<p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не |
иста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи |
ош није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцни |
а му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се |
ица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накап |
I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заб |
на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједн |
а мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она ст |
му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком |
ије више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими з |
гова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <p |
мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док |
ви пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, |
!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И |
ле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с |
ош дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који |
ичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, |
е.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака. |
о луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, ц |
{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнак |
прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, ра |
и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, |
амештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он д |
рачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, |
ј излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад рет |
оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надглед |
.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај.. |
дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту р |
—Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Ани |
ма са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама |
ид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> |
винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може д |
је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, он |
сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преуда |
и, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остав |
.{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ао отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се |
S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато н |
и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених брко |
старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица. |
арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Ани |
е и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је |
олунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осе |
и зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је мно |
оји је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек ми |
{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, |
кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам |
неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И ка |
је деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има |
И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није |
нашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био |
Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S |
ко на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од пр |
још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умес |
, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је |
то више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у |
едала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали д |
.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и дај |
Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да |
хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долаз |
овара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} |
софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уж |
ужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} |
лејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путањ |
што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и как |
је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислил |
же, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „до |
арање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, |
.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је |
ма за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојник |
покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто |
ратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети |
од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, |
Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p> |
овицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њим |
има, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</ |
говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, г |
, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од |
ију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела ни |
е он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха д |
о отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак |
ће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{ |
е заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у п |
које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж |
своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући |
, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да |
човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кр |
м лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, |
као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...< |
седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не к |
занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она |
са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S |
чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било |
а као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног кол |
Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, |
<p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окре |
велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; |
би, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестр |
о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и но |
{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, ве |
ни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{ |
Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{ |
дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи |
х, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница |
, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се |
пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није пост |
и о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, |
и, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако избо |
посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{ |
оврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешк |
во, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најради |
тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојн |
дова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна |
прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега |
да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме |
} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{ |
ет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богат |
у, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, |
о што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), др |
l:id="SRP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} |
p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, |
и.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисл |
ла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад |
и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, |
. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нароч |
сто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити. |
издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гле |
... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} |
високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, о |
А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала |
он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудил |
ана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> |
ћи у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да т |
месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и ч |
у и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка уне |
ила своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, |
ући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потв |
па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме |
пак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом к |
тко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари |
е он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, доне |
/p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> < |
ицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака |
, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набр |
и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар |
се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа |
од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празник |
ице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах сила |
то није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Си |
била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од ка |
ела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="3 |
уни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку |
се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу |
свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу |
ио он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису виде |
ј влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се |
ће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да одне |
олико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, ја |
ј и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} П |
} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чи |
рв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> |
и, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је. |
а.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били нека |
нина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И |
обом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно по |
ише уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како |
ло притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само оч |
чалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и |
ила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако как |
волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p> |
шта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови бил |
да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано |
асапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато и |
Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови ш |
на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава |
нако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешт |
ред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— |
..{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из с |
о успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим |
сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> |
а Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, |
х, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да м |
ехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у |
ије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је |
, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, вели |
ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била д |
дударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудн |
тка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се |
воту.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, те |
чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте |
ош уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеж |
другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све |
е да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не зн |
та Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пр |
е би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{ |
сапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах |
на би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — |
а браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек с |
тишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од ст |
у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варош |
<p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница н |
Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" |
ло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из соб |
она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирк |
и мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру |
што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, |
зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да к |
заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, |
засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдр |
чио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, И |
ицом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, |
RP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њ |
ј залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да |
А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ д |
досна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто ради |
она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, к |
о о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S |
да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Сам |
мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није у |
остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих |
на сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће |
те заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило |
Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n |
је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: |
S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно д |
а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то б |
омињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, д |
о прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада |
ло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером и |
а се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није |
у, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори |
ам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да |
јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> |
та је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиграв |
о, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. |
а другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за п |
о и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, |
како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом ш |
рагичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући |
пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто |
истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не мож |
из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говор |
почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролази |
ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и |
ене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заје |
и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Ан |
пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора же |
не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било |
а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му |
нужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није |
ело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, м |
</p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене друга |
же за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сиг |
атрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка |
о друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} М |
/> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, рад |
стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој |
ела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, |
лук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају ј |
амтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, |
жавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла |
о за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и ув |
није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, |
ајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као ј |
тру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. |
а је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале |
ода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јо |
> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, |
чали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да ј |
} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како |
> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пу |
Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичиц |
акује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S |
да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она с |
у, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{ |
о засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, к |
јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовил |
ни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како аш |
или и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва с |
огла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за |
Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у двориш |
су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко гра |
ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује ш |
и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или кра |
је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио сл |
еда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не зн |
е, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочи |
оворила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама |
ћ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као г |
кочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади б |
до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па |
толичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истова |
се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео |
био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" / |
кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али оп |
а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, ур |
S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејам |
, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађе |
зда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења т |
расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кр |
ј део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали |
пкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} |
ећ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све |
е.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све |
жа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као к |
ћи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све би |
лазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још паж |
И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до |
ао да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчи |
д нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад виш |
а у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема ку |
чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и о |
а јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно |
пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; |
обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} |
ије од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго |
ље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рам |
, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до ба |
оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју он |
свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чар |
ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли з |
ним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са ц |
КОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907. |
/p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" /> <div type= |
ла да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аниц |
ом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет |
:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бран |
зговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће |
тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, по |
рила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би |
ви, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње |
..{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шами |
дно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али о |
варала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, |
да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега друг |
S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свир |
ала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је |
еткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S |
јући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чист |
едала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кућ |
ски за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте н |
</p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је м |
дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су |
је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у кој |
пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинил |
су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, |
као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љ |
еру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S |
и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвес |
му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.< |
уго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о пре |
не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла |
тно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка |
ићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са |
а, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како |
ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво криј |
и Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да с |
нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је |
код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би |
S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али т |
смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако |
16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар |
ирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И м |
отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошу |
} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додируј |
би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</ |
нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох |
шавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да с |
а, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би и |
са играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, |
амо подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да с |
се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пош |
им зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, оставља |
емала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако |
рх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихо |
алим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Исти |
, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и да |
{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљ |
(све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у к |
јку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за |
да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаље |
адости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сад |
иди мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико с |
и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пре |
креће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи |
овори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој ја |
А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиг |
емиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би ула |
рно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи субо |
имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је |
ог тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb |
њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као |
не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини гр |
а...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{ |
живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, ма |
рочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заис |
и што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, |
три да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му |
бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу |
је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да ј |
инчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би |
ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на с |
ици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може |
рутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш т |
се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S |
ом крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> < |
и или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као |
упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроб |
нела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од ката |
е.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се об |
му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном |
ила разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бу |
апије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> < |
ог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала |
сете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећ |
трпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, |
а собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је х |
то треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до |
том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче |
своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не |
онесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од |
на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код к |
понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сва |
спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, |
ије могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али ш |
м, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Ист |
..{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој |
е скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о |
ћи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, |
'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, |
тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважава |
ила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се вид |
ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навл |
подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и и |
но отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, |
ун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је та |
<div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНК |
/p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа |
да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, к |
иве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог |
о да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n=" |
о, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по с |
Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. |
к ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала |
из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено |
е виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настал |
не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то бил |
о умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане к |
мала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није |
оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} |
је, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиро |
је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове ко |
ања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка св |
ли.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: ле |
n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да |
.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она |
о погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље би |
зла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, |
ће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До |
рочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта. |
а деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} |
ји је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће би |
ј неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер |
очело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унел |
не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособн |
се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање |
и једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врат |
о свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што трај |
воју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа н |
ла.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајк |
леда у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђа |
S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочи |
е, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто |
ојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{ |
Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, |
ве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> |
опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мај |
клањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више о |
роб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда |
<pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући д |
ким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виде |
онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, |
туку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да |
чена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и |
> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још д |
S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни уну |
от, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима. |
са хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљен |
ређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунар |
је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина |
S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужн |
ко није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали сил |
једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Ал |
људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се крију |
до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано |
ћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај |
о и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обичн |
p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од |
раћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју стр |
не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ св |
ко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био о |
и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче зноји |
ћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. |
се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двор |
д собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{ |
јећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} |
="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, ис |
траха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, |
је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у т |
ло тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомичн |
а од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са |
вни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је вид |
ане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништ |
што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, де |
ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> |
ије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук |
жењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за се |
, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n=" |
>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму |
о о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у |
о је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео с |
сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, |
а“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај мах |
е, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не |
довица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су |
чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи |
о, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у н |
ве то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојни |
еси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од |
е.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео д |
сио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очи |
а неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој |
разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бунде |
ојим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да |
као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је |
идна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као нек |
у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да |
села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су та |
х, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у ку |
о прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, |
осао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао |
се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и |
овечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко дру |
ову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задо |
је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они њ |
о стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, по |
сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим |
И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао. |
је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад д |
<p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали |
{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и го |
г бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим уко |
се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у соб |
празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најук |
квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, как |
дожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и уве |
стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, ни |
ти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био |
у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед пали |
, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су |
Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више ниј |
вукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не |
} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, дв |
као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, оп |
{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и ти |
дскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и |
било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, исти |
јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове ро |
ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, к |
ртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> св |
то је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она |
, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, н |
чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила ј |
сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и с |
ојој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, |
Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да |
разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо |
S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, це |
укнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све |
гова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгле |
тра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његов |
ругом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у |
м је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му ј |
зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се посл |
а, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим |
каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све |
тарији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћ |
им лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, |
лили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и |
меја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Си |
бро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао |
била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једно |
о као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада |
да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, ле |
још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма |
ударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред |
су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: гово |
дим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито |
да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом ув |
плашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита |
што за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико |
росилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и |
Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стреп |
му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, с |
а два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гле |
мештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису < |
ештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилук |
ти је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није к |
А ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> < |
а! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну |
на, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате |
.</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакш |
уло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим ле |
.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са оста |
реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешави |
е је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, он |
заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{ |
, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то |
своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од бра |
ти.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма |
њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим д |
лазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој |
ињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли |
да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде |
да није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло |
о је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p |
> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма |
и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; |
кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа |
то је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је р |
руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само ка |
очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне |
не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она г |
омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и пла |
ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред |
но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа би |
ка удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје чет |
званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај ч |
да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад |
опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, |
не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} |
Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднад |
нула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И |
<pb n="7" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПО |
ИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВ |
та тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље во |
ундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гро |
S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, |
ила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које с |
се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој ј |
ајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као ув |
pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, ш |
ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> < |
ик, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, |
ло, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, |
вршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је |
Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чек |
једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се |
сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да н |
а пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје сел |
И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестр |
мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је д |
хали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући |
Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалил |
И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треб |
n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зе |
од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, |
путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на |
пали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била в |
едали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више у |
} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу |
увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад не |
Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био о |
ој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њ |
ћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више |
се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те пл |
више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседа |
ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем м |
свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, |
ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; о |
се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери |
ежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до |
своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изг |
Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу.. |
ећ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би |
p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> |
.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али ош |
без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њи |
по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала |
шкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа ј |
у саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и ка |
љка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Неде |
таде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих д |
песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу пе |
кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо |
браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.< |
ама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али по |
би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрад |
е.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се |
јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} |
вој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже |
вим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Ани |
И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S |
="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће т |
а и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био.. |
тетом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на г |
ашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мир |
о нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу |
постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће |
ане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они боја |
и бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— |
је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна |
е црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, |
2" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала |
плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама в |
олуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамен |
ат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од њег |
му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S |
оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, |
е.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар вазду |
ужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба |
аке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о т |
да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да |
његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био та |
га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води |
о гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала |
да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазил |
рачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто |
е и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама кој |
рела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој |
енгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихов |
лики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгр |
а: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се бе |
те оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S |
Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} |
дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том |
раће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих |
е бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, д |
ма.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не ид |
мо су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Б |
ино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је са |
Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему |
д плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S |
{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по п |
а силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у ва |
и нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као |
из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у ду |
пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у ру |
ила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све оста |
вцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} |
им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да |
е први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{ |
јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела |
уку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као |
јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном м |
ћи почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш луп |
ако она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ен |
била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онакв |
Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити |
кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима |
} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо на |
ачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, |
.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, |
као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био ј |
чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, јед |
, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разглед |
говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је |
а после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и |
јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала ј |
вицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не |
силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи |
е знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, у |
го?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромн |
о и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља |
{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби |
и дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакан |
изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева |
асвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена |
највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштова |
у певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, др |
Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас |
је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се |
после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да |
> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не |
или на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешај |
ослугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојни |
ше грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тим |
му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог |
ће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су |
е.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} |
И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочит |
, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да |
која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм ши |
да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био |
д нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква т |
ајрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, |
{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке глав |
ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као |
што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p> |
оја, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само |
ла је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито |
као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој д |
могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали |
е брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S |
му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милов |
ве до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говор |
што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако ј |
младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да |
.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код њ |
ена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана по |
- мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато |
је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, в |
а не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није упла |
и, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од с |
јном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали |
у није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи |
а, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би |
а може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене бр |
што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцова |
ућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...< |
ашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, |
у дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма |
офром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, з |
ла, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи |
у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. зауста |
у му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку.. |
о остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, покл |
голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је |
да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је би |
не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погле |
И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша пе |
је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, |
ни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједн |
Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове посло |
а га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће д |
еда... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна с |
, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему |
браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна |
рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчић |
и како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и |
ком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, п |
И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је мора |
</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као жив |
се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, ж |
бодно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Зн |
о убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, прево |
лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исп |
уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој |
што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што с |
плашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже де |
не.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, са |
, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, |
, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке |
ико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бол |
он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли |
-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а |
синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у о |
ли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „бра |
се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, |
екала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и |
, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} А |
ави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечер |
е он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта пос |
ј мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад А |
и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, сед |
те, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изглед |
ма и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у |
/p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали. |
; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, а |
ш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћ |
количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још ви |
намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, |
а понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се је |
ради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од оно |
о.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S |
од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој |
х до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије |
мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кош |
велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу. |
мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они њего |
врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} |
алих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим |
е.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширени |
тављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се з |
да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се |
ме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу... |
извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} О |
не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да у |
а их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао |
рад, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преуд |
рчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој: |
био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирил |
она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, г |
јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као |
{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га |
и одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она |
траха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха дланови |
поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздр |
ојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она р |
, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није |
на за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи |
ју сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, |
кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... в |
злазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нек |
гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти |
pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и раз |
сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо |
сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, |
абранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици |
Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, |
36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу |
{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на сред |
башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су би |
е...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву |
а од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена. |
Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је |
товила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је и |
ањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајк |
.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ит |
би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набр |
х се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стре |
су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако |
а само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица в |
гата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она с |
смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да |
мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико ј |
, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, би |
стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело д |
ина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе н |
ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да |
ка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт |
ива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмо |
јник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је И |
смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу упот |
{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојн |
куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гл |
то с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на |
остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој |
себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој о |
аме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати |
упује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да |
акав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете о |
спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би ј |
“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је |
ци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} |
рема њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали |
а, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док |
о ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јо |
камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха |
к када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне н |
у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.< |
ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапниц |
ђе им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су ко |
ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапни |
пију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— |
већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, н |
жи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупел |
То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је пр |
годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за |
рли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурн |
Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још |
вих крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она |
арало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада |
чи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије |
е остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они |
уге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале п |
носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поигр |
а, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И зб |
амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај де |
гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрч |
Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, |
: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасни |
pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те д |
оћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена |
ш преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане ова |
ет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше |
е к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Му |
он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да |
, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би к |
кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али к |
а гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{ |
б покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је за |
дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И |
раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се |
, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Неде |
е, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави |
погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече ј |
тово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјел |
ку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, а |
у отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као |
ница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али ка |
</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму се |
о ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, в |
к прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, ве |
лад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрл |
да иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим вели |
ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> < |
од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испре |
траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p |
у једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог |
ош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид б |
И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека на |
оћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, |
тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да |
као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} |
а па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S |
а весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и ц |
јиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, теш |
дељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако |
ђашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише гр |
оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставил |
метила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледај |
се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој м |
о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи |
ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би ј |
и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софро |
ћ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по г |
ставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако о |
чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> < |
га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол |
рао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради њ |
е, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; |
срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као |
ш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> < |
} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у со |
од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло |
а <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих |
Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда |
не да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} |
ој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тад |
је да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, |
S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, |
а би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обраш |
7" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се он |
извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га зауставља |
у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, |
ему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи |
е нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширин |
однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд и |
е насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, пок |
дрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, б |
здваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одма |
ати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он |
44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га |
ао да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га |
стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="1 |
у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она ни |
им, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку |
е укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вад |
је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штр |
г зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... пр |
ћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку |
крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, ка |
S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће |
у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазил |
је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, |
за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изглед |
је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како м |
како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од с |
, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. |
та.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га |
ије је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само |
или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p |
риви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умр |
је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49 |
ће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и о |
> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по |
ко сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се ви |
рема касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обу |
га, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за |
шла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо ј |
пницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или с |
сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S |
амо цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комш |
зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Ча |
ило муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала суз |
нула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуш |
гле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада |
рчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже о |
ључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворил |
би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и уми |
још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш во |
ве испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} |
мену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{ |
и више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет |
оље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи |
шће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, наз |
у, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, при |
је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти за |
атак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и |
стави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ни |
иних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p> |
она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ поче |
!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као д |
на стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не |
p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он |
јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрз |
војој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их в |
ла његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} |
кут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојни |
тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најну |
роз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана п |
да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће |
с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Слу |
ром играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се |
где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене |
есеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, |
p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не |
ке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и |
само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, дарова |
.. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само |
ејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што |
о он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нароч |
љала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треб |
уће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је |
колних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала |
е на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи с |
м отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а д |
они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, |
ла?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у |
едељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p |
њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се ка |
као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе. |
остојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што с |
а су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједин |
/> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је о |
ла је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А оп |
ао од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} |
— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што в |
појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни |
а се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себ |
е, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји |
а, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница т |
удаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело д |
е зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто |
и, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покој |
е.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" |
мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У |
гов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као |
ио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј |
а је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њи |
„узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би |
да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, |
ју.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли гла |
за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађ |
SRP19022_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S |
где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава |
. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је |
једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза |
е и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у кол |
</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} |
да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мо |
зразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на |
за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућ |
а, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно |
е и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде |
као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јо |
једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обуч |
овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, |
ујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у |
ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, пос |
засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жен |
њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао |
дсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њем |
а, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим у |
, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћут |
соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на |
е постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом см |
ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна |
осова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу. |
ужбе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући |
ах, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој |
и се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчић |
ада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак |
је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље |
плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јо |
то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорим |
S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то |
онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под соб |
кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресе |
ку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распрем |
више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на о |
а?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела д |
ково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у |
ебе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама ц |
да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="5 |
умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није ис |
одбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S |
а мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста т |
а да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега |
док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{ |
сталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој |
осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ г |
вен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и бокови |
ћ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, оби |
Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с |
а тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, |
ице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацим |
сло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута |
сију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те |
субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се напла |
е, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесен |
она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</ |
му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га |
овеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице |
те било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а |
гледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исп |
е без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долази |
а се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрп |
ће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб она |
тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} |
и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста те |
кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од |
белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст |
о по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; |
хови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јо |
е умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врв |
на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, ка |
к га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућа |
е на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто ј |
а ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза с |
ржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах ос |
у је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још о |
о гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна |
ује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> |
лазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би |
уло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно пре |
авља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што |
га готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен |
, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо |
38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тре |
јку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и полив |
двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је |
!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да |
плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за |
p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка х |
ћ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она у |
на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и |
S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова ви |
овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлеп |
ОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> < |
за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову |
штала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове к |
и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хо |
S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... |
, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући |
?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрл |
и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она |
, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од |
страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто |
се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би с |
дна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситн |
да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, |
треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није с |
ју, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљ |
позна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то до |
Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа |
и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, |
рех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда |
ети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који друг |
ка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, |
лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како он |
ко стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плач |
, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се |
те, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први |
већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само п |
ља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то д |
бу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже ш |
богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, он |
додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова |
ово се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и |
, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Она |
прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице |
„брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p |
во луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> < |
икама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p> |
ам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Неде |
аједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Ал |
као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући. |
дговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредил |
зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнак |
ли гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва че |
је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је уз |
о продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ |
тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и |
и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да в |
суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је ма |
брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p |
ли да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} |
е, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе |
чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и |
, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - не |
г страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањ |
махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, ве |
о кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о |
ћао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега д |
у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се |
ем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју кас |
и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава |
="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако простран |
егује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом |
n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта |
и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p |
, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће |
сле за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и к |
е.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му с |
а гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче. |
и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, |
а сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се |
е излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко |
ећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен б |
жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом |
тварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све рад |
пет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће |
опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво леп |
та то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену |
Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче |
а је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S |
е из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} |
аћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штого |
тио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S |
с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што тре |
ај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница о |
м, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ к |
<pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме |
већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор |
на није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „ме |
продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и д |
омоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, |
ски жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу |
е не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај |
еће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, н |
илила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели д |
је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, леж |
о...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена |
„леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p |
ат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И д |
, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме уг |
ечи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца о |
је.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јес |
неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мај |
деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има т |
заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у пос |
. једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Ал |
себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као дру |
сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила |
ова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Ан |
ета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва |
ом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту |
окојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек |
узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арн |
била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помисл |
ирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као |
ну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S |
з љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав |
S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је да |
та не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њ |
у, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица кој |
уку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је |
и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одм |
</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се о |
је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб поко |
реудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети по |
а тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као д |
зила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, из |
Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изг |
пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запал |
се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види |
врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда ка |
против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, ве |
од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, к |
своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице |
огла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледа |
ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, |
су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пош |
ове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена ње |
аја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} |
Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, сврат |
, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седе |
дбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, |
за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа б |
од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, к |
што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, |
е само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је б |
да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете д |
ју одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зи |
почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се |
И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не |
ло, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, |
у, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, р |
најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији |
е, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно |
то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жи |
а за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твој |
Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да н |
аплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никак |
је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући |
д његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би |
рјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p |
? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући |
ћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што тре |
.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у |
а.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он ј |
, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ип |
је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак ј |
ема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришо |
ле, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка ниј |
али од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прош |
о и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> < |
гледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са |
ла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дош |
сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе |
ника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од |
тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да |
траха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да ча |
{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је бил |
он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Мо |
ук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на с |
оли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погл |
а већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, |
је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од с |
— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} |
што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га |
е, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела |
, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећ |
ом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма |
развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним |
ептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" |
.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није |
, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га |
но насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи. |
Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, по |
тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и од |
остави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела ве |
о: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, син |
ј, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код |
а, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, ув |
и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Ш |
.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова дон |
, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако к |
већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после |
се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отр |
а се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нар |
у је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му |
то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог нав |
авала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће п |
тка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила н |
о...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, д |
рљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у |
ој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толик |
ла да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пр |
почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да... |
, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све р |
Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећ |
тем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ |
то што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој |
е освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, |
се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље ост |
роба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне |
ако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и пос |
као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу |
шти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и по |
ешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих |
д из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је так |
{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. |
чету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала |
ала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том ј |
у.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је |
, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела |
вала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преу |
друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остал |
то, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, |
Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, |
да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази |
И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Он |
аха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ |
ди, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегн |
судила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испре |
— као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту |
ом, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, м |
није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама |
, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</ |
Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће м |
Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да |
не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} |
тајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестрин |
ла, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љуба |
ужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла |
, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ниш |
је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, |
к кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Аниц |
ца почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у вели |
се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{ |
ње, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме |
еса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он рад |
е оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} |
брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљуће |
и чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, |
ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би как |
с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p |
да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато н |
амо да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима узд |
о да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> |
дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула гран |
го пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не по |
, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости |
.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви |
е, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и |
њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела |
{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мор |
} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрха |
е лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, ост |
ала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бив |
ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нес |
путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот |
гате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ни |
аспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита |
згледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његов |
и хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није с |
оигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капи |
чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле во |
њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им |
ница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се п |
ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тад |
Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек |
ло, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајк |
S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој пр |
мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре |
обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на пок |
за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да м |
се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради < |
једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тад |
а, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћ |
сто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најг |
вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" / |
аћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, |
еко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било м |
ћи се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе |
она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бр |
{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгл |
оздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ |
или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак к |
дро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ |
ни увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нароч |
ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комш |
апева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, |
/p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе |
покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како ј |
рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледа |
р зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Н |
ан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, о |
И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких ми |
а погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах |
зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали |
о је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали |
од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, |
ила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од соб |
м, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне при |
авала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буд |
преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и бр |
Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свач |
сти, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем |
ек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што н |
није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа стар |
разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала |
зговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебив |
ок није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не |
е имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И з |
зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, ве |
од у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улиц |
уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је |
>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она ње |
ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се заба |
ло њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, оста |
и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, |
ха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто |
> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет б |
она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више |
у.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећ |
о је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да до |
у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерк |
решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи |
на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је |
, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ па |
болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела |
плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жен |
ембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, ча |
вају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревн |
арајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, ч |
а брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У |
већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о |
е.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ |
то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и |
пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу си |
, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога |
нали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет п |
осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје. |
а.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред |
а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да ј |
заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изг |
, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад |
одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да |
сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> < |
сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засел |
сно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о |
дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело |
се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{ |
од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да |
на је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази |
S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше |
<p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато шт |
год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада |
цовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мис |
лико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као |
на, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора |
е лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као у |
мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би |
ије била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа |
ђао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53 |
S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав |
ала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а |
але прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долази |
угодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занел |
ослове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издв |
ача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је |
је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Ско |
шти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жаго |
не, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија с |
таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела д |
ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак. |
бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, по |
. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се раскла |
пољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, |
у се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај |
другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је мн |
или и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој |
гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по |
ељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, мома |
ишта не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ов |
стала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја. |
отрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У |
сећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S |
ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од све |
о бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј |
е да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порас |
, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових пр |
и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док в |
навала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У та |
тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од не |
икако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела зе |
глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. сам |
е њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да так |
тински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љут |
од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за |
он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то м |
дије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, пла |
што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долаз |
ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, |
и је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама |
ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочен |
једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у ва |
лада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој з |
неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> |
сле се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, тр |
едња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: |
а њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се з |
<p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, с |
фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.< |
од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био |
као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} |
том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} |
{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и |
ноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о пр |
ући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто |
и : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{ |
то да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> |
е. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву |
ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану. |
пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с пот |
и, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} |
окоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</ |
јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намеш |
чито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S |
— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да |
кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им |
тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где |
то, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} |
а, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзи |
икако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу |
е о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесве |
у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башт |
није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Бил |
а се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушки |
амо то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је о |
вца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе |
у служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, пре |
зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, |
ош више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од п |
волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — |
ова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а н |
о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, сед |
гла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још |
ли да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не |
своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и ско |
гађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, мл |
ако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало ра |
, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе д |
ешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види ви |
S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да ш |
е било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, |
е на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење |
бучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с бр |
које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с |
нодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње |
ла је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало з |
м се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћ |
мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела |
права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима у |
2_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од ст |
о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање би |
Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била дево |
тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку од |
ушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Же |
како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала |
вља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окре |
кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, б |
а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} |
p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" |
овао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зат |
е, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, ж |
а има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли ж |
и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби |
но после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, |
дело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да о |
и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут |
ено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у |
после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћ |
, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, |
ао свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се при |
изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрча |
јени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су |
ији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отворен |
било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је |
..{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспав |
већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући |
елу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „ша |
је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; на |
у одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако п |
дали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није |
јни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила де |
прата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући |
жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу бо |
а је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради |
соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, ц |
дрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и |
уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, заде |
Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепен |
не да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајућ |
ојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије воле |
само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још м |
не код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мај |
опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зи |
еднако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, је |
вади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње |
оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не |
е.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се о |
једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, ку |
и: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује. |
S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава |
гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Ид |
жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> |
и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, ст |
е говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне д |
ине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што |
ла жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће |
ко умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју |
долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка |
И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима ок |
види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</ |
тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва о |
зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још ви |
, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и |
после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из |
стане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула |
..{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> |
је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као з |
сле, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гр |
опчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубок |
чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни о |
вала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле в |
век чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, |
ца, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, |
прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пер |
дале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на н |
затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа |
Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не |
ћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се |
кама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу |
ју и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах д |
а с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом |
ташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио |
као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти пе |
тане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајућ |
ред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништ |
да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило од |
нице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жа |
/p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у |
тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу с |
ТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> <div |
намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како |
о.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих же |
ло и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће |
према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и пре |
није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, |
момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гл |
е она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, |
и, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигериц |
ко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> |
у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комши |
чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не д |
ед покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. |
оплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био о |
изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била |
двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани |
} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код |
он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И ка |
о кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али у |
еђена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће |
.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, |
о њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадб |
плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудил |
ише...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита п |
олила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А г |
и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради |
сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по це |
рталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу |
дно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неуг |
43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од ст |
ренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе |
/p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који |
ама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у |
атим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако. |
е био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, |
ше погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пр |
једине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему го |
м на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, ш |
рених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване сна |
идови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И |
тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не пока |
у, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побе |
, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му д |
ха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче |
опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Ча |
мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па |
каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима |
ни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље |
онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спав |
ла је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је иш |
Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n=" |
је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у |
Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми |
ољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, |
ота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим |
том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову |
на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и унос |
ења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, за |
велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, |
би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, ис |
заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки |
лука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, |
оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је |
е прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико ј |
пред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајеви |
м, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецај |
дом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те |
ан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> |
а за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнес |
м кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и |
о јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n |
к, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мал |
и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, |
тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису во |
х двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче п |
па, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад |
мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што |
се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти |
друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пр |
ика долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од кап |
иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сре |
е да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И |
а су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила н |
је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из зан |
е с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо |
би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих |
сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, ник |
кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вра |
дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да поглед |
старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, по |
само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не |
затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{ |
Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то |
е зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гр |
већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није |
Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње д |
док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави с |
расити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су с |
ла је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, ко |
комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, |
/p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јо |
свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала |
не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела |
— јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би |
еома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, |
а.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, |
, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све |
о, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се нек |
увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога но |
када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, |
тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год б |
виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapte |
од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бод |
S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, |
их с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за |
икако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао |
ће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до сам |
че...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живот |
ететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.< |
ме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за |
е пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад се |
тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемира |
те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како |
— Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окус |
и се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био т |
као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће |
а шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <p |
кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде |
ни, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> ст |
да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се уми |
.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — |
која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — |
обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она |
га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— |
це, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дет |
д снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S |
ћи јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то |
Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, |
од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји н |
, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и по |
о сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а кам |
т њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није |
S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладил |
са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венча |
} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет им |
љали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликова |
на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И |
<p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Разви |
уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да |
} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина бра |
ла да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиг |
руго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знал |
ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не че |
казујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} П |
</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први |
да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће |
равали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио |
д, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, смат |
а дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} |
да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на по |
ири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, |
о је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не з |
а, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта д |
/> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојни |
док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом ка |
pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, д |
најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом |
е тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она о |
била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како |
на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно |
а што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И |
Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита |
p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била па |
име — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не с |
па, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од бог |
ко излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, |
а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} С |
елу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је |
већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, |
розорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка |
на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и |
седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је нај |
рањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да о |
да покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју ку |
чи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, се |
После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} М |
{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, а |
.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаљ |
и они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022_ |
а буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пази |
м покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као |
е <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> < |
ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела |
S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И по |
на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од прво |
а, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> |
ао тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p |
боко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирн |
се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио |
то ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из го |
бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговар |
ј, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А |
слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви |
нику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се св |
асположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је оставља |
занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакањ |
у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бој |
једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по ком |
дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p |
о!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж |
ника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, ув |
изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S |
ње, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја... |
{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> |
И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење ку |
S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је прат |
уђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекл |
ко радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница |
дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још |
а, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети как |
ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве ди |
сечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настариј |
епа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, оствар |
ш не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, пра |
оде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих |
не, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабуч |
емље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, д |
се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробљ |
крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели |
се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодн |
оливано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И |
нима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче |
враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсиј |
заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} |
поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с к |
овека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе з |
е од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па |
покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и се |
ма толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је је |
нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила тро |
е капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} И |
укао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} |
елазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да |
а кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, д |
но се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница |
блачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила |
рема туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дир |
разник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе |
, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И |
да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се |
да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а |
дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много |
шна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагињ |
.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, в |
о је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пушта |
ишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко |
} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ ј |
мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале |
све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не |
ој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду он |
{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући се |
.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, см |
И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као крив |
на, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито |
ој, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је |
ле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој во |
миње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... шт |
ји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, бил |
у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, |
аца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце... |
xml:id="SRP19022_C1"> <head>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излази |
p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p |
p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА |
жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна |
не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као |
ица, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га п |
то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да д |
а је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна |
ишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У то |
привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, |
онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, |
тали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрец |
јући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, |
знала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа |
уда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто |
свести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p |
.. дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се |
, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да с |
и, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, |
и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка |
<p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> |
о у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гом |
а им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру |
трали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све |
о, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му |
ојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Ан |
о на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је |
опао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћ |
га уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, д |
мисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је |
е смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај кој |
и.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође |
ећ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би пом |
{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S |
јника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек мог |
а слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, |
а два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не |
, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Д |
и његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, |
ије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред т |
и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочи |
клог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајал |
ви пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И |
ао давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По |
ве куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тад |
их не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обу |
од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по ње |
уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, с |
скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим ул |
днако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb |
окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, |
плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је |
пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише |
ко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита |
их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{ |
у на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе оду |
није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, |
ој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о пре |
ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> |
ила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S |
на им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не |
омљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле озно |
, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има т |
д сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, да |
ан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће |
S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другом |
и, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разгова |
, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</ |
за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући ски |
ичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојн |
ђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, т |
воје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек он |
.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{ |
ве што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, кака |
ио увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није |
Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо |
оси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница зад |
ошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Д |
понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мај |
} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора |
тану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и |
е за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На |
?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, д |
о све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били пр |
век би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, |
<p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а он |
редило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би ј |
била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и ост |
сети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почн |
вреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оста |
стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, з |
му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му |
на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да пром |
а што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да |
а Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покој |
лаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за |
што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нис |
ла да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је виш |
...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што |
у ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка |
в празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Це |
ћи да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засук |
асапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре |
према и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла |
ом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да м |
а њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да |
да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али |
никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава. |
, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој ј |
есе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, |
зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала |
ну бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, он |
ло или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би так |
} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери |
, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику |
.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха |
ила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би ј |
{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла |
тавио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци |
а, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} |
једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе ка |
му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену |
ј ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби нег |
ако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи њег |
/p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, |
ећ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зат |
</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме н |
рошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он |
ваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; с |
ку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити ј |
зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после от |
ду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, је |
о што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, |
ао остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки н |
браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као о |
до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, |
је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео |
ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је сло |
то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је н |
ко она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и јед |
замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као шт |
преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о |
његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S |
е, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену |
егови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S |
вори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељу |
вара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И |
на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чи |
а у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <p |
аче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младос |
очито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што |
потребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, ш |
пет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила |
ави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала |
ази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб |
ући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да с |
ј и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од упла |
из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада |
pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, н |
ј, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кос |
з крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту |
о није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва пр |
не, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јо |
ј мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним |
до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирк |
да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> < |
асмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојн |
је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек |
и брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и н |
па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изло |
у они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њих |
вно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано |
ећ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да о |
је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S |
јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S |
она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба д |
о ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Ан |
она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{ |
а да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили |
} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није про |
и, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито он |
.. и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да |
У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43 |
у га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Г |
тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало! |
онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео |
те, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она ш |
ула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала ј |
просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди |
што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гура |
уће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разгово |
отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, о |
ш више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у то |
ицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у кр |
а једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, |
тре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, из |
здвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она |
{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је |
уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, уп |
зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> < |
е лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се |
ајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило |
ћу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022 |
ишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ |
Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Цига |
апослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве |
е, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка |
Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први |
ас збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог |
ако неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљ |
ешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И |
е у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислил |
клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако сто |
и.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако с |
еда, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испр |
носи, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њо |
воју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се о |
шћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варо |
е, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме |
овори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} |
јући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и |
ђе... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч |
водили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, б |
Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а от |
, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аниц |
о било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке муже |
о човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и би |
бавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спав |
у, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућ |
орити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да раз |
пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од свет |
оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у |
ј мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стре |
, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може св |
дело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, к |
дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочи |
S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у |
зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута |
о врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и стр |
морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дош |
каш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, |
ди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му пева |
то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју |
после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знал |
ва, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречи |
а јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан |
мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али ве |
нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, |
зе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да |
да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да ми |
} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ |
не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане так |
је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отр |
<p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он |
ио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису м |
ко сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} |
ао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ни |
треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, ком |
з куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их н |
исуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с м |
да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{ |
ет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду |
рали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват |
епећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" |
и.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не |
е она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јо |
о, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње куртал |
родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујућ |
Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до рук |
енка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S |
несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу |
Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима ис |
више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како о |
S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> остане |
а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се н |
љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме |
И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те |
ажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страху |
а.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за |
b n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца |
p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу. |
е комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ ник |
преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комши |
Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не са |
ак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати |
<p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Д |
светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, |
да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква |
њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека |
акви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није м |
а.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је А |
ум широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али |
зи, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав |
оворили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је |
реплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:< |
х не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде |
ј својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинич |
м с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, прем |
у, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот |
о би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивај |
ених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рук |
рицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S |
о чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да |
ролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али од |
д би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек он |
би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забод |
се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу |
а готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? |
е пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> |
ма њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према |
И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, род |
дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци м |
{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења хо |
, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој |
вили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на |
се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живо |
се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Ко |
исто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, виш |
нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синч |
ито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дет |
ћ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не мог |
шло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим |
није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела |
, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод зна |
и, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је |
ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копч |
или, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за р |
куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Са |
исли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе |
а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете б |
му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек к |
у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, беш |
рас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, г |
адала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, ил |
у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од св |
чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију |
од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, д |
а, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и |
е да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од сн |
од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне д |
шла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшика |
равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо с |
лашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жа |
, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и н |
с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини |
у му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене маха |
почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу |
ш више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као |
да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се о |
и јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрал |
ћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да |
а.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно |
> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћо |
апросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} |
Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, |
даји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после |
узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао |
ословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они би |
рила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па д |
се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она ти |
и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb |
ет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} |
и га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, мо |
{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! |
кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.< |
— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва |
е хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{ |
ле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто |
дао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога |
као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати |
ји су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак м |
> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, |
ена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n= |
ице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао из |
е као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти |
јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора по |
е оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год |
, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, н |
о га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш |
у не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се |
аћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n |
ела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или ни |
} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако |
је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с л |
носио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, о |
ијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и |
ширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване с |
ацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— П |
ђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да |
ру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци |
n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког са |
а и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, п |
n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи |
што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, с |
ј очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, |
том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодуш |
е, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из |
се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до сам |
енио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису |
ећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе ш |
кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се |
љен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури |
да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг ку |
јка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, н |
мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би |
а се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не ви |
тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, с |
, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила |
чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из ва |
е од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшиј |
е од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А |
на дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој изл |
е не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се н |
, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она |
о путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по жив |
> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кућ |
е јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, ст |
инске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дига |
д се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с го |
о мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} |
стина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па |
ош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни |
е.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, |
мо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи |
раћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође |
кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа св |
тим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић |
као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, пре |
ла нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, |
ица је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају |
и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој м |
е одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p |
Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А |
и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је нед |
„Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа д |
, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увре |
скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Н |
просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је има |
веку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се |
, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућ |
и кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он |
.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг |
кала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошеви |
ж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би д |
а осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је |
, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n |
="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би не |
ледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као |
јеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољу |
ом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла н |
на имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као и |
х као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне |
ледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу |
не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајк |
могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помисл |
рало, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером |
док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да ка |
>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, н |
богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих |
све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што к |
х од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празн |
такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се |
и.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћ |
анице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором |
о свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} |
ви; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да |
о купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више с |
нако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{ |
сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како и |
> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту |
дударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било |
кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} П |
А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци |
а шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, св |
осао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде |
друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, |
е јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело прите |
х... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек |
ћа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви о |
чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не |
ћи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар |
о треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, к |
о више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплаше |
из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их |
ротив њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А |
, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сам |
то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још |
p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није |
ок беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је |
али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао |
да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се ни |
вора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећ |
лазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, с |
присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с |
друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Ал |
и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једн |
сли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на се |
о изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p> |
нако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, |
му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их дво |
неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чи |
ће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе |
не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму |
рема Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, ком |
једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, |
уо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А |
прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела |
} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n=" |
ретрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и поју |
е бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изг |
то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не с |
<p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и |
сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загл |
е само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даро |
у...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада |
</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово забор |
игурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати |
унага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа |
и је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек мира |
лакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} |
ш уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, |
зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} |
нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила |
анке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело |
астало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браћ |
аму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред |
њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, по |
о пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек им |
довца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од сна |
н ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, |
о сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу му |
ују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, п |
а зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу |
још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од |
е волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, |
е, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку ниј |
ба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне д |
ћи, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, по |
страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да |
одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ ж |
ивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није мог |
} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, |
забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да сп |
ла да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p |
виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и |
свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућ |
Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хла |
обом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" |
, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више г |
заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пи |
ишта не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуо |
ш како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и на |
с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог проси |
се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не у |
отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отиш |
зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, |
ело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача ра |
једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <p |
та, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, |
у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сад |
и, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и пи |
и шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади |
тало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као д |
а би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, |
од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} |
е, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И |
по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу кој |
му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S |
отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певу |
вега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле. |
изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с њег |
к, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, мл |
хале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с бра |
жила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање |
егова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а |
...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> |
Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она |
и бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одгов |
јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p> |
чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с |
ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није |
S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана. |
ћу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудил |
е био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p> |
и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад |
кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за |
милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не п |
ваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају с |
Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она зна |
тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, |
} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе |
ћ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено ор |
и, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави |
ом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима |
винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По сто |
ћи вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би |
јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за |
било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошча |
одишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито! |
а отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, |
ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошч |
још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у |
не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p |
одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, |
, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Б |
а ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо |
тку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку |
ницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S |
ах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као |
пропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држ |
поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући м |
1" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из ком |
еткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљ |
је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој ј |
, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе |
је и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, |
ој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S |
Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи дра |
, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је зн |
} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:< |
исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као шт |
а, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де |
оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „ |
поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво |
и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било веч |
да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, с |
сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </b |
беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљ |
њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слобод |
и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, план |
ер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људ |
ла је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као |
што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она |
плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, |
да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{ |
би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, д |
којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе не |
би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашн |
ј кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећ |
домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улиц |
околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурал |
але, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страх |
{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђ |
ћи сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није |
е.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она т |
једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке |
обље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакш |
поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, ка |
ли нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај ње |
да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, |
е се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} |
маћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем ид |
И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и |
се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке |
легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да јо |
амо жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. |
S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима |
никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и т |
је кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што |
те.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p |
је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово |
ој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не по |
ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој |
смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за ма |
о треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била |
ора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а кам |
зо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чар |
и свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго |
аха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и ос |
ородица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око кр |
, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код кућ |
ко ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати |
на да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, |
.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, |
има, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} |
и је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер |
их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ ко |
упних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освеш |
а тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно |
тпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она |
траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби |
е што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; о |
ку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учвр |
ук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div |
ђења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</ |
није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, н |
III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младож |
жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се н |
његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипа |
и су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: го |
према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, о |
да, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па |
зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, леп |
к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{ |
а, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> имено |
јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, бр |
игурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад |
опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад |
х да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говор |
ром отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а |
а погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у |
Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала |
ш више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој |
а јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб раз |
ад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозор |
не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговар |
пеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пош |
ила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће ј |
мо како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица чо |
а јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожењ |
иже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, |
Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} |
веће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као |
одна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код ку |
} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, |
двојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као |
дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она |
ме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, в |
ио и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли с |
је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле |
излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу н |
Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.< |
ћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, |
мах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чарши |
а је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> < |
тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, |
ако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, к |
ек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> |
страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, пр |
А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да виш |
послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је т |
и су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пођ |
на би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, |
оди своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прим |
и увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављ |
му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшил |
ника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусни |
и; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је |
ући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одглед |
бођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диж |
она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тр |
да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, поче |
ћи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишт |
, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показ |
нако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа нем |
мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} |
а се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочи |
лазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису |
Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва в |
нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не в |
су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да он |
опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакш |
што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре с |
зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за г |
брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је |
ао одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У |
је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо! |
еже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бо |
дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старач |
ужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовим |
о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине |
ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала ј |
е пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, ко |
рзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се н |
и не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, |
и сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све |
.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сам |
о су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их |
ганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, |
напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се |
и да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} П |
им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, не |
и се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не и |
мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за |
.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ п |
зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак м |
ће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама муже |
ни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више по |
ј дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога ј |
онесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виногра |
ју пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, по |
што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И изми |
ш ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада н |
Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, |
нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би ви |
опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнад |
ове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек |
зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалости |
а јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дн |
, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, |
p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила |
ла :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, |
ај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана за |
умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, о |
за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница н |
д браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од |
ерена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна с |
и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући те |
о за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало при |
очела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек посл |
девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечер |
долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та |
у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с |
S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широ |
, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је би |
>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је д |
иђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А |
родужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до |
поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свир |
... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на сабо |
S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџ |
у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од свак |
у дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепс |
али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза ка |
вирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче |
г тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвр |
те... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ит |
и, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га јед |
кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери |
њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те на |
а да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека |
бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Бил |
на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој |
почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако н |
апију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају ј |
гог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, |
лача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да |
иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на |
обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{ |
, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу и |
дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се ј |
љка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувал |
се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} |
а, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да с |
не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због |
{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S |
ње јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то ум |
она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} |
а, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговар |
игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим |
ња.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод с |
тила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, |
ије хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понек |
} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има |
прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као |
, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе |
а, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, ал |
мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је |
в.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, |
анице.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, т |
осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде |
а и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, њег |
њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не м |
на се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како п |
свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
апије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим праз |
ептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од стр |
две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са о |
тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко посло |
месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када |
ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, |
д свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили мн |
вима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале ов |
мо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, д |
лижава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије |
ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не |
Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још |
и од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је |
знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, |
ј се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било |
је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— |
да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробу |
} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пре |
орена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и ст |
га, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, |
тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, реше |
, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у сво |
име наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и |
Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме н |
гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно |
за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да из |
а би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p |
пада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до |
ете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, так |
S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој п |
вила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је |
баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у ка |
{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одгова |
као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} Т |
бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збу |
Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново. |
њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n= |
b n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисл |
разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покр |
, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која |
засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма |
т, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па з |
Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају |
валили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стол |
е ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу ка |
ТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД |
силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да |
м њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они |
о истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.< |
тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у |
е њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богат |
они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их уте |
а.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, ка |
ао остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење |
зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли |
ћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола |
а да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да |
посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и |
екрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове |
ноћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и |
S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама |
} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само ж |
са шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од сти |
их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива в |
раћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа |
треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили |
<p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и |
тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пош |
метило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро |
мо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи в |
буче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни |
ој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек би |
Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима |
ко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и посл |
ad> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога |
p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом. |
а Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка х |
алих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</ |
уте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, |
Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца |
јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну |
чи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише |
А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у стра |
а, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p |
чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика |
на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку |
{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p> |
" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћ |
спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зов |
било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла стр |
у, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гл |
гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапниц |
олазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек |
ом мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурам |
ла је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, к |
на да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, |
арочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ |
мо се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он |
се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, А |
p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, јо |
д њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за |
ено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је |
подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи |
комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он |
цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче |
лени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке мес |
вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека д |
дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат |
лео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, |
друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се о |
јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сес |
е једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по |
рочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим |
и да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет прод |
о међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{ |
ове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвоји |
утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу... |
ина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као |
после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Те |
често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по |
ога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p |
код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни |
аљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба к |
као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то с |
а, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане ум |
у се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стаја |
од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, |
ли су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајућ |
за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама |
, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не |
хале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у |
доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница |
Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мај |
} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепе |
браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чарши |
као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње |
не у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пре |
стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра |
што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држа |
саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што тре |
капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоц |
није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је |
што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом ње |
ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И |
неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а н |
} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрас |
, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађај |
ушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, |
ћ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, ниј |
е толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и |
олазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да |
већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, |
дба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па |
.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као |
навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је |
освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, |
куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истин |
од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} |
реке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Циган |
ца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као каж |
тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане |
реудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</ |
оњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И |
глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она |
мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више |
ку и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што |
седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, |
она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њ |
ишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ |
полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Св |
а, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ој |
ха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што ј |
јнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја? |
се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> < |
вет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче |
p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца ос |
шчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Пог |
мрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њ |
улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сас |
е би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за со |
енија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете з |
ојим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, он |
га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, ниј |
, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово |
да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све |
и саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој |
уж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ |
ка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, |
шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поц |
је...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито н |
е ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним |
а осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, |
е не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p> |
цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само окол |
већу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је |
лити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а |
дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се |
све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци. |
ојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити |
браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћ |
на није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одск |
а синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто с |
S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни |
у се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије |
</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а н |
И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да г |
к испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда |
ечи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу упл |
аше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, |
, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакну |
..{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p |
под винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По |
вирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на |
ој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да ј |
ше оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли |
олазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни |
овом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том сла |
и натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у |
а спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њ |
друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, |
асапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изу |
лимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, ни |
је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавал |
обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је |
дељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{ |
<p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела |
46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не ви |
, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, |
ашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? |
они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често дола |
великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од |
варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, ш |
ала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледат |
ју ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, к |
, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одрж |
у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе |
увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престаја |
е могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући |
ута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе мар |
усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} |
све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, |
азове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где |
онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко |
, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује г |
евина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплак |
..{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се зап |
мисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{ |
дговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толи |
ве због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били проти |
крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајк |
у...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да он |
оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али за |
целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова |
и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато н |
све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не п |
е, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, м |
ове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... |
а њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, ча |
е, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Б |
и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које с |
не да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пр |
на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина.. |
одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресл |
појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{ |
у и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносн |
ан.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што |
страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb |
ла је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, |
ући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био ја |
Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> |
јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и |
носио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћ |
обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијск |
они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њи |
/> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али к |
Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала |
е.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је |
ла на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, |
јући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Ј |
дном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, ве |
ког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради |
за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> |
певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ бил |
мшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не |
нђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла. |
елу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="5 |
га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да |
на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И |
> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је |
тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је |
јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда |
ала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У такви |
ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђ |
ко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста св |
иближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да погова |
ље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то |
пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са с |
и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетк |
{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле |
ему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта |
врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S |
рови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како |
, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао |
ло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као |
S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах |
рејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој |
песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је о |
, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађ |
крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, упл |
и.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је бил |
тура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га д |
није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе ка |
ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело |
више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, св |
окојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, к |
ну, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, по |
рах од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није |
једном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у |
до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} |
енчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка |
еље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негуј |
да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе н |
и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="ch |
ли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне по |
злазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гроб |
ио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, |
тала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био |
аршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила п |
био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, на |
убави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — |
је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само јед |
/p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а |
ла би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће |
раха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га |
на и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долаз |
<pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, м |
стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{ |
ир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова нар |
луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— |
</p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка |
ришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о то |
за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад |
з најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И ч |
, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, нико |
едном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али о |
то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шт |
тив покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и |
мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, расп |
ицу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није |
били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: |
S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је м |
ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— |
ећ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа н |
који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гро |
ћ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се |
ла матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи |
.{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да и |
а се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> |
, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до |
, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела ник |
леба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смел |
увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка б |
и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb |
Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледа |
<p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћ |
ојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је б |
топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећ |
у, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су |
.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.< |
пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није |
е било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође |
њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је бил |
иле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак < |
ећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} |
борави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изглед |
, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њим |
бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га |
је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из |
ану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, |
о је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мрт |
сли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се |
била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да |
било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро |
а хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, |
страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу |
покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мисл |
е је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> он |
ега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затв |
о у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, је |
ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, |
е, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и |
башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, б |
а никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је у |
тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја п |
еве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвуч |
нио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледа |
је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и |
да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њи |
pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети |
ена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p |
им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као |
дала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А |
доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно шт |
требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још как |
е, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се ве |
а:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељ |
ем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак |
еба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, н |
о му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају |
спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била |
е, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} |
да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} П |
охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је |
је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог |
учи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покој |
м месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јови |
ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој сл |
акала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било |
е давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да нећ |
обе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изне |
а, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спр |
је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било |
ало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И та |
је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са ч |
ћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— |
кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће |
очетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместил |
p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у |
еће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p |
ћи шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне и |
богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подс |
дирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући |
...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане су |
се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— |
руго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши |
а прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спав |
p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} |
а није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, про |
мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се сле |
, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удови |
ади <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, ц |
ући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни |
p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, |
сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема |
разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седе |
крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, се |
ла да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу |
у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али |
рибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад |
ђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље |
емрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њег |
.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто с |
м осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ п |
го је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, пода |
кала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, уп |
знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је |
ђе до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! |
није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не |
ема пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикл |
куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} |
нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа баш |
ме, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обич |
мила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. |
ади, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толик |
а је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} |
е бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избег |
мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чул |
дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли |
одно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела |
хале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио |
ек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном ве |
ења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спр |
да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дира |
жу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, и |
ј.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од та |
за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослобо |
ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато |
пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шт |
што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <p |
уде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзл |
55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништ |
и гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора |
b n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, |
варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била та |
од, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљ |
ного њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спрем |
те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по нек |
игне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} |
То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут виде |
до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навук |
било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, |
ће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> |
о миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог д |
д страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецк |
који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће |
ико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је ради |
е да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их |
се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед п |
гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења ув |
ице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, |
е знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то |
ад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они |
и, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, п |
S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, |
од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изл |
пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преуда |
преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући |
обом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео |
треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дуб |
Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је оста |
о од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му |
е он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад г |
ућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати нат |
ела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој |
ра за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био |
чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, пову |
у је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто ј |
ор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њем |
, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И |
у прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после |
Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> |
помену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим жена |
аћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад г |
, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, п |
уго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у с |
и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што |
који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И |
ли о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} |
браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до |
е с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако сло |
вљао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе пос |
капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усре |
— толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет би |
А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, криј |
на је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако |
ије се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, о |
} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, к |
ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прс |
било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непом |
како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она |
о ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала св |
сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи |
роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је |
та њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха шт |
на пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на |
живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сустал |
плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу жи |
равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је |
обратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазн |
би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери |
{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више |
у је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да |
ико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запр |
И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — |
<p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад м |
повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако |
.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, |
јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, ј |
буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру |
а се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужи |
еши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p |
ле баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у |
е ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала |
ојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док |
ој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да |
ћу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек ч |
цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден |
све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју с |
да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да |
а јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек |
а, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, |
је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али |
е и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби гост |
ко било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S |
ив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и |
осматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, та |
, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи |
а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, п |
, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а |
уж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита |
} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде |
ослу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је |
} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ак |
плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да |
ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад |
Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Е |
} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, |
/p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невес |
било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његов |
ари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола с |
вим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раме |
У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говори |
ијања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укочени |
им, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је ка |
су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, баш |
сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао |
не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе |
он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S |
е и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, |
махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} |
опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, ко |
остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Н |
е почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу у |
шњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Ист |
ремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једв |
укчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није |
n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не |
ка, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила |
спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех |
се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала |
то, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче... |
сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и |
шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="5 |
види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па чит |
и штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{ |
b n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза кућ |
соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, |
ила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се |
го не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспос |
јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спрем |
"14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, |
е, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само о |
каној, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> то |
смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и |
х, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} К |
Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се |
спомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи. |
ене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је |
ла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год |
, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} |
..{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле д |
ала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, |
тави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} |
ње било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, и |
ни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, |
зломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, |
вољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему |
и Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек |
да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</ |
p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> з |
азвије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћин |
арање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак приб |
стина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, |
је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само к |
ске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, д |
све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа по |
да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брин |
е не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи |
ила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад |
бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек к |
сплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, мла |
лу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници. |
а радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S |
мљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — |
се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле |
илажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за |
у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Јед |
гога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигур |
би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како |
долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама ј |
ену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више о |
оворила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, |
бе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: |
га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то к |
>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо в |
ви што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку о |
} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра ис |
би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове |
ала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb |
ђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од тр |
, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p> |
а.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерн |
ровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би |
<p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, с |
ва кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала |
а, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта пит |
око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нароч |
била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела род |
S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина |
ом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и по |
се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи са |
Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако |
као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што т |
зо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па |
ије дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована. |
се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану с |
тали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона. |
је, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена |
ски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она |
ицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у |
тно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се с |
ставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, з |
те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је |
p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до ре |
у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослобо |
, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је ко |
Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на де |
башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пр |
, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко. |
о има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је |
воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе |
ито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плач |
НА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као |
само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом унос |
ино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету |
о очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а најв |
дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, |
а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је д |
и, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p |
о само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој ј |
е куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила |
, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је |
њу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике |
е мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> |
нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, |
жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а |
{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јо |
није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налази |
ређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његов |
вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S |
ка с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније |
кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога. |
руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестринс |
Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму |
те, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да |
еде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче |
вела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јел |
, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му и |
е она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за г |
ана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и |
} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти. |
она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за ч |
лаву, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од |
и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да |
, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div ty |
е дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога |
модневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падал |
у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим у |
ден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с |
а кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од |
заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад ду |
_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није |
као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се |
куда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на |
видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и оду |
на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући |
о жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S |
вамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њ |
у ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражи |
ама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било |
ује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ит |
ара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла |
знојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је |
цама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала |
кога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе |
неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> < |
те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не |
јекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе неде |
<pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдит |
по, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ |
ролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, |
било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх св |
ником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, п |
није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није ч |
ма није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и је |
јку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отиш |
и, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као свак |
кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада |
ији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила прек |
</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће |
да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад т |
сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ |
х очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је |
евима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, |
и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најста |
кво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нем |
игла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за |
ита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови |
а: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир м |
да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана |
ки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, |
браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо |
печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне |
а, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S |
одно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако б |
ала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу.. |
ирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његов |
ме послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао |
е њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је он |
код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> |
апнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њ |
буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју |
се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се |
ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А |
очне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као ув |
ила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред п |
ше би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача |
да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта |
у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њих |
ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</ |
n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће |
се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад |
лач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опе |
агиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се ум |
она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за |
..{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете |
це...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толи |
сетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, |
даји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покој |
не, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што |
још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак |
.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, |
А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било т |
} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси |
...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ ка |
ица ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да так |
ду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И з |
долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав |
е куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа |
а падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се пода |
оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада к |
нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са о |
а и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због |
на с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се. |
ника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гр |
— и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је |
о да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се он |
.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да п |
би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не м |
а живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући |
покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су смат |
нове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, |
ше није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетк |
хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, |
с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада бр |
д.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у варош |
питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет прек |
</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она ј |
мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћ |
рала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, |
што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су |
је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, |
јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа |
кла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата |
ајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни да |
јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила б |
румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и у |
а.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, з |
штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не |
су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{ |
" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, ил |
се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто ви |
им, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, |
азило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они |
е ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и |
ти шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} |
е поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од |
ј — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се |
то се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се т |
е су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што ј |
је саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привиј |
ј је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи н |
љењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од н |
ашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, |
ли оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим |
цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се |
ad>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није |
брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb |
а.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад д |
сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понека |
то се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога |
.{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} |
не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој |
овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — поче |
ио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као |
е.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, соч |
продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{ |
гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, |
било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем |
дила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених |
као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ с |
уштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље |
би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за ког |
се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевај |
мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се м |
ри за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави |
рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} П |
просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала кап |
некад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, |
омиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она |
де да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и о |
ни су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут |
мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од с |
траха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико |
хе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомиња |
тишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради уп |
и, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређ |
од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, |
умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, |
одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито |
ободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што |
је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не пре |
а ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, |
а се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и зас |
таво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, заг |
а само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лиц |
га човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из со |
!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у м |
е њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче ја |
ај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Нави |
јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, |
е увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређе |
је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивал |
н је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чин |
м страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да ч |
сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек |
а.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе |
и што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продуж |
ила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као д |
а разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и сн |
>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страх |
ливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а |
њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима су |
рст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима цр |
браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као млад |
ко ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као н |
се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамиј |
об, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њ |
аки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад |
та побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бо |
иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и |
неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким ред |
до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, |
се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћи |
ојој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би мат |
нако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи |
ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа в |
а још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, |
еће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се |
еца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, |
н неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш |
не да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код му |
ре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситниц |
} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући |
розора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к се |
собито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако м |
собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса о |
ази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="ch |
S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје с |
о: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као њ |
И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, поч |
ој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, пла |
она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око каса |
о вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко с |
иликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, ал |
е несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мор |
n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре |
мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те кас |
угарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим |
напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили |
рса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, разв |
, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> < |
шњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он |
ео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазил |
прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред |
родужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ от |
, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све виш |
рвог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније |
ућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег |
, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с |
ено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнул |
правност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се |
{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мири |
нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко |
.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га ј |
видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменим |
осле годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знал |
, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине под |
допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — си |
рецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="2 |
.{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која |
ћ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због то |
то донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода вин |
недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Ј |
ла се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што |
да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аниц |
еудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа |
то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да с |
.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шве |
ници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, |
ори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „ње |
а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред св |
ни његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лиц |
е оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је |
ло, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад |
<pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p> |
та он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Јед |
неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S |
узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида |
м, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се н |
га дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} К |
аја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне |
, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек |
е сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису |
иња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Љу |
она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се |
као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} |
у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукл |
чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Цр |
живајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и |
} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или |
помињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере |
неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим ви |
е махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Изн |
од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преуда |
ка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница с |
ли, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам н |
и увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једно |
ђе за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала |
еба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупља |
А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, |
трпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо |
мена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, са |
исто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> |
томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница поч |
само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не |
не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И за |
ирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она |
неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче |
од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А |
ћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да о |
да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала коли |
излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију |
и кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуд |
па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже ч |
чне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посе |
к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јо |
ада и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... к |
с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала с |
ме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што м |
о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, о |
улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанс |
ости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо ј |
чао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} |
фром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се |
дмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, |
смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила |
то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није |
наква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, го |
му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, |
не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се в |
ским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и к |
д дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се де |
н, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к |
од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијск |
ку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ос |
акав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се ум |
зила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, сви |
ло што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да |
био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И |
ки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, |
омаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, |
ојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као ос |
за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибр |
је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајућ |
Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за |
Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истин |
ри дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутр |
акала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, |
да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави шт |
} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не ш |
јка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је |
ошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала |
ике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{ |
Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не вид |
а треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, по |
празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила |
окојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да |
својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пре |
плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што |
амо комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију |
сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, |
знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аниц |
ила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, ве |
ше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се |
али, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада сам |
пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсе |
у, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сад |
{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање |
ивот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, пој |
ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре. |
макла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш? |
шке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и |
а види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} |
тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n= |
јку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно бога |
гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Ок |
да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од стра |
није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође уз |
ити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} |
тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутњ |
да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штог |
> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не б |
да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале. |
е деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви |
шта није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} |
е да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> < |
дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису св |
а га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу к |
пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S |
распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} |
упелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као |
се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на ње |
та друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док |
кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача цр |
ате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехо |
<pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да о |
а га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од |
ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јо |
страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватају |
улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као |
то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој |
чинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S |
>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, прод |
брекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, и |
тајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије |
авља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва т |
есту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине |
мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слобо |
ије могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогун |
о би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу |
већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n=" |
а њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> |
амо једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се |
полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, |
дњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мал |
не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и кој |
је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свир |
, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах п |
, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није |
естра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изаш |
И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, доб |
> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је дру |
икла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гл |
мевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице н |
к чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, пла |
и она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима |
д 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, д |
вљају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо ј |
ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз кр |
затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако |
.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „меш |
:id="SRP19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, ка |
о не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, |
, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb |
није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније |
Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници |
нограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да |
S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
а и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да п |
још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврст |
не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада |
четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на |
ом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно? |
е што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала д |
сече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, |
ма, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој до |
ило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она |
њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капиј |
крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, ве |
чем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица по |
раћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се |
и, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им |
е од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже |
бодна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што ј |
ато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплаш |
нама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не |
јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="3 |
та, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју |
ке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто |
ва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела не |
ју мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или |
а ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на он |
а, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, |
.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики |
државају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је |
ећ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Ал |
, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мал |
овима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> |
оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што |
првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после |
ој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре сам |
томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, |
> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, |
е чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га по |
оју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње м |
Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре. |
елог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>На |
ла капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што |
страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још |
је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јо |
прт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисл |
премa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да с |
ало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као ста |
ом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, г |
да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би |
тао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лиц |
, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S |
ба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} |
уди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, |
мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по |
нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши оп |
и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила св |
{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{ |
<p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове же |
гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони исп |
ио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као |
седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек о |
пију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} |
А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да |
ажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој |
име, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види |
уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, |
их она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако л |
е кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трч |
је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, |
ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут по |
запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је |
ахали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, |
осао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и оп |
ила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе |
ро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а |
онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, с |
да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, |
е била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака |
к онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води свој |
дала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је ле |
зила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{ |
ви.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Сре |
или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су је |
ола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</ |
ачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и |
S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, |
гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо з |
е дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећ |
је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S |
уж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гос |
у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, бил |
ше, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога |
ћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, |
ачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је јед |
а живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их |
} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начини |
о тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} |
ела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје |
већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све ја |
нице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, пр |
јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући |
аче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Ниј |
игурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како изл |
ваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </bod |
<p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила с |
...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запе |
/> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зат |
ку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{ |
: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина |
Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита н |
...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао |
“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још |
, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мис |
по свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула |
већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ћ |
је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и ос |
она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} |
кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она |
да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да |
шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да |
већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је |
ла неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и |
њу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се |
рни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није |
> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово |
ла навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, |
ом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} А |
се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се му |
варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и |
ли веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, обр |
га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, упр |
А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, го |
ори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зе |
и све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и к |
ослу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да |
на није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгл |
ожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им т |
метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, труд |
чић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи с |
да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи |
оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио ду |
могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Нег |
А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога |
нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих т |
аже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нис |
ње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући |
е по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... те |
е оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S |
ва јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} |
о капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се б |
питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увил |
белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћ |
на, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, в |
а је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, ч |
ви били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он |
нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да ја |
емој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, кло |
али у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гле |
она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете о |
ђена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која |
кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одла |
д ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заб |
азила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, боје |
њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са остали |
у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чарши |
ића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n= |
а од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону |
.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— |
улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видет |
натим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по кој |
, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила |
а... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и |
обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што к |
а зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још в |
иње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том |
скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту |
Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу сп |
га и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспосл |
ће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она |
на и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвар |
а, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу |
ву, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.< |
њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пре |
сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се н |
е до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, |
{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне с |
да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ип |
био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућан |
аки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глав |
а 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито! |
је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у ку |
јачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча |
сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</ |
матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може |
ГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА |
>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</ |
ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, |
били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, ка |
чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се т |
ечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику |
јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај с |
е падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, |
ле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од |
ли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и о |
ај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега. |
и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дет |
и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од |
лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тог |
а...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом и |
е чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чис |
и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој |
душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би < |
а његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погле |
да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то |
ада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко |
ок је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај п |
зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све |
ка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива |
аји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита |
, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не за |
отом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, |
Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса |
вољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир |
рибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равно |
ледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих |
најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, н |
>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: |
е, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, |
творе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихв |
вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајд |
, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њ |
она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами |
жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на |
да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{ |
S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, б |
ћао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и |
је по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ п |
ојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} |
којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да |
до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је б |
ј је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намешт |
амију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S |
-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда |
; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће изди |
говарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећ |
ужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пр |
сох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње |
е, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, |
иских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на проз |
S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, по |
на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из ча |
ју на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, |
лободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као уве |
е капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно свак |
еда свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Аниц |
спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{ |
опашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи |
може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњим |
Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветров |
чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, |
се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нис |
аху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза |
ећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, |
нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова блед |
ме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и би |
/p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и ка |
т, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врат |
е белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у к |
S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако |
ећ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p |
оговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво ј |
омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице |
је што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, |
чито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео |
како чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, |
два су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна за |
.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом |
м куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је |
нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би |
како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад субо |
увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печ |
а од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела. |
баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен |
од ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, б |
тећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила |
девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њим |
одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бо |
ирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај |
} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди |
.. а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко |
о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је т |
јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} З |
су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Ани |
"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИК |
гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећал |
а кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је ув |
из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, обла |
есту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му пр |
у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза |
ену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, |
1" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део |
никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ |
нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете |
ћи по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као |
онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напос |
ко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословањ |
заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дају |
за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> < |
шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду |
же зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни бра |
о сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се |
сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није с |
а, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не |
рећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или |
</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се з |
то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов |
их жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И з |
већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким |
она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се |
аћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући ока |
вљају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, |
ва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетил |
аручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, |
а,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} О |
те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже |
аким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао ј |
{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљав |
ним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана |
лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румен |
ава око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а |
изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочил |
нала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни |
је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, кој |
они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице |
рса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала |
ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су |
даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће |
шта.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у |
ор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песм |
б, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са |
крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руц |
има и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к с |
давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва |
е сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла |
пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и |
} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из не |
ни, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Коли |
преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се р |
скрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо |
="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им |
у, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно ш |
осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће ти |
ха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање |
у, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} Посл |
више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе |
ајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси ј |
дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго ш |
ју.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{ |
и.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче |
стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да |
ут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и пр |
грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, |
би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} |
јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то шт |
мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, |
ка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, мом |
ића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану |
тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се |
ли су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само с |
p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет боја |
е могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не |
робу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стр |
м, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се шт |
к му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха |
} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а п |
у, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им с |
сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црн |
а сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по њег |
и тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, |
че он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла |
потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, м |
на сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У |
уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта |
и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера |
укла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није |
м лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гле |
рала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпел |
{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, |
дби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела |
плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, муж |
Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, са |
, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на |
је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме |
Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} Пос |
већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да ј |
ићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђ |
пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као д |
празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњи |
у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да оде |
И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, теш |
све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је простран |
ко с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет |
, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} |
ечен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чис |
нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне посло |
Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде |
н га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{ |
уго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и |
пет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођ |
.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не мог |
азио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не |
не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, |
што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све рав |
твом, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а |
није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису |
ак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било |
силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и поту |
о живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ посло |
венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као бран |
и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај ј |
е више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, |
газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; |
мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња умор |
ледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове кућ |
о кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све |
као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="2 |
се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређ |
ећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха |
их жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико б |
ио је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и о |
а у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела |
сана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у ко |
у.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уре |
рех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било |
дмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После о |
ако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком вод |
чић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобо |
ло за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има к |
а. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но с |
ао увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то у |
пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да |
гне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Г |
авао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, |
те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и |
осле опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино |
ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И |
пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, |
то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и |
терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад |
ћи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је |
Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, тур |
чене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо оп |
да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли |
а.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и |
као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије |
ако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник о |
евносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо |
, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кућ |
почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора |
и тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то свој |
и, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кв |
ну бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по ку |
{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа ј |
еже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и прол |
би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, ка |
азгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је |
е било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она |
о.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да глед |
ј који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — |
о ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је |
ихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнул |
заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околни |
уша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се |
себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и заје |
} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у |
овога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а |
е чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, п |
ла и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако про |
зраз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио |
и, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав |
било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, с |
ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прош |
већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне |
ље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, а |
не, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за |
е, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плач |
носа у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач |
крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто |
г њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, |
ао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећају |
.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, наме |
, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посе |
себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера |
них суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћи |
но што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако и |
лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на |
ла је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капиј |
да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Сам |
то њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотри |
Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а н |
код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да о |
аће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно |
од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} |
.</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена ск |
еле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> < |
о му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га пос |
Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Н |
устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и |
зи, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и бр |
потицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она |
{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:< |
кову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, са |
чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а н |
ете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, заб |
да не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој к |
р ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
о што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода |
пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а не |
а онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ то |
ам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи би |
д бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се д |
сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изне |
м гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два д |
е <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај |
забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, |
Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним |
е из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} |
е, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набре |
рајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним |
ој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до г |
да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кр |
да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полу |
веће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не при |
ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, |
би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне до |
по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb |
а оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу |
А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нем |
о, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остав |
ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да |
S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си? |
а што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освести |
за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се ис |
а нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, кв |
жу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грд |
како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, |
ју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јо |
оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчи |
на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и |
још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Ал |
ли би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" / |
су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и узд |
S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око б |
га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, у |
ћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да |
ј срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оста |
марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је: |
ту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињу |
браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што |
га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра |
лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак о |
и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да н |
њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, |
ица је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипа |
у нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кр |
на душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада б |
после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка |
дарали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било п |
У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p |
кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна |
S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А ова |
огао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, к |
према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да с |
Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крад |
оћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуш |
, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу |
, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, из |
шта више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, нап |
хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујн |
да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да ц |
у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој т |
ала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у |
но је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опе |
ији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника дола |
об.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек |
де <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, н |
та ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде как |
свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А |
изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Це |
што друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више |
дужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} П |
она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући |
иоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију |
а вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда |
би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да пр |
а, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А о |
и тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, зва |
врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се уд |
глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би |
до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, |
овима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би |
ке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дет |
није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ |
прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре осв |
кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу |
у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натрес |
да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач. |
S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали |
шна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долази |
неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да |
p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов про |
саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она |
А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепооч |
она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, |
.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је шт |
, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, |
м последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са син |
би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одг |
ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана |
еце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опе |
на би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би |
ла равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би |
тали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нис |
о сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Б |
ме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А |
е после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му н |
улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази пор |
ћа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидо |
дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — |
спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нест |
пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај пос |
да би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и ч |
да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А |
.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и п |
о понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она ил |
срећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора до |
ице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим дру |
себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“ |
а — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, по |
га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од |
ио јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала |
ала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, рас |
, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њ |
а хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да |
ви ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да так |
а.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца |
вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, |
сле отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ра |
ме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као |
е грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на |
ноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бо |
најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући |
је спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бе |
е десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек т |
само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је ни |
p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете |
рахом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека |
оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек |
аћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напреч |
етање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} |
е му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гр |
а, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знал |
га човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да |
ру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим муш |
S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механ |
и, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, па |
богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху |
је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код њ |
шта од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истин |
два држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, |
ула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али с |
она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао |
двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у с |
мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ.. |
се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, |
пијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с врево |
" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је ле |
<p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се пом |
исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена |
иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње |
друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цре |
екад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или кој |
/> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би |
летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час |
ма...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије свој |
аборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} |
уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затре |
S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу |
сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпу |
скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци кра |
гушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада |
ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави. |
... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном к |
белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више |
о су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је д |
се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „ло |
из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не |
да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, |
реди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{ |
није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не см |
{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће се |
зује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича м |
иђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била ми |
а гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што |
ог страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он о |
гога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као |
ђе, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се |
{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судов |
нио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан. |
, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био |
ра, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а |
и у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Би |
ли.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и д |
се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој |
и ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А |
виси, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, |
шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље рад |
нини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирн |
тетом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго |
по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Ча |
викла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, |
ј се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њ |
те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и да |
pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, проду |
ао да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљ |
под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо |
ада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да т |
њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била |
а извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, |
, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, |
сећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисл |
ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да ус |
о дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да |
обе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S |
{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако |
.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло о |
д више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и |
.{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} |
далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, св |
им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује |
ући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и т |
не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, |
ћ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, н |
падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак |
који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био з |
ући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој |
а, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање. |
чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пу |
Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући как |
, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да |
а у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко дола |
ио отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост се |
ли постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад ј |
сто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што |
било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопча |
то осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И |
дом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледај |
дица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији |
сох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>И |
и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило |
новат.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао |
ака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој н |
ан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, |
куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ |
а је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би п |
своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер н |
ћа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уре |
, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који с |
не судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђ |
рну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Сна |
не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у |
> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница у |
, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицал |
оји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд |
жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим же |
Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се у |
ј се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља |
аиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајућ |
што радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу |
задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошч |
д слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да |
који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболо |
ну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако |
агрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је г |
капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, |
да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S |
застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају |
ић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је |
естила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жен |
у је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> < |
жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синов |
танца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једн |
, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</ |
. прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, |
у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о |
ме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби |
, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто не |
.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до праг |
узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— О |
чајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на |
тају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јо |
ди ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао |
ући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку јед |
ји, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, |
чини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два вино |
то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је |
А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И |
то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо |
" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се |
брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако про |
види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим д |
тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу |
ли јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као св |
е није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је |
било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Ј |
кине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} П |
икуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је т |
амније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мал |
ом је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило |
некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино |
зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом пос |
.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, |
дужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивај |
“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је б |
али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису б |
е почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као мол |
Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис но |
ирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, |
да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је |
а:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не |
којник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити |
и, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он |
еспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она |
бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почн |
кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји с |
} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, |
њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гл |
Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао |
дао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са св |
кала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, |
S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао |
ајмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је д |
е га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено з |
— или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> |
к кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици |
p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Ра |
ке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, посл |
а угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта |
наш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било теш |
он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} З |
ла.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуб |
ен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан |
о, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Сам |
што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га |
молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њ |
једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казу |
ље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суб |
оравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се т |
се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „у |
али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" |
како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је |
рочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више п |
пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — |
ике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, |
ли и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, о |
а га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па т |
, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући. |
S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој к |
се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио |
ла и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста |
загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито.. |
n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, |
ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је к |
, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа |
и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом у |
Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће дет |
че жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, ра |
јећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа) |
само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а н |
атреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, в |
ио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражи |
како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустав |
леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим |
отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} |
ио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му ј |
већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу њег |
ла, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је |
вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пу |
јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се в |
аво, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p |
о они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува |
са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог брија |
мо једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} |
53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с |
тео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или |
илом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас м |
наду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем |
милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А д |
нице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стај |
зменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле. |
робудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замрш |
ају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} В |
.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком |
о је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би |
јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, |
V.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb |
укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зат |
и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слоб |
рат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег |
.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога и |
ли је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћ |
, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јо |
, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је |
почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла |
ао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело друг |
ој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, с |
с <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од стр |
јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па |
ило, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, |
апева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га |
им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе |
азговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, |
о по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хо |
ирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно |
а јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалу |
но што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина н |
А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад за |
тово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више |
а иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што о |
несена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. |
су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је |
тала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ в |
ађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж |
{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда |
, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва |
о.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раст |
.. она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било |
</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сест |
понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, в |
и није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа н |
.</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> < |
би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је в |
најка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> |
споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех |
шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој до |
ису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још |
ом, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледају |
n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, п |
ац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од сти |
ему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио |
нутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би зат |
еда како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад с |
враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући |
ало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он |
се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је к |
стали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да сед |
ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не по |
е више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици |
вањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као прем |
играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и |
} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако |
са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, |
вега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јо |
ла.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што |
> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов |
га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — |
куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке |
као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова |
об, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дет |
ушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва |
бучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просја |
пет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су |
орасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрн |
на, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је |
тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, |
Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из д |
мо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништ |
ика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, |
е, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло о |
њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као |
глодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници |
и јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унес |
ваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...< |
сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила доди |
учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а нај |
еколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом прола |
кву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке ње |
ела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из маха |
але њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са ост |
ође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се на |
уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чист |
зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети из |
уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах |
, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида саги |
ј кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отво |
отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тад |
ре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи |
акше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И зане |
што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза в |
штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p |
се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца |
.{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у ње |
да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко! |
ори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа |
а је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пр |
атери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође |
јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стој |
ом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" / |
не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Ан |
излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој |
“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео |
ико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти |
, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, ули |
а, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме |
о онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао д |
тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па з |
скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојаз |
ним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башт |
ма у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у ча |
И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Неде |
е стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њи |
ћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? трг |
бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се з |
ра жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.< |
ли, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она |
шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо л |
дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, |
надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} |
и.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> |
е да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу д |
ази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и поми |
дну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сва |
о се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђав |
инчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb |
ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас < |
спред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истин |
премајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време пок |
би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао. |
шли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и |
о је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је дол |
сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је пре |
аха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n= |
само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су |
узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачи |
не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да |
ом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се |
та је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, с |
ило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се п |
ом и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово пре |
је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се. |
сладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младо |
мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зн |
, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А |
кла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је зами |
ити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И |
, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, |
ред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је о |
а му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разб |
верца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је сел |
енови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, |
није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она |
p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је п |
и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојни |
љуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га ни |
ћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="5 |
иковали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <p |
а чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапн |
ерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и га |
и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p |
ни или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смер |
а његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> |
дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том поче |
чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али д |
е.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође |
а гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно |
покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је |
S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни р |
дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ћ |
, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како |
, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није би |
воје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући д |
“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било ј |
ете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље |
радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да |
н просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тог |
ва, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као |
тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако н |
и, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, с |
како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буд |
е воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол пр |
ило, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође суб |
било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, |
је да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, |
ше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све т |
у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против |
бог тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави |
I.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењ |
аја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је он |
ивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага |
отови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта д |
полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{ |
S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} С |
„мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, |
одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих же |
није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на свом |
како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да |
де се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста |
И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и |
су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође |
ња виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим о |
нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} |
ачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га |
сно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: св |
ајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемири |
сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцал |
не, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од стр |
аге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одгово |
о богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да с |
да, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... |
не, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи |
а.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се |
од гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пад |
очела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и |
аче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је.. |
е је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ни |
један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{ |
да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер |
се за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сам |
и није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је |
ше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као |
шна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој ма |
целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспал |
гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и канди |
ећ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били |
пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст |
и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и |
неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" / |
аби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право |
, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређ |
ио је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још з |
први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сн |
истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала |
еносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А |
, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међу |
а.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихо |
суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој н |
ећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на |
ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се саг |
ве су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, |
у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлиј |
е почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да |
А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И |
а, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад |
ло што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, при |
та га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи ш |
ва. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb |
то не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав |
е он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила |
кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од њ |
ажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од |
ете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као |
себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волел |
седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништ |
узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, |
обро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и би |
е је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет ка |
ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би |
пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћиј |
, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио |
увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} |
гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном ру |
јући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мај |
је трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући |
е, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њег |
и удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{ |
и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака |
да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, н |
ла капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! |
етко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана. |
је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, вид |
шином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чар |
са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од |
а.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипа |
аљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нан |
да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћа |
њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчић |
да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почн |
има за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије ч |
и већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес |
суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао |
због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> |
и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као |
у употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто |
бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста |
јку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних о |
брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, ј |
да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима бри |
су у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, |
И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборавља |
инчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје |
е, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим |
о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, к |
јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, А |
и их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, с |
љи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, |
оди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да |
сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је |
ве унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, п |
матрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, у |
у. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} |
ме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше |
јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини |
ла.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да ле |
S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећа |
према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нек |
Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идућ |
дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комш |
ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на пл |
и дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} |
? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нан |
е отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још |
ишта! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, там |
иш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо |
о да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Ми |
ћанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмев |
зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти |
за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто из |
у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, |
му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се из |
и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из |
више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у ко |
да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Ал |
како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он ид |
било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његови |
ти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она |
ла, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и |
лака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао. |
ју.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да |
целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} |
оши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> ј |
рисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У то |
д њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом |
ље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, ј |
ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.. |
да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, |
до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића |
и се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" |
но, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брз |
нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега з |
ој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурају |
кање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мис |
освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, |
тају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p |
нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на пр |
боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, |
се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни изла |
ика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод |
да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојник |
и, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, ц |
пећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње |
је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња к |
{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој |
у строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што с |
цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима з |
из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} |
а бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Ча |
има уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, з |
ад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога |
оћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, бог |
хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори |
што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <p |
смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се |
јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им с |
е издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, о |
а ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И |
о би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на муж |
о учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два в |
себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се о |
мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази |
пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: |
оде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бр |
ђашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, |
pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудил |
д страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длан |
јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био |
да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне |
х, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, у |
ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и си |
очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, у |
ма Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комши |
н скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, поко |
.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- |
је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ коли |
, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па он |
је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је |
катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, ј |
и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жен |
трахујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледал |
браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту |
би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала д |
велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад |
а синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она |
ао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, н |
личици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га м |
о да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поје |
х мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више с |
о, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њ |
ир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дет |
ирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да |
олико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, и |
е криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је |
јник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу |
до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијен |
9" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како ј |
је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хте |
редњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледал |
а чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји |
ла.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући |
му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу н |
, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли има |
не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропаш |
{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући |
ко је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, воле |
же.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само о |
почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види д |
<p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то пр |
S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали с |
S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само с |
ути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он |
ош више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његов |
нда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су н |
аје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита |
ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, н |
јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гро |
ики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И те |
тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> |
/> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да |
се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам ње |
могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</ |
{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n |
ана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. ш |
којникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменул |
женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, стра |
мање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, не |
реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би пр |
леда: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово ис |
иле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана |
и уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном ре |
, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе |
своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И |
им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не пит |
ена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојен |
ница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојник |
то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери ка |
ећ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отвор |
зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даљ |
ошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хо |
а је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго |
хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућа |
, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажн |
.. „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештав |
ће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комш |
емиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није уз |
е:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, о |
е сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, |
ви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је |
жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готов |
рживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она |
м.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А |
тру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих |
е, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били |
зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много |
је смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S |
.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је с |
шта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, и |
на.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему |
преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је зна |
н се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још |
лач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, |
љака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет |
ећ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког |
два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка ј |
ео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто |
ахујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже њ |
хово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{ |
ако оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али |
е били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, |
а се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је |
јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се |
ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују |
и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показуј |
деле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TE |
ци, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и њег |
ред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, |
— не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што |
и, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, нам |
рци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђен |
и се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи т |
иди да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна ј |
е из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и |
ха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и |
исто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, на |
ње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грд |
сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће шт |
слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и свак |
<p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n=" |
ије био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа |
а свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати |
S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни ка |
Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, |
је је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на |
ено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ни |
кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али се |
почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазил |
ко у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајућ |
ица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста |
и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а |
ирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као |
да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од |
да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нан |
отврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} |
од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреј |
мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дет |
еудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло вре |
снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опр |
кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, |
а.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пр |
удаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће |
S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо све |
мрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад с |
.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци |
тају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже |
уте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хо |
ила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет о |
6" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиро |
икама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме ни |
иње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, |
зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питај |
а је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} |
, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шт |
на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, |
а.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко |
ела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију стран |
ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зат |
авала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весељ |
као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела м |
е тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, |
А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, све |
штај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p> |
ило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је о |
и.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, |
ах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као |
е или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре о |
S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, н |
а су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> уг |
њом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена м |
није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је |
.. жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре |
своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет |
Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да |
би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред |
се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често д |
кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног |
ре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може |
овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, би |
е и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само з |
жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било |
више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обе |
бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су |
ато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купуј |
та, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би у |
и.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка |
е они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>На |
, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда |
сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у |
куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </d |
д мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да |
оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мај |
ађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називају |
заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, д |
ни, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да б |
тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и п |
све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави |
ћа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полиц |
жу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И |
ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста |
покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још |
и, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто пла |
Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а |
} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву |
коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, к |
је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем одел |
ила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко |
} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој |
о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је дол |
с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој с |
кад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато |
на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је |
, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу |
то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, |
ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи г |
лом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да |
нуо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, |
Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S |
а јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Ин |
шне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да н |
овора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су р |
збацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, п |
е допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће |
b n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала |
е.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с |
ојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди |
> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с |
у!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи с |
он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ |
или.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да изл |
о да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Св |
њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ни |
ошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверц |
ју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да |
зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, бе |
, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су с |
долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је д |
28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Ан |
} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га |
весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} |
бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је о |
јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, |
анесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нар |
Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хт |
вала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко |
е радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она |
зи, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је мо |
на), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у |
S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да оста |
а плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи о |
готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, |
мо јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p> |
едам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио |
ој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p> |
срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта св |
леда, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове см |
азвила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у кра |
екла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А |
окојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то зн |
д куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сам |
е њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од сви |
, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, к |
иди свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? пита |
заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заи |
И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то |
помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ ж |
не... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да |
ма, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Боја |
е од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Је |
а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зн |
игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе |
не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и |
да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би шт |
тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па ка |
авља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друг |
"59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, по |
ци, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљен |
по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Ри |
>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сам |
ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пеш |
преми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако ис |
а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада |
тав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па |
прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} |
Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изи |
Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе м |
ек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке |
од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се к |
ле, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гле |
ив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као мил |
о, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све ве |
ена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад |
кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још |
ко се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је |
ерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док м |
дино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сест |
pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— |
} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако о |
} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете ниј |
сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи баш |
у, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види. |
ао отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је ле |
и и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу |
/p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од |
ји, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплака |
решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} |
ет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад с |
апита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћ |
за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино |
је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудил |
то је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само с |
и, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала |
лазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{ |
лед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са |
а излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div typ |
е досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, наз |
ружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, |
већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским жена |
више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њ |
ће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа ниј |
била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса. |
Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе не |
асла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, б |
у.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешк |
раће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили. |
то, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој |
а од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чул |
ћу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стреп |
а, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи ш |
су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, по |
А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освај |
</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, |
ла око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дир |
жевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{ |
.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,< |
у о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови п |
се, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} |
махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчал |
како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и посл |
намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} С |
те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} |
ити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога с |
ираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетк |
глед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, |
оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само |
је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица ника |
ратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чист |
ој, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је бил |
ло, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас |
премно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} |
ива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што г |
/p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на |
</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале б |
pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек о |
ио истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је |
ди по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко так |
њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила с |
ео куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је ис |
вој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење |
огађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, иму |
ога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му зати |
је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{ |
венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била |
ала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка |
ја је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она п |
којникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, у |
а и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће би |
гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{ |
укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он |
озорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије |
чак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, |
еосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад |
аћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као оста |
туда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певуше |
у разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она |
м, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава |
руги неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакал |
гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је б |
вила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скуп |
Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} |
а нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне сно |
. јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шт |
у ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се се |
е, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствар |
држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, зат |
ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то н |
не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А о |
носи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на ње |
..{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али |
сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ |
гог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не зап |
оли, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна |
ишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од неког |
уло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана с |
, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ ј |
} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; |
она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, п |
е осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши |
сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, |
оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није |
и изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још |
<p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слу |
ућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са ж |
вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође |
рц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове |
ој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане д |
p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да ј |
а гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређен |
ој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брат |
кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек |
уда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А |
} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да в |
} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен с |
тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} |
} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајк |
синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим осл |
ј се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави д |
, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, ма |
рије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила |
за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> |
згледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морал |
почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је ост |
е од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док |
ив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, < |
сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молил |
а то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва |
{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства |
ој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за |
и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, диж |
ткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса игра |
ре, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушн |
очито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, |
е капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћај |
ера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да |
ор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољ |
ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на |
ако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, ка |
видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, |
руги из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе г |
ад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али усле |
м грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{ |
модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах. |
што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, ј |
..{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S |
ди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од |
ано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило |
ј, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула |
ојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- |
осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S |
ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита заш |
ку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за к |
то је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отрес |
е с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, |
па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да |
и покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, ш |
они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да |
је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} |
је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} И |
већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била њ |
еда, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када поч |
Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, ве |
ислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они тр |
трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бун |
да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом з |
не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ит |
е, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} |
он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, м |
је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — неп |
ледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била ње |
и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито же |
то су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он т |
кови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, |
су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није би |
његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребља |
ошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, т |
а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађ |
као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, |
S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како |
ек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је остави |
/p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и |
ило, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} На |
.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Ани |
чат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од њ |
м, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онак |
е говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још |
већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, тр |
је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвам |
дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као усп |
евањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће |
почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и леп |
/> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто он |
урно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад б |
се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> |
мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништ |
е би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су с |
штовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је глав |
ка, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, |
елику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — |
тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, испра |
је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница б |
о био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за |
е пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друг |
себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и к |
сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, |
за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи |
ца његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све т |
та, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од |
пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хва |
це и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} |
е од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p |
би у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже сам |
он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кук |
и капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника |
е?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, |
е знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно |
ли дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не |
осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само |
ужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да ти |
ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софро |
оћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој |
ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, |
аве, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што ј |
, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање |
је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла |
је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му |
ора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад о |
јој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{ |
.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а ка |
а.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у |
о је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" / |
а и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је та |
„ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, |
ји, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно |
ишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти |
у свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у ма |
{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у ц |
и у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражали |
40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, поче |
к осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — |
мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, |
т.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и |
то год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко |
е да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Ча |
.{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, |
не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер с |
и у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу з |
ао у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ни |
страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако |
која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S |
{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се |
собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с |
он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и о |
у богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и за |
е и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она |
.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, ч |
Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за бр |
плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је з |
по одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни |
а ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли.. |
ака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, |
су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла |
уде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале |
жна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, х |
Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25 |
њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега к |
сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет |
плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, зна |
е јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће |
да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јак |
/> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они ти |
го у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да |
е, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, |
Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више |
ако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и да |
ке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с ти |
дали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, |
јим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као б |
Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гле |
, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, |
други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у |
S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p |
Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу довод |
увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им к |
која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале |
доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два с |
свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, |
годно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, |
а и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу |
излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко |
ла му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме |
ових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је п |
страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су |
зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се |
рак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, |
рно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да |
сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису мо |
на пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се он |
соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла |
даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога |
е та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у ве |
огледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео |
ј кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило |
ли, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дете |
ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене |
а ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је |
руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида |
а њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето |
у.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде |
<p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, не |
ово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, |
да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с д |
д ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом |
аћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увред |
ј је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на кап |
год знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Ча |
нахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш |
а за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се |
нину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, а |
.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи |
де, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе |
је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису д |
она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је м |
} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од |
те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А |
ном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво |
ло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је |
за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је о |
морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је |
да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слобод |
p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пи |
{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сут |
ри као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, ш |
долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице |
нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она ниј |
е ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво п |
ћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb |
улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усам |
<pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби |
ње дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибран |
није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, |
телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Кл |
амо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, на |
су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их к |
.{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу |
{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципе |
Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је |
овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, в |
се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на |
, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и |
о... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</ |
евером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која |
сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно |
ка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... т |
. — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуш |
, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} |
диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење |
ање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, го |
у страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела ника |
- зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, т |
, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога |
е о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад |
А</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n= |
S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се т |
и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би то |
се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у |
вљала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Ан |
кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим при |
ницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала |
мах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није |
њење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја. |
е минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла |
>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи |
погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу уз |
ву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, |
нај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односил |
и за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, реч |
ница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све |
ко од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да |
а.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуд |
е, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек зна |
, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{ |
атио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, |
ој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да жи |
ћи или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искић |
нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући |
Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, го |
/> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа о |
д ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, |
амо што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испра |
е била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затв |
вана.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго |
, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато в |
ла, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану |
је и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— |
свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхта |
еба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S |
.{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, п |
јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја п |
жу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} |
онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач |
ела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, ди |
бигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутр |
им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни |
им њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој |
би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, з |
епо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирил |
тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни п |
е, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће |
и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су |
да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да |
к на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су |
S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје |
пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе от |
ој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпо |
више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се би |
њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одел |
отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се шт |
у јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} З |
свађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} |
Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} |
заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вра |
идова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вија |
, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни по |
ет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друг |
је су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж ј |
ј је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а |
окојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто с |
ницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала |
и, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А |
реба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, п |
асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене |
ој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева |
т изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем посл |
ва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, |
зео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да |
} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која с |
и к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на |
ој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како |
ега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах |
није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту |
њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије пр |
у, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало зв |
а готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешт |
а за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не |
тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, п |
е, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцован |
изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна |
мах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на |
се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да жив |
јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетк |
и? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично у |
дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту |
{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n= |
"60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта рад |
прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио в |
и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као к |
му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је |
ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где |
, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице |
да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као |
јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смел |
одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем к |
епо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни |
.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо |
и се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве но |
ш пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети |
није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледај |
јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборав |
есвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би н |
намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комши |
{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу до |
е, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Ма |
срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, |
/p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, |
поочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу |
њаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неуго |
ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, |
о крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „разв |
е?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу |
ело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, ру |
плакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским г |
од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њег |
ула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се гов |
шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога шт |
Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је оп |
случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заис |
то они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога |
е види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, к |
је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с |
и оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека дру |
оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, шт |
седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> < |
а, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:< |
те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, |
чи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још |
опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живо |
{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим с |
у се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код к |
, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући |
једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбин |
ла да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако |
а, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је т |
ед очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, по |
њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој.. |
ве ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити ј |
{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћил |
ће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и |
сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина |
одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И исп |
ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка шт |
бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чис |
оји су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није |
ици и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „ле |
58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они |
г изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је мо |
ра почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је |
дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила |
> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ н |
рцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чу |
репи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође |
може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва д |
неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашн |
да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те |
, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Он |
д ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато |
ном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, м |
да синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даљ |
ако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека |
a, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чу |
угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, прибли |
узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Д |
авајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, чет |
је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли |
да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и |
, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући |
"18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Мити |
тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} |
ала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16 |
ув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, мо |
е било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} |
о да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, |
<pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој с |
ш и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и |
аборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} А |
плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, пон |
ека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предус |
њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присус |
та вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим |
и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, оста |
гледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неко |
наке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговара |
хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да А |
да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела. |
боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога |
и она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да от |
од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за св |
за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око њ |
<p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је |
е што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, л |
ња товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> |
сао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежањ |
в је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{ |
ло по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, у |
тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер ув |
тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, гр |
им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то св |
тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако |
о јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој к |
им те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{ |
рају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше |
е смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из |
о окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва н |
удева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су |
ве буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих |
ито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћ |
отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, сло |
ти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, |
што од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дуб |
Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не рад |
а се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свећ |
ало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за с |
Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готов |
махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, |
вирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скам |
е... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као д |
ћу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој |
навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, |
же са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они |
љанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мит |
атим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни.. |
че, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и н |
они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на п |
да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете |
а, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је пр |
синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу. |
дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не |
/> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се |
јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} |
S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад |
и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да рас |
ти пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, бра |
врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, |
аче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Ани |
се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{ |
.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у св |
да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и он |
то, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она о |
раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што |
е ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја с |
ејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, ка |
абајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у |
...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n=" |
мислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је |
> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наи |
име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није |
целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да де |
рахопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било ј |
видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не др |
у доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је |
Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, |
ојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљ |
да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздиса |
за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина пр |
ик.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчат |
је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада |
егови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак |
бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у с |
ано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, там |
мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задово |
е претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празни |
ицу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао не |
ах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, |
хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је гов |
аш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако |
ајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Та |
ечили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све т |
кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо |
ава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке ба |
почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шушт |
робуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда |
плакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажар |
а јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није ч |
е се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако с |
покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> < |
те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње веч |
у, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе |
: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо |
летку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би |
, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капи |
, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо. |
Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуб |
више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових |
домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, с |
спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, |
Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало б |
много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву |
трепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повук |
авикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад |
и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из к |
ад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као |
} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане |
е и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, |
е што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то з |
о се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издвај |
то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изг |
наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гор |
је шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела |
празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљев |
ћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је ум |
} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија ј |
ет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, а |
е више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими заг |
S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{ |
ала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали доб |
а запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p |
ва деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у то |
и који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад |
ва тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што |
И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и д |
Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и о |
</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p |
Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> разви |
о „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да |
ом већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово |
аха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, А |
је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају. |
S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада |
братим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p |
икова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је |
мињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S |
и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошн |
сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која к |
латком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одуда |
ије био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, д |
у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она |
и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бо |
био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се вра |
беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је св |
бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгле |
ага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа м |
траха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да пл |
“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, |
раже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби г |
таве њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче |
е тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога чов |
олико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу |
кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је п |
ру пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, з |
вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински |
и, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више он |
<p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па |
е жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућ |
ли коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у до |
на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да |
стави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на к |
е.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за с |
шика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, дон |
а их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћ |
о мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, |
олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена |
1" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се та |
је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и пола |
ила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да |
репи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој зало |
кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, боје |
ало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су |
као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу |
у ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да |
јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мр |
тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она |
ди шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али |
е, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и |
ј прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапуре |
</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој ју |
шке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош |
јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши |
механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала |
ма, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па ј |
јали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка г |
ек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала |
дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, к |
ој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сес |
одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим |
} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опрош |
рак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док ни |
водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с г |
умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, бу |
ештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до |
тавила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа |
Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато ниј |
ара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И |
овори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, гре |
век могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад криш |
чне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, с |
ед Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постој |
рати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, |
, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије |
id="SRP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Н |
— Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочит |
исоким зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, ост |
а и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, |
в; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом ње |
ла.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо |
они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане |
, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради њ |
пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да |
то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И |
е уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{ |
то су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на |
<p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дв |
ошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква |
запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави |
дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запржив |
е курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на |
ије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она |
ад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сма |
ла његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбин |
како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што |
н као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S |
обу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код |
ење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не за |
му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као |
од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у с |
Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Ср |
јиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... |
и он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који с |
мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не |
по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од |
носи се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> |
Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гу |
од њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и |
седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Го |
по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и |
ти, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости |
, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> < |
плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би |
ао да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А на |
азвише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да |
и на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи |
да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да |
мах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жен |
ћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде |
а, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо |
ете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она з |
се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито |
би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, |
купљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о то |
p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута |
пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мај |
д: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног пр |
ара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћ |
<p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто |
ју Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скуп |
се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лу |
, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— |
римети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако |
, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није с |
д иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га |
ори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је ос |
ју јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила с |
, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као |
јку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка |
ва и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком |
се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих не |
агиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> < |
а као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито д |
га рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и |
хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, |
ка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна |
рала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи |
реме покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ шт |
ање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете |
задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље т |
Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, бр |
се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га зауст |
и се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њ |
оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа к |
? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца |
ка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лам |
е калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лиц |
огла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио |
, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ог |
о траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре слу |
и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискај |
ра, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао |
е.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није |
а је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није би |
, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да |
онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она |
ак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за |
сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" |
ном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у ком |
, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештен |
Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она ни |
ао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао |
н разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, по |
да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{ |
чићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине |
ек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни брков |
небивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које има |
ајвише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, |
бро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмица |
истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће баш |
а вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или ника |
приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из ча |
д се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет |
ла:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину |
е ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био заглед |
лажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово он |
чисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дуга |
чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то ј |
ло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се о |
о друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} |
м би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође |
во отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! п |
ма и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— А |
шко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да бу |
и другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијс |
се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голи |
p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајк |
дајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, и |
њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, ник |
ед њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше п |
евојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом тра |
ила на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у сел |
ва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њем |
а освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> |
рукчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А св |
ад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за соф |
јвише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, |
тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} |
хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата |
што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да |
браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb |
чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне |
је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, п |
се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за |
<p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, |
дбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пр |
та нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се о |
и нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали |
у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у |
девицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрча |
ици учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с |
је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{ |
ће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> |
наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мир |
обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни б |
кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали |
д њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота |
амо њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну |
та не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада |
дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма |
репећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И |
уче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским |
њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, |
задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба |
ла од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад |
је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, |
p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће |
, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{ |
азда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа |
ад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? |
о не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да |
ој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена |
тида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S |
ке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одудара |
иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да бу |
ој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S |
ужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и |
д, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, |
{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита... |
а срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро... |
плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли ј |
отово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сам |
да би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због |
кана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гроб |
а, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, н |
еди, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мо |
рећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} |
} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, |
<p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, ка |
и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће |
, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за |
и јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p |
њући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка о |
и јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p> |
на је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цел |
{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, |
она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Ис |
n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не мо |
луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цви |
ицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, |
несе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она с |
<p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, ве |
... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли |
здвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледа |
ити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. д |
о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мај |
и их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Уш |
ћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не изл |
ика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се |
му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али ра |
већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кр |
ћ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог |
ом свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна |
не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на |
врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она се |
..{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и |
ла.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И та |
овцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, |
на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно |
већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити о |
село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често п |
, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту |
рен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта вел |
ћала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочит |
ој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само јед |
оре, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} З |
за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, ко |
не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и поч |
дворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> |
пије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи г |
она...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је оби |
га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му |
било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, |
ла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се |
в дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, гл |
азују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се о |
/p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан |
дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, |
растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, |
његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плач |
пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, |
ека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да др |
да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Ит |
ла код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово |
е била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, по |
њег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нем |
ље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, |
света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она о |
е што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; |
јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, |
е она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је беже |
мо сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја |
ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пр |
, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је |
као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног колич |
едало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, |
ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како по |
ика, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb |
ада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, |
зо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још |
би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад |
су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једна |
смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, |
најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата га |
јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, ст |
толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као |
то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди поко |
Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се |
.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тим |
ва? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ |
ло да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, од |
Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{ |
вају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је? |
нала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било м |
Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужава |
<p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, н |
лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а |
, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак |
ћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође ј |
увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и ра |
м, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да ј |
не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда |
.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је би |
ти јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, з |
И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да |
натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама |
реудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље |
ан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а д |
ије жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покој |
засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали |
ље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нар |
држава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучен |
да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће |
ћа, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} |
чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој у |
чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгур |
учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би |
јком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и догов |
ло, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И |
и оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Нав |
та. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји |
вукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали |
навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не |
>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види |
би негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, уз |
на, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргл |
слу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било он |
оју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима гост |
тало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће |
да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При |
ишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна |
, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; ј |
тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио но |
њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није |
о их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! |
ош мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било |
оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случа |
у за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се |
како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица чове |
учајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста |
" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино. |
="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то |
} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, и |
и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала ј |
кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мат |
на, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022 |
да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре н |
ква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да с |
неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране |
а да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толик |
ш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребац |
осле вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и о |
њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак н |
ећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.< |
да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дак |
ошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако криј |
да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освест |
ипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p |
са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи |
м не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, в |
може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и ж |
ираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оста |
} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се о |
есне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> |
, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их д |
огод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седел |
, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури |
и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила |
кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" |
а мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију |
јни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма д |
да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете |
о, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лиц |
, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, |
удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, ни |
ће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p> |
за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се о |
носи у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} |
задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако |
е смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У то |
ише њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И |
јама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, |
се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао < |
и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или уд |
на од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати |
а зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
вуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је |
евођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да |
чено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нар |
а да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим |
као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, к |
та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> |
, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И |
жно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нароч |
длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39 |
лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— |
е још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ |
мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> |
е, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб |
не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дет |
ека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— |
широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања |
она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљ |
добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, с |
{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце ст |
ем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се вра |
.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слоб |
да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} |
у били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан |
осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После |
ела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S |
је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће |
творио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као |
мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте |
ок то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у св |
је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S |
сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, |
о наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се т |
ема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, н |
о оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, |
све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж |
код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем |
.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести |
исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да |
уби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне |
..{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је на |
тово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што |
е воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да п |
дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Ис |
као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и |
ни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дош |
Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“ |
плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћиц |
А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, |
и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, |
ла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај м |
ојури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до њ |
кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни ну |
амо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на |
н је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> |
од бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што |
, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе |
ој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка. |
} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, ниј |
сте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као с |
м, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и |
ао милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука н |
; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађај |
оље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она |
нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији |
стављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка |
еј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се |
те; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истин |
обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај |
, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грд |
адују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцањ |
а има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет с |
а, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут |
може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немо |
пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синч |
Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају пр |
е повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је б |
мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" |
јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p> |
ом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па |
</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда |
није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то н |
о, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Н |
ма које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујућ |
ла.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оску |
сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што |
окушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакал |
ила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница про |
да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и ј |
рале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опе |
по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навла |
шено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отре |
ка накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и |
јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згр |
да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гро |
ају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само |
први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им ј |
пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који |
рлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} |
та, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита |
, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> < |
рећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — |
У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А |
има хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчет |
ђутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита |
и од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су уму |
е, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха. |
гледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједн |
ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, с |
еког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи.. |
а је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да с |
о понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча б |
о.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита |
певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти.. |
очео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни. |
лију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Зати |
е у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је |
који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, исп |
је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био р |
, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва рад |
е показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремањ |
неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се |
S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућ |
шча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно ш |
поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се |
p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, у |
ожда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до кап |
д, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, о |
ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очиј |
ћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у |
му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита шт |
жена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} |
а немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њо |
, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се |
је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да |
...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат. |
да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорил |
да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљи |
ница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што |
ело, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише |
свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само |
ка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег |
за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и |
</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака.. |
ореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би |
миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога |
тане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ |
мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од њ |
</p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чед |
“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се |
зи му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и |
плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p |
е, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је в |
се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама пут |
и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и |
када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако |
и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, |
мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирн |
, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" / |
че.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново |
кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није |
се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузу |
оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као |
дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се нак |
се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакриве |
роб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} |
, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друг |
муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, с |
је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако |
иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој |
бијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није |
ато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немо |
...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били |
смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је би |
а уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — |
не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, |
ља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све у |
едећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледа |
, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и т |
су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дув |
о је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло |
...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, |
а воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапал |
од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад на |
јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модриц |
на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што |
р пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцим |
у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на |
ури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, |
ље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нар |
к тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Неде |
d>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним |
лао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређ |
д не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, с |
уза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, |
га, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошк |
сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на п |
ио је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздр |
азбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одје |
ивога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му др |
мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, |
цу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини. |
е и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, |
што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи |
ио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, |
а, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} По |
/p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Там |
>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Он |
је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, |
амо што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од ст |
>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш т |
четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Он |
реко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене с |
вео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А |
ца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га |
.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она |
ељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покој |
а сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено |
се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, |
/p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и |
{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице до |
укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме. |
и како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад |
ла девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити |
оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики |
ије смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурн |
јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не |
бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и |
на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} П |
е неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S |
погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у к |
ише, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици јед |
згледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго н |
било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, |
о на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног м |
p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снаг |
ају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, др |
еже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" / |
и се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, |
мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло ма |
> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли? |
нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен |
хујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале д |
и, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, |
нила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с к |
е гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он ј |
ш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукл |
а свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу в |
оноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бри |
} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви би |
Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даљ |
то мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о пр |
друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али |
се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сн |
унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошт |
које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој л |
дала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје о |
тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само |
амо о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница ње |
ди како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха |
готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, к |
своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада |
ући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је бил |
ол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајућ |
осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од ост |
n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле с |
рочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако ср |
о виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} |
о лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, син |
ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> до |
ју је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, д |
рког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> < |
зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као |
нио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} |
снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох |
ек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далек |
ом, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају |
дно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жал |
ад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: п |
њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још |
реудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла |
} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, се |
чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чист |
<p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, у |
ука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно |
њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S |
затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> ј |
Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га бран |
Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да |
о мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га к |
ој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову к |
ца преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од |
ао стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори |
ста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да |
нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, |
e="chapter" xml:id="SRP19022_C1"> <head>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му ј |
itlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> < |
КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ |
ио стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела д |
није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале ј |
је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу |
старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{ |
е Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S |
да, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност |
усте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, сва |
х, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове |
кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче |
грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви д |
е тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, |
као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Д |
тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњур |
, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу ку |
спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чарши |
затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојн |
ач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, д |
а.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седењ |
е она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као не |
а зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је |
ајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, ра |
ја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, |
{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби м |
бе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино |
есног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче |
S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p> |
ој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је |
ароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш < |
за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — м |
страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6 |
јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако |
узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла |
сећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да ј |
пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, поко |
иреним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, |
е да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> |
ду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у стр |
ито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста |
га би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њ |
стало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, ве |
а, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад ј |
> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она |
нчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај |
</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да |
} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А оп |
ио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се |
ије можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово и |
е од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не м |
уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а |
узурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се ви |
рнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (с |
зна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта |
е.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, ал |
очетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клеч |
те, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли он |
ије иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана |
ко заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, |
оме гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку |
<pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играл |
и опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и |
ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им |
и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцим |
ми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу |
лила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код |
била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него |
је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од н |
д дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према т |
ојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се |
ве остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седе |
зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њини |
д донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па |
главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој си |
сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Бил |
је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе |
овану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том чов |
="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} |
ем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, |
ћ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и |
у, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда |
човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у |
од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она |
и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је из |
то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала |
е враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему... |
ену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама. |
било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, |
, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, св |
јци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Ан |
ице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и |
} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе |
њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница ниј |
е би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пр |
овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, по |
ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и |
19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је аш |
l:id="SRP19022_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплаш |
родужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и поп |
а.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, о |
ће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни |
ких дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> го |
ако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, та |
на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, и |
нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али ник |
о по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана |
утра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећ |
кли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: |
год, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— |
улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за |
мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</ |
А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у св |
е била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва. |
некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ |
неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више |
<p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — |
држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у маха |
а, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Гла |
знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и |
како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; мо |
, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ прол |
не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} |
ом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, |
сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме ни |
мах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би |
ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као ј |
Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред оч |
о бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p> |
игла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар |
да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази |
х му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да с |
ст, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад вид |
{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не |
јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирк |
оћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, д |
би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} |
нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S |
ад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не б |
ишта било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не |
>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати |
чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и пита |
ек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурба |
а, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, |
<pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{ |
а и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж |
ела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, ка |
све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање |
посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би |
ело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из ба |
излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се |
том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на с |
тварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, |
јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који |
у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p |
уште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја |
вали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си |
потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је |
смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тог |
ача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то |
> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамн |
де као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све |
<p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{ |
ашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних |
ајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не |
ика, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их в |
а чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се на |
пи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по ча |
ала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад |
у, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с му |
ца.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу. |
од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А он |
шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и |
обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>О |
се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ет |
о се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче |
а одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке ули |
ак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим д |
како не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, |
<p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само под |
о, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главн |
n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позов |
отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је |
.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, ч |
би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, |
ио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мир |
х се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију. |
ужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја |
уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за ш |
сто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, ка |
јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегн |
ко уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у |
себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} |
е дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да |
ем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према с |
с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, |
S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак н |
рачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p |
кала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и |
кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима |
осте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би об |
је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. |
} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асур |
} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, |
јка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли |
знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један про |
вакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете по |
{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што ј |
, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је би |
искајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, че |
отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одм |
/p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n=" |
ј.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Ми |
зала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како о |
а другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она н |
е заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равно |
S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, с |
пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се |
а, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је |
Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино |
ере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад св |
х продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да |
то је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, н |
а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није по |
ај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога |
Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње ид |
еба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ |
помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тел |
> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да |
као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бе |
о на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она на |
би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, д |
ко, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој |
јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да п |
ш више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Је |
није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њин |
показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да |
ући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци |
ије пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и |
х свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је |
ам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан |
ом јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио м |
ош измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом наг |
ке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; она |
Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> |
о његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови п |
не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разгов |
Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору ка |
а, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући |
{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, д |
, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не |
</p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му |
це дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих м |
а то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сва |
је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак |
/p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеј |
сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И |
мајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојн |
ажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и н |
е после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: |
чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нар |
н умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад гото |
а навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} |
зи на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да к |
ац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, |
ла је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Ит |
ма толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се в |
ивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{ |
није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапн |
дела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и р |
су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села |
окопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, о |
што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собо |
/> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с ком |
едном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке з |
нчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али о |
но.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим |
{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, |
али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је с |
од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; ал |
старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, о |
према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви о |
обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнак |
раћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да |
у се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко |
лавно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, А |
о као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и |
био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, |
е и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да ј |
у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу |
као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њен |
у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући |
обудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раш |
стала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, моли |
цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капи |
амењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су и |
} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и |
рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спреч |
Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несре |
ва и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити ј |
од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и |
томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва |
рође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у св |
p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављ |
ност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више |
а.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се н |
Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усам |
да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи св |
и јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад |
е, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, гово |
ала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аниц |
д би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим прили |
, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, б |
у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао |
опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако |
ти, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о |
м је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, ра |
већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се о |
а као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, |
удећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут до |
им види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије |
пет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се не |
, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је б |
ле отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гро |
тило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла |
/> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комши |
љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине |
ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој |
н, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи |
има, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим ла |
и, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{ |
или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за с |
е почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да |
сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћуј |
дале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с |
да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на |
а, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би |
ТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈ |
{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено |
ставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада |
плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да |
.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показуј |
у преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу |
обегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А о |
ава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи |
а собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не в |
Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уст |
остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapt |
уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p |
ка, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} |
за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види |
нчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њив |
ну се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом |
ђен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже. |
ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.< |
да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморн |
није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" |
било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују |
ом.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршиј |
пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има |
, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, д |
кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пи |
изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да б |
слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачки |
ма, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од |
ли већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и |
ујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, |
капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра к |
мо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладн |
у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом |
е“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p |
је истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да о |
, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у з |
једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, |
раћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од св |
сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} И |
бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она б |
ајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан. |
о да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улази |
азда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчи |
ошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и сам |
била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чист |
село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато та |
ници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, уда |
се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И |
а увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због |
сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да |
ку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки |
тва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мо |
скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако |
ари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде |
врбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— |
чела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је |
оследња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела у |
аљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb |
као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада криве |
ала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван |
у она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14 |
ремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој куп |
варали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глав |
ој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, је |
та не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, |
њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога ј |
а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одоброво |
бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамиј |
онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одуда |
и.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртва |
о они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зат |
и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би с |
вио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргл |
као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене кућ |
азе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... |
ве га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, |
јапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу д |
свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва ср |
трано, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње ку |
д је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још о |
а и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они |
S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, |
мрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали дево |
, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, к |
собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на са |
д капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> к |
бу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе |
pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута жен |
ли силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну |
девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</ |
су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и са |
шких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне об |
онекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимљ |
орављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да и |
е.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно |
ала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, г |
... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он |
а, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући з |
је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би |
младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао |
. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће б |
обу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка ј |
0" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и |
није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих |
и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нек |
зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И так |
очи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, д |
ваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, кој |
мо су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући п |
, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је д |
е остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила. |
оји други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад дон |
дајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, |
, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај |
ње соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богат |
тављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружи |
ва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као |
као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да |
, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осе |
била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека |
у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се рад |
ришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, |
од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није би |
да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато |
Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка |
p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" / |
, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, а |
лу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>Посл |
минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да |
х две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, ма |
знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад с |
је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништ |
сли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И он |
етрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу о |
ш мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није |
љу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас р |
вануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа |
; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима |
ну тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, и |
ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} |
било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао |
у, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њ |
д њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћи |
о је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као |
Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе д |
клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пит |
и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и |
о, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу. |
ет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе |
вали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући |
је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, |
се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преуда |
> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се за |
у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, |
pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зн |
кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано |
би му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим г |
ија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и |
етету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш |
идније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле т |
/p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и ж |
а како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </ |
остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а |
треса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње |
C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика у |
о <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког |
очне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако |
столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их |
ам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одоб |
по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да с |
виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеж |
тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" / |
на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова |
та може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју к |
S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се о |
и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> < |
ме они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сам |
и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, |
е нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онак |
истила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да |
уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p> |
есеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На |
надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри д |
још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да |
ао увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је о |
{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тад |
и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у |
осила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, по |
раћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на |
ј се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој до |
Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила |
> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више |
е за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љуб |
раг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у полов |
јнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пре |
<p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који ниј |
да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јо |
не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да |
о која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која |
љи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете |
им <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као уб |
ко њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља |
е само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са А |
тавили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је о |
е била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвал |
еве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не |
т, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази |
епоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, |
<p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, |
јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бе |
их рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до |
е би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јо |
а отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— |
S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело |
>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она к |
и како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне п |
пнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до |
ицу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p |
да и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се |
ва крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, |
старији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певају |
, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> |
тај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се |
црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тр |
стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те |
испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова по |
већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему ј |
, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, ко |
ана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге |
ле је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као |
и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; из |
жи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пр |
трахујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже |
да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што |
уће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Та |
њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи |
после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на |
акопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дуб |
се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме в |
ко.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али |
ваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с д |
јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на к |
би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни |
а... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није би |
не.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и |
а, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, об |
а би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђ |
жавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле |
, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ни |
увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми |
тогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} |
це, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, |
роћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад с |
а.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући |
ођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би |
S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека |
а је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; |
ле.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћо |
су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од |
азда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља |
снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! б |
а није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и н |
ете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} |
ива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да с |
лаву, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме |
... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам |
агор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и пе |
како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Ал |
да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него па |
тављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се |
...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као бра |
и по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајал |
из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се |
е! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре о |
а он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и |
ћала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, |
ли, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Не |
отрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже |
зе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ за |
мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа |
е, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да |
а башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар |
ће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црн |
{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косо |
<p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} |
чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело |
Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо |
и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба |
зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ј |
еугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, |
а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа |
устало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затвор |
; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек би |
у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако умо |
да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се сл |
"35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког сауч |
ина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, |
на је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће |
јући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако зад |
д стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља |
и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, сило |
мшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајај |
има, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти |
јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, |
во онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз п |
и су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили |
а, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био |
— Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, |
, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене |
се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ |
њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки р |
7" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва в |
мо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије |
, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткал |
док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и п |
мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стој |
га, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојник |
аместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то д |
с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, м |
сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена |
младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и |
и трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шве |
да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добр |
ни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је |
е уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свећ |
тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су |
била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" / |
лисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, т |
да браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показуј |
јка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и т |
добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} |
амерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то с |
м води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уп |
пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, св |
ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, |
од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглав |
разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне |
показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али ниј |
ту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређа |
head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборав |
што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; ост |
у обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилук |
ритегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и |
џинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролаз |
ред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весел |
е не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хо |
а, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемирав |
јка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али |
} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним |
улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вр |
мија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав |
то...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, з |
му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да м |
дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред кућ |
<p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу |
омадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућа |
мо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију |
ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Ј |
, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала |
> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, |
олеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, |
ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из п |
еднако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је |
чику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто |
испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а |
оћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празни |
матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за |
ној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не |
долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе н |
шко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, пла |
у.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} |
е равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их |
а гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој д |
<p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долази |
S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у р |
ћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена ч |
але, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут |
сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку |
у...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба ј |
чере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало ш |
већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <di |
уго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је н |
и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже |
капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах |
на.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме ни |
у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то |
а му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{ |
трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би |
тећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вич |
а Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, |
кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим вид |
е га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Ка |
и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Наро |
ила је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се п |
био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици поч |
а лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скор |
згледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљал |
а шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, |
ређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, ка |
ачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила д |
се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од |
чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова пр |
мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до |
у јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог ч |
ла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избил |
пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни |
као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи |
себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетни |
ућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо |
{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гос |
дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на |
ку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како |
он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану сток |
а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и |
башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара |
рала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удад |
ар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак н |
Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук |
атрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде |
о ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица |
је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер ка |
и јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела вр |
...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побр |
још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекал |
може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, |
челе и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долаз |
нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и |
ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од њего |
{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја |
ледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не |
јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је |
кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући |
и се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори з |
и као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је |
ћи.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи ка |
се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S |
видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштри |
авикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред |
заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа ј |
} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> |
{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ |
страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе |
би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто ост |
сети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је че |
ећ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је |
мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само он |
сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а |
и за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећа |
адбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака у |
опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет |
према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права с |
S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је бил |
, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, ц |
еба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се м |
е била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Ист |
лу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи |
ј их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код њ |
Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да ј |
жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да |
ла, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од |
ре, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, |
палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а по |
едао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже ост |
разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад |
ју, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећ |
грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита. |
м, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, запов |
годи, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испун |
у, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је тр |
ћи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако |
њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођ |
ко свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испо |
а, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај |
је више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не |
грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све |
тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — ј |
упре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, |
ви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице |
ештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије б |
за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а им |
твачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан у |
никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> т |
е, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, дру |
ека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространост |
а трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се |
најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} |
, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред |
све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, |
из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> бил |
n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као о |
ило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно па |
као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, оставља |
ачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је нал |
а гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке |
штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> го |
е, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за раз |
уша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> |
...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, за |
а је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мал |
ас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмањ |
ебало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{ |
ава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била рав |
, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико д |
ранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне |
м женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина |
е под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа позна |
нако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашин |
} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из |
ашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било |
као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне о |
на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они |
и своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима |
је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и с |
, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јо |
био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мал |
ишта није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрип |
мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње |
ечила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знају |
и ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнад |
њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад |
/p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад ј |
/> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> |
же сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, |
јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, оду |
ћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што с |
о у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По |
пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и заје |
, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се беле |
набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, оча |
и око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечин |
стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башт |
крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— |
, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она |
готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније. |
ди још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо и |
седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и |
, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана. |
рочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој с |
Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим сели |
ром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пр |
но, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то |
црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а он |
едно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек |
н, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пла |
је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“ |
рви пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, |
што пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не |
е може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне |
еда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се по |
пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> |
њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, са |
, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, ш |
ијатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив п |
уди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали |
но да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све з |
еким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се |
нове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу |
ету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за гре |
о Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско |
чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родб |
и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, |
она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, |
и да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна бра |
ту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је |
раца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? п |
>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око |
одно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, там |
ругога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће т |
ди банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону. |
<p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу |
дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она |
што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свира |
а не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено зано |
и унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке |
је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као о |
n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изг |
ој, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дв |
из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотур |
певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зо |
, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укоче |
азишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је ј |
тили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — |
га у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S |
привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, |
аја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла о |
апоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тр |
кли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дот |
деле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што |
штра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други |
им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и ка |
Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: |
ио слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он по |
спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>А |
у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о |
уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p |
сетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из |
За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, је |
еговом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се |
И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као ч |
и што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се |
гова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа н |
ач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до ча |
да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се уп |
а — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се |
head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n= |
и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој |
е никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, вел |
ко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о то |
нако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да м |
о видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око |
а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне |
пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одма |
хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је |
ју, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње |
ешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно д |
био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао |
, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А о |
ре, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чи |
ој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као |
чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што |
Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, |
ела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, |
ита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато к |
а је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмањ |
јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не дру |
, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту |
?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је.. |
ило у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је глед |
и.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га |
и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је |
устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, ка |
ладожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, о |
аха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за |
њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, т |
тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она дв |
се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други и |
инка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она у |
трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут |
на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да с |
знесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако |
главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узима |
и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће |
траха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи о |
4" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, |
је, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом изл |
зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ |
злазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јо |
убави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био |
ица пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изглед |
оје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у |
ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто |
?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Пок |
акала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако н |
егових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се |
све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је о |
у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла |
што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј |
звила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „н |
о Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео |
дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери |
оливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта |
све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све ради |
ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у ж |
испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она н |
, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за |
шта да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи |
и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, реч |
почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико |
умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не |
би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће |
равају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, |
ј воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту |
границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало |
се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</ |
рвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не |
увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито |
огледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, и |
пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, муж |
, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем тру |
је било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојк |
зговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S |
вара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивају |
мала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато |
њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља |
њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, |
дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и бил |
дговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да |
д је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада од |
дно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, |
.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је нач |
а видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почел |
гама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много |
и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој кој |
а не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово д |
та од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега |
с му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Б |
ва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош |
Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снај |
већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Он |
с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли д |
мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа |
ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га даруј |
уће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до |
не куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је |
очито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала |
{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је |
ћ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије позна |
ило све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, |
ви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јо |
.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укоче |
а јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад |
ка, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су |
.{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем мес |
било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{ |
p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} |
хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сест |
стила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љ |
Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нароч |
д мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дош |
слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће |
но, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као св |
да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне |
Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, н |
бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже. |
чело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе... |
је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када |
дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази н |
та је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак |
<p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну. |
ане допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — |
проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још м |
ше ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се т |
но му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али |
слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} |
да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако |
гу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га ба |
се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком з |
а, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапр |
јући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и јед |
а је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је б |
итав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, |
и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад к |
за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па |
а, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово |
.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка |
ега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, |
а.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж |
о је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад |
а да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из по |
</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости др |
среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, шт |
ета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више ша |
не.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају своји |
ч, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигра |
стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, |
и почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њ |
ко оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Она |
о млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене у |
вао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило |
љка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је пал |
исли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, кој |
и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} |
о плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: |
аиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице наз |
ћи да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћер |
ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на |
с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она |
се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог. |
за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њ |
епи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло |
од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> |
на, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује к |
ала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се о |
пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или |
Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљава |
ве оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју |
сти да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и |
помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да |
крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>П |
/p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обуче |
м слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче од |
би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела |
</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако |
вене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван |
Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p> |
се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, ис |
ржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни |
за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у нек |
а му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану ко |
атвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од ј |
којника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и |
м.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни |
сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, расту |
а.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњи |
ји је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ит |
тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, А |
ног моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама |
} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у со |
ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникну |
се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — н |
ао увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{ |
о, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па |
скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово |
аћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у в |
ти се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај т |
није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, ш |
знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и т |
Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој |
одбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком |
Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и |
о меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он |
пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{ |
смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човеч |
? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећ |
је могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га |
то, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљ |
— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој |
о је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би мате |
а би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, м |
{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору |
д Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> |
ед мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то |
као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са ост |
оби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела иду |
ећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је |
да и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа |
ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да |
ала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то |
ошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смеју |
ни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се |
амну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мај |
и навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика |
жећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— На |
уца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, |
23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој |
забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од |
е главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире |
.{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику д |
ивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као |
спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника |
ла...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко об |
<p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је ба |
и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тел |
ена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угреј |
} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, забор |
да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, гот |
рије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, к |
ав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна |
} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на |
о по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава |
миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол |
.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од ње |
о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме? |
ица је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, |
.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су пре |
еднако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по как |
ито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим зад |
не свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клек |
о одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то свој |
ла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда |
а је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од |
е до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњи |
исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разила |
тар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрл |
апеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— |
..{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу... |
вестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S |
вао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо уч |
н, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена род |
јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од у |
атворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и |
{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије с |
готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис од |
ао да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} |
у, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све |
поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему |
и су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као ј |
а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не |
назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с |
и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:< |
да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно г |
, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</ |
аји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као г |
Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилел |
ва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине |
ине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када б |
и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвес |
свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} За |
>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ рад |
head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао ње |
— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S |
ла, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, |
ила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома р |
о, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p |
бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити |
родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је |
а није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио |
p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, |
умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење та |
почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговара |
испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида |
кидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је б |
алницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао |
се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муца |
се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је уш |
мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла |
та зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пу |
ако се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ |
да сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму |
комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... |
ану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, тр |
, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за не |
А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, ви |
тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био ј |
ако ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад |
н бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледа |
Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао сил |
услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> |
жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, рашир |
и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се виде |
она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да над |
а до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не преп |
ој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би |
не, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте. |
аиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да с |
јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, |
саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као |
селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} П |
али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, пост |
о тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, |
је било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко |
се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им |
и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како |
ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић |
ђосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепс |
је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а о |
а скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истин |
е умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда |
} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} |
што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав п |
некад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, |
као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је |
и на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; свак |
она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнак |
о зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још виш |
ало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена |
чњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу ни |
сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S |
ми, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, к |
.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око сл |
рани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је о |
ући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S |
илно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама |
е тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове см |
уком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу с |
у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа о |
очела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, |
а се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, |
да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек ка |
а.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људи |
е да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, уп |
ети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од о |
по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом |
са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх |
то јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, к |
шту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева |
тле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> < |
му њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим |
ућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и му |
ма госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, |
капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би |
ад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} |
већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, |
од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој и |
ао што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само |
о, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче |
ло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад б |
и саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капиј |
е...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ко |
во од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је |
за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји |
код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, р |
це.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесн |
арлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и зауст |
е из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили |
а радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се |
.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Ост |
увени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарење |
који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало др |
бота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, |
, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не пон |
то долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса |
и су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И теш |
срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао на |
их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било |
отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи о |
е звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чув |
стале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала с |
удила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита о |
реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је |
инећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ни |
о не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кр |
јку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скуп |
готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S |
>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} |
на је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> |
, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море |
ожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, огол |
ицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашч |
да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам |
дила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо |
ав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: кој |
ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у |
уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет ј |
олако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени |
не оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете |
еси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зау |
ад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма |
од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће |
/p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знају |
з комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла |
ењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им |
ло, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, |
у зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, |
не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p> |
е одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n=" |
њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месц |
ј као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу |
чући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чу |
воју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p |
љава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још виш |
е, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, какв |
о њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут |
а као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чек |
б и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је |
пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да |
а изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете |
зи.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме |
рађене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да |
ујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно |
и с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задрем |
, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му |
што неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, д |
игерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дет |
тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бит |
да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недељ |
ине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говор |
/> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страх |
е његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не забора |
жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде |
} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} |
тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је б |
иђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мрт |
а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, |
, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина те |
е би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарал |
рно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, |
} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према |
пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та |
очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је нам |
>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури |
з њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, сп |
та не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотв |
/p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. |
тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али |
нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем |
е, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове |
на, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не ви |
> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> |
одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— |
е мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах |
цу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} |
о ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, н |
и да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобо |
те.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окре |
те, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другариц |
увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{ |
ако она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p |
} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена |
ури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарају |
па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задово |
, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није ви |
јући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају муж |
и у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред ка |
кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није би |
њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико |
ра је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај |
и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њи |
кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи |
посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вар |
} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у ст |
јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хле |
мшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и |
, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљ |
био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} |
но, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и матери |
Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита |
Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто нов |
јку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, ди |
одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидов |
и што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за |
сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега о |
лико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ пр |
њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И |
сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, |
та.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни |
капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! зап |
у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, |
за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују |
ло тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових п |
трог, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се у |
ље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> |
свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снах |
м као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем |
риве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да |
је.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, |
ад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру |
а, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио |
црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не нап |
ове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покој |
је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је |
кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане он |
као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта |
ове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као |
повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога п |
ча, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплакан |
А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је |
тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње |
кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И ув |
И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилаже |
да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито |
она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, св |
тва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема |
а копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза сво |
.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојн |
лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа как |
, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим т |
не, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — |
одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, |
два се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда? |
же да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да и |
и за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за |
ће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и |
сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се |
А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечер |
, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, д |
има састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне |
своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта ј |
ама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика к |
b n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама |
а, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Ани |
азна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не гово |
био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је |
ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала |
у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрет |
а је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А |
када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{ |
хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад |
/p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, пла |
ћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и |
ори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S |
нија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама |
себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљ |
ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног пла |
е дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Ани |
Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је до |
ошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећ |
ој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и умо |
у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући оста |
собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> |
био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и бра |
после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не з |
напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би |
ја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника |
би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, ка |
на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, д |
дао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа |
} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде |
и нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и ул |
е види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, при |
и, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осет |
с одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњ |
после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је |
док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вече |
ини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S |
ли; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уз |
или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако д |
остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на с |
ова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} Н |
пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И |
о у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамиј |
И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p |
лони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је по |
децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет ј |
и, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим |
е падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом соб |
лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остал |
кама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је т |
Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, |
то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док |
осле месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудај |
и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па |
ку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комш |
ти као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мр |
је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p> |
} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пија |
ећ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — и |
а је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са шир |
оја се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене. |
една, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што тр |
дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} |
а чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мај |
ане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> |
треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, он |
ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{ |
зило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису би |
половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко.. |
офре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, ужив |
дане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учи |
не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драги |
Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до |
о.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш |
поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да кр |
— осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала |
што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али |
на.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва |
с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби |
а себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жа |
окојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> |
уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој |
нутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту |
до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак д |
је хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и деве |
пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а ов |
" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> |
</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p |
е... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да д |
: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Ан |
з комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n=" |
до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ши |
Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, ст |
дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбин |
је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мо |
неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу |
<p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са |
јну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково бил |
целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31 |
епо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{ |
ајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по с |
ли, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као |
егова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од ње |
вила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чул |
ијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до њ |
свести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с |
ред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека |
о да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, |
и, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, |
ри им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржава |
венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало звани |
b n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се ј |
то је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. |
дједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом уко |
.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или |
енађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{ |
и, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак |
мештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад |
естао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа н |
о, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, |
ости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неу |
S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак исп |
ра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затвар |
били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. |
је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице |
тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у б |
а јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би |
не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После |
о у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчиј |
а договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се ј |
А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, в |
куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зн |
аму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала том |
е одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако |
пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци |
њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гр |
је грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, д |
у прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, |
ко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па н |
излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гро |
муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка н |
" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, |
шта не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, н |
} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ит |
ћник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а |
грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори |
иди, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као |
p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није |
ла је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује |
синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље ј |
ађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближуј |
дао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког г |
одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У то |
сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још |
не тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакш |
и да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову |
ој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су усле |
ате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, |
из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхо |
би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на |
и, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког да |
кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што са |
апију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му |
сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, дон |
мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да |
Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} |
све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, |
ници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> |
а до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јо |
и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њем |
се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи |
хове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И примет |
о, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себ |
а Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да |
су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, кој |
једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одгов |
у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и |
вет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице бил |
а јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не |
ирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чека |
г, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му с |
дарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропус |
тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, |
почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, до |
их ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала. |
/> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, |
а заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само д |
“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они |
право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“... |
оче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрки |
е за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помаг |
чито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, су |
је хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, д |
јка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако ради |
} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој леп |
шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је б |
код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом |
у, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од |
до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, к |
и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом |
{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма ко |
изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви |
ном, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су |
о, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, би |
у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S |
тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи т |
} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнак |
усније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој ду |
ија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка |
е намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И т |
одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p |
, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а ос |
ти људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кр |
вирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} |
SRP19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је |
ли, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, п |
сније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким |
а, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бр |
питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они |
лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, |
у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила рос |
се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жен |
мо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале ње |
зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до с |
хова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уре |
није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна |
вно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n= |
Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика. |
ажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комш |
n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца |
стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} |
ала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да |
е, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполив |
„браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш |
себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за |
ет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који |
.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, к |
адила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека |
е би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај пла |
ћ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње прено |
лас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} М |
ла, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му |
ри орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, б |
} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе. |
о га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш |
живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је в |
о су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, |
Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, |
д коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је |
шчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, и |
ас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обр |
сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је п |
ији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} |
} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да и |
капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, ш |
{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи |
за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, |
ај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а |
ет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, |
о крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се кап |
једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, |
ваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> урад |
...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он! |
узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно гово |
и, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала: |
их, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, |
д њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Так |
тетом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, |
је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она у |
ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и киц |
ало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{ |
, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да жив |
ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану с |
Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимо |
јући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрде |
е:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек са |
играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, оча |
зећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђ |
тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о |
јући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали: |
пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, јо |
т је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак н |
и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к |
не.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и |
се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха ј |
оме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но |
ва, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, |
то је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, дру |
ју се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања.. |
гледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А к |
за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био сл |
ито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И ка |
авније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, стар |
овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци в |
пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже |
>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а др |
вим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се |
Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме у |
тали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тим |
излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насла |
сно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трго |
дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта ј |
ла.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као шт |
не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара |
n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни ку |
удаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још бр |
е моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да п |
у знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмак |
са, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудил |
Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија |
клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шам |
ла <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је из |
моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут за |
код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи к |
просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајц |
и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајн |
а би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> |
ла се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било му |
т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преу |
е.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све ј |
види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на |
на. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не |
ољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</ |
S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више |
Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, из |
е могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји |
јазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити ка |
45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би неде |
имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као изд |
она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да |
греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, о |
блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешк |
чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њ |
ићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би лег |
амо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, препла |
код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су |
е вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама |
шко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, ра |
да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љу |
се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали |
овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да с |
о да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови |
и опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоће |
од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када ј |
е губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке у |
че.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет |
} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћ |
нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да ми |
х, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пић |
дели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као |
с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојк |
за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала |
бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, |
била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из каф |
је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} П |
але брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Са |
зила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој д |
ма, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људ |
Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући д |
а је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, ниј |
ослове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је тре |
сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све шт |
тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке |
отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ра |
S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче г |
ојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођење |
.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који |
нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од с |
ха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад |
другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цепте |
од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p> |
већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зат |
, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима |
би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче |
ту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет |
још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, |
, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ај |
.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале сам |
за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења |
помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, |
ка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p> |
већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да и |
гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: |
, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она. |
име не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крил |
је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину |
погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред |
вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на |
се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готов |
.</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичај |
ика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама |
више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам |
ла као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена. |
и, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, |
као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а |
варајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хв |
то би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јел |
ок не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као |
више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено |
<p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није и |
м својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, |
могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што |
ва, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха |
А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику |
га, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се и |
а, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела |
покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знал |
Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли |
а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је |
пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка |
би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе |
као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после |
/p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, испл |
о слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито |
ајбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула |
а јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из |
и у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} |
еђу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} |
њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свиј |
ћа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се. |
грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од тол |
гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршц |
ка, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је |
>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се |
ђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за |
се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све он |
S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто оп |
ће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, се |
ле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с д |
нцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увред |
ака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, |
ј од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} |
њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што ј |
с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи ј |
помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама |
, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских д |
ш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.< |
а реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што ј |
а као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа |
ћајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почел |
ињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста |
и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је о |
ли рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гл |
— Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ |
рашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти |
ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, ка |
Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S |
Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи |
ч почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, п |
плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти ј |
.{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запев |
донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> |
у су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећ |
. до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „бр |
Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> < |
в.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> ост |
о је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче |
.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ забо |
да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узне |
да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, |
није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешал |
тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери |
она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...< |
днако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало г |
ница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви п |
име не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, сти |
осте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала |
е грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово л |
трахује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђ |
се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име |
и, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и |
њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, из |
ица осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ |
био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да п |
оњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} О |
е је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изиша |
ао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов |
пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, ид |
њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови |
то рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, дом |
грањује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар |
тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша как |
а је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита пре |
е, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо |
едала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на |
и, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, к |
еднаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, |
> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" / |
јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, |
, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „дома |
он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да |
отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак п |
ећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> |
као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирн |
S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да |
ар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, че |
да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</ |
а то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На пог |
да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, |
руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и т |
мишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што т |
јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да |
ди ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од |
вар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли |
, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква бра |
је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, ве |
а истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себ |
чудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато |
{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, |
о, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне поми |
нама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с м |
с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{ |
а.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поч |
стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n=" |
, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном |
<p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, ка |
кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободил |
о њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно |
рво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после бац |
толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити |
е то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дир |
нам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако б |
нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би |
је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из |
мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како ма |
итај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} |
Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да |
а, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упро |
ви према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и |
ла, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћа |
ди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што ј |
и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, пра |
ске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао |
нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, уд |
е Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што каж |
тив њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А с |
ра.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећај |
днако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, в |
каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не сам |
урно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, |
ијући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за де |
лостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не пом |
:</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, ка |
ена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна сам |
у, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само |
она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према А |
вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређ |
е говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не |
и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, |
} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; |
никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто о |
Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> < |
а ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под т |
оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да |
, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су би |
у, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет л |
ражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он на |
ринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да |
ту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа |
. — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да |
S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није мог |
ет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{ |
у свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p |
ад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле |
је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од њ |
Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, |
рок, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ и |
осећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас |
Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он |
од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у но |
игу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с |
е то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо пре |
не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у |
I.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <p |
е налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> тру |
шта друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала |
лижује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао |
ко.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као |
/> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га ис |
у.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку д |
ковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дан |
је постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила |
ила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чиш |
.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретк |
<pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова по |
да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за |
ЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да |
а нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, |
ђе, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких |
њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је |
Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојн |
p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је г |
зио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, ко |
умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и р |
ео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке |
дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, |
м пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не д |
више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почел |
ухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти |
претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само т |
, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, та |
руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; вар |
гове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што |
зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, теш |
што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ит |
о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, |
Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се тол |
цу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала к |
х, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њ |
Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{ |
од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је |
доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала |
е толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је |
о је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди |
/> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једн |
а томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као |
ли јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада. |
ећ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да |
андило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, оставља |
муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њ |
и њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био |
д ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беш |
азивајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, бил |
вила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато |
S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад у |
е отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од стр |
</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећн |
мбили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајућ |
нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још |
ла за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде к |
што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је ми |
имано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, |
елика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар с |
да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скуп |
ко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се. |
ојих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси ку |
уку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нис |
едају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао |
је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се |
исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} |
адила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А |
ене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенги |
Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... |
седом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка |
д руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупа |
кад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се у |
жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дал |
очила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, ј |
чићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му |
Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и |
на му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се |
о).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела д |
м да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} |
, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до ка |
лада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У |
вљеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, с |
дила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, |
је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у |
неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа н |
ема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он сп |
реје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да |
као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било по |
ито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она |
слобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, |
му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и |
Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да |
увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, |
</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што ви |
игани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, с |
ог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидб |
а избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње |
не са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се |
ове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ће |
Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако ка |
— не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И |
они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> < |
деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том с |
да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет ј |
и се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, |
заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, ж |
па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе |
чких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусрећ |
жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га |
не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом |
јглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, с |
насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} |
већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навикл |
једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестал |
их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" / |
Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не |
распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, оти |
добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој по |
њала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, ка |
се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, пон |
о је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и |
остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала как |
се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њ |
осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радо |
ена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" / |
едном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насм |
показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S |
, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за т |
ну.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће |
аршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, уби |
да Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља си |
је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био |
лико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, |
ија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и |
од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодуш |
рик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена |
женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете јо |
а Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао д |
да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p> |
вам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било ј |
ко не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их |
ане снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, |
саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вра |
} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, поко |
нат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа ни |
<p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је |
ља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како ј |
ењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дир |
ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и |
, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с де |
адила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све ос |
еби у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ража |
у увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке п |
опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S |
све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, се |
бегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} |
а себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изв |
ага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донел |
, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису |
ку децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и |
дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боко |
лазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, |
аљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узен |
ном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се |
ек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица |
она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} |
давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира |
грава око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, |
реудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још |
м оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала |
се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и |
очео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирк |
о, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио рук |
је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико |
, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре |
, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све |
до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окреч |
сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не |
његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од |
не, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" |
азвила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се ч |
ући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске |
а уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шт |
ова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И она |
е ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног п |
је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— А |
е гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећ |
нога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} |
} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је |
ислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да к |
је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, п |
S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, д |
би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, ос |
ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по |
о.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа |
од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет. |
И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али |
и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потр |
После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једи |
ио ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} |
е била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више не |
јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су ус |
једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна |
што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увре |
није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и де |
говцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{ |
S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, |
кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, |
зо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је од |
ад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако ј |
шију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред |
седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, |
рис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоо |
" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, је |
већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: св |
ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо |
ред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, дома |
ене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је |
и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно ј |
и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да ве |
та и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечер |
А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Ниј |
они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, |
/p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој |
ника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он |
рко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула. |
и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, к |
авукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика ниј |
његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа |
мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, |
"41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи д |
дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излаз |
плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно |
ала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, ка |
о не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој д |
За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и |
чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p |
би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, осло |
оштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да |
девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, кој |
војени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле с |
има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, |
виклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристај |
а.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по |
е, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} Пос |
арији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвор |
оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у |
чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчаре |
као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: аш |
док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај |
чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила. |
да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од |
обеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и пр |
одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и воле |
седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима шт |
а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели глас |
ајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... |
ће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да |
страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли |
ао гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} |
ј, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру |
ри, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгл |
о грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној |
... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да сл |
сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, |
слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махал |
ко како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све б |
други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплак |
бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно |
узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешт |
е био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Д |
амо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкч |
ио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{ |
јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и у |
куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знал |
али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомо |
ао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је |
ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; св |
аш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А |
а још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се д |
од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку уте |
к у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући ос |
мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као |
да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: д |
лим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и г |
м собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p |
ад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и б |
рзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је |
морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трп |
е који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало |
се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, ја |
<p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је |
е диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извиње |
е све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајц |
е терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био мл |
о говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала |
еда кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је |
су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не |
и се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</ |
} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да |
макли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћ |
а више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна поч |
одухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушт |
је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само |
зи, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, |
а руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; в |
А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом |
} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још изма |
улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} |
готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Ка |
{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком |
а кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу |
свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, |
а новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затва |
с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, |
ик оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без |
преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично |
и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, ниј |
е подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, |
треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била с |
његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби |
сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш |
смевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имал |
— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а к |
ати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S |
је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на |
и ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто |
ужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чим |
Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{ |
се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оц |
весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи свако |
чаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би |
није, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би |
никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да |
ко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове с |
на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било п |
аместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: |
ђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла сло |
гао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ |
он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи. |
ли доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити го |
уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло |
.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта |
:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположе |
ижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, д |
е да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И ув |
е, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрча |
ала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Ч |
ла да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у њ |
тер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друг |
ила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да не |
себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} |
p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, он |
намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, |
S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опрош |
тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно о |
тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као |
на буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као |
д њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{ |
уштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сва |
адосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код к |
као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хт |
али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја! |
лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст из |
ћи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, изви |
како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није т |
ана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, |
скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, н |
ке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да |
не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и о |
шилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, ка |
е.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи |
ек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} |
{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била |
и кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила |
це и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, |
м брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић ј |
и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, а |
а не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осет |
е.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита |
чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури исп |
ок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, о |
дбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци вре |
уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, м |
ледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгле |
15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свег |
што да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, удара |
им телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} |
авани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} К |
и у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свир |
на осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије |
вет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мењ |
ете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надг |
<pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{ |
кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, |
одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> < |
амар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{ |
у се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} |
ичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они |
> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синч |
ој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пу |
<pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би |
ед кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Из |
цу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... ж |
урно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је мог |
нала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да |
ђе узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где |
и ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчај |
е било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала. |
и...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, п |
дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, |
, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне |
а, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудај |
ешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши |
о у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио |
вајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане.. |
м „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма |
и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је з |
које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном |
а га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p |
тен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њо |
да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„П |
станеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што ви |
рају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Запов |
још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, |
>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из к |
да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех |
се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p> |
<p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И |
увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао |
тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају п |
а убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније |
S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и дола |
би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрем |
да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на стол |
ли сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућ |
Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробљ |
рак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко |
ада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада ј |
ри испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић |
е дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отв |
то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало |
главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда |
, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оста |
да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота |
уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући. |
е као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није |
ајстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, |
их није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не и |
да од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајућ |
S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те |
ако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, с |
мо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <p |
лела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле д |
виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош во |
дном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва вре |
ела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико сва |
>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истинс |
ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетил |
је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак на |
лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим ст |
p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, |
непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта |
шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себ |
> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха |
и је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се |
за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је д |
пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жен |
тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помисли |
јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато св |
ва, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био |
ка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ниш |
равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљ |
рамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би веч |
а сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> |
готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p> |
Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било |
, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, п |
р као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвој |
не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело |
е долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је |
ици и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спр |
она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, |
еље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва |
ош оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, |
ова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, кос |
ква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, го |
свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови |
да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, од |
ијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што м |
оиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој сн |
. поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> |
, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Ити |
к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према кас |
аду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с не |
.{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му све |
а дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав |
ну дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе |
ца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Как |
а из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њи |
, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> |
и, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је |
ао кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневни |
ти, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, ве |
да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за и |
требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, |
тра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као чо |
синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би |
е као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њ |
акав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљ |
дили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је остави |
пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био |
а, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики |
би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње т |
ећ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да |
ђало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} |
н, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{ |
јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких о |
амо су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој |
х жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дозн |
м трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да с |
о:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би |
, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, обр |
скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова |
више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој др |
„ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмак |
ешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ит |
у као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као једа |
као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> < |
мшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештал |
да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно о |
{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада с |
мљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, ску |
јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она |
p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не па |
ао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, ка |
оред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му |
но“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, |
осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово |
ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има о |
она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој |
већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су с |
о јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој с |
илазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели |
а и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би та |
/> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо н |
се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе |
вираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да |
ло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, оти |
ред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно с |
} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том |
ате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч |
нећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда |
пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усн |
а, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заје |
амо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. |
{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње глав |
траности друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је |
а пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржава |
е од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није х |
жа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и |
ини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опе |
је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад |
— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па пр |
пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да |
игао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћ |
он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то |
реле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не ш |
вносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашт |
Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.< |
о, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као |
и под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигл |
то је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилил |
ница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели д |
икога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала |
њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако |
се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и висо |
ама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Д |
каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница ниј |
да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из к |
, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њ |
свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, ве |
нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не |
чи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кош |
зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} |
кочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз с |
е окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, ал |
и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из з |
у...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</ |
олико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и |
кано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А |
о, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи |
о држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у он |
се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрв |
ечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. |
ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мр |
како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка ј |
та, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, це |
е била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена |
ћи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало |
једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не о |
, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>Т |
све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му он |
ја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, |
ане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не вид |
да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита |
ајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче |
га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак св |
ија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Ц |
су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући д |
} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. |
јури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} |
н одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к с |
ко тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осе |
е диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиро |
д као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, сл |
о да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакр |
ошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да |
босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му ј |
упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су |
кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали о |
Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка ли |
е чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, |
и већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова с |
а руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од |
ним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с |
младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дете |
и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па |
Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела ко |
сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на |
ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му п |
<p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставил |
ји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те из |
ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и |
ка.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница |
</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито к |
..{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разуме |
кама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А мо |
ан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прел |
седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што г |
дало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало |
о издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не |
а на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А |
не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе он |
аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она |
куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, б |
е за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен сам |
; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да у |
путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово |
По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А |
је чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празник |
о, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када до |
мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у св |
кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао и |
ира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједно |
децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и ви |
гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе |
ка, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улиц |
Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, ал |
дно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат за |
и: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био |
већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једв |
о мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, |
ети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни ч |
би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да |
Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђ |
дмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади |
осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S |
о не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и прост |
за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и про |
акше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек |
се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло р |
ак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји не |
ушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чу |
о.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код |
о трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког пра |
сла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједно |
ке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, |
рино ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док ј |
би мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила |
је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на г |
оче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У т |
сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено |
м на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само |
добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе сви |
се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним к |
> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћа |
и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, |
се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако |
трани, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у |
по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја |
вет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене баја |
који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што поне |
дужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље |
ина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац |
плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од пл |
а нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А о |
ици.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене |
сто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, вр |
покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, |
да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме |
купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се |
ума, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, о |
трчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури |
капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој |
дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водил |
{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је |
љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за |
м, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу. |
бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте |
али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, за |
p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и т |
преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>М |
у...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се |
ао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бива |
ва, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је |
да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} |
Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова.. |
ла да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би |
а, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— |
није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада |
а сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио |
већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да |
у утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди м |
рочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи с |
ашта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, к |
тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; но |
али, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког стра |
е, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби |
мела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да мо |
знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што |
осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на г |
вљај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој |
уго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још д |
ој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почн |
е тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узн |
калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су |
ришту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не |
тавио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца.. |
} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и в |
инко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд и |
ла и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање је |
гових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је |
тима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана д |
S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јо |
е код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча |
, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разо |
ти као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из н |
их.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пил |
а ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то д |
не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано! |
стављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овам |
Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз |
ку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи та |
њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, ра |
кове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </di |
бинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ та |
ери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, ч |
ак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, |
'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заист |
је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисал |
по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гле |
{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво от |
ха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај |
не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела в |
његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима |
/p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув |
ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем |
зио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, |
је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S |
и да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, |
било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је |
њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће |
мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, к |
али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравал |
очеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу о |
д касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И |
купљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила уми |
трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не оставља |
о ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, х |
.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <p |
шилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како |
глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јо |
е рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасн |
ама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бо |
стило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лиц |
ре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{ |
од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не мо |
ја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div ty |
е, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што |
, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ ув |
бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се |
ао они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко б |
а је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њ |
само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био з |
И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је |
носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али |
јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="1 |
} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све |
ека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему хо |
.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још упла |
био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, |
оришту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; св |
свајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, ск |
ским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умет |
<p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> р |
.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, ил |
p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{ |
уку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понав |
је, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, |
, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, ча |
у са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гле |
, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ни |
оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Он |
осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} |
увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није ни |
и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо пре |
ио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци нај |
ога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасн |
да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голем |
и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, на |
ет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтед |
бро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи сво |
а скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цим |
апије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и поч |
/p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb |
пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она |
а као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напро |
ља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као к |
бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долаз |
, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог м |
ост, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, к |
искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту |
д њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи |
Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па |
че испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда и |
мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њо |
љда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој пом |
ако!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намеш |
рице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то ув |
а све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љуба |
чини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким |
S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, |
Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца |
и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћ |
у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Ан |
аха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад |
да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шт |
<p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорил |
јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, кој |
не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као от |
ада почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да ви |
дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кућ |
једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> < |
да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, д |
:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, д |
/p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је т |
коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, ч |
ица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, |
рате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То |
, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S |
што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од |
ј Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само дол |
капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли |
вари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко |
познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} |
ва и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Аш |
ом и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може |
азује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њ |
p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и по |
усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чим |
јући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би по |
и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазил |
об и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} |
лаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочар |
а да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упали |
И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, за |
другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети с |
{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до |
Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала |
ође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Са |
творену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још ви |
Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <p |
је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела |
рбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гро |
ако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву |
, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би о |
да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овам |
е себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да у |
све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако до |
оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год ј |
мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А |
ја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би |
распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време |
.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра л |
ирине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић вра |
ица умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умењ |
није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за |
е узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покој |
ли.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одева |
> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја бр |
олазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да |
то затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за т |
ребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају |
остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мај |
Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} С |
..{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутр |
ла велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ств |
је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, |
тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа |
од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удес |
ву муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они |
а гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се скл |
да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодн |
у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би |
ица почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одго |
одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па |
и, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излаз |
е и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после |
<pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава |
ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојни |
ако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да |
чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се |
грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала о |
на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{ |
ећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> |
ћи од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете. |
то су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, с |
се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у ч |
Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледа |
чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од |
на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крвав |
рдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме на |
одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарал |
Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гл |
усиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она |
еда да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њ |
нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао |
њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} |
робу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло |
но, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, рав |
из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, к |
у већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, так |