу |
ве па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако |
е били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је при |
лада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет из |
p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га |
е главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у с |
с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаш |
м се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми н |
прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њ |
зврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала |
олице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио |
паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете гла |
Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљава |
во — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> < |
мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и п |
еде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар |
p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одвр |
те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих |
Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег р |
>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <p |
мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по |
="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако |
рнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили м |
за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчи |
глед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као |
вртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено сме |
и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим в |
овечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица |
д куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи о |
о весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чуја |
едањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без ик |
бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, |
питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш р |
т напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштв |
својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у с |
је! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам |
n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Мили |
јна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде |
а — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине н |
а тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, к |
је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, д |
и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</ |
шег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име мо |
ег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој |
е.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је же |
ма правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} |
си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допада |
еде до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто сл |
цепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мис |
дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p> |
знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољуби |
ваца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је са |
л’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо! |
а новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми ка |
разити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи мн |
е сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да с |
и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, |
л’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом л |
Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисци |
она.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема |
само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш |
Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} |
један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах |
илан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар |
се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постане |
јаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно с |
/p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> |
Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>В |
уш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлос |
грају се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што |
а девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врл |
е пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све |
пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, |
дјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти |
ња.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанст |
миравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако п |
де улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у се |
; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кри |
акав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> |
и.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим глас |
НА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> < |
не — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да |
он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце па |
дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће на |
Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </ |
увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа |
е! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} |
сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p |
како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две |
лно и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Ј |
он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али |
да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвали |
уно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А за |
>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумен |
</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако |
ишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p> |
л’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ м |
ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</ |
ати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да |
не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као обр |
потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуд |
ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је суј |
тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештач |
те, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите |
вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> < |
а слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образо |
дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи |
режуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S |
на је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви |
е бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура |
моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад |
о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он |
није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} |
е сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта |
} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, ски |
лих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући |
{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p |
ледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут виде |
је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће под |
руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један |
уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста ун |
!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да |
сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Н |
се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хла |
ће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S |
обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падо |
е на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак с |
н бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ |
нио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на ра |
јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Н |
на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ о |
<p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да |
p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, а |
бухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне! |
димаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита |
се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јур |
њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и |
скакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непо |
..</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, ш |
ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозн |
ако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, д |
е у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гла |
морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направ |
не почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га с |
м!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем? |
а крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без раз |
цима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узб |
је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја |
је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здр |
чник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих мо |
ки, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ов |
— а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Суз |
исли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава св |
и Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарн |
жеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставив |
, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо в |
Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — |
м читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p |
ене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, |
а; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово |
зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно п |
рац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! |
ити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додир |
смејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} О |
амачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револве |
Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо ра |
рашна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S |
њачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> с |
лаву: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал |
агрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадис |
и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је с |
.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type=" |
ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и так |
у се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је |
угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу |
ан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши |
о.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пија |
ет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Т |
а не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности |
е но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто нау |
морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с промен |
е насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти ј |
ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило |
.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај |
ури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми до |
ан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско н |
ло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свира |
о писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло па |
Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, ко |
е знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Н |
човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у |
а! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душм |
ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је в |
а је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир. |
Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али с |
њиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p |
је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заш |
оказујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одуз |
не давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему в |
дне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш ме |
Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на њего |
м се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити им |
револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти мога |
луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} |
} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ |
сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си |
. т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у |
p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као ук |
лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ |
ност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> < |
ишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му поте |
свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" / |
поди мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код њ |
р као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но н |
Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за с |
а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опа |
насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очим |
а, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у |
о је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{ |
но гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо вре |
и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило п |
ођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређ |
у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једн |
p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ве |
претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми |
не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обрати |
е па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су |
ати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш т |
57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако с |
ве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мал |
е се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две |
еном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} |
а ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примам |
погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гл |
о и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себ |
ти.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он |
илицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Ч |
S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право обра |
head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} С |
му у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, |
Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и |
и се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла |
мо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом |
веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој |
ви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица |
Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад зн |
о му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавују |
n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који с |
ије онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним пут |
нито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се |
једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предава |
не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а г |
о своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обич |
нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зави |
авом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не |
а својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме п |
мизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то луд |
шта против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад |
ласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није |
Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја ту |
ричала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} |
шала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов с |
<p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</ |
желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се б |
кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада д |
помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, час |
зите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топл |
<p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Да |
Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било свет |
згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забада |
ше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Сла |
аст.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је п |
Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетиво |
— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није би |
тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p> |
.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p> |
студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћ |
ђе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се на |
нало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао исп |
едења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> |
преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да б |
свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галант |
сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— |
ећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене |
еву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је фило |
{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не зна |
сте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</ |
тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и б |
а луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили? |
о онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу ст |
о се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</ |
м! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!< |
!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{ |
Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја ва |
с по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да |
ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па све |
ам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13 |
сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на све |
сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао |
да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље з |
же, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па д |
/> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расп |
е јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки ту |
</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— |
као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на |
А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али |
Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.< |
сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} |
душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало ш |
вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је д |
као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одје |
, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на |
осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је |
срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и |
{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} |
сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи |
намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од до |
рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корис |
Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, д |
то мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо |
ам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како ј |
мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја |
Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S |
<p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он сед |
орате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо по |
она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је |
т.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сам |
та је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с |
од куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Ла |
љубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и |
оплину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S |
Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у пор |
јим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу оп |
о!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али н |
цу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Ј |
ико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој |
циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан одн |
тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама н |
а тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су д |
наче не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости |
ад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите |
валила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче прогово |
олом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта |
човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо че |
в.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} |
!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је от |
Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се об |
и причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p> |
S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта |
ри да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их |
да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јо |
му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да м |
и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од |
пом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њи |
на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монот |
а, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини |
Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — дана |
светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад про |
главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим |
еђу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{ |
пијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али он |
} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то по |
зур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S |
ћ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало |
прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас дол |
да није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, |
ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} М |
видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао с |
се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је са |
.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади. |
ета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S |
еља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обич |
А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> |
17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{ |
ко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гост |
колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="5 |
е у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од |
е му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} |
сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.< |
заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не |
p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хва |
де у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и |
чан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко ч |
че сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна |
ећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да |
/p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то |
атрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче реш |
ажено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви |
шца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нест |
читати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта |
.</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>С |
о не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гр |
чем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} |
? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на је |
ари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живо |
<p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због |
То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по нек |
је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам |
а, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То |
о се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по |
аме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Н |
ршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили ту |
и: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је би |
рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да |
врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} |
о сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри друго |
ачитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим с |
— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко |
бразу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш с |
је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то б |
Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Шт |
е био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он |
{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мења |
Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло ч |
крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му с |
и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за |
орио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад н |
е је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна.... |
етало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а дру |
обити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p> |
{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповед |
чине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то с |
њаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома |
Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млат |
овори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шет |
ње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p |
Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погле |
оћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете. |
Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на униве |
Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показуј |
ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам М |
м очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А |
ца.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да с |
{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге |
нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, госп |
{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало |
ј отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, |
ога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хт |
ном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му |
од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње м |
итнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био с |
— права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њи |
знање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ |
талом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им |
?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> |
повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а о |
p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш |
још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Пет |
ила заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! |
т, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам |
> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотив |
видели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама с |
се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омир |
у, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја |
реди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они |
а чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, ј |
кеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S |
е, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Сла |
обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одр |
о млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим по |
нам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио |
е се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењу |
ам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ран |
у ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као неш |
напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! х |
х брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила |
сти носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су обра |
ету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да руч |
Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви. |
украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при |
сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, п |
би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја |
шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околност |
е.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко |
е бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновиј |
ад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, |
но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу |
мо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим |
отива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле |
м кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио с |
м с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ |
та ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> < |
у.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, н |
терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу по |
Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наме |
Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранч |
О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и ка |
јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љ |
знала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању |
ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати |
и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио п |
на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужав |
ну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве л |
век... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љуби |
pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме нем |
р, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> |
кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се |
већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> |
браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.< |
ио задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За ње |
то је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! |
{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и по |
о.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неоп |
ашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо глед |
је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима |
рдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио њего |
гови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ нећ |
е зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та л |
!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишља |
S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! с |
Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред |
S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div |
ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> |
ње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пр |
он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели |
дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{ |
ги, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стр |
а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи |
да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих |
с, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и |
н хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи ба |
и — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном мес |
биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког да |
ило, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се с |
знати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промер |
г оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се о |
b n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свак |
т и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан з |
тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му |
лан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господин |
p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то М |
ну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Које |
ам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме |
ло повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих |
на ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране |
боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој |
је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразл |
до и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на трав |
био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је бил |
Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забиј |
је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и |
гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а |
растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућ |
/head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим |
асти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а |
знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они ост |
у би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он п |
које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако млад |
Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је б |
сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се |
ђе за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} М |
у, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се |
је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му о |
одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чист |
ојешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му н |
S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаље |
де па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са |
а, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо пр |
бразован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себ |
кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман с |
о одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам свако |
} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај |
Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p |
узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности нос |
<p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њо |
p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје по |
волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} |
ml:id="SRP19023_C2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо пр |
ах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за |
глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи |
ало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} |
— ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да траж |
д скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког в |
ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате |
виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама |
вртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гну |
обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Је |
крете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама! |
је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на сусе |
мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш |
сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Су |
свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славк |
, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знам |
ичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо уви |
С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то |
се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити про |
а још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да п |
нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан м |
.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У о |
а?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно |
оманчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Вид |
и да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог д |
Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и |
ливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, ко |
..</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, |
Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изр |
ју и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се сам |
ђоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда тре |
пак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао. |
тавити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} |
од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испрати |
де никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо с |
продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он нас |
њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа |
завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има |
умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изнен |
Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одвра |
како није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претста |
се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да |
иљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у |
/p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко по |
Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љу |
дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни |
тину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да |
би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би с |
е може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује |
на нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узб |
је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад |
али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваљ |
е се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити |
Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кри |
ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Леп |
сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много ј |
неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада |
је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Ми |
е син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни! |
да, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви |
је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" / |
<p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његово |
ти, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га |
кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо д |
а сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло |
емља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно њего |
чи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би |
седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једно |
сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће по |
ке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мис |
на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну |
весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то |
уке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, |
p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p |
га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и |
велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ј |
зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољ |
се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да |
ваном друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо |
> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај мо |
в ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам |
ожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p |
ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узруј |
том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он с |
и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{ |
акшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је |
Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{ |
ош бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише |
.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скуп |
цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природни |
и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Ш |
ћна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{ |
је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то |
p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја го |
не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да |
своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје свак |
у, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред |
аздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="4 |
Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте зав |
у сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! |
сти и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Слав |
ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њ |
е му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му ј |
{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко |
е!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— |
ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали кој |
иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магл |
ео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја |
адне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који |
— ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква |
{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у н |
че Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији |
тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом живот |
Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао. |
ом нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо |
потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би свак |
г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p |
но, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак др |
су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су |
војчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у ј |
ва воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дох |
вко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мн |
у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — |
гљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побл |
<p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас располож |
те на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако |
тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је у |
мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би бил |
волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чез |
и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је |
Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S |
не крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p |
да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш? |
о да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то |
рекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, |
лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба |
га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, вид |
.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад |
се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Слав |
ави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.< |
</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу м |
у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа |
рави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речи |
оје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко |
p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се |
о данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у |
види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и с |
причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{ |
{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо |
ђице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} З |
же своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај све |
да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> < |
бадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: |
да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, ш |
а га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мис |
ко стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против њ |
ја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „гра |
<pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и |
та.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам в |
јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли |
у и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намер |
а и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много п |
иш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’ |
епо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто |
Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли |
пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, |
</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућ |
чила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год |
весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево |
акшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S |
ко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљи |
, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; д |
ри из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко г |
То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, |
ли бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави |
.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што |
њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад на |
је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па |
е.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго ценит |
Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања ко |
као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> |
женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше |
ским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, |
јци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље |
ом раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само |
м и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био |
ину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, к |
ану, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погруже |
!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месе |
ма дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — уп |
ва — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме |
ери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не бу |
а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та |
и се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би пр |
се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p |
вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> |
ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје |
не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их |
оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весељ |
тране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не по |
и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} |
таш? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!< |
раго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!< |
хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабом |
ј.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини |
јешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} |
признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој з |
би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „ |
она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је |
о сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: |
би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом обор |
алоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, |
зне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању |
устио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="4 |
донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче сл |
су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је сврш |
о.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топл |
па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса у |
а га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нам |
треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то |
, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треб |
мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и же |
, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — |
остепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан које |
</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед |
.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало б |
и значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа пр |
/p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му |
{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада |
лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге |
ка као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад |
{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сах |
Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам |
ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души ни |
дкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљ |
ако ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је ист |
и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и |
и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко |
дине ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина |
он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га м |
о налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас |
а и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње |
његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста да |
не, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи |
, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има неко |
ичино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам ниј |
ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избит |
е учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечер |
е! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако воле |
/p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му |
b n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га |
ике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: |
рао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, |
је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да |
лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{ |
о и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам до |
ј се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и с |
Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, |
једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ |
и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње |
е гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, |
ца се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се |
вом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила њ |
а ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам |
своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је п |
ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскор |
и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питат |
Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих позн |
а, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} |
е од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она |
сад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> глас |
су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби |
шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— |
ла!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S |
не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се трг |
ни нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, з |
ебе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици кора |
p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана |
стави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не |
људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није |
она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта вели |
есто.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! |
</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су |
ра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је т |
руге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.< |
паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} |
ићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је мо |
d> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту |
уд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p> |
S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Л |
и могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у п |
о њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад |
иса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се м |
близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; |
рдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал |
Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се ни |
рага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранч |
г ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се |
ва.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза л |
едао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шир |
види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним п |
уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ |
ило.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја |
брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час |
ени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога т |
иву, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, |
/p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори. |
е му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из бли |
е а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе |
се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Увед |
лем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имат |
ао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и |
и а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук р |
иде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p> |
а.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! |
не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирен |
ло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је не |
ојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не |
, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напре |
е руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, м |
ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење. |
{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у св |
каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнат |
упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори |
p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter |
<p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа |
си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба |
адржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон |
то и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не б |
хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га сл |
дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо |
? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком |
нашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти |
те.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си |
а сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— |
!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Чов |
онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, збо |
Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n=" |
знајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике |
свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке |
n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те пр |
Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти о |
тница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио |
Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњив |
ко лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ |
, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част |
ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— |
но и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени ј |
— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јак |
/p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену исто |
о бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Нем |
мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени |
} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у |
н с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љ |
у те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се п |
ваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да т |
морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити |
е волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти з |
ој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> |
метан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</ |
и ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љуби |
p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да |
глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање з |
— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме т |
а штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради |
S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} |
е зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</ |
еш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} |
то љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје |
х!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Р |
Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Зна |
шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Ид |
ај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се тр |
>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је п |
једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси |
н опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јур |
ти.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако не |
ћој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу |
слим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> |
ој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће нава |
убав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаш |
кве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али он |
е код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек |
>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p> |
ш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све сврш |
сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче |
ете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема ср |
{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и |
љиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— |
иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза |
S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, мо |
си ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти с |
су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно |
рема науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта л |
е, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко о |
не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а он |
према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме т |
ста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није |
поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и њего |
ила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој н |
срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу |
рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха |
то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу. |
уло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми |
и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} |
сео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам та |
е вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} |
сторију.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се |
а се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта т |
исмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја |
Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и по |
зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p |
а љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила |
пу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, п |
зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шт |
к.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} |
опадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв м |
</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа рад |
>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобо |
ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— |
ш 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнај |
Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође |
о драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавит |
ратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јо |
а неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице по |
ече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Х |
бо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се |
волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А х |
Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарал |
ају по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда дос |
укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али |
нгажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А ка |
</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} |
желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да |
је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати о |
тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам |
и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мисли |
оби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар |
>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше |
Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То |
трашљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче |
? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде |
м ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста |
вега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S |
трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не зна |
кав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Д |
не некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са с |
— ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на не |
толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мис |
учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" / |
остаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за теб |
ам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Кој |
>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S |
ну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам |
не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што |
Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} |
ам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и заг |
боравила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p> |
еискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставит |
сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! |
њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S |
— рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајд |
је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— |
S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати |
крене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не |
знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив |
часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем |
т, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све ст |
ом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Не |
му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док же |
премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не те |
ар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није з |
{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце |
њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и ба |
плаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти |
У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне |
но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам |
ише од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре |
/p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, по |
негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тиш |
је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћут |
нићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S |
занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавањ |
е болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да до |
е сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, |
нку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему |
ао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мис |
а зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви с |
ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захв |
} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — |
ку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — ре |
ну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде тако |
бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитив |
е греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао ла |
агрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако ј |
јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она г |
чети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она г |
ој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за је |
се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да |
ћу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта г |
и свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! |
д се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни п |
лан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам |
дна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме |
ио најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљи |
ј син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је |
инити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те |
близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто |
им и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим |
матрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радо |
мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и |
аш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање |
d> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је бил |
о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам |
оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела |
и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све доб |
ло.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што |
и дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{ |
да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао |
о ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе |
е навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала |
ј кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се < |
ећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушк |
себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је би |
и сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тр |
и.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан. |
можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас |
ве њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Б |
оме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему. |
" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма сам |
ину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то |
бе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Вол |
ри лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{ |
ам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с |
но једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, |
сла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице |
гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је н |
шање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Т |
то ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже р |
. но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону |
е говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш |
е жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти ј |
мој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола. |
ко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је |
ви све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са |
да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, |
заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{ |
утра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> |
— Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је |
е! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та ха |
оравати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Нећ |
/p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> |
крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си |
олесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти п |
био Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав |
жем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} |
<p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту |
мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? |
да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав ј |
утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја з |
порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испро |
иче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрз |
руго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо приј |
.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим |
ало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубил |
о!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S |
си љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели ј |
ећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми с |
p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла са |
азији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књиже |
ерека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} |
хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— П |
ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се во |
срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш м |
бу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком |
коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако |
.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паме |
а је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То ј |
се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта |
Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И к |
p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој |
то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао м |
ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали циг |
он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћ |
! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогн |
али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, |
!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задов |
акав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако ко |
би неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти |
ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког |
<p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учи |
ила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> < |
азиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се ок |
ишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати сво |
то ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакл |
нам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам |
ш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам |
Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је |
вко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и по |
ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је |
пита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не з |
требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} О |
оћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се г |
Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Как |
p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да з |
Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој |
о на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам |
/p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали |
и мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није |
млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чи |
?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} |
о Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта ради |
{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, |
да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и |
то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не |
{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — |
упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта |
бро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испр |
а!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком |
>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само с |
ад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, кр |
{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако |
и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Л |
> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај |
ро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким при |
ад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен! |
.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра |
елиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плаш |
а си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно. |
врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће. |
страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми п |
на.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то с |
Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало т |
<p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене |
и му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он |
њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, |
да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео |
Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S |
} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме м |
во нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам пра |
/p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговин |
ога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! |
е?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању са |
ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога м |
ам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— |
посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би о |
ме и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти |
брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја ов |
свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики дру |
— свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— |
си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што |
да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га |
То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— |
а нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом м |
доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да уст |
За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша |
дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а врем |
ламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало |
а, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста |
лио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n=" |
о — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја за |
е цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, с |
и.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме |
биља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видиће |
и.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео. |
</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац б |
ти, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шт |
ћ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта |
ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} |
и радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шт |
видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Слав |
це, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А п |
јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— В |
S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</ |
{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p |
а то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смеш |
хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти |
свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста н |
са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаш |
паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не з |
ену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те т |
{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понаш |
ашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећ |
ремда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш |
приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно |
метна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да |
ј шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља |
А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам до |
творим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> |
— зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, ал |
змеђу две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову за |
<p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани с |
љево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хо |
та говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе св |
ко си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела |
за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p |
/p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на је |
Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Инач |
{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и с |
p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би |
више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јас |
разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује |
л’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n= |
ад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је |
без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S |
исли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратш |
што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикеци |
еговим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини так |
знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p> |
авати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала |
Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p> |
едаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славк |
срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољс |
и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> < |
о.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, |
ију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет |
рано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или поквар |
а...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог приј |
ви за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у дру |
је могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</ |
клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код |
срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — |
та помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди |
уд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а сли |
ођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p |
ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у ма |
pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и |
кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да т |
л’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету свод |
а се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је у |
<p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега с |
је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих |
рим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} |
жност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ћ |
емо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе |
војих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдн |
лико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дуж |
н је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, прим |
аш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме |
о Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме |
ају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загр |
ред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових |
шао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а посл |
ила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да |
гове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом сл |
ила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рек |
нским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде |
некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисн |
оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, ка |
чи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице. |
м гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу. |
гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху п |
.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукуреч |
они се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— И |
и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздра |
e unit="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, |
сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па кава |
.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му |
е, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а |
га.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења. |
Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</ |
ком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} |
што то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без то |
ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам чо |
се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у |
огледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красн |
Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: |
едати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашт |
тастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да н |
ла чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по св |
милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост |
на је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у с |
упа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себ |
нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је |
нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам |
уто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који н |
нижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну с |
се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене |
ишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан д |
ање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе з |
ди са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи |
— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— |
криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам |
ко по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се от |
сећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност ј |
} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, ко |
отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које н |
друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји |
Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде ули |
еш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди буд |
ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не д |
сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај те |
ад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи |
више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{ |
да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, |
ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што |
тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да |
с, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то |
ли?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде |
рисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам |
/p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и |
.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из |
> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов по |
Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам |
ањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам пра |
у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упу |
Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што |
е стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити п |
е да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је да |
Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма. |
n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено про |
, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ час |
што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И |
ог благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био то |
>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже |
а ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Ста |
се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славков |
никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене... |
да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео |
д војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша з |
ти што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја испр |
пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад ј |
ао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам ч |
крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, |
сао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи. |
о, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице мо |
стаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је с |
о смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти др |
е нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S |
неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповски |
лику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и се |
бро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута |
чи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што така |
ер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јав |
елика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казал |
ив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone uni |
о.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пи |
ним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма у |
реши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb |
ање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не саз |
е! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназ |
нао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а |
било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Н |
циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако с |
тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S |
и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да н |
поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то |
разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом |
удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не с |
е у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> |
ивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о н |
илозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Ка |
редили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам |
<p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем дев |
лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунц |
авио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како |
а неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам д |
терне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да даје |
ваца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри |
<p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и јо |
ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И т |
звати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не би |
{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, д |
} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— |
к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку |
ање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ |
допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али |
упости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; г |
коро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав гл |
! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за |
а се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадо |
и наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је о |
и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то р |
јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам сме |
ладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњи |
стан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те |
чија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шет |
{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о вели |
сао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вр |
особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем о |
е то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо! |
а ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живо |
ћи то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан |
о добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад са |
е се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га |
проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица |
р, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како с |
такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми доне |
рошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је ж |
ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрл |
за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићић |
бија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима в |
мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки пам |
школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} |
Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја с |
данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће |
кинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у д |
што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да т |
поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао |
легао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора |
оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим |
p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — о |
еће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче |
иже и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? |
носи Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо |
си и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — вид |
ога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то |
уби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Зн |
Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, |
обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} |
ири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет |
овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не в |
залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да с |
/p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а |
е једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте гро |
есна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је прав |
икну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пре |
ко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети |
ву та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и та |
јаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, ч |
стављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њ |
и ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити |
с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n= |
ања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити |
да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прили |
<pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} С |
н.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет з |
та не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мал |
, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мот |
оје цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све ми |
други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне |
ја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми |
м жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којо |
неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, ка |
м и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, |
мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прек |
ру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је д |
ко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, |
пољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ст |
Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу час |
не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете |
много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — |
дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове |
да бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја |
лини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пас |
ти ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако воле |
јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, |
у оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег с |
ктичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим и |
еја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста |
у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То н |
породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси |
да сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код кућ |
махну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— З |
слио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу. |
estone unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S |
Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни |
ко би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту оби |
исли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шет |
рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му ос |
а, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ј |
а могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапут |
ио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} |
гов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништ |
една млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко |
јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! |
ке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но |
.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд |
вити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> < |
ликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену е |
Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се св |
репасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} |
>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> < |
био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и по |
</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћет |
— своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде |
добравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они |
S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је |
нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помис |
жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад |
казана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} |
>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Над |
облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се доп |
начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>М |
S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као д |
заслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претп |
ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у |
Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће м |
г срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, |
!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој в |
е у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, |
оја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p |
матрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште ко |
.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми д |
нај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Н |
воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} |
још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио |
— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах це |
ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.< |
а срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њ |
и срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ло и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да |
т!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Леп |
е истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увре |
{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p |
ацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене тер |
јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита |
и ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад т |
орења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p |
м тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да к |
S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам |
} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опа |
, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али |
свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм |
умем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S |
Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет |
а је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазна |
говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна д |
моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око м |
— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срц |
ило паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је мој |
ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n |
и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на уп |
<p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S |
> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати. |
За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при |
а себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и |
ће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p |
што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштен |
ади.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећ |
пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта |
а што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их н |
, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, |
и главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! у |
он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода зб |
> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задовол |
ћи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, |
ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати свој |
!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p |
ритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и |
сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и н |
е да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији |
еби, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и |
и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и исп |
овољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако. |
им на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из ше |
и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време |
ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62 |
помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога |
p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> |
прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а т |
ш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликам |
толом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погле |
му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви ме |
гу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је |
Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, |
томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а М |
је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што раз |
ва моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике. |
ф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам |
ерица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело |
ладожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{ |
мо, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити о |
о:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста |
а њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нане |
само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом дру |
радим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. |
тњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем! |
етник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е доб |
n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</ |
Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужи |
убље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека |
Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега |
p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонам |
сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме |
по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека |
Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те ет |
то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу ник |
то сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу н |
, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, |
вно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ак |
ле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем прос |
у, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи |
абом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној инт |
је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} Т |
.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудак |
То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И за |
и, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака пр |
Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не ум |
<p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити та |
ећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нес |
<pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки мора |
n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, шт |
весног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим |
ад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му по |
то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ |
и не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста |
избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе |
на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што |
p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентимен |
оворила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S |
о бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S |
евојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер |
амне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хла |
12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени |
е нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо |
ује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да |
на половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих |
моћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а њего |
д не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава мног |
шта у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и н |
био, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се |
> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не поз |
S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта |
у и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} |
м?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хр |
годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право |
н човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да м |
<p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем |
јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по со |
стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобит |
ежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, |
ло мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb |
<p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p |
вни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му ј |
а те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је при |
{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— |
јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нис |
S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осе |
гост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{ |
и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} |
ти и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе |
олази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене |
рући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и |
илица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени |
</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свиј |
ћег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је ти |
и му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Сла |
p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће гов |
и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она |
ажаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао б |
и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{ |
ропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који мо |
она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! |
.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица |
тео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа. |
м.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — |
и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и |
тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — реч |
о се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада м |
ли ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само и |
оји не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре |
благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао кр |
је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се за |
азно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> < |
све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну |
сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви |
{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чини |
тву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна |
о радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја |
ам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то |
илици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами |
1" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче мој |
ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном прилик |
њу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 |
о ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си |
р? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Н |
..</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута |
о и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај те |
пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човек |
разовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и |
ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n=" |
м од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто к |
но увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, |
ла сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</ |
ош мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста |
у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она |
" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивај |
Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо а |
траг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> |
но и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части |
та, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладно |
аћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се к |
.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети |
ста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, ко |
додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је прав |
и једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Мил |
tone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло |
.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прили |
равио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђа |
сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника |
никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће... |
купља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За |
пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет |
у, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с дево |
окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Мил |
S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно |
а ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом |
n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, к |
них од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливај |
загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање |
која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за |
— онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p |
а досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драг |
и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему ди |
у она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јо |
сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је |
Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да ј |
00 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ н |
>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и |
а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упи |
ражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога |
жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети нам |
она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?< |
господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} |
у то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље поједи |
у мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до |
незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лај |
ледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.< |
и да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери ку |
љи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност уса |
p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво пре |
и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— |
та га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју сла |
ти време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— |
и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем |
<p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисл |
играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} |
ах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у з |
е можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован |
лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас пре |
ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— В |
год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на |
?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секре |
</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{ |
оме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости |
руштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад о |
не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хо |
да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се |
— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе |
жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазре |
ај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— |
човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита г |
и цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и |
ивите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да с |
мам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде сво |
ету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу |
ше.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — На |
м, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо ј |
м и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом |
али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита г |
— ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш |
кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по свој |
да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погле |
на ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна |
Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло |
иви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — не |
ран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите |
уке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — прин |
а смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас насле |
се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то |
а, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити |
а се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на мла |
сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добр |
атраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде |
ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> |
аду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и |
} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гор |
оје су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, |
лонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим |
ожемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, |
је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у |
д добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p> |
ивао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осет |
то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео јед |
е одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити са |
о и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Исти |
ајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти н |
аче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} |
авко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори |
одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... б |
одарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила. |
неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао |
јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разли |
јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушки |
Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав |
луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што ниј |
{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S |
лнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно кел |
чи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим |
по вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно! |
у заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га |
неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир |
ало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — р |
е.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p> |
па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи |
.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— |
иш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мисл |
ку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу разд |
тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако |
лабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> < |
} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p> |
и пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме |
сеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног рома |
ада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то |
угу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ниш |
враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} |
>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам |
{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p |
њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Ми |
све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад |
немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Миц |
ао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може |
доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, |
с расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а шт |
да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакоја |
ћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче |
срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <p |
S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим. |
пособности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О остал |
учавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој и |
не понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје |
Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђу |
људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, ка |
скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} |
и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа |
о!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изи |
е заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, ниса |
ази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако т |
пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и ова |
n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она |
вема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, зна |
ужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јо |
а кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео ј |
Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за |
итао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у дру |
аску био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по |
S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све да |
.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једв |
засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — бол |
а његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Руков |
тно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и бл |
н’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљ |
д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се оти |
огледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> |
опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећа |
оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због к |
ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи |
е пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застад |
о која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она т |
це.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну д |
о себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа |
е говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође |
ао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родб |
одеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње |
ито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој мно |
ђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој |
по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше да |
а говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шт |
теше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му пон |
50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбиј |
твом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — |
гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на |
здано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о |
ка, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда |
е!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина. |
, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSe |
да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после то |
а свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, ск |
и?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио |
Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је |
ли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> |
ејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здрав |
ом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била |
{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су |
> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> |
стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад ј |
враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста зан |
дао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у ср |
та ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да |
ече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори |
одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш св |
>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова |
оспођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих з |
стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Мил |
е пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати |
а све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерућ |
е.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срц |
причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, |
едну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад |
и.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у ре |
, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, ка |
ес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше |
и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се |
ин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против зако |
ћу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} |
Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући |
аво си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти пр |
{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити |
ретставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Д |
лне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љ |
учење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. |
ше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> |
иш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p> |
трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане би |
/p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> |
устити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти |
и јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал |
да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети |
е мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега |
напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} |
о он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обави |
иш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> |
о нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима |
а равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Би |
нам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно |
о соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{ |
ишта му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:< |
живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће |
{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се |
нстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са |
ћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо |
подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славк |
била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, госп |
ам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напос |
} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам |
шећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело |
ад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} |
S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки |
ом, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одм |
хов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви пр |
{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали |
ирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека м |
баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О мол |
посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре н |
p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у њег |
а а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи |
ита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата |
та нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем |
утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S |
је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице |
све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже |
руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} |
да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Мо |
амет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Мор |
ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће |
} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој |
ују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изнен |
оле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближ |
љна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица |
ве жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати |
ду мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} Т |
рости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она |
еш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу с |
Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање |
орити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други р |
се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће |
и и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и |
Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, как |
} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, |
огледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоц |
а! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје с |
ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче сме |
зненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А |
баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то |
ните код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је т |
{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће |
зговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је |
љива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће с |
p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и |
то шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено |
о.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да жи |
радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је све |
у уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе прим |
<p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> |
баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све с |
ба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливат |
ем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа |
иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ј |
ње?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— |
урно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу с |
љаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ |
о врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад н |
ознајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева што |
зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — напр |
свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из т |
ити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Беог |
рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио |
у!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држ |
то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има дос |
мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити |
, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицо |
ити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити да |
исли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p |
гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} |
рлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нес |
и?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прв |
једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати |
е га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да г |
а су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, |
{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и |
ачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону с |
p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се уда |
тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кут |
то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не прив |
бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема |
чело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша |
вечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад пом |
ко; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено |
му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипа |
хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њо |
бзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пај |
p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S |
не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам |
ри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и з |
ао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи |
ти!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син п |
Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то мал |
Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, ф |
готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Ср |
/p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} |
оване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне дух |
ем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да |
Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све |
ајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од ко |
вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад ј |
заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поно |
и донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату. |
а вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао |
} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идит |
е нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он при |
о брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} |
ђе!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа ни |
а! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супл |
лаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Ра |
да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} С |
бодно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангуб |
на.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— |
> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Пева |
у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учинит |
днострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или п |
трпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка |
и у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се |
.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лак |
пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, ум |
изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глу |
лад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеј |
о ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> |
дустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити служб |
вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} |
сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, по |
ш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим |
ајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и |
} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта |
ам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!< |
јаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је |
зи тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше |
! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпиш |
шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n=" |
се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је так |
оказује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незн |
сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, |
сталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</ |
ите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то |
е?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> |
{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као |
ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} |
у пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама. |
а и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара и |
шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} |
ше за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу! |
погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p> |
илица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благода |
ио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да |
едећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.< |
p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он п |
<pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер |
устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор |
дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле |
му томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; |
зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p |
бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, |
р немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се |
егов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови |
сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих о |
ше одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме |
Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Јед |
м.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се |
вори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу ха |
огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стад |
бом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, к |
аци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако? |
!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на |
ирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех |
?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! не |
тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу забора |
>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} |
здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мал |
и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој врати |
онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тр |
наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у |
руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у |
иним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S |
Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{ |
сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џ |
предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p |
к’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> |
рилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито |
а износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој! |
ји, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевно |
Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто ј |
едео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе пок |
и се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз |
ска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођи |
лачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} |
ма њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказ |
је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> |
{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим |
му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп |
ино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта |
је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} |
85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољу |
неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под но |
прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ |
то год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакв |
ете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на |
! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад |
и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантури |
импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој с |
кав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким |
мелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у гла |
сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам |
двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она гл |
погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, ни |
асположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за в |
румени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио |
е летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> |
нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже |
да слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се мо |
ови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем св |
сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле |
пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је |
да се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким |
е и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако преми |
свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У т |
Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ |
викну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та врем |
јатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје поро |
у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а |
е, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо та |
едала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она п |
ише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у |
е: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени би |
из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, к |
ав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не |
S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Пи |
тикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији поно |
његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно |
<p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја |
S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, |
је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се |
м иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Го |
тљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегав |
иље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су мн |
Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро иск |
— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S |
е“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене само |
НКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампа |
едице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ ли |
шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како |
да у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би з |
ко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о |
.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање С |
љица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што с |
тивши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ов |
би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} С |
је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она |
на је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу |
ање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се сти |
да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас |
неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико го |
х снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се с |
<p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће г |
у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас |
ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро |
ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и но |
врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише |
ста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њ |
о и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је он |
о не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твој |
Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао |
} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S |
београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се |
ад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме пош |
те му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево |
</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по |
у и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо |
ру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље |
исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони |
Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који |
ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и х |
</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода |
некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим |
шли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само |
рилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та |
Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не веруј |
...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она |
у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му |
бим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њо |
ста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко ст |
уги почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора. |
блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учин |
ад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не |
плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и н |
а се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овак |
а једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви ст |
тео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Н |
и врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учи |
ма човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и |
it="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није из |
вет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је к |
одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са не |
н се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га о |
г тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, к |
о преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берл |
} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако с |
аху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се |
ла.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— |
е од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редо |
заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, ко |
њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом |
и по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше |
мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече |
би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе о |
с.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа р |
змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна ј |
сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и з |
адобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве |
имо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га |
се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих остави |
гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње п |
Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж |
на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он с |
"47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То г |
а.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— |
за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је о |
нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада |
госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, к |
н на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше |
м доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и п |
адовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је |
орити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај п |
био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За |
х.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она |
таде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и с |
.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и |
ија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што |
о је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начел |
навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружни |
</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво п |
е собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао |
а се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и н |
нар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти |
и.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за ње |
рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристаје |
претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{ |
а испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина |
евојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличин |
које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод ког |
м, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а |
јемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га |
послетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хте |
>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро с |
оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристај |
вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова пров |
о.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Наде |
зрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинил |
ло.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад |
ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије пром |
ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког |
би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске про |
је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код |
родужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас ра |
а Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћуј |
се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли |
оје је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о сво |
је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се |
/p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S |
" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чист |
н.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио |
изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, т |
вко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде пола |
коме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, ок |
ам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и |
у никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће. |
ша.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог ли |
ише тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчил |
ми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако у |
блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада прету |
Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас |
и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за пева |
опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише |
омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да |
а мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Н |
огод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> < |
ишта и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ |
не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>С |
S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која |
одина.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних |
фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши т |
игом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на њ |
а радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне исп |
} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом м |
е врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он |
осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи |
гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како |
јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања. |
онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с л |
вољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p |
ртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захлад |
здвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно.. |
во, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као |
ије упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фи |
да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S |
е претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и ка |
у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољс |
лучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу. |
....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, |
могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам дос |
до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви ме |
.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више она |
узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</ |
така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и по |
се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично посл |
и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам |
а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слобод |
А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме |
— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не м |
еђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} |
{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} |
предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко го |
т!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и |
руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p |
, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и најед |
заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> < |
е нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто |
шао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ |
с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле ре |
хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он поглед |
Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па з |
та би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш |
нице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код т |
Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо суди |
вари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он |
па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче |
ло, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни |
Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а М |
мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S |
на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и |
о интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће зад |
ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвал |
послетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p> |
ерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто тре |
че да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене |
мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада |
све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Ова |
пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим |
{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуш |
ежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А |
го.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо |
је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта м |
ој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити |
оша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његов |
оплоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учин |
и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се по |
од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и |
ко страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити |
којаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се |
је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш б |
енио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао ради |
сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је п |
цом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ |
де са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом |
и Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђ |
а.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} |
ос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привл |
жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заи |
казао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је че |
.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено |
иш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси |
о због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госп |
ја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} М |
ако је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све д |
змишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb |
а крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њо |
па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, ка |
је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да |
зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо |
а је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не б |
то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! доб |
ва на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара |
мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том ра |
одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен ни |
зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, т |
, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас глед |
оге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит |
лично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног |
сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страст |
је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год |
p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си |
забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих |
њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није |
влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет |
он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда |
в вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћутали |
воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на |
ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме ј |
огледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} |
утљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погле |
Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је та |
„Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— |
езриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се |
же да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и |
акво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ниш |
</p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба |
— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се |
како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао |
ичину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи п |
понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пр |
м богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса |
да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! р |
во га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, |
е, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто нед |
ш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p> |
и се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у |
ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким прилик |
си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Мо |
амршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили |
били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заво |
говор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже |
н побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Он |
— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио све |
неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} |
скакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо пла |
мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упит |
че Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад |
и то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p |
чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што |
којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Д |
јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних обл |
аше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад |
емојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књи |
имљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, к |
што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцни |
их тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — р |
а је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам прен |
да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} |
јете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што с |
да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} |
у здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но с |
ти несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко б |
ујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> |
Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада |
Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи д |
јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео неср |
— шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза |
ре?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих! |
се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, |
види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти наприча |
S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш |
{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, к |
да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> не |
тао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта |
е у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно бл |
и и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим |
али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само |
едан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господи |
л’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам гро |
ни.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није им |
} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> |
столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво пог |
мо знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Д |
едну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из он |
{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb |
о те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људ |
та мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју ле |
ти.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје |
<p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе г |
њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам |
толици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим тео |
аше главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у |
n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су |
бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! |
p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим но |
давно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се |
мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта с |
земаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето |
традан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се |
личи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и |
видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се |
валили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо про |
— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршт |
а с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, глед |
а на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте |
лавком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову |
да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед в |
се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није б |
је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отиш |
по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба |
ог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му |
Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дош |
ке ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n |
а се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, |
ко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи м |
? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од |
ј, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном т |
{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, кој |
ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо |
је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у крев |
ца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сам |
и највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привука |
тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, |
бијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвеће |
Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право в |
, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне |
радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, свак |
амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњав |
ем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жа |
омоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет д |
} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</ |
ора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сма |
за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дер |
о проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљд |
јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми |
матрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у |
кеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{ |
суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља |
рке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том с |
да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и ж |
каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем |
ршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Сла |
узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говор |
његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милин |
о да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се |
а сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мо |
</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја |
Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо |
је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, пра |
и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, ко |
и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у |
другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој |
се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима |
си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено ј |
тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да зн |
у се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако поста |
ћам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отвор |
а му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да |
т и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да |
ки и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> |
а рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање |
егао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> < |
сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, кој |
де их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} |
стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар |
> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у ду |
загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на ч |
говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и труди |
који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Дар |
би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} |
бразовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S |
а су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао |
лим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима |
!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.< |
сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко друг |
.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрл |
и благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао |
ишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље |
без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = |
искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак |
а се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p |
еше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ства |
ија.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} О |
ва, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и ш |
, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треб |
о могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље |
, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна |
н је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се |
волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право зл |
чију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколи |
чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми |
олако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> |
и прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од први |
ml:id="SRP19023_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним |
оста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не |
карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну |
празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> |
и и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете |
ш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрн |
подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде не |
ута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која |
"44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја |
да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p |
ће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="3 |
идим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хва |
штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и бра |
акоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке з |
амо, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p |
.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на м |
н није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да з |
се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за |
Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас цен |
е среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потп |
, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних ж |
е по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Б |
по сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, ко |
промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је |
и му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу з |
а, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> р |
ве то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек |
у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p |
јави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда п |
Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице м |
{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако ис |
Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не вол |
ам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем |
ам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радил |
адави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, сло |
и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за ра |
мо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били в |
да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити кр |
н без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми |
е тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му с |
страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми |
А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} |
тив правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насме |
ву.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта |
Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</ |
част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S |
лагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соб |
.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Мила |
сијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се |
<p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n= |
<p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти д |
изведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несуг |
питно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а ода |
честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још |
ете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није ш |
омчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г |
оро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Ла |
ју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог зна |
ост и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво |
ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар |
Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Сл |
уше сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S |
<p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри гл |
гова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Поз |
о мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог |
— ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар. |
/p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53 |
твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{ |
p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ва |
увише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> |
>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви? |
p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима |
ам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— |
ну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред |
те млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће |
оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим |
биљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама |
његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисл |
о у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изра |
месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и са |
је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отв |
ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, |
Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{ |
е његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље |
о штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</ |
.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се |
ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавир |
врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку н |
.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвик |
тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а С |
:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: |
</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га при |
и се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које |
оже се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="7 |
то би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на |
е? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да с |
ало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче |
свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће на |
и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања |
ко обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико |
сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</ |
болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и д |
у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с |
вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.< |
лавку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи |
изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не |
тко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио са |
е му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина |
о не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је исти |
х иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се |
рзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А |
ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то |
аврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се мож |
Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} |
то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје осло |
само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бри |
пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има нек |
> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била к |
ас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи т |
дежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о |
м.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! |
у не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све |
а и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> |
у народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има |
ј брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Ни |
тво? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међ |
ила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се |
у.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} |
познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S |
.</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће |
ме, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим |
је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко х |
д својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око |
адовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце |
до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено. |
и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене |
pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Н |
е.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим м |
поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборав |
од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p> |
их и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме н |
себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је |
у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! |
Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа |
има нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане |
дном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: јед |
нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у ко |
> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, |
ији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме |
ај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> < |
више се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да |
шљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том |
бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу |
смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме не |
рет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} |
ојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их св |
ла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу к |
о панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет |
што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Ни |
мо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, гд |
је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не ра |
пођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и |
сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер п |
боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно. |
и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на кр |
у борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непоми |
макну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчи |
је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове сл |
не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, |
на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S |
данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато ни |
штву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се |
није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза су |
је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован мн |
зао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није |
њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељам |
ц беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане прем |
ш мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чек |
еверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.< |
} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју |
образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде |
народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напос |
Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — |
не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! к |
мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непо |
чи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Слав |
Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ чети |
крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрв |
на ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не за |
круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати |
жност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о |
следити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити мно |
е полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} |
ш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} |
иком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" |
а и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прел |
ичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрх |
, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, |
оветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нес |
есец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одј |
цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело |
гледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себ |
head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> < |
зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо ам |
ако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, кад |
b n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао |
друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то др |
стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да |
о.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе |
живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је |
али те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, |
ноћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као о |
мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да |
S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, о |
ш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јав |
а гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му |
страма, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша при |
па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као |
/p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвет |
два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи |
авити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио |
и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о |
ели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост. |
ве су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћет |
зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање ст |
раже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву т |
нда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован чове |
ни су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком по |
ју своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да |
омоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте |
аде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно |
} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
јим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се по |
утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за н |
тране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се расту |
лу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њо |
а си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу |
ше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала |
</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Муш |
оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништ |
томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на м |
или својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о к |
ла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много св |
рно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како ј |
!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023 |
> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љ |
све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не бринит |
о није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко |
аше и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборави |
чекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и |
> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала |
p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што |
ти само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велик |
} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прец |
>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле |
и, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у |
Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се |
вац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на њег |
ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>От |
p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом стр |
е и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искр |
оје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{ |
ажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар |
а зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, поруме |
е окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њ |
лете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А |
л’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у |
е како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе уну |
пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгл |
— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала доби |
.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> |
је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно |
ло посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} |
е.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта |
мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... |
на.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га |
{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберц |
ца.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за |
Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се ус |
ла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— |
<p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе |
агост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?< |
екако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа |
? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе. |
к у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, м |
рвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте |
пурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе |
врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна гд |
</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p> |
p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо |
а се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И |
{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јес |
гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама |
и напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би т |
ам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша |
уда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србиј |
о у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке |
ма.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не труди |
штва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутал |
, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— |
и казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати! |
и ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и |
.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја са |
ије ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Не |
о, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} |
тетом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овд |
>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништ |
</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хај |
ошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар |
некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку не |
у лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загл |
? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљ |
мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} |
ац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си |
овијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када |
којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико см |
у научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна осно |
задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шет |
узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће в |
се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више п |
у и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{ |
да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако врем |
је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! |
би нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учи |
хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им соб |
3_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, |
а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражил |
и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, к |
Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хт |
од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapt |
војка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми ч |
.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Пет |
сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати |
би — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто заш |
оље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочи |
у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морат |
ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на ч |
је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем |
.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ст |
х трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за жи |
ала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} |
срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну бу |
p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој дока |
или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње |
една буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грозни |
а уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жало |
/> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго см |
авко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два о |
ирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, |
а изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S |
ро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе |
Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а |
дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужнос |
на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 |
као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се сл |
— зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе и |
{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. гово |
њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то ј |
а за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша м |
бе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двоб |
о си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде |
и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" |
а или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се ла |
и.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} |
о.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} |
е, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу |
рно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> < |
адежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! |
} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му ј |
он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао |
женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много |
ледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се |
ога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли |
јавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, |
човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Не |
ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p |
ну клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвећ |
зитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе су |
а је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петров |
Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли |
је.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тиш |
ује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман |
о му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрве |
? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} |
к ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не б |
буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију |
мејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једн |
гову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина |
аде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаш |
меши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чу |
то не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне пос |
ала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваш |
руштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу соб |
, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полак |
и скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? в |
ори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати! |
S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било |
{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао |
bSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, про |
Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да и |
искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Мор |
!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бит |
навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели |
/p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} |
S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и ш |
ишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше |
то је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила |
!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Све |
да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и б |
околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражи |
кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само |
загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, к |
не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, |
ћи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма д |
S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— |
и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога м |
показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасонос |
уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S |
и ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш ол |
да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео с |
а за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чек |
овори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравн |
доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души |
Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му |
> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекл |
први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руц |
се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, |
p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледа |
S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га |
S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али гд |
то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Мила |
демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— |
{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз п |
човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега. |
о своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина |
} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој |
{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До |
} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу |
и ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био |
Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> < |
те, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Остави |
S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зат |
Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разг |
ку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, |
о бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако д |
им посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се нал |
нама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не |
о шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! ода |
да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и |
небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше |
а је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли |
која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S |
удалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за веч |
по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разло |
не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам т |
дало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет к |
и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упи |
радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Ми |
ости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, |
а их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, ш |
а пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву.. |
.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p |
посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, ј |
је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и п |
нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је |
илици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је д |
ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, к |
та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако |
} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погод |
чинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ва |
али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме уве |
чна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам |
рећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, |
на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче с |
реће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало |
твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише |
о жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и |
ањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта |
као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћ |
питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што |
моћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} С |
ој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} М |
исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са |
бразована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Мах |
научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему нау |
те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би |
лико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можд |
ут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен! |
Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом н |
Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ј |
и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Ми |
висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони |
.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а с |
ечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он |
о?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не |
— прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањир |
авила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> |
уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, |
Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним |
чи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Да |
рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласов |
, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлеж |
јим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не |
љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољн |
ан кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врат |
као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и |
> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти м |
аве на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! х |
!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S |
и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, |
ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бит |
о је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и п |
ако иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као |
те лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се |
.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не сл |
његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше |
домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим н |
ретварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} |
шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не |
више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде |
д сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте |
тшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.< |
ео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не т |
ти?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} |
ем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јо |
— рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за ч |
ш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што |
И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви |
убим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p |
д Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мисл |
и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмех |
волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно |
прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла! |
ске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни и |
де!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихом |
за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се ч |
на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси |
нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Нећ |
е, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.< |
ни! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође |
Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само |
Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви |
p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, к |
ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p |
м код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам |
еме и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? о |
дном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} |
ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— П |
м ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава по |
женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао |
ет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име про |
о.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Б |
Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— |
е бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поч |
е копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је уте |
не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро позна |
{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Ха |
Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клеца |
свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити |
нао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гл |
еше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одм |
/p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.< |
се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити. |
енула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми ј |
ране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом |
p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли с |
тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> |
е може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> |
p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да и |
ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће |
ла њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свак |
ад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, |
зре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> |
обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти |
="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се |
о би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто |
гледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко |
е напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастични |
/p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p |
Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена |
мо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му н |
трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите |
ити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис |
pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем! |
— то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени |
егов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није |
} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - |
знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он |
а жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ј |
то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не р |
ри!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам |
з размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скида |
ом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као шт |
он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним кас |
у. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без |
одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођиц |
не познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад |
а је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао |
зразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа |
ерујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, ма |
м га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас д |
био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака |
о је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више ју |
нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и |
вко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да |
дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> |
одно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда |
отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо |
исмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд |
и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! |
ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво |
ина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав |
рача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Нем |
њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог гр |
да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да |
оклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озби |
це куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако ски |
ом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслон |
ед кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним |
} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се ук |
— мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама |
још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Се |
ине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га с |
ре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало п |
у мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно |
ака која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и поле |
лако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и |
} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{ |
их послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шт |
о.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> < |
едали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми ка |
д!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје буда |
на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему ј |
зујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеј |
ита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну стар |
и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у г |
д се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад |
ријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потр |
ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам |
мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} |
атити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— |
како! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека зна |
ржавом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите |
њу државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мис |
и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, к |
ављању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља |
кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допус |
Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар |
Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназиј |
ишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокој |
’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије |
ујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да |
мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог си |
она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља |
сре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако |
никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади |
и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, оп |
носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! |
агледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?< |
сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! |
.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све |
а оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! св |
спођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно |
n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам и |
а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да |
дежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, м |
олим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног |
дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> |
</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" / |
кату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође б |
мо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепаст |
.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не пита |
што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку. |
виру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање м |
хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.< |
на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за те |
Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{ |
ла!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! |
ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, |
осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо с |
моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш |
ама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе |
д? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. ниса |
p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћа |
ш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. |
> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито |
ио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ |
ветку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узи |
век лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, с |
и!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Дос |
е и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То |
сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа |
ао опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>По |
, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! |
ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да в |
да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо. |
<pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао н |
свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге |
ћу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зн |
не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућу |
варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њег |
p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</ |
на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што |
аснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{ |
и је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се |
Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она |
ше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред |
ака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је м |
му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која |
ије истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} |
у себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко з |
о радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли б |
та.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше воља |
ло је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву уло |
м тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толик |
ло успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> |
ави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу |
то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби! |
ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можем |
не?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, за |
ј налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, |
па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскри |
му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, п |
оше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Сла |
иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као бр |
тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер |
пет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљи |
пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — уп |
све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој зв |
е било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љ |
следње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ мо |
ро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} М |
, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мис |
S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку к |
зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио памет |
сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам |
же.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па |
да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити |
нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некада |
т и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славк |
не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, поглед |
што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и ч |
ти му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, н |
пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Слав |
ир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више |
IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом. |
м музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n= |
му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га вид |
ти му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонс |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а о |
себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је т |
у Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до к |
је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита |
{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом. |
х сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није мо |
Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакш |
јави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осве |
тицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба |
а 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> |
највише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тим |
ли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <p |
<p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најб |
енили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто |
е и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму |
} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене? |
.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренема |
век — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— |
та!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте? |
же — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.< |
слобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част |
Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај. |
унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов |
е огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не |
шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чи |
ичаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам |
</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је |
— Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не |
да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја |
правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоћ |
о, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад б |
/p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на располо |
а бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он ме |
бману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш |
спи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} Н |
/> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебе |
Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази |
соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. |
каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Та |
бе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју |
давање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Кант |
питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам |
осно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда исти |
у вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! |
сти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију стра |
о довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, п |
хну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што |
ди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за |
о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има |
! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — п |
аш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти |
ице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{ |
вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакал |
ок окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топов |
а у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам |
{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— |
леда у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p |
ро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! |
стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће |
јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јо |
чи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p |
е случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазна |
а, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бит |
од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих |
не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да би |
у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу ал |
не цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке |
много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јач |
рна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је по |
ве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго |
ењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, |
г света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хва |
, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, |
аман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно ов |
под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе ули |
Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене |
Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу |
е разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. с |
неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али најед |
.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљ |
и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, шт |
ућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се пр |
свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се вид |
промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсви |
ен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута њег |
> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш |
роко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јас |
>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у |
д?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безу |
/p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом |
— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Тр |
.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно уч |
плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади. |
је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ј |
на глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{ |
еднака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за ч |
ди баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлози |
а не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио! |
није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Ч |
шој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} |
вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! реч |
којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђ |
дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне м |
шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да л |
могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу љ |
ви, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — п |
и ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где м |
а ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју |
господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац |
и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обо |
S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће |
Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ |
да, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, |
среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врл |
све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p |
а сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} |
иса:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање на |
иштавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се |
и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви |
Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради |
ричао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши |
боравити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу |
е разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два |
ала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — |
се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед |
ред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, д |
це му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица |
мета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с |
ећма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плак |
ен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и |
! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у дру |
лим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — сл |
у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си с |
оту.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој ж |
} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— |
сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у жи |
исли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и |
задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да |
, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе |
наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам т |
напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и |
ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и в |
а, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам мн |
а су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме |
о већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и по |
ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од |
ичине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони |
Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену м |
и, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми |
она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждо |
свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта |
асејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.< |
да преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, |
полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страст |
ши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је г |
бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није с |
шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си |
— мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit=" |
Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом мес |
а ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како |
е ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да ид |
тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и г |
је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соко |
га; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, |
га па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни |
ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, је |
ого сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у |
ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их |
је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је |
испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, |
мејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје |
о свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му пораст |
>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти |
— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинит |
грачице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту |
и ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не |
ао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетал |
јао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све |
сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби |
олу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му |
Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође |
ра и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што к |
к, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавал |
сти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не ва |
тицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка и |
црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица! |
, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од ого |
упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и |
еш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде |
ла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам |
еда и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једно |
ше не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би с |
с је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се сме |
успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер |
м.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; |
како сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на |
ни покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам сре |
е.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и |
е као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замиш |
његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели д |
се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} |
до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, п |
ц хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p |
анас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју са |
ада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погле |
у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га |
и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај на |
урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} |
отије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за о |
ране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{ |
коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто с |
она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p |
знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вр |
д ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да |
ица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан |
ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не з |
76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу. |
тати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.< |
је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао ње |
огу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замера |
ељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом о |
е беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства |
е кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му |
то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда ј |
ју, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити св |
/> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим |
аст — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част |
кону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но п |
S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рек |
.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и |
S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Мо |
ктичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, п |
пао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играј |
подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан до |
ам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није ни |
врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то д |
нимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не мо |
усто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, |
ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, кој |
ице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, фи |
м стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше |
које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далек |
нуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче гов |
е Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као |
сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде |
наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то |
ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> |
, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства |
овек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и р |
и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топли |
окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој! |
на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више ст |
дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да |
реко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелет |
као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкам |
есечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p |
би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} |
аху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћ |
ба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за стол |
пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе |
а био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци с |
арвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> |
јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У то |
сам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати |
једном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењ |
ађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* оп |
ног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше |
а оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Прет |
>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није м |
вде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p> |
ило па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш |
шина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамн |
о.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шт |
одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде о |
ете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Т |
ројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и |
ства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> < |
њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена |
асположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брат |
ео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: |
<p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Нем |
сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма как |
њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њег |
м.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере |
адобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од |
а ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да |
е слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам с |
и би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да |
таријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p |
ему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Са |
г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} |
ла тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може |
хомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S |
соког чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочит |
сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је си |
е! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измак |
ула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} До |
о, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природ |
{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, |
рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице |
апњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — |
а тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том пос |
мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу |
нредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом |
жен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао што |
ао ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тук |
је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, п |
кошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, |
вољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, проду |
бу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отва |
ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђај |
ом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, |
вим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи |
бо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, |
интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезо |
м током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чин |
права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити к |
вица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нем |
ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако о |
а, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши |
ју класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би п |
овори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсме |
шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у |
е пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се |
ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор |
ожицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да |
. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и |
не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} |
шчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се. |
поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p |
не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре. |
авом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личност |
а баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му ос |
оје време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сен |
{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да |
м месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан |
иста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш |
Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задава |
.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да |
ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћ |
о би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, а |
е, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славк |
очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора б |
ам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— |
> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заб |
ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситн |
лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га |
ица поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије |
мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив |
је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А т |
ог човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам |
му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљ |
а, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, |
о око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко ви |
да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити л |
ишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад |
<p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спор |
{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и |
е више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} |
д њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и пр |
ани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> |
што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Ми |
о се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, ко |
ао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, |
а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и |
е у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту |
чину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо |
и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне тр |
<p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив |
авко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан |
ог дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за |
д сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} |
едаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изгле |
Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш д |
екајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, ш |
.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави |
p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћ |
S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао п |
, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути! |
Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих |
терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би си |
/p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампа |
е — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је не |
чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То |
ратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а |
?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку |
<p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ гр |
је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма о |
докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче ска |
</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекида |
ече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све |
/p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања. |
елика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти |
све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није |
томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У п |
та ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и к |
ом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чис |
. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! |
ом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледах |
S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само |
друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би |
се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је |
ри — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или |
обом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја ј |
смо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по ули |
</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног свет |
види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадка |
ита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори |
длазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчек |
е Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p |
учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не |
а то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она |
ерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо |
даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види |
сео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој |
Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Он |
куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждо |
оме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> |
он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које |
Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу |
дим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срц |
апију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она мож |
ут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види им |
се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко с |
бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красн |
би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњал |
но време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и ко |
II</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио ј |
га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жар |
љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на |
о.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; |
о?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзи |
илу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! пого |
лавко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечит |
.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те с |
о!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу |
е тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило |
мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепо |
.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје у |
ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право вел |
оћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држ |
и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <p |
се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која ниј |
ече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од |
леда тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — как |
ила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи |
дна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађ |
година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. |
врдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада |
рка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њен |
оље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} |
.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не оглед |
о стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли |
теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаш |
зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи |
че се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> |
оворио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласи |
трањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у ро |
ног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих |
ика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остал |
завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, |
отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а |
ам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других |
тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> |
сто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогов |
грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> < |
иде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> < |
разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и |
трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш |
— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше |
оворити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом |
} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам |
е опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} |
парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће з |
о светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних |
сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаш |
ћи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека |
слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој |
е погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— |
хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и стар |
и такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без уз |
?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се |
{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умо |
чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером |
усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и с |
<p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је |
би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расп |
ђења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим |
ћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Сл |
} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не зна |
Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепи |
— упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа |
га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славк |
и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана |
да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</ |
> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} |
p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> |
ести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се п |
се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{ |
шку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима |
о.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за неч |
ћ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љуб |
већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај п |
ио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам сам |
отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви дру |
ам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а тол |
, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни |
и има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} |
и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи |
лазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори |
мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу |
уме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на |
се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугл |
Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јо |
ћа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у с |
мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види корист |
S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и |
е Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Миш |
S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> |
и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман чов |
<p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, |
— да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она том |
{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— |
у искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу мо |
> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја |
поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p> |
p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба |
благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати |
и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то |
> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— |
<p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми ниј |
бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са |
адежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> |
ојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекор |
.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим |
{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — не |
етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Т |
луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није з |
крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p> |
то хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буд |
што има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љуб |
дговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а ст |
уњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Ни |
и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и |
м ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи |
ајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте |
ну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну рук |
S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још пи |
на и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Изви |
и!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— |
о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено М |
} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одгов |
S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} |
е по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! са |
ти погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске побе |
тогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах и |
еданпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се |
оценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступ |
и сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Доб |
} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Ка |
а.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капу |
и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта |
ност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и мо |
и — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњ |
>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! мор |
о, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Нитк |
ена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шт |
тала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је дана |
што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! |
бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те н |
? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни са |
— рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</ |
лас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не б |
ако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је |
ан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се на |
и то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу |
га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре изма |
и.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} |
> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... н |
њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако |
задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> |
не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{ |
повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада ра |
е се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ват |
једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се |
ред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је теса |
. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> |
да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер з |
и он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним |
="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је нек |
вљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу |
ном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата |
ислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који |
он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити с |
у опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободн |
пољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуд |
могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с |
јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони |
ече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} |
му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рука |
те га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене позна |
д сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам |
њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном о |
авко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку |
то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, |
о гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као шт |
е — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисм |
је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче |
исну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су тр |
осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> < |
збијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти р |
агрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— |
<p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остај |
ни.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао |
створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зат |
врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она |
кеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос. |
се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако! |
’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу т |
<p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с пле |
а више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да |
ој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика |
јем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан |
а се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није |
што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно |
овори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Слав |
/p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. |
исам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја к |
ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца |
који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не па |
није, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде |
у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овд |
ровести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла. |
о сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекуј |
{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} |
— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све |
ка она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита г |
шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло д |
ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то |
зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али д |
бе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, |
е човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад |
ђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би ј |
твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одб |
амо су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — по |
ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и оп |
S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље. |
> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, д |
ла.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{ |
дале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим в |
ши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} |
а, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону |
а ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче |
p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p |
а, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и |
ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики |
ји ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он |
о тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ват |
не билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој с |
о се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче |
силног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S |
одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод н |
љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање нам |
чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Сп |
ици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те |
је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Ми |
а његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста с |
рташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту оста |
е грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! |
p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти |
је противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господин |
а свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у |
да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући |
лазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу суст |
слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамље |
е сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена |
што, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; сам |
араму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва ње |
ао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се |
одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p |
дало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао |
а се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да зна |
е не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! |
о је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муц |
момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>З |
ане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако |
вимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате во |
рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражил |
а казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био |
и своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{ |
имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у с |
бро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</ |
е, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа пар |
израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета |
о му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш л |
а!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! д |
ране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приме |
— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још ше |
алосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развита |
/p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гл |
ворили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у о |
е вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба |
које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, ка |
ринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} |
и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекоме |
>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше |
а страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</ |
ви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах. |
ежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест |
ад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ов |
да се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко |
и сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седет |
раво хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу |
алите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војс |
— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— |
мо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више дола |
"61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас |
себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — |
и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми тален |
о поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу |
у је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио и |
ешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{ |
p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепо |
е пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи |
тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збого |
лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читал |
је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда |
опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нис |
приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо так |
о прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваш |
о мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме |
е јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одго |
не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као |
штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не |
<p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и |
љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} |
саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео! |
ује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она |
— Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занима |
кад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> |
о јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Глед |
, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и р |
ам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја |
мо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одм |
</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; |
p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја |
уци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> |
гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> |
> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошл |
енска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити |
ја тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћ |
је уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда ј |
од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она |
Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда |
у и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.< |
звикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас |
једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја |
ао да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи н |
саца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, |
е трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији |
ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} |
, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман чов |
је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме |
омењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њ |
мо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио са |
/> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајму |
после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његово |
ла његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се д |
и на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="7 |
сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избега |
да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушно |
е човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и о |
а друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} |
сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље по |
од кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се на |
и.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се |
што баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нерв |
такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ о |
им, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— |
ктере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му бил |
нуо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку |
нити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан |
<p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, |
њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без |
кције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га свако |
а и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али |
рају лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега |
оју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред све |
мо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Ју |
о, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али ми |
редним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја |
{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим |
у улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме и |
на?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пуст |
} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од сваког |
ожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</ |
бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам |
Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у к |
добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се |
/p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је оби |
по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што |
њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{ |
х ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и |
рта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну |
ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђе |
рпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њ |
а и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, |
скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, |
едаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она |
ту.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је пр |
себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш |
меја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ ц |
а истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља |
и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило |
сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче о |
тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђуј |
м јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце н |
мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њи |
и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће |
p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи |
Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да ј |
а, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она |
х и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! о |
т искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, з |
уда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа с |
Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свр |
Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај |
ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћ |
нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана |
— уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо о |
слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји п |
реко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, |
је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена |
ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си м |
да своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То |
она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Ш |
Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам при |
е часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Ист |
атине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „госп |
/p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! |
свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што и |
<p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврн |
на, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, |
сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп. |
то рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, кој |
S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође |
аљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да |
Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </t |
ила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S |
, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж |