• А 63
  • а 69
  • ајд 1
  • Ајд 1
  • Ајде 1
  • Ако 1
  • ако 13
  • алејама 1
  • Али 26
  • али 31
  • ама 1
  • амбар 1
  • Аница 31
  • Анице 11
  • Аници 7
  • Аницом 2
  • Аницу 8
  • Аничина 1
  • Ао 1
  • арно 1
  • асура 1
  • ах 1
  • Ах 1
  • аша 1
  • Ашчика 1
  • ашчика 4
  • ашчику 1
  • бавили 1
  • бавио 1
  • бајатим 1
  • бакалницу 1
  • банку 1
  • бар 2
  • баца 1
  • баци 1
  • бачена 1
  • бачене 1
  • баш 3
  • Башта 1
  • башта 4
  • баште 1
  • башти 4
  • башту 4
  • бежање 1
  • бежећи 3
  • бежиш 1
  • без 2
  • бела 1
  • белела 2
  • белео 2
  • бело 1
  • БЕОГРАД 2
  • беса 1
  • беспослени 1
  • беше 2
  • бешчасно 1
  • би 107
  • БИБЛИОТЕКА 1
  • бива 2
  • бивају 1
  • бивала 2
  • бије 1
  • бију 1
  • Била 2
  • била 33
  • биле 2
  • били 14
  • Били 2
  • Било 3
  • било 44
  • Био 2
  • био 39
  • бити 8
  • блаже 1
  • бледа 2
  • бледе 1
  • Бог 1
  • Бога 2
  • богат 2
  • богата 1
  • богаташку 1
  • богате 2
  • богатијих 1
  • бодро 1
  • БОЖЕ 1
  • бој 1
  • бојажљиво 1
  • бојазан 1
  • бојазни 2
  • Бојале 1
  • бојали 1
  • бојама 1
  • бојећи 8
  • боји 2
  • бојиш 1
  • боковима 1
  • бол 2
  • бола 3
  • болно 1
  • болом 1
  • боља 2
  • боље 1
  • бољи 2
  • бора 1
  • бори 1
  • БОРИСЛАВ 2
  • босиљка 1
  • бошча 1
  • Бошча 1
  • бошчу 3
  • брани 1
  • браниле 1
  • бранио 1
  • брат 2
  • брате 5
  • Браћа 1
  • браћа 12
  • браће 7
  • браћи 5
  • браћом 4
  • браћу 3
  • браца 1
  • брашна 2
  • брже 2
  • брзо 10
  • бриге 1
  • бригу 2
  • брижљиво 1
  • бријања 1
  • брину 1
  • брисала 1
  • бркова 1
  • бркови 3
  • бубе 1
  • буде 8
  • буду 1
  • букнуло 1
  • бунара 2
  • бундеве 1
  • вади 2
  • ваздух 1
  • ваљда 5
  • вам 1
  • варош 3
  • варошани 1
  • вароши 5
  • варошке 2
  • варошким 1
  • ватре 1
  • ватру 1
  • вели 1
  • велика 5
  • велики 2
  • великим 1
  • велико 2
  • велику 1
  • венча 1
  • венчају 1
  • венчала 1
  • Венчали 1
  • венчања 1
  • веома 1
  • весела 1
  • весело 3
  • весеље 1
  • ветрови 2
  • Већ 1
  • већ 75
  • већи 1
  • вече 1
  • вечера 1
  • вечерали 1
  • вечерамо 1
  • вечерас 1
  • вечере 2
  • вечери 1
  • вечеру 2
  • ви 2
  • виде 4
  • видела 6
  • виделе 1
  • видели 1
  • видело 1
  • видети 1
  • видећи 1
  • види 18
  • видим 1
  • видиш 1
  • видније 1
  • виђа 2
  • виђала 1
  • вијала 1
  • Вилице 1
  • вино 1
  • винове 1
  • виноград 1
  • винограда 1
  • вирила 1
  • вириле 1
  • високим 1
  • виче 2
  • вичу 1
  • Више 1
  • више 39
  • влажи 1
  • влажне 1
  • воде 2
  • води 3
  • водила 2
  • водом 1
  • вође 1
  • Волела 1
  • волела 3
  • волеле 1
  • волели 1
  • волео 1
  • воли 1
  • воље 2
  • воска 1
  • врат 1
  • врата 1
  • врати 5
  • Вратила 1
  • вратила 3
  • вратио 1
  • вратити 1
  • враћа 1
  • враћају 1
  • враћали 1
  • враћам 1
  • врви 1
  • вревом 1
  • вреву 1
  • вредна 1
  • вредно 1
  • вређало 1
  • врела 2
  • вреле 1
  • време 3
  • времена 1
  • врзло 1
  • врло 1
  • Врло 1
  • га 49
  • гажења 1
  • газда 3
  • газде 1
  • где 6
  • глава 1
  • главе 2
  • глави 2
  • главно 1
  • Главно 2
  • главу 4
  • Глас 1
  • глас 4
  • гласа 1
  • гласно 1
  • гласови 1
  • гледа 5
  • гледај 2
  • гледају 2
  • гледајући 6
  • гледала 3
  • гледале 3
  • гледали 2
  • гледам 1
  • Гледам 1
  • гледао 1
  • гледати 1
  • говора 1
  • говоре 2
  • говорећи 1
  • говори 7
  • говорила 3
  • говорили 1
  • говорило 1
  • говорио 1
  • говорити 1
  • год 4
  • годину 1
  • гола 1
  • голему 1
  • голим 1
  • гомила 1
  • гореле 1
  • гори 1
  • горког 1
  • горње 1
  • гост 1
  • госте 2
  • гостима 1
  • готов 1
  • готова 1
  • готови 1
  • готовила 1
  • готовљењу 1
  • Готово 1
  • готово 13
  • грана 1
  • гране 1
  • границе 1
  • грди 3
  • грдила 1
  • греје 1
  • Грех 2
  • грех 4
  • грла 1
  • грли 1
  • грло 1
  • грљена 1
  • гроб 17
  • гроба 4
  • гробља 1
  • гробљанску 1
  • гробље 4
  • гробовима 1
  • гробу 6
  • грожђе 1
  • грудима 1
  • груне 1
  • грца 1
  • грцала 1
  • грцања 1
  • грчила 1
  • губе 1
  • гурајући 1
  • гурала 2
  • Д 1
  • Да 13
  • да 425
  • давала 1
  • давао 3
  • дављеник 1
  • даје 1
  • дају 1
  • дајући 1
  • дакле 1
  • Дакле 1
  • дала 1
  • далеко 2
  • дали 2
  • Даље 1
  • даље 9
  • дан 6
  • дана 9
  • данашњица 1
  • Дао 1
  • дао 2
  • даровав 1
  • дарује 1
  • дах 1
  • даха 1
  • ДАЧИЋА 1
  • два 4
  • две 2
  • двоје 1
  • двори 2
  • дворишта 1
  • двориште 1
  • дворишту 3
  • де 1
  • Де 2
  • девера 1
  • девером 1
  • девојка 2
  • девојке 2
  • девојку 1
  • дела 1
  • део 2
  • деси 2
  • десило 1
  • дете 24
  • Дете 3
  • дететом 6
  • детету 1
  • деца 1
  • деце 3
  • децом 1
  • децу 3
  • дигао 2
  • дигла 1
  • диже 2
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизала 1
  • ДИМИТРИЈЕВИЋА 1
  • дира 4
  • дирај 1
  • дирају 1
  • дираш 1
  • диреке 1
  • дирне 1
  • дишући 1
  • длановима 1
  • дну 1
  • До 3
  • до 34
  • добаци 1
  • Добро 1
  • добро 5
  • доводили 1
  • довођења 1
  • договара 1
  • договор 1
  • догод 1
  • додир 1
  • додирне 1
  • додирује 2
  • дође 11
  • дођи 1
  • дођосмо 1
  • Дођосте 1
  • дозва 1
  • дознала 2
  • док 13
  • Док 2
  • доксата 1
  • долазе 2
  • долази 5
  • долазила 3
  • долазиле 1
  • долазили 3
  • долазило 2
  • долазио 6
  • доласком 1
  • дома 1
  • домаћин 1
  • домаћина 1
  • домаћине 1
  • домаћини 1
  • домаћинлук 1
  • домаћинско 1
  • домаћица 2
  • донела 2
  • донесе 3
  • донесох 2
  • доноси 3
  • доње 1
  • допрли 1
  • допуштала 1
  • дорасла 1
  • досађивали 1
  • досећујући 1
  • дотиче 1
  • дотле 1
  • дотрчали 1
  • дотрчи 1
  • доћи 3
  • доцније 1
  • Доцније 1
  • дошао 2
  • дошла 7
  • дошле 1
  • дошли 1
  • дошло 2
  • драгичка 1
  • дрва 1
  • дрвен 1
  • дрвеће 2
  • држањем 1
  • држе 1
  • држећи 1
  • држи 2
  • дрма 1
  • другама 1
  • другарице 2
  • друге 1
  • други 5
  • другим 1
  • Друго 1
  • друго 14
  • другог 3
  • другога 3
  • другом 1
  • другоме 1
  • друже 1
  • дружила 1
  • друкчија 1
  • друкчије 2
  • друм 1
  • друма 1
  • друмом 1
  • дрхтаво 1
  • дрхти 1
  • дршћу 1
  • дршци 1
  • дубље 2
  • дубок 1
  • дубоко 2
  • дуван 1
  • дуг 1
  • дугачак 1
  • Дугачак 1
  • дугачких 1
  • дуго 1
  • дуже 1
  • дужна 1
  • дућан 2
  • дућана 3
  • дућану 1
  • дућанче 1
  • дућанчету 1
  • душа 1
  • душу 1
  • Еј 1
  • ено 1
  • ето 1
  • Ето 2
  • Ех 2
  • жагор 3
  • жагором 1
  • жалећи 1
  • жали 1
  • жалила 1
  • жалили 1
  • жалостило 1
  • жели 2
  • жеље 1
  • жељује 1
  • Жена 1
  • ЖЕНА 3
  • жена 7
  • женама 5
  • жене 10
  • жени 2
  • женио 1
  • жену 2
  • жив 4
  • живео 1
  • живи 3
  • живога 1
  • живот 4
  • живота 2
  • животу 1
  • живу 1
  • жиле 1
  • жудњу 1
  • Жури 1
  • журно 1
  • За 5
  • за 91
  • забавља 1
  • забаци 1
  • забоде 1
  • заболи 1
  • заборави 3
  • заборавила 2
  • заборављајући 1
  • забради 1
  • забранила 1
  • забрањивали 1
  • Завалили 1
  • заваљује 1
  • зависи 1
  • заврнуо 1
  • заврнуте 1
  • загледао 1
  • загњуривши 1
  • загрли 2
  • загрлио 1
  • задах 1
  • задевицу 1
  • задовољи 2
  • задовољством 1
  • задремала 1
  • задржавала 1
  • задужи 1
  • зажарило 1
  • заиста 6
  • зајапурена 1
  • заједања 1
  • заједно 5
  • зајеца 2
  • закопчана 1
  • залогаји 1
  • замењивала 1
  • замери 1
  • замишљала 1
  • замршених 1
  • занела 1
  • занесе 1
  • занесена 1
  • заноса 2
  • заноси 1
  • запали 1
  • запалимо 1
  • запева 2
  • запеваше 1
  • запита 1
  • заплака 1
  • заплакала 2
  • заплаче 1
  • Заповеда 1
  • заповедао 1
  • запрживање 1
  • запросио 1
  • зар 1
  • Зар 2
  • засађена 1
  • засађеним 1
  • заседају 1
  • засели 1
  • засићен 1
  • заспала 2
  • заспи 1
  • застане 1
  • засукана 1
  • затварала 1
  • затварао 1
  • затворена 2
  • затвори 3
  • затекла 1
  • затим 2
  • Затим 2
  • Зато 2
  • зато 22
  • затреба 1
  • зауставља 1
  • заустављају 2
  • заустављао 1
  • заустављаш 1
  • захвалности 1
  • зашта 1
  • Зашто 2
  • зашто 8
  • збили 1
  • Због 1
  • због 5
  • збуњено 1
  • звала 1
  • званица 1
  • звао 1
  • звуци 1
  • згоде 1
  • зготови 1
  • Згрчен 1
  • згурен 1
  • зембиле 1
  • Зембили 1
  • земља 1
  • земље 1
  • земљу 2
  • зета 1
  • зету 2
  • зид 4
  • зидова 2
  • зидови 1
  • зидовима 1
  • зими 1
  • зна 15
  • Зна 2
  • знајући 5
  • знала 10
  • Знала 5
  • знали 1
  • Знам 1
  • знање 1
  • знао 1
  • знати 1
  • знаш 2
  • Знаш 2
  • знојиле 1
  • зове 1
  • зора 2
  • зорски 1
  • зору 1
  • зуби 2
  • и 338
  • И 87
  • игра 2
  • играју 1
  • играла 1
  • играли 1
  • играло 1
  • игри 1
  • игру 1
  • Иде 1
  • иде 8
  • идем 1
  • иди 2
  • Иди 2
  • иду 4
  • идући 3
  • Из 1
  • из 32
  • Иза 1
  • иза 5
  • изашао 1
  • избегне 1
  • избила 1
  • изболована 1
  • извади 1
  • изваљене 1
  • изваљује 1
  • изван 2
  • извије 1
  • извињење 2
  • извио 1
  • извуку 1
  • изглед 1
  • изгледа 2
  • изгледају 1
  • Изгледала 1
  • изгледала 2
  • изгледали 2
  • изгледало 3
  • изгледао 2
  • Изгледао 3
  • изглодане 1
  • изгура 1
  • ИЗДАВАЧ 1
  • издваја 1
  • издвајала 1
  • издвоји 1
  • издвојили 1
  • издизала 1
  • издржавају 1
  • изиђе 5
  • изишао 1
  • изишла 3
  • изишли 1
  • излазе 2
  • излазећи 1
  • излази 6
  • излазила 4
  • излазио 1
  • изломљена 1
  • изломљене 1
  • изломљеним 1
  • измалена 1
  • измиче 1
  • изнела 1
  • изненађење 1
  • изнесе 2
  • Износио 1
  • израз 1
  • изразом 1
  • изувене 1
  • или 18
  • Или 2
  • им 19
  • има 8
  • имају 1
  • Имала 1
  • имала 4
  • имали 1
  • имаш 1
  • име 1
  • именом 1
  • имућан 1
  • инат 1
  • Иначе 1
  • ипак 9
  • искићене 1
  • искрено 1
  • искуване 1
  • исмевала 1
  • испијајући 1
  • исплакано 1
  • исплаканој 1
  • Исплаче 1
  • испод 3
  • исполивано 1
  • испочетка 1
  • Испочетка 1
  • исправност 1
  • испраћа 1
  • испред 7
  • испречили 1
  • испречио 1
  • испуни 1
  • истина 6
  • Истина 7
  • истини 1
  • истински 2
  • истицала 1
  • исто 5
  • истоварен 1
  • Ита 28
  • Ите 4
  • Ити 1
  • Итине 1
  • Итином 1
  • Итину 1
  • Ито 2
  • Иту 11
  • их 18
  • ишао 1
  • ишла 3
  • Ишли 1
  • ј 2
  • Ја 2
  • ја 6
  • јабуке 1
  • јабучице 1
  • јави 2
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јад 2
  • јада 1
  • јак 4
  • јаким 1
  • јако 1
  • јаснија 1
  • јасно 1
  • јача 2
  • јаче 7
  • је 404
  • једа 1
  • један 2
  • једва 13
  • Једва 4
  • једе 2
  • Једино 2
  • једино 3
  • једна 2
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • Једнако 2
  • једнако 8
  • једни 1
  • Једно 1
  • једно 2
  • једног 1
  • једнога 1
  • Једном 1
  • једном 5
  • једре 1
  • једу 1
  • јела 4
  • јелеку 1
  • јело 3
  • јео 1
  • Јер 3
  • јер 7
  • јест 1
  • јеца 4
  • Јовине 1
  • јој 150
  • Још 1
  • још 43
  • ју 2
  • ЈУГОСЛОВЕНСКА 1
  • јурну 1
  • јутра 1
  • јутрењу 1
  • јутру 2
  • к 7
  • ка 1
  • Кад 2
  • кад 61
  • када 8
  • каже 4
  • кажи 1
  • кажњавајући 1
  • кажу 3
  • казна 1
  • казује 1
  • кајући 1
  • какав 5
  • каква 2
  • каквим 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • какву 3
  • Како 4
  • како 44
  • калдрма 1
  • калдрмисана 1
  • камо 5
  • кандило 1
  • као 137
  • Као 5
  • капија 1
  • капије 9
  • капији 4
  • Капију 1
  • капију 8
  • капиџика 1
  • капље 1
  • капцима 1
  • касапнице 4
  • касапници 1
  • касапницом 1
  • касапницу 1
  • катанца 1
  • кафане 1
  • кафом 1
  • квари 1
  • кварила 1
  • кесу 1
  • кита 1
  • кити 1
  • кицошки 1
  • клекне 2
  • Клецајући 1
  • клечала 1
  • клонула 1
  • кључ 1
  • КЊИГА 1
  • КЊИЖАРНИЦА 1
  • ко 10
  • Ко 2
  • кога 8
  • код 21
  • кожа 1
  • која 13
  • које 5
  • којекако 1
  • који 19
  • којим 1
  • којих 2
  • којој 4
  • коју 4
  • Колија 1
  • колију 1
  • колики 1
  • колико 1
  • количета 1
  • Коло 1
  • КОЛО 1
  • колу 1
  • ком 1
  • комадима 1
  • коме 4
  • комшије 1
  • комшијским 3
  • комшијских 1
  • комшика 1
  • комшикама 3
  • комшике 2
  • комшилук 1
  • комшилука 3
  • комшилуку 2
  • коња 1
  • коњима 2
  • копча 1
  • косе 1
  • косматим 1
  • Косова 1
  • косом 1
  • кости 1
  • кош 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошчат 3
  • кошчата 2
  • кошчатија 1
  • крадући 1
  • крај 1
  • краја 1
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајња 1
  • кратак 1
  • Крв 1
  • крваве 1
  • кретање 1
  • крештаву 1
  • крива 2
  • криве 1
  • кривећи 1
  • криви 1
  • крије 1
  • кријумчарењем 1
  • кријући 4
  • крик 1
  • крила 1
  • крилу 2
  • кришке 1
  • кришом 3
  • кроз 1
  • Кроз 1
  • Кројили 1
  • крочи 1
  • крпа 1
  • крст 3
  • крста 2
  • крупним 1
  • крупних 1
  • крут 1
  • куда 1
  • Куда 1
  • кујни 6
  • кујну 2
  • кука 2
  • кум 1
  • кумила 1
  • купује 2
  • купују 1
  • курталисали 1
  • кут 1
  • Кућа 1
  • кућа 8
  • кућама 1
  • куће 25
  • кући 17
  • кућица 1
  • кућом 1
  • кућу 18
  • лаки 1
  • лактовима 1
  • лакше 3
  • лампе 1
  • лане 1
  • легла 1
  • леден 1
  • лежала 1
  • лежећи 1
  • лежи 3
  • леле 1
  • Леле 2
  • Лелујали 1
  • лепа 4
  • лепи 2
  • лепо 7
  • летње 1
  • ли 15
  • лика 1
  • лица 6
  • Лице 1
  • лице 4
  • лицу 2
  • лозе 1
  • лозинка 1
  • лошо 1
  • Лошо 1
  • Луда 1
  • луда 2
  • лук 1
  • лупарући 1
  • лупом 1
  • љубави 4
  • љуби 1
  • људи 3
  • Људима 1
  • људски 1
  • љут 3
  • љуте 1
  • љути 1
  • ма 13
  • Ма 2
  • мајка 19
  • Мајка 9
  • мајко 1
  • мајком 4
  • мајку 14
  • Мајку 2
  • мајци 3
  • мала 1
  • мале 1
  • мало 10
  • мање 4
  • марјаш 1
  • маса 1
  • матер 1
  • матере 1
  • матери 3
  • материно 1
  • Мати 1
  • мати 10
  • махалама 1
  • махале 6
  • махали 2
  • ме 5
  • међу 1
  • међутим 1
  • Међутим 1
  • мејана 1
  • мека 1
  • меко 1
  • мене 1
  • мења 1
  • меса 2
  • месецима 1
  • месечине 1
  • месо 1
  • место 1
  • месту 2
  • месца 1
  • метла 1
  • метлу 1
  • метне 1
  • меће 1
  • механе 1
  • механи 1
  • мешавине 1
  • мешајући 1
  • мешала 1
  • мешали 1
  • ми 2
  • Милане 1
  • миле 2
  • мило 1
  • милована 1
  • милостињу 1
  • минтан 1
  • мираз 1
  • миран 1
  • мирис 2
  • мирна 2
  • мирни 1
  • мирно 3
  • мирној 2
  • мирном 1
  • мирну 1
  • мисле 2
  • мисли 10
  • Мислила 1
  • мислила 3
  • мислити 1
  • Мита 2
  • Митино 1
  • Мито 4
  • мичу 1
  • млад 1
  • млада 3
  • младожења 1
  • младожењу 2
  • младом 1
  • младости 1
  • млађи 2
  • много 4
  • могао 2
  • могла 6
  • могле 1
  • могло 3
  • могу 3
  • могући 2
  • модрицама 1
  • Можда 1
  • можда 3
  • може 8
  • мој 1
  • моје 1
  • молба 1
  • молећи 1
  • моли 1
  • молила 2
  • молим 1
  • момак 2
  • момка 1
  • мора 6
  • Мораво 1
  • морала 3
  • морало 1
  • морао 1
  • Море 1
  • мори 1
  • моста 1
  • мотри 1
  • мотрили 1
  • моћи 2
  • мрак 3
  • мрачан 1
  • мрка 1
  • мрких 1
  • мртав 3
  • мртва 2
  • мртвачка 1
  • мртву 1
  • му 61
  • муж 11
  • мужа 13
  • мужева 1
  • мужеве 1
  • мужеви 1
  • мужевима 1
  • мужевљева 1
  • мужевљеве 2
  • мужевљевом 1
  • мужем 1
  • мужу 6
  • муке 1
  • муком 1
  • муку 2
  • муца 1
  • муцала 1
  • мучење 1
  • мучи 2
  • мушкарцем 1
  • Мушке 1
  • мушких 1
  • На 3
  • на 93
  • наби 1
  • набија 1
  • Набрајају 1
  • набраних 1
  • набрекла 1
  • навала 1
  • Навикла 2
  • навикла 3
  • навиклог 1
  • навлаш 2
  • навукла 1
  • нагнали 1
  • нагнула 1
  • надала 1
  • надгледа 2
  • нађе 1
  • нађу 1
  • називајући 1
  • назове 2
  • наивна 1
  • наиђе 1
  • наизменце 1
  • наилази 1
  • најбољег 1
  • највише 4
  • најглавније 1
  • најлепшем 1
  • најмање 2
  • најнужније 1
  • најрадије 1
  • најстарије 1
  • најукусније 1
  • најчудније 1
  • накапалих 1
  • накнаду 2
  • накупи 1
  • налазила 2
  • наљућен 1
  • нам 1
  • намерно 1
  • наместила 1
  • наместили 1
  • намешта 1
  • намештаја 2
  • намештала 2
  • намештање 1
  • намештањем 1
  • намештена 1
  • намештено 1
  • намиче 1
  • намрзе 1
  • намрзли 1
  • намрштен 1
  • нана 3
  • Нане 3
  • нане 5
  • нано 1
  • нану 2
  • наоружано 1
  • напали 1
  • напипа 1
  • наплаче 1
  • напоље 1
  • напољу 1
  • напомињала 1
  • напослетку 2
  • напрасити 1
  • напред 1
  • напречац 1
  • напротив 1
  • нареди 1
  • нариче 1
  • Нарочито 11
  • нарочито 13
  • наручја 1
  • насладе 1
  • насмеја 1
  • насмеје 1
  • настало 1
  • настарији 1
  • натраг 3
  • натреса 1
  • наћава 1
  • начинио 1
  • нашла 1
  • не 144
  • Не 16
  • неблагодарне 1
  • невесела 1
  • невешта 1
  • негде 1
  • Него 1
  • него 3
  • негује 1
  • недара 1
  • недеље 3
  • Недељка 7
  • Недељко 3
  • нежно 1
  • неиспавани 1
  • Нека 2
  • нека 6
  • некад 2
  • некако 2
  • неке 6
  • Неки 1
  • неки 3
  • неким 4
  • неког 4
  • некога 2
  • неколико 1
  • неку 2
  • нем 2
  • нема 10
  • немир 1
  • немој 2
  • Немој 2
  • неосетно 1
  • непомично 1
  • непослетку 1
  • несвесно 1
  • неспособна 1
  • несрећном 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • нестрпљења 1
  • неће 15
  • нећкају 1
  • Нећу 2
  • Неугодно 1
  • неугодно 4
  • нечега 2
  • нечем 1
  • нешто 11
  • ни 20
  • Ни 3
  • Нигде 1
  • ниже 1
  • Није 2
  • није 82
  • никад 2
  • Никад 2
  • никада 1
  • никако 7
  • Нико 1
  • нико 4
  • никога 3
  • никоме 1
  • никуда 3
  • ниси 1
  • нису 14
  • нити 5
  • Ништа 12
  • ништа 17
  • но 1
  • Но 2
  • нов 1
  • новаца 1
  • ново 2
  • новог 1
  • новога 1
  • новом 1
  • нову 1
  • ноге 1
  • ноздрвама 1
  • носе 1
  • носи 1
  • ноћ 10
  • ноћас 9
  • ноћи 10
  • ноћна 1
  • ноћне 2
  • Ноћни 1
  • ноћу 4
  • нудећи 1
  • нудила 1
  • нудили 1
  • њ 3
  • ње 34
  • њега 16
  • његов 2
  • његова 12
  • његове 4
  • његови 3
  • његовим 2
  • његових 3
  • његово 1
  • његовој 2
  • његовом 2
  • његову 2
  • њему 11
  • њен 4
  • њена 7
  • њене 5
  • њени 2
  • њеним 1
  • њено 4
  • њеног 1
  • њеном 5
  • њену 3
  • Њиве 1
  • њим 3
  • њима 9
  • њина 1
  • њиних 1
  • Њих 1
  • њих 24
  • њихова 2
  • њихове 3
  • њихови 1
  • њихово 1
  • Њој 1
  • њој 17
  • њом 12
  • њоме 1
  • њу 38
  • О 1
  • о 24
  • обе 1
  • обесвети 1
  • обешене 1
  • обзире 1
  • обиграва 1
  • обигравала 2
  • обичај 1
  • обичаја 1
  • обичан 1
  • обични 1
  • обично 1
  • Обично 1
  • облака 1
  • облачи 1
  • образе 1
  • образи 1
  • обратно 1
  • обрашчића 1
  • обрашчићима 1
  • обрвана 1
  • обрецали 1
  • обува 1
  • обузимље 1
  • обукао 1
  • обуче 2
  • обучен 1
  • обучено 1
  • обучете 1
  • овај 2
  • овако 2
  • овамо 9
  • овде 2
  • ово 4
  • огњишта 1
  • оголила 1
  • ограђене 1
  • огреје 1
  • од 116
  • Од 5
  • одала 1
  • одатле 1
  • одби 1
  • одвеже 1
  • одводили 1
  • одвојила 1
  • одгледала 1
  • одговарајући 1
  • одговарала 3
  • одговарале 1
  • одговарали 1
  • одговори 1
  • оде 3
  • одевали 1
  • одевањем 1
  • одела 1
  • одело 4
  • оделу 1
  • одилажењу 2
  • Одједном 1
  • одједном 2
  • одјела 1
  • одјеци 1
  • одлазе 1
  • одлакне 1
  • одлакнуло 1
  • одмакла 1
  • одмакли 1
  • одмакне 1
  • одмарајући 1
  • одмах 15
  • одмиче 1
  • однесеш 1
  • односи 1
  • односило 1
  • одобровољила 1
  • одређеност 1
  • одржава 1
  • одрже 1
  • одржи 2
  • Одскора 1
  • одскочи 1
  • оду 2
  • одударају 1
  • одударала 1
  • одударали 2
  • одударало 1
  • одупре 1
  • одушке 1
  • оженио 1
  • озго 1
  • ознојене 1
  • Ој 1
  • ојачало 1
  • оканице 1
  • Око 4
  • око 8
  • околни 1
  • околних 1
  • окренута 1
  • окреће 2
  • окречен 1
  • окупано 1
  • окусиш 1
  • олакшавала 1
  • омилело 1
  • омрси 1
  • Он 3
  • он 51
  • она 108
  • Она 17
  • онај 4
  • онаква 1
  • онако 17
  • Онако 2
  • онамо 1
  • онда 10
  • Оне 1
  • оне 12
  • онесвесло 1
  • они 28
  • оним 1
  • оно 16
  • Оно 2
  • оног 1
  • онога 2
  • оном 2
  • ономе 1
  • ону 2
  • опасније 1
  • опет 33
  • опкољава 1
  • оплакује 1
  • опоравио 1
  • опрости 1
  • опроштај 2
  • орах 1
  • оро 1
  • оронуо 1
  • освајао 1
  • освести 2
  • освестила 1
  • освестило 2
  • осветљавала 1
  • освешћивала 1
  • осети 9
  • осетила 2
  • осетио 1
  • осетљивије 1
  • осећа 5
  • осећајући 4
  • Осећала 2
  • осећала 4
  • осећао 3
  • оскудева 1
  • ослободи 1
  • ослободила 1
  • ослобођен 1
  • ослобођена 1
  • осмех 1
  • Особито 1
  • оставе 2
  • Остави 1
  • остави 5
  • оставила 2
  • оставили 1
  • оставио 3
  • оставити 1
  • оставља 2
  • остављај 1
  • остављајући 1
  • остављала 4
  • Остављали 1
  • остављао 1
  • остављен 1
  • остала 3
  • остале 5
  • остали 2
  • осталим 5
  • осталих 2
  • остало 5
  • остане 4
  • останеш 1
  • остану 2
  • остварује 1
  • отада 1
  • отвара 1
  • отварање 1
  • отворе 1
  • отвореној 1
  • отворену 1
  • отворила 1
  • отворио 2
  • отимају 1
  • отишао 1
  • отишла 5
  • отишле 1
  • отпушта 1
  • отпуштеним 1
  • отргне 1
  • отргну 1
  • отресла 4
  • отуда 5
  • отупелим 1
  • Ох 1
  • охладила 1
  • Оца 1
  • оца 2
  • оцу 1
  • очајно 2
  • Очи 1
  • очи 8
  • очију 1
  • очима 2
  • очисти 1
  • Оџинке 1
  • оштар 1
  • оштра 2
  • оштрија 1
  • Па 19
  • па 27
  • пада 3
  • падала 2
  • паде 1
  • падне 2
  • пажљивије 1
  • пажње 1
  • пазарлија 1
  • пазиле 1
  • пазили 2
  • пала 4
  • пали 2
  • палила 1
  • палих 1
  • памти 1
  • Памтио 1
  • пева 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певали 2
  • певам 1
  • певушећи 1
  • пере 1
  • песма 1
  • Песма 1
  • песме 1
  • песму 2
  • пецка 1
  • печалбу 1
  • печене 1
  • пешкир 1
  • Пиј 1
  • пијан 2
  • пијана 1
  • пијани 1
  • пије 2
  • пијена 1
  • пили 1
  • пиринач 1
  • пита 9
  • питај 1
  • питају 4
  • питала 2
  • питали 1
  • пића 1
  • плакала 2
  • плакање 1
  • пламенови 1
  • плануо 1
  • плач 7
  • плача 8
  • Плаче 1
  • плаче 8
  • плачем 1
  • плачеш 1
  • плачу 2
  • плачући 1
  • плашње 1
  • по 26
  • По 3
  • побегне 1
  • побеже 1
  • побратим 1
  • Побратим 1
  • повеже 1
  • поврати 1
  • повраћали 1
  • поврх 1
  • повукао 2
  • повукла 1
  • повукли 1
  • повуче 1
  • погађајући 2
  • погиње 1
  • Поглед 1
  • погледа 4
  • погледала 1
  • погледао 2
  • поговара 1
  • погодишњици 1
  • погребу 1
  • под 3
  • подавала 1
  • подаје 1
  • подбрадак 1
  • подвојени 1
  • подигла 1
  • Подиже 1
  • поднадују 1
  • подсете 1
  • подсећа 1
  • подсмевала 1
  • подсмехом 1
  • Подухнуше 2
  • пође 3
  • познавала 1
  • познала 1
  • познатим 1
  • позове 1
  • поиграва 1
  • поигравају 1
  • појавио 1
  • поједине 1
  • појури 3
  • покаже 2
  • покажу 2
  • показивао 1
  • показује 2
  • показују 1
  • Показују 1
  • показујући 1
  • Покаткад 1
  • поклона 1
  • покојни 1
  • Покојник 1
  • покојник 8
  • покојника 9
  • покојникова 2
  • ПОКОЈНИКОВА 3
  • покојникове 3
  • покојниково 1
  • покојникову 1
  • покојнику 4
  • покојном 1
  • покопано 1
  • покрива 1
  • покушала 1
  • пола 1
  • полази 1
  • полако 1
  • поливају 1
  • Полица 1
  • полице 2
  • половини 1
  • полунага 1
  • полуотворена 1
  • полупијани 1
  • поље 2
  • пољу 1
  • пољуби 3
  • помагали 1
  • помало 1
  • помисао 2
  • Помисли 1
  • помисли 2
  • помислила 1
  • помислио 1
  • помислити 2
  • понавља 1
  • Понекад 1
  • понекад 4
  • понизе 1
  • поникнула 1
  • поново 1
  • понуда 1
  • поњава 1
  • попустило 1
  • порасло 1
  • порастао 1
  • поред 2
  • породица 2
  • посао 7
  • посвађају 1
  • посета 1
  • посете 1
  • посећује 1
  • послао 1
  • после 18
  • После 8
  • последња 2
  • пословање 1
  • послове 2
  • пословима 1
  • послу 3
  • послугу 1
  • послује 1
  • постави 1
  • постала 2
  • постали 1
  • постане 1
  • постељу 1
  • постидна 1
  • постојало 1
  • поступао 1
  • посуђа 1
  • потајним 1
  • потврдити 1
  • потпомаже 1
  • потрчала 1
  • потрчи 1
  • потуку 1
  • поћи 1
  • поцрвене 1
  • поче 6
  • почела 10
  • почеле 3
  • почело 6
  • почео 3
  • почесто 1
  • почетка 1
  • почетку 1
  • почињу 1
  • Почне 1
  • почне 15
  • пошље 2
  • пошто 14
  • поштовањем 1
  • пр 1
  • прав 1
  • права 1
  • право 1
  • прага 3
  • прагу 1
  • празна 1
  • празник 1
  • празника 3
  • празником 1
  • пратили 1
  • прашином 1
  • прва 3
  • прве 3
  • Први 1
  • први 5
  • првих 2
  • Прво 1
  • прво 2
  • првог 1
  • прву 1
  • пре 11
  • пребаци 1
  • пребацио 1
  • превођењем 1
  • пред 10
  • предана 1
  • предњи 1
  • предусрете 1
  • пређашња 1
  • пређашње 1
  • пређашњег 1
  • пређашњим 1
  • пређе 4
  • прекине 1
  • преклиње 1
  • преклињући 1
  • Преко 1
  • преко 6
  • прелазила 1
  • према 13
  • премрзла 1
  • преносе 1
  • преноћи 2
  • препада 1
  • преплашена 1
  • Прерипе 1
  • пресвучена 1
  • пресели 1
  • пресече 1
  • престајала 1
  • престао 1
  • претрпела 2
  • претрчи 1
  • преудаја 2
  • преудаје 3
  • преудаји 5
  • преудају 1
  • преудати 1
  • преудаће 1
  • пречила 1
  • При 1
  • прибере 2
  • приближава 2
  • приближује 1
  • прибрала 1
  • прибрано 1
  • привиђења 1
  • привијати 1
  • пригрљава 1
  • приђе 1
  • приђу 1
  • пријатељи 1
  • приликама 1
  • прима 1
  • примети 1
  • приметила 1
  • приметило 1
  • прими 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • пристајала 1
  • присуства 1
  • притегне 1
  • прихваћају 1
  • прљава 1
  • пробуди 2
  • пробудила 2
  • пробудили 1
  • пробуђена 1
  • прогунђа 1
  • прода 1
  • продужава 1
  • продужавала 1
  • продужавао 1
  • продужи 2
  • продужила 1
  • продужили 1
  • прође 2
  • прозора 1
  • прозорима 2
  • Пролази 1
  • пролази 2
  • Пролазим 1
  • пролазници 1
  • проливена 1
  • промоли 1
  • промукли 1
  • пропао 1
  • проплакала 1
  • пропусте 1
  • просед 1
  • проседом 1
  • просидбу 1
  • просилац 1
  • просиоца 1
  • просјацима 1
  • просте 1
  • пространа 1
  • пространо 2
  • пространости 1
  • против 2
  • проћи 1
  • прошевина 1
  • прошевину 1
  • прошло 1
  • прса 6
  • прст 1
  • прћије 1
  • пружа 1
  • Пружио 1
  • пукла 1
  • пун 2
  • Пуна 1
  • пуни 4
  • пуно 1
  • пуст 1
  • пусте 1
  • пусти 1
  • пусто 1
  • пут 7
  • пута 2
  • путања 1
  • путем 1
  • путовао 1
  • путу 2
  • путују 1
  • пуше 1
  • Пуштала 1
  • пуштали 1
  • равни 1
  • равно 3
  • равнодушна 2
  • равнодушно 2
  • ради 11
  • радила 7
  • радили 1
  • радо 1
  • радосна 1
  • радосно 1
  • радост 2
  • радости 1
  • ражалио 1
  • разбацане 1
  • разбира 1
  • развије 1
  • развила 4
  • Развише 1
  • разгледала 1
  • разговара 2
  • разговарале 1
  • разговор 1
  • разговора 1
  • разговору 1
  • разгранат 1
  • разграњује 1
  • разгрнута 1
  • разда 1
  • разилазио 1
  • разишло 1
  • разликовали 1
  • разочаран 1
  • разочарање 1
  • разузурено 1
  • разузури 1
  • разумевао 1
  • рамена 2
  • раменима 1
  • рано 1
  • расклапа 1
  • раскомоћена 1
  • расположена 1
  • распремa 1
  • распрема 1
  • распремајући 1
  • распремили 1
  • раставља 1
  • растурен 1
  • раф 1
  • раширеним 1
  • раширених 1
  • рђав 1
  • рђаво 3
  • ревносно 2
  • ред 2
  • реда 2
  • редом 1
  • реду 2
  • ређа 1
  • ређао 1
  • Ретко 1
  • ретко 3
  • реч 3
  • рече 1
  • речи 2
  • решена 1
  • решеткама 2
  • решетке 1
  • Рибинички 1
  • рида 1
  • родбина 4
  • родбине 1
  • роса 1
  • ружу 1
  • рукав 1
  • рукама 1
  • руке 1
  • руком 1
  • Руком 1
  • руку 9
  • румена 1
  • руци 1
  • ручак 1
  • ручао 1
  • с 54
  • Са 1
  • са 24
  • саба 1
  • сабајле 1
  • саборе 1
  • сав 1
  • сагао 1
  • сагиње 2
  • сад 19
  • сада 14
  • сажаљавајући 1
  • сажаљевајући 1
  • сакривено 1
  • сакрије 1
  • сакрила 1
  • сам 6
  • сама 16
  • Сама 2
  • самар 1
  • саме 4
  • сами 1
  • Само 13
  • само 32
  • самог 1
  • саму 6
  • сандук 1
  • сасвим 3
  • састаје 1
  • саучешћа 1
  • сачека 1
  • Сва 1
  • сва 6
  • свагда 1
  • Свадба 1
  • свадба 2
  • свадбе 1
  • свађу 1
  • свака 3
  • свакад 3
  • сваке 3
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свакидашње 1
  • сваког 3
  • свакога 2
  • сваку 1
  • свануло 1
  • сват 1
  • свачим 1
  • Све 2
  • све 45
  • свега 3
  • свеж 1
  • свеже 1
  • свежине 1
  • свекрву 1
  • свему 1
  • Свет 1
  • свет 4
  • света 2
  • светом 1
  • свећа 1
  • Свећа 1
  • свеће 5
  • свећу 3
  • Сви 1
  • сви 14
  • свију 3
  • Свирај 1
  • свирај 2
  • свирају 2
  • свирали 1
  • свирача 1
  • свираче 1
  • свирачи 1
  • Свирачи 1
  • свирачима 2
  • свирка 3
  • свирке 2
  • свирку 2
  • свирци 1
  • свих 2
  • свог 1
  • свога 1
  • свој 1
  • своја 2
  • своје 6
  • својим 3
  • својој 2
  • своју 10
  • свом 2
  • своме 2
  • свратила 1
  • сврбе 1
  • сврши 1
  • свршила 1
  • свршило 1
  • сву 2
  • свуда 3
  • се 306
  • себе 19
  • себи 6
  • седа 1
  • седе 1
  • седела 2
  • седеле 2
  • седели 2
  • седење 3
  • седео 1
  • седећи 1
  • седи 5
  • седмодневници 1
  • седне 1
  • седну 1
  • села 1
  • селима 1
  • село 3
  • селу 2
  • сељака 1
  • сељанке 1
  • сем 2
  • сео 2
  • сестра 2
  • сестре 1
  • сестринске 2
  • сестрински 1
  • сестру 2
  • сети 2
  • сетивши 1
  • сетила 1
  • сећа 1
  • си 2
  • сигурна 1
  • сигурно 1
  • Сигурно 3
  • сиђе 1
  • силази 1
  • силан 1
  • силни 1
  • силно 1
  • силом 4
  • сина 1
  • сине 1
  • синко 1
  • синова 1
  • синоћ 1
  • Синчић 1
  • синчић 5
  • синчића 3
  • синчићем 4
  • сиромаха 1
  • сиротиња 1
  • сиротнији 1
  • сита 1
  • ситница 1
  • ситнице 1
  • ситницу 1
  • ситно 1
  • сишао 1
  • скамењену 1
  • скаче 1
  • скида 1
  • скидање 1
  • скине 2
  • склањао 1
  • Скоро 1
  • скорог 1
  • скочи 1
  • скочила 1
  • Скочила 1
  • скромна 1
  • скрханог 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скупља 1
  • скупљајући 1
  • скупљала 1
  • скупљало 1
  • скупо 1
  • скут 2
  • скута 1
  • славе 1
  • слатком 1
  • слепоочњача 1
  • слепоочњаче 1
  • Слободна 1
  • слободна 2
  • слободне 1
  • слободније 1
  • слободно 2
  • слуга 1
  • слуге 1
  • службе 1
  • служећи 1
  • Служио 1
  • слутње 1
  • случајно 1
  • слуша 2
  • слушајући 1
  • слушам 1
  • слушкињом 1
  • слушкињу 1
  • смањи 1
  • сматрајући 1
  • сматрала 1
  • Сматрала 1
  • сматрали 1
  • Сматрали 1
  • сматрао 1
  • сме 6
  • смејања 1
  • смејући 2
  • смела 8
  • смео 1
  • смерно 2
  • смеш 1
  • смири 1
  • смо 1
  • смрти 2
  • смрћу 2
  • снага 3
  • снаге 1
  • снагу 1
  • снајка 1
  • Снајка 1
  • снаха 1
  • снахе 2
  • снахо 1
  • Снахо 1
  • снебивајући 2
  • сниска 1
  • сниских 1
  • снове 1
  • сном 1
  • сну 1
  • соба 2
  • собе 7
  • соби 11
  • собњег 1
  • собом 4
  • собу 8
  • софре 1
  • софром 3
  • софру 1
  • сочним 1
  • спава 4
  • Спавај 1
  • спавали 1
  • спавао 1
  • спази 1
  • споменула 1
  • спомињала 1
  • спомиње 2
  • спомињу 1
  • спотицањем 1
  • спотичући 1
  • спотура 1
  • спрам 1
  • спрата 1
  • спремање 2
  • спреми 4
  • спремно 1
  • спречи 1
  • спроћу 1
  • среди 1
  • сретоше 1
  • срећан 1
  • Срећан 2
  • срећна 1
  • срећни 1
  • срећник 1
  • срећу 1
  • срца 2
  • срце 1
  • стаде 1
  • стајала 1
  • стајаћем 1
  • стане 1
  • СТАНКОВИЋ 2
  • стао 1
  • стара 1
  • старачко 1
  • стари 3
  • старији 3
  • старо 1
  • старојко 1
  • ствар 3
  • ствари 2
  • сте 1
  • стеже 2
  • стешњава 1
  • стигне 1
  • стида 3
  • стискала 1
  • стиснуо 1
  • стојећи 1
  • стоји 3
  • стоку 2
  • стола 1
  • столичице 1
  • столичици 1
  • столу 1
  • страна 2
  • стране 1
  • страни 2
  • страну 1
  • страх 2
  • страха 21
  • страхом 2
  • страхопоштовањем 1
  • страху 1
  • страхује 1
  • страхујући 2
  • стрепећи 3
  • стрепи 2
  • стрепњу 1
  • строг 1
  • су 67
  • субота 2
  • суботе 2
  • суботом 2
  • сув 5
  • сува 2
  • сувим 1
  • суд 1
  • судове 1
  • суза 1
  • сузама 2
  • сузе 1
  • Сусреће 1
  • сусталим 1
  • сустало 1
  • сутра 2
  • суха 1
  • т 2
  • Та 1
  • та 2
  • тад 1
  • тада 16
  • Тада 2
  • тај 15
  • Тај 2
  • такав 1
  • таква 2
  • Такви 1
  • таквим 1
  • Тако 2
  • тако 34
  • тами 1
  • тамне 1
  • тамније 1
  • тамно 1
  • тамну 1
  • Тамо 1
  • тамо 18
  • тачан 1
  • Твоја 1
  • твоја 3
  • те 16
  • теби 1
  • тек 14
  • Тек 2
  • тела 1
  • тело 3
  • телом 1
  • тепсије 1
  • тепсијом 1
  • тепсију 2
  • тера 1
  • терзија 1
  • тесне 1
  • тесно 3
  • тесног 1
  • тестије 1
  • тестијица 1
  • тетка 1
  • тето 1
  • тешких 1
  • Тешко 1
  • тешко 12
  • тешком 1
  • тешкоћу 1
  • тешње 1
  • ти 13
  • Ти 2
  • тим 3
  • тиме 15
  • тискајући 1
  • тих 2
  • тихо 2
  • тицало 1
  • тице 1
  • тишине 1
  • ткање 1
  • То 5
  • то 71
  • тобом 1
  • товара 1
  • тог 1
  • тога 10
  • тој 2
  • толико 11
  • Толико 2
  • толику 1
  • том 14
  • томе 14
  • топао 1
  • топли 1
  • траве 1
  • траже 2
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражио 1
  • траје 1
  • тргао 1
  • тргла 2
  • тргли 1
  • трговцима 1
  • треба 10
  • требало 2
  • трему 1
  • тресла 2
  • тресу 1
  • трећем 1
  • трећи 1
  • трже 1
  • трзала 1
  • трзао 1
  • троје 1
  • трошне 1
  • трпела 1
  • трпећи 1
  • трудећи 1
  • трудила 3
  • трудиле 1
  • трудили 1
  • трула 1
  • труло 1
  • трчи 2
  • ту 16
  • туђинцу 1
  • турска 1
  • ће 21
  • ћепенака 1
  • ћепенка 1
  • ћепенку 1
  • ћепенцима 1
  • ћерана 1
  • ћерко 2
  • ћете 1
  • ћилимова 1
  • ћу 2
  • ћутећи 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • у 145
  • У 18
  • убијено 1
  • убојице 1
  • убрза 1
  • уважавао 1
  • Увек 1
  • увек 25
  • увела 1
  • увео 3
  • уверена 2
  • увери 1
  • уверила 1
  • увила 1
  • увреде 1
  • увреди 3
  • увредило 1
  • угађала 1
  • угађали 1
  • угоди 2
  • угошћен 1
  • угрејано 1
  • угушеним 1
  • уда 1
  • удадбом 1
  • удала 1
  • удали 1
  • ударајући 1
  • ударила 1
  • ударци 1
  • удворен 1
  • удеси 1
  • удовац 1
  • удовачка 1
  • удовица 1
  • удовицу 2
  • удовца 1
  • удовци 1
  • удовцу 1
  • уђе 9
  • уживајући 1
  • уживао 1
  • ужурбаније 1
  • ужурбано 1
  • уз 2
  • уза 4
  • узалуд 2
  • узгред 1
  • узда 1
  • уздигнутим 1
  • уздисала 1
  • уздржаван 1
  • уздрхтала 1
  • узе 1
  • узенгија 1
  • узео 2
  • узети 1
  • узима 2
  • узимали 1
  • узимано 1
  • узме 4
  • узмицао 1
  • узнемиравајући 1
  • узнемиравали 1
  • узнемирило 1
  • уклони 2
  • укоченим 1
  • Укочено 1
  • укочено 4
  • укоченом 1
  • укочила 1
  • укочио 1
  • улазећи 1
  • улази 2
  • улазила 2
  • улазио 1
  • улицама 1
  • улице 2
  • улици 4
  • улицом 1
  • улицу 3
  • умела 2
  • умење 2
  • умеси 2
  • умете 1
  • умилила 1
  • умире 1
  • умирено 1
  • умири 1
  • умиривала 1
  • умирила 2
  • уморна 1
  • уморно 3
  • умре 2
  • умрла 1
  • умрле 1
  • умро 3
  • умукнуле 1
  • унапред 1
  • унела 1
  • унели 1
  • унесе 1
  • унесена 1
  • уноси 2
  • уносила 1
  • уносио 1
  • унутра 2
  • уочи 1
  • упалим 1
  • упалих 2
  • упаљене 1
  • упита 1
  • уплакана 1
  • Уплакано 1
  • уплашена 1
  • уплашенија 1
  • уплашено 4
  • уплашило 1
  • уплашио 1
  • упозна 1
  • употребљавали 1
  • управо 2
  • упропашћује 1
  • упрт 1
  • уради 1
  • уредан 1
  • уреди 1
  • уређена 4
  • уређено 1
  • урутку 1
  • усамљена 1
  • усамљеној 1
  • услед 2
  • усницама 1
  • успомену 2
  • усред 1
  • уста 3
  • устане 1
  • устима 1
  • усуди 1
  • усудила 1
  • утеху 1
  • утеши 1
  • утишава 1
  • ућуткала 2
  • ухвати 1
  • учас 1
  • учврсти 1
  • учини 3
  • учинила 1
  • ушао 1
  • Ушла 1
  • ушла 3
  • фес 2
  • Хаљине 1
  • хвали 1
  • хвата 1
  • хватајући 1
  • хеј 1
  • хладно 1
  • хлеба 2
  • ход 1
  • ходе 1
  • хоће 7
  • Хоћеш 1
  • хоћу 4
  • хране 1
  • Хтеде 1
  • хтела 6
  • хтели 1
  • хтео 3
  • цвили 3
  • цвокоћу 1
  • Цела 1
  • цела 4
  • Целе 2
  • целе 5
  • целог 1
  • целој 1
  • целом 1
  • целу 1
  • ценио 1
  • цептећи 2
  • Цигана 1
  • Цигани 1
  • Циганина 1
  • Циганину 1
  • Циганке 1
  • цима 2
  • ципеле 1
  • црвенећи 1
  • цревима 1
  • цркву 1
  • Црна 1
  • црне 3
  • црни 4
  • црним 1
  • црнине 1
  • црнини 1
  • чак 13
  • Чак 9
  • чаршије 5
  • чаршији 2
  • чаршију 3
  • час 2
  • Чвршће 1
  • чега 2
  • чедо 1
  • чека 11
  • Чекају 1
  • чекајући 1
  • чекала 6
  • чекаш 1
  • чело 5
  • челу 1
  • череке 1
  • често 2
  • четири 1
  • четрдесетници 1
  • чији 1
  • Чим 2
  • чим 7
  • чиме 3
  • чинећи 3
  • чини 1
  • чинила 1
  • Чинио 1
  • чист 1
  • чиста 2
  • чисте 1
  • чистећи 2
  • чисти 2
  • чистила 2
  • чистим 1
  • чисто 13
  • читав 1
  • чича 1
  • чишћење 1
  • чишћењем 1
  • човек 4
  • човека 2
  • човеку 1
  • човечје 1
  • Чу 1
  • чу 2
  • чувајући 1
  • чувале 1
  • чувени 1
  • чудно 1
  • чудноват 1
  • чује 2
  • чујем 1
  • чују 2
  • Чула 3
  • чула 4
  • чуле 1
  • чули 1
  • чуло 3
  • џигерицама 1
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шали 2
  • шаље 1
  • шамија 1
  • шамији 1
  • шамијине 1
  • шамијом 1
  • шамију 2
  • шапутала 1
  • шарено 1
  • шверц 1
  • шверца 1
  • шверцем 1
  • шверцовану 2
  • шивење 1
  • шиљу 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • ширине 1
  • широк 1
  • широким 1
  • широм 1
  • шкрипе 1
  • шта 18
  • Шта 3
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • што 106
  • Што 3
  • штогод 3
  • штрчала 1
  • штрчи 1
  • шурама 1
  • шуште 1
  • шушти 1
10093 matches
 <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не  
иста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи 
ош није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцни 
а му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се  
ица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накап 
I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заб 
 на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједн 
а мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она ст 
му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком 
ије више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими з 
гова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <p 
 мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док  
ви пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено,  
!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И  
ле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с 
ош дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који 
ичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак,  
е.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака. 
о луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, ц 
{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнак 
 прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, ра 
и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се,  
амештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он д 
рачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид,  
ј излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад рет 
оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надглед 
.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај.. 
дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту р 
 —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Ани 
ма са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама 
ид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> 
винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може д 
је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, он 
 сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преуда 
и, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остав 
.{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ао отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се  
S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато н 
и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених брко 
 старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица. 
арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Ани 
е и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је  
олунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осе 
и зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је мно 
оји је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек ми 
{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, 
кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам  
 неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И ка 
је деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има 
 И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није  
нашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био  
Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S 
ко на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од пр 
још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умес 
, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је  
то више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у  
едала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали д 
.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и дај 
 Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да 
хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долаз 
овара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} 
 софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уж 
ужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} 
лејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путањ 
 што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и как 
 је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислил 
же, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „до 
арање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала,  
.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је 
ма за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојник 
 покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто 
ратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети 
 од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале,  
 Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p> 
овицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њим 
има, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</ 
 говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, г 
, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од 
ију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела ни 
е он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха д 
о отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак 
ће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{ 
е заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у п 
које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж 
 своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући 
, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да 
човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кр 
м лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он,  
 као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...< 
седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не к 
занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она 
са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S 
чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било  
а као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног кол 
Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, 
 <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окре 
 велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; 
би, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестр 
 о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и но 
{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, ве 
ни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{ 
Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{ 
 дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи  
х, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница 
, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се 
пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није пост 
и о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, 
и, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако избо 
посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{ 
оврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешк 
во, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најради 
тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојн 
дова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна 
прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега  
да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме 
} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{ 
ет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богат 
у, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, 
о што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), др 
l:id="SRP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} 
p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава,  
и.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисл 
ла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад 
и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, 
. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нароч 
сто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити. 
 издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гле 
... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S}  
 високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, о 
 А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала 
он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудил 
ана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p>  
ћи у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да т 
месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и ч 
у и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка уне 
ила своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, 
ући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потв 
па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме 
пак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом к 
тко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари 
е он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, доне 
/p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> < 
ицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака 
, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набр 
и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар  
се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа 
од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празник 
ице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах сила 
то није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Си 
била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од ка 
ела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="3 
уни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку 
се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу  
 свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу 
ио он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису виде 
ј влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се 
ће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да одне 
олико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, ја 
ј и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} П 
} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чи 
рв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> 
и, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је. 
а.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били нека 
нина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И  
обом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно по 
ише уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како  
ло притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само оч 
чалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и 
ила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако как 
волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p> 
шта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови бил 
 да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано 
асапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато и 
 Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови ш 
 на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава 
нако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешт 
ред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>—  
..{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из с 
о успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим  
сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p>  
а Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање,  
х, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да м 
ехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у  
ије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је 
, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, вели 
 ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била д 
дударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудн 
тка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се 
воту.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, те 
 чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте 
ош уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеж 
другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све  
е да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не зн 
та Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пр 
е би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{ 
сапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах  
на би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — 
а браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек с 
тишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од ст 
 у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варош 
<p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница н 
 Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36"  
ло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из соб 
 она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирк 
и мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру  
што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, 
зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да к 
заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, 
 засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдр 
чио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, И 
ицом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало,  
RP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њ 
ј залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да  
 А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ д 
досна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто ради 
она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, к 
о о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S 
да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Сам 
 мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није у 
 остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих 
на сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће  
те заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило 
 Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n 
је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: 
S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно д 
 а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то б 
омињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, д 
о прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада 
ло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером и 
а се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није 
у, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори 
ам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да 
 јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p>  
та је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиграв 
о, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. 
а другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за п 
о и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, 
 како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом ш 
рагичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући 
 пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто 
 истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не мож 
 из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говор 
 почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролази 
 ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и  
ене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заје 
и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Ан 
пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора же 
 не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било  
а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му  
нужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није  
ело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, м 
 </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене друга 
же за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сиг 
атрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка 
о друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} М 
/> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, рад 
стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој  
ела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, 
лук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају ј 
амтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете,  
жавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла 
о за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и ув 
није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна,  
ајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као ј 
тру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. 
а је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале 
ода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јо 
> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима,  
чали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да ј 
} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како  
> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пу 
Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичиц 
акује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S 
да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она с 
у, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{ 
о засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, к 
 јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовил 
ни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како аш 
или и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва с 
огла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за 
 Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у двориш 
су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко гра 
 ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује ш 
 и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или кра 
је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио сл 
еда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не зн 
е, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочи 
оворила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама 
ћ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као г 
кочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади б 
до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па  
толичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истова 
се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео  
 био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" / 
кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али оп 
а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, ур 
S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејам 
, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађе 
зда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења т 
расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кр 
ј део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали 
пкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S}  
ећ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све  
е.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све  
жа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као к 
ћи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све би 
лазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још паж 
 И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до  
ао да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчи 
д нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад виш 
а у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема ку 
 чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и о 
а јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно 
 пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; 
 обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} 
ије од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго  
ље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рам 
, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до ба 
оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју он 
свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чар 
 ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли з 
ним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са ц 
КОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907. 
/p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" /> <div type= 
ла да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аниц 
ом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет  
:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бран 
зговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће 
 тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, по 
рила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би 
ви, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње 
..{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шами 
дно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али о 
варала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило,  
 да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега друг 
S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свир 
ала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је 
еткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S 
јући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чист 
едала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кућ 
ски за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте н 
 </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је м 
 дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су 
 је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у кој 
пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинил 
су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована,  
као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љ 
еру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S 
и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвес 
 му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.< 
уго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о пре 
 не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла  
тно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка 
ићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са  
а, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како  
ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво криј 
и Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да с 
нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је  
код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би  
S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али т 
смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако  
16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар  
ирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И м 
отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошу 
} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додируј 
 би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</ 
 нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох 
шавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да с 
а, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би и 
са играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена,  
амо подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да с 
се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пош 
им зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, оставља 
емала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако  
рх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихо 
алим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Исти 
, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и да 
{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљ 
 (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у к 
јку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за  
 да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаље 
адости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сад 
иди мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико с 
 и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пре 
креће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи 
овори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој ја 
А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиг 
емиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би ула 
рно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи субо 
 имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је 
ог тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb 
њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као  
 не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини гр 
а...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{ 
живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, ма 
рочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заис 
и што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа,  
три да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му 
 бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу 
 је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да ј 
инчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би  
 ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на с 
ици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може 
рутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш т 
 се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S 
ом крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> < 
и или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као 
 упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроб 
нела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од ката 
е.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се об 
му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном 
ила разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бу 
апије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> < 
ог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала  
сете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећ 
трпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, 
а собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је х 
то треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до  
 том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче 
своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не  
онесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од  
на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код к 
 понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сва 
 спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела,  
ије могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али ш 
м, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Ист 
..{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој 
е скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о 
ћи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, 
'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла,  
тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважава 
ила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се вид 
ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навл 
подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и и 
но отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, 
ун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је та 
<div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНК 
/p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа  
да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, к 
иве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог 
о да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n=" 
о, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по с 
Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. 
к ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала  
 из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено 
е виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настал 
 не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то бил 
о умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане к 
мала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није  
оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} 
је, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиро 
 је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове ко 
ања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка св 
ли.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: ле 
n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да  
.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она 
о погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље би 
зла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега,  
ће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До  
рочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта. 
а деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} 
ји је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће би 
ј неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер  
очело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унел 
не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособн 
 се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање 
и једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врат 
о свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што трај 
воју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа н 
ла.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајк 
леда у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђа 
S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочи 
е, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто 
ојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{ 
 Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, 
ве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> 
опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мај 
клањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више о 
роб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда 
<pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући д 
ким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виде 
 онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика,  
туку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да  
чена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и 
> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још д 
S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни уну 
от, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима. 
са хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљен 
ређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунар 
 је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина  
S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужн 
ко није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали сил 
једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Ал 
људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се крију 
до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано 
ћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај  
о и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обичн 
p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од  
раћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју стр 
 не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ св 
ко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био о 
и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче зноји 
ћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. 
 се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двор 
д собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{ 
јећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S}  
="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, ис 
траха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка,  
је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у т 
ло тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомичн 
а од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са 
вни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је вид 
ане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништ 
што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, де 
ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p>  
ије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук 
жењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за се 
, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n=" 
>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму 
о о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у 
о је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео с 
 сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти,  
а“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај мах 
е, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не  
довица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су 
 чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи 
о, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у н 
ве то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојни 
еси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од 
е.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео д 
сио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очи 
а неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој 
 разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бунде 
ојим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да  
 као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је 
идна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као нек 
у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да  
села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су та 
х, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у ку 
о прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира,  
осао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао 
се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и  
овечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко дру 
ову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задо 
 је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они њ 
о стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, по 
 сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим  
И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао. 
је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад д 
<p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали 
{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и го 
г бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим уко 
 се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у соб 
празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најук 
квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, как 
дожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и уве 
 стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, ни 
ти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био  
у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед пали 
, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су  
 Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више ниј 
вукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не  
} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, дв 
као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, оп 
{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и ти 
дскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и  
било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, исти 
 јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове ро 
 ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, к 
ртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> св 
то је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она  
, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, н 
чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила ј 
сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и с 
ојој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, 
 Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да  
разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо 
S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, це 
укнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све  
гова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгле 
тра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његов 
ругом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у 
м је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му ј 
зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се посл 
а, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим  
каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све  
тарији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћ 
им лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, 
лили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и 
меја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Си 
бро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао 
била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једно 
о као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада  
 да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, ле 
још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма  
ударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред 
су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: гово 
дим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито  
да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом ув 
плашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита 
што за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико  
росилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и  
Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стреп 
му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, с 
а два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гле 
мештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису < 
ештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилук 
ти је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није к 
А ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> < 
а! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну  
на, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате 
.</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакш 
уло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим ле 
.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са оста 
 реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешави 
е је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, он 
 заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{ 
, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то  
 своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од бра 
ти.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма  
 њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим д 
лазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој  
ињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли 
 да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде  
да није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло 
о је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p 
> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма 
 и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; 
кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа  
то је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је р 
 руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само ка 
очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне 
 не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она г 
 омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и пла 
ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред  
но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа би 
ка удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје чет 
 званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај ч 
да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад  
 опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро,  
 не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} 
Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднад 
нула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И 
 <pb n="7" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПО 
ИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВ 
та тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље во 
ундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гро 
S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, 
ила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које с 
се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој ј 
ајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као ув 
pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, ш 
 ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> < 
ик, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала,  
ло, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, 
вршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је  
 Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чек 
 једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се  
 сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да н 
а пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје сел 
И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестр 
 мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је д 
хали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући  
 Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалил 
 И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треб 
 n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зе 
од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала,  
 путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на  
пали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била в 
едали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више у 
} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу 
 увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад не 
 Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био о 
ој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њ 
ћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више 
 се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те пл 
 више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседа 
ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем м 
свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго,  
ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; о 
се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери  
ежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до 
своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изг 
 Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу.. 
ећ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би  
p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> 
.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али ош 
 без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њи 
по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала  
шкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа ј 
у саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и ка 
љка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Неде 
таде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих д 
песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу пе 
 кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо 
 браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.< 
ама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али по 
 би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрад 
е.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се  
 јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S}  
вој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже  
вим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Ани 
И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S 
="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће т 
а и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био.. 
тетом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на г 
ашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мир 
о нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу 
постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће  
ане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они боја 
и бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— 
 је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна  
е црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен,  
2" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала  
плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама в 
олуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамен 
ат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од њег 
му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S 
 оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува,  
е.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар вазду 
ужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба  
аке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о т 
 да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да  
његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био та 
га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води 
о гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала  
да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазил 
рачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто  
е и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама кој 
рела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој 
енгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихов 
лики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгр 
а: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се бе 
те оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S 
Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S}  
 дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том  
раће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих 
е бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, д 
ма.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не ид 
мо су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Б 
ино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је са 
 Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему 
д плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S 
{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по п 
а силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у ва 
и нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као 
из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у ду 
пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у ру 
ила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све оста 
вцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} 
 им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да  
е први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{ 
јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела 
уку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као  
 јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном м 
ћи почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш луп 
ако она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ен 
 била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онакв 
Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити 
 кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима 
} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо на 
ачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, 
.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, 
као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био ј 
чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, јед 
, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разглед 
говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је 
а после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и  
 јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала ј 
вицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не  
 силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи 
е знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, у 
го?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромн 
о и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља  
{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби 
и дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакан 
изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева 
асвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена  
највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштова 
у певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, др 
Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас 
је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се 
после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да 
> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не 
или на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешај 
ослугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојни 
ше грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тим 
му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог  
ће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су 
е.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S}  
 И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочит 
, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да  
 која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм ши 
 да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био  
д нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква т 
ајрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, 
{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке глав 
ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као 
што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p> 
оја, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само 
ла је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито  
као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој д 
 могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали  
е брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S 
му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милов 
ве до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говор 
 што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако ј 
младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да  
.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код њ 
ена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана по 
- мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато 
је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, в 
а не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није упла 
и, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од с 
јном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали  
у није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи 
а, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би 
а може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене бр 
што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцова 
ућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...< 
ашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште,  
у дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма 
офром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, з 
ла, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи  
 у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. зауста 
у му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку.. 
о остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, покл 
 голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је 
да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је би 
 не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погле 
И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша пе 
 је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, 
ни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједн 
 Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове посло 
а га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће д 
еда... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна с 
, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему  
браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна 
 рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчић 
и како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и 
ком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, п 
И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је мора 
</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као жив 
се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, ж 
бодно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Зн 
о убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, прево 
 лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исп 
уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој  
 што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што с 
плашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже де 
не.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, са 
, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, 
, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке 
ико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бол 
он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли 
-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а 
 синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у о 
ли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „бра 
 се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко,  
екала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и  
, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} А 
ави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечер 
е он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта пос 
ј мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад А 
и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, сед 
те, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изглед 
ма и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у  
/p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали. 
; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, а 
ш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћ 
количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још ви 
намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, 
а понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се је 
ради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од оно 
о.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S 
од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој 
х до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије 
 мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кош 
 велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу. 
мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они њего 
врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S}  
алих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим 
е.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширени 
тављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се з 
 да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се 
ме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу... 
 извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} О 
не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да у 
а их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао 
рад, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преуд 
рчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој: 
 био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирил 
она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, г 
јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као 
{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га 
и одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она  
траха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха дланови 
 поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздр 
ојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она р 
, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није 
на за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи  
ју сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, 
кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... в 
злазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нек 
гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти 
pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и раз 
сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо 
 сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, 
абранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици 
 Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту,  
36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу 
{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на сред 
 башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су би 
е...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву 
а од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена. 
 Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је  
товила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је и 
ањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајк 
.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ит 
 би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набр 
х се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стре 
су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако  
а само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица в 
гата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она с 
смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да  
 мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико ј 
, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, би 
стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело д 
ина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе н 
ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да  
ка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт  
ива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмо 
јник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је И 
смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу упот 
{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојн 
куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гл 
то с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на  
 остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој  
 себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој о 
аме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати  
упује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да 
акав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете о 
 спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би ј 
“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је  
ци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} 
рема њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали  
а, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док  
о ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јо 
 камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха 
к када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне н 
у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.< 
 ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапниц 
ђе им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су ко 
 ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапни 
пију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>—  
већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, н 
жи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупел 
 То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је пр 
 годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за 
рли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурн 
 Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још  
вих крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она 
арало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада 
чи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије  
е остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они 
уге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале п 
 носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поигр 
а, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И зб 
амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај де 
 гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрч 
 Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, 
: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасни 
pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те д 
оћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена 
ш преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане ова 
ет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше  
е к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Му 
 он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да 
, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би к 
кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али к 
а гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{ 
б покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је за 
 дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И 
 раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се 
, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Неде 
е, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави  
погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече ј 
тово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјел 
ку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, а 
у отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као 
ница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али ка 
</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму се 
о ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, в 
к прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, ве 
лад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрл 
да иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим вели 
ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> < 
 од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испре 
 траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p 
у једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог  
ош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид б 
 И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека на 
оћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно,  
 тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да  
 као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} 
а па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S 
а весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и ц 
јиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, теш 
дељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако  
ђашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише гр 
 оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставил 
метила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледај 
се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој м 
о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи 
ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би ј 
 и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софро 
ћ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по г 
ставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако о 
чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> < 
 га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол  
рао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради њ 
е, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; 
 срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као  
ш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> < 
} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у со 
 од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло  
а <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих 
 Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда 
не да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} 
ој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тад 
је да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, 
S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, 
а би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обраш 
7" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се он 
извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га зауставља 
 у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, 
ему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи 
е нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширин 
однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд и 
е насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, пок 
дрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, б 
здваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одма 
ати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он 
44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га 
ао да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га 
стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="1 
у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она ни 
им, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку 
е укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вад 
је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штр 
г зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... пр 
ћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку 
крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, ка 
S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће 
у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазил 
 је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, 
за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изглед 
је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како м 
 како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од с 
, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. 
та.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га  
ије је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само  
или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p 
риви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умр 
 је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49 
ће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и о 
> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по 
ко сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се ви 
рема касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обу 
га, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за 
шла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо ј 
пницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или с 
 сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S 
амо цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комш 
зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Ча 
ило муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала суз 
нула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуш 
гле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада  
рчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже о 
ључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворил 
 би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и уми 
 још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш во 
ве испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} 
мену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{ 
и више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет  
оље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи 
шће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, наз 
у, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, при 
 је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти за 
атак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и  
стави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ни 
иних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p> 
она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ поче 
!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као д 
на стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не  
p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он 
 јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрз 
војој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их в 
ла његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} 
кут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојни 
тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најну 
роз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана п 
да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће  
 с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Слу 
ром играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се  
где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене  
есеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, 
p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не 
ке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и 
само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, дарова 
 .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само  
ејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што  
о он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нароч 
љала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треб 
уће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је 
колних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала  
е на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи с 
м отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а д 
 они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, 
ла?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у 
едељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p 
њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се ка 
 као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе. 
остојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што с 
а су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједин 
/> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је о 
ла је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А оп 
ао од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} 
— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што в 
појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни 
а се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себ 
е, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји 
а, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница т 
удаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело д 
е зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто 
и, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покој 
е.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57"  
мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У  
гов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као 
ио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј 
а је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њи 
„узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би 
да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало,  
ју.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли гла 
за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађ 
SRP19022_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S 
где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава 
. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је  
 једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза  
е и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у кол 
</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S}  
да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мо 
зразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на 
 за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућ 
а, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно 
е и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде  
као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јо 
 једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обуч 
 овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, 
ујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у  
ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, пос 
засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жен 
 њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао  
дсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њем 
а, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим у 
, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћут 
соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на  
е постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом см 
ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна 
осова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу. 
ужбе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући 
ах, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој 
и се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчић 
ада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак  
је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље 
 плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јо 
 то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорим 
S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то 
 онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под соб 
 кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресе 
ку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распрем 
више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на о 
а?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела д 
ково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у 
ебе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама ц 
 да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="5 
умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није ис 
одбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S 
а мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста т 
а да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега 
 док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{ 
сталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој 
осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ г 
вен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и бокови 
ћ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, оби 
 Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с  
а тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој,  
ице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацим 
сло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута 
сију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те  
 субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се напла 
е, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесен 
 она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</ 
 му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га  
овеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице  
те било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а  
гледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исп 
е без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долази 
а се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрп 
ће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб она 
 тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} 
и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста те 
 кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од  
белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст 
о по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде;  
хови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јо 
е умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врв 
 на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, ка 
к га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућа 
е на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто ј 
а ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза с 
ржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах ос 
у је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још о 
о гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна  
ује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> 
лазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би  
уло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно пре 
авља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што 
га готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен 
, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо  
38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тре 
јку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и полив 
двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је 
!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да  
 плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за 
p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка х 
ћ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она у 
 на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и 
S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова ви 
овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлеп 
ОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> < 
за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову 
штала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове к 
 и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хо 
S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... 
, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући 
?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрл 
 и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она 
, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од  
 страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто  
се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би с 
дна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситн 
 да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, 
 треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није с 
ју, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљ 
позна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то до 
Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа 
и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, 
рех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда  
ети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који друг 
ка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, 
лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како он 
ко стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плач 
, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се 
те, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први  
 већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само п 
ља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то д 
бу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже ш 
 богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, он 
додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова  
ово се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и  
, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Она 
 прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице 
 „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p 
во луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> < 
икама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p> 
ам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Неде 
аједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Ал 
као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући. 
дговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредил 
зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнак 
ли гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва че 
је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је уз 
о продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ 
тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и 
 и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да в 
суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је ма 
брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p 
ли да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S}  
е, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе 
чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и  
, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - не 
г страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањ 
 махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, ве 
о кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о 
ћао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега д 
 у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се  
ем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју кас 
и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава 
="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако простран 
егује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом  
 n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта  
 и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p 
, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће  
сле за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и к 
е.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му с 
а гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче. 
 и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку,  
а сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се 
е излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко 
ећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен б 
 жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом 
тварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све рад 
пет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће 
опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво леп 
та то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену  
 Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче  
а је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S 
е из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S}  
аћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штого 
тио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S 
с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што тре 
ај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница о 
м, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ к 
<pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме 
већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор 
на није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „ме 
продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и д 
омоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије,  
ски жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу 
е не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај  
еће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, н 
илила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели д 
 је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, леж 
о...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена 
 „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p 
ат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И д 
, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме уг 
ечи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца о 
је.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јес 
неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мај 
 деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има т 
заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у пос 
. једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Ал 
себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као дру 
 сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила  
ова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Ан 
ета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва  
ом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту  
окојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек  
узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арн 
 била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помисл 
ирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као 
ну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S 
з љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав  
S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је да 
та не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њ 
у, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица кој 
уку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је 
и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одм 
</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се о 
 је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб поко 
реудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети по 
а тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као д 
зила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, из 
 Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изг 
 пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запал 
се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види 
 врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда ка 
против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, ве 
 од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, к 
 своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице 
огла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледа 
 ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена,  
су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пош 
ове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена ње 
аја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S}  
 Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, сврат 
, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седе 
дбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника,  
 за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа б 
од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, к 
што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, 
е само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је б 
да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете д 
ју одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зи 
почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се 
И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не 
ло, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца,  
у, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, р 
 најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији 
е, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно 
то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жи 
а за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твој 
 Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да н 
аплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никак 
 је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући  
д његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би  
рјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p 
? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући  
ћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што тре 
.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у 
а.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он ј 
, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ип 
 је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак ј 
ема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришо 
ле, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка ниј 
али од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прош 
о и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> < 
гледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са 
ла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дош 
сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе 
ника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од  
 тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да 
траха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да ча 
{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је бил 
он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Мо 
ук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на с 
оли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погл 
а већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, 
је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од с 
— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} 
 што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га  
е, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела  
, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећ 
ом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма  
 развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним 
ептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" 
.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није  
, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га 
но насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи. 
 Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, по 
тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и од 
остави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела ве 
о: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, син 
ј, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код  
а, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, ув 
и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Ш 
.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова дон 
, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако к 
 већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после 
 се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отр 
а се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нар 
у је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му 
 то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог нав 
авала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће п 
тка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила н 
о...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, д 
рљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у 
ој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толик 
ла да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пр 
почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да... 
, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све р 
Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећ 
тем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ 
то што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој 
е освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, 
 се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље ост 
роба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне 
ако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и пос 
 као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу 
шти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и по 
ешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих 
д из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је так 
{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. 
чету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала 
ала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том ј 
у.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је 
, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела  
вала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преу 
 друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остал 
то, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, 
 Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, 
 да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази  
 И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Он 
аха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ  
ди, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегн 
судила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испре 
 — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту  
ом, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, м 
није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама  
, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</ 
 Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће м 
 Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да  
не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S}  
тајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестрин 
ла, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љуба 
ужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла  
, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ниш 
је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита,  
к кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Аниц 
ца почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у вели 
се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{ 
ње, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме 
еса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он рад 
е оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S}  
 брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљуће 
и чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, 
ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би как 
 с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p 
 да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато н 
амо да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима узд 
о да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> 
 дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула гран 
го пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не по 
, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости  
.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви 
е, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и  
њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела  
{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мор 
} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрха 
е лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, ост 
ала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бив 
ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нес 
путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот 
гате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ни 
аспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита 
згледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његов 
и хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није с 
оигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капи 
 чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле во 
 њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им 
ница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се п 
 ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тад 
Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек  
ло, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајк 
S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој пр 
 мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре 
 обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на пок 
за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да м 
 се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради < 
једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тад 
а, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћ 
сто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најг 
вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" / 
аћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку,  
еко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било м 
ћи се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе 
 она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бр 
{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгл 
оздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ 
 или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак к 
дро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ 
ни увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нароч 
ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комш 
апева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева,  
/p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе  
покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како ј 
рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледа 
р зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Н 
ан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, о 
 И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких ми 
а погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах 
зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали 
о је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали  
од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега,  
ила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од соб 
м, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне при 
авала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буд 
преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и бр 
 Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свач 
сти, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем  
ек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што н 
 није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа стар 
 разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала 
зговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебив 
ок није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не 
е имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И з 
зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, ве 
од у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улиц 
 уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је 
>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она ње 
 ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се заба 
ло њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, оста 
 и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја,  
ха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто 
> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет б 
 она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више  
у.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећ 
о је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да до 
 у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерк 
решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи 
на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је  
, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ па 
 болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела 
плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жен 
ембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, ча 
вају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревн 
арајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, ч 
а брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У 
већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о  
е.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ 
то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и  
пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу си 
, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога 
нали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет п 
 осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје. 
а.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред  
а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да ј 
 заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изг 
, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад 
 одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да 
сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> < 
 сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засел 
сно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о  
дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело 
се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{ 
од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да 
на је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази  
S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше 
<p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато шт 
 год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада 
цовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мис 
лико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као  
на, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора 
е лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као у 
 мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би  
ије била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа  
ђао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53 
S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав  
ала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а 
але прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долази 
угодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занел 
ослове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издв 
ача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је  
 је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Ско 
шти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жаго 
не, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија с 
 таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела д 
 ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак. 
бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, по 
. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се раскла 
пољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук,  
у се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај 
другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је мн 
или и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој  
 гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по  
ељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, мома 
ишта не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ов 
стала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја. 
отрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У  
сећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S 
ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од све 
о бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј 
е да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порас 
, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових пр 
 и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док в 
навала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У та 
тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од не 
икако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела зе 
глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. сам 
е њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да так 
тински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љут 
од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за 
он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то м 
дије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, пла 
што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долаз 
ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, 
и је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама  
ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочен 
једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у ва 
лада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој з 
неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> 
сле се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, тр 
едња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: 
а њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се з 
<p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, с 
фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.< 
од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био 
као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S}  
том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} 
{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и  
ноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о пр 
ући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто 
и : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{ 
то да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p>  
е. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву  
 ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану. 
пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с пот 
и, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} 
окоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</ 
 јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намеш 
чито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S 
— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да 
кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им 
 тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где 
то, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} 
а, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзи 
икако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу 
е о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесве 
 у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башт 
није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Бил 
а се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушки 
амо то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је о 
вца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе 
у служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, пре 
зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу,  
ош више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од п 
волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, —  
ова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а н 
 о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, сед 
гла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још  
ли да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не  
 своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и ско 
гађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, мл 
ако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало ра 
, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе д 
ешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види ви 
S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да ш 
е било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго,  
е на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење 
бучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с бр 
 које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с  
нодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње 
ла је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало з 
м се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћ 
 мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела 
 права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима у 
2_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од ст 
о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање би 
Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била дево 
 тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку од 
ушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Же 
 како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала 
вља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окре 
 кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, б 
а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} 
p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" 
овао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зат 
е, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, ж 
а има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли ж 
 и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби  
но после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, 
дело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да о 
 и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут 
ено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у 
после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћ 
, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни,  
ао свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се при 
изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрча 
јени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су  
ији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отворен 
 било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је  
..{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспав 
 већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући 
елу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „ша 
је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; на 
у одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако п 
дали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није 
јни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила де 
прата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући  
жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу бо 
а је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради 
 соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, ц 
дрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и  
 уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, заде 
 Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепен 
не да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајућ 
ојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије воле 
 само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још м 
не код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мај 
опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зи 
еднако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, је 
вади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње 
оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не  
е.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се о 
 једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, ку 
и: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује. 
S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава 
гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Ид 
жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> 
 и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, ст 
е говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне д 
ине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што 
ла жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће  
ко умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју  
 долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка  
 И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима ок 
види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</ 
 тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва о 
 зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још ви 
, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и 
 после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из 
стане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула 
..{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p>  
 је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као з 
сле, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гр 
опчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубок 
 чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни о 
вала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле в 
век чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми,  
ца, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, 
 прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пер 
дале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на н 
затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа  
 Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не 
ћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се  
кама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу  
ју и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах д 
а с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом 
ташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио 
као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти пе 
тане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајућ 
ред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништ 
 да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило од 
нице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жа 
/p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у 
тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу с 
ТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> <div 
намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како 
о.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих же 
ло и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће  
према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и пре 
није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, 
 момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гл 
е она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, 
и, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигериц 
ко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> 
 у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комши 
 чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не д 
ед покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина.  
оплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био о 
 изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била 
 двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани 
} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код  
 он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И ка 
о кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али у 
еђена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће 
.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка,  
о њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадб 
плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудил 
ише...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита п 
олила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А г 
и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради 
 сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по це 
рталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу 
дно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неуг 
43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од ст 
ренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе  
/p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који  
ама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у 
атим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако. 
е био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела,  
ше погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пр 
једине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему го 
м на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, ш 
рених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване сна 
идови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И 
 тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не пока 
у, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побе 
, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му д 
ха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче 
опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Ча 
 мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па  
каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима 
ни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље 
онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спав 
ла је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је иш 
Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n=" 
 је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у  
 Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми  
ољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити,  
ота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим  
 том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову 
 на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и унос 
ења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, за 
 велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, 
би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, ис 
 заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки  
лука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, 
оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је 
е прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико ј 
пред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајеви 
м, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецај 
дом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те  
ан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> 
а за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнес 
м кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и  
о јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n 
к, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мал 
и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином,  
 тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису во 
х двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче п 
па, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад  
 мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што  
се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти 
 друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пр 
ика долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од кап 
иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сре 
е да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И  
а су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила н 
 је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из зан 
е с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо  
би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих  
 сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, ник 
кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вра 
 дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да поглед 
 старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, по 
само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не 
 затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{ 
Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то  
е зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гр 
 већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није  
 Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње д 
 док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави с 
расити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су с 
ла је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, ко 
комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене,  
/p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јо 
 свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала  
не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела  
— јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би  
еома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, 
а.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога,  
, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све  
о, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се нек 
увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога но 
 када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле,  
тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год б 
 виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapte 
 од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бод 
S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, 
их с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за  
икако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао 
ће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до сам 
че...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живот 
ететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.< 
ме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за  
е пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад се 
тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемира 
те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како  
 — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окус 
и се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био т 
 као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће  
а шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <p 
 кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде  
ни, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> ст 
да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се уми 
.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — 
која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се —  
 обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она 
 га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>—  
це, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дет 
д снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S 
ћи јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то 
Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, 
 од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји н 
, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и по 
о сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а кам 
т њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није 
S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладил 
са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венча 
} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет им 
љали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликова 
на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И 
<p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Разви 
уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да 
} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина бра 
ла да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиг 
руго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знал 
 ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не че 
казујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} П 
</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први  
да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће 
равали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио 
д, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, смат 
а дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S}  
да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на по 
ири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, 
о је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не з 
а, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта д 
/> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојни 
док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом ка 
pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, д 
 најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом  
е тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она о 
 била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како 
 на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно 
а што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И  
Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита 
p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била па 
име — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не с 
па, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од бог 
ко излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде,  
 а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} С 
елу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је 
већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, 
розорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка  
на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и  
седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је нај 
рањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да о 
да покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју ку 
чи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, се 
После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} М 
{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, а 
.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаљ 
и они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022_ 
а буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пази 
м покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као 
е <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> < 
 ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела  
S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И по 
 на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од прво 
а, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> 
ао тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p 
боко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирн 
се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио 
то ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из го 
бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговар 
ј, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А  
 слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви 
нику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се св 
асположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је оставља 
занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакањ 
у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бој 
 једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по ком 
 дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p 
о!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж 
ника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, ув 
изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S 
ње, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја... 
{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p>  
 И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење ку 
S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је прат 
уђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекл 
ко радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница 
дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још 
а, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети как 
ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве ди 
сечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настариј 
епа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, оствар 
ш не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, пра 
оде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих  
не, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабуч 
емље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, д 
 се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробљ 
крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели 
 се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодн 
оливано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И  
нима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче 
враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсиј 
заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S}  
поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с к 
овека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе з 
е од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па  
 покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и се 
ма толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је је 
 нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила тро 
е капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} И 
укао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S}  
елазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да 
а кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, д 
но се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница 
блачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила  
рема туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дир 
разник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе  
, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И  
да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се  
 да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а  
 дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много  
шна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагињ 
.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, в 
о је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пушта 
ишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко 
} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ ј 
мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале 
 све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не 
ој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду он 
{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући се 
.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, см 
 И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као крив 
на, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито 
ој, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је  
ле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој во 
миње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... шт 
ји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, бил 
 у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче,  
аца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце... 
xml:id="SRP19022_C1"> <head>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излази 
p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p 
p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА 
жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна 
не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као  
ица, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га п 
то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да д 
а је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна 
ишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У то 
привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом,  
онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би,  
тали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрец 
јући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке,  
знала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа 
уда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто 
свести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p 
.. дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се  
, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да с 
и, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, 
 и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка 
<p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> 
о у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гом 
а им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру 
трали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све 
о, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му 
ојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Ан 
о на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је 
опао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћ 
га уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, д 
мисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је 
е смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај кој 
и.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође 
ећ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би пом 
{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S 
јника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек мог 
а слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, 
а два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не  
, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Д 
и његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, 
ије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред т 
 и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочи 
клог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајал 
ви пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И 
ао давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По 
ве куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тад 
их не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обу 
 од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по ње 
уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, с 
скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим ул 
днако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb  
 окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу,  
 плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је  
пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише 
ко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита  
 их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{ 
у на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе оду 
није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала,  
ој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о пре 
ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> 
ила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S 
на им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не  
омљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле озно 
, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има т 
д сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, да 
ан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће 
S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другом 
и, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разгова 
, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</ 
 за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући ски 
ичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојн 
ђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, т 
воје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек он 
.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{ 
ве што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, кака 
ио увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није 
Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо  
оси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница зад 
ошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Д 
 понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мај 
} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора 
тану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и 
е за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На  
?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, д 
о све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били пр 
век би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, 
 <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а он 
редило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би ј 
била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и ост 
сети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почн 
вреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оста 
стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, з 
му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му 
на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да пром 
а што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да  
а Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покој 
лаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за  
што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нис 
ла да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је виш 
...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што 
у ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка  
в празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Це 
ћи да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засук 
асапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре  
према и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла 
ом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да м 
а њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да 
да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али 
никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава. 
, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој ј 
есе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, 
зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала  
ну бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, он 
ло или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би так 
} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери 
, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику 
.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха  
ила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би ј 
{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла 
тавио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци  
а, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} 
једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе ка 
му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену  
ј ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби нег 
ако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи њег 
/p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, 
ећ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зат 
</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме н 
рошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он  
ваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; с 
ку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити ј 
зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после от 
ду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, је 
о што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то,  
ао остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки н 
 браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као о 
 до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца,  
је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео  
ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је сло 
то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је н 
ко она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и јед 
 замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као шт 
преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о 
његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S 
е, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену 
егови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S 
вори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељу 
вара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И 
 на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чи 
а у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <p 
аче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младос 
очито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што 
потребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, ш 
пет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила 
ави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала 
ази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб 
ући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да с 
ј и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од упла 
 из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада  
pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, н 
ј, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кос 
з крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту 
о није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва пр 
не, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јо 
ј мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним 
до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирк 
да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> < 
асмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојн 
 је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек  
и брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и н 
па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изло 
у они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њих 
вно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано  
ећ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да о 
је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S 
јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S 
она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба д 
о ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Ан 
она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{ 
а да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили 
} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није про 
и, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито он 
.. и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да 
У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43 
у га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Г 
тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало! 
онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео 
те, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она ш 
ула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала ј 
 просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди 
 што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гура 
уће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разгово 
отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, о 
ш више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у то 
ицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у кр 
а једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа,  
тре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, из 
здвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она  
{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је 
 уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, уп 
зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> < 
е лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се  
ајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило 
ћу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022 
ишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“  
 Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Цига 
апослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве 
е, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка  
Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први 
ас збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог 
ако неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљ 
ешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И 
е у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислил 
клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако сто 
и.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако с 
еда, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испр 
носи, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њо 
воју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се о 
шћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варо 
е, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме  
овори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} 
јући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и  
ђе... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч 
водили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, б 
 Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а от 
, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аниц 
о било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке муже 
о човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и би 
бавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спав 
у, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућ 
орити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да раз 
пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од свет 
 оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у 
ј мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стре 
, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може св 
дело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, к 
 дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочи 
S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у  
зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута  
о врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и стр 
 морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дош 
каш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, 
ди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му пева 
то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју 
после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знал 
ва, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречи 
а јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан 
 мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али ве 
 нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, 
зе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да  
 да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да ми 
} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ  
 не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане так 
је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отр 
<p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он 
ио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису м 
ко сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} 
ао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ни 
треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, ком 
з куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их н 
исуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с м 
 да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{ 
ет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду  
рали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват 
епећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" 
и.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не  
е она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јо 
о, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње куртал 
родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујућ 
Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до рук 
енка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S 
несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу 
 Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима ис 
више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како о 
S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> остане 
а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се н 
љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме  
И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те  
ажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страху 
а.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за 
b n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца 
p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу. 
е комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ ник 
 преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комши 
 Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не са 
ак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати  
 <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Д 
 светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени,  
да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква  
 њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека 
акви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није м 
а.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је А 
ум широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али  
зи, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав 
оворили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је  
реплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:< 
х не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде  
ј својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинич 
м с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, прем 
у, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот 
о би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивај 
ених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рук 
рицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S 
о чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да  
ролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али од 
д би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек он 
би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забод 
 се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу 
а готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти?  
е пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p>  
ма њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према 
И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, род 
дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци м 
{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења хо 
, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој 
вили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на  
се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живо 
 се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Ко 
исто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, виш 
 нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синч 
ито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дет 
ћ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не мог 
шло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим 
није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела 
, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод зна 
и, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је  
ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копч 
или, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за р 
 куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Са 
исли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе 
 а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете б 
 му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек к 
 у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, беш 
рас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, г 
адала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, ил 
у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од св 
чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију  
од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, д 
а, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и 
е да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од сн 
од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне д 
шла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшика 
 равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо с 
лашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жа 
, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и н 
с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини 
у му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене маха 
почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу 
ш више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као 
да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се о 
и јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрал 
ћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да 
а.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно  
> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћо 
апросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} 
 Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, 
даји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после 
узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао 
ословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они би 
рила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па д 
се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она ти 
 и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb  
ет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S}  
и га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, мо 
{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! 
кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.< 
— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва  
е хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{ 
ле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто 
дао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога  
као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати  
ји су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак м 
> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој,  
ена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n= 
ице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао из 
е као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти  
 јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора по 
е оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год 
, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, н 
о га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш  
у не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се 
аћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n 
ела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или ни 
} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако  
 је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с л 
носио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, о 
ијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и 
ширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване с 
ацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— П 
ђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да 
ру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци 
n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког са 
а и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, п 
n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи 
што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, с 
ј очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, 
 том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодуш 
е, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из  
 се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до сам 
енио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису 
ећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе ш 
кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се  
љен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури  
да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг ку 
јка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, н 
мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би  
а се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не ви 
 тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, с 
, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила 
чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из ва 
е од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшиј 
е од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А  
на дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој изл 
е не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се н 
, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она  
о путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по жив 
> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кућ 
е јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, ст 
инске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дига 
д се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с го 
о мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S}  
стина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па 
ош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни  
е.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, 
мо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи 
раћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође 
кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа св 
тим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић 
као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, пре 
ла нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући,  
ица је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају 
 и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој м 
е одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p 
 Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А  
 и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је нед 
„Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа д 
, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увре 
скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Н 
просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је има 
веку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се  
, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућ 
и кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он  
.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг  
кала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошеви 
ж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би д 
а осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је 
, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n 
="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би не 
ледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као  
јеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољу 
ом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла н 
на имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као и 
х као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне 
ледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу 
не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајк 
 могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помисл 
рало, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером 
 док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да ка 
>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, н 
богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих  
све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што к 
х од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празн 
 такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се  
и.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћ 
анице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором  
о свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} 
ви; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да 
о купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више с 
нако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{ 
 сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како и 
> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту  
дударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било 
кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} П 
 А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци 
а шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, св 
осао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде  
друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, 
е јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело прите 
х... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек  
ћа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви о 
 чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не 
ћи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар 
о треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, к 
о више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплаше 
 из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их 
ротив њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А 
, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сам 
 то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још 
p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није 
ок беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је  
али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао 
 да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се ни 
вора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећ 
лазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, с 
присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с 
друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Ал 
и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једн 
сли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на се 
о изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p> 
нако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту,  
 му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их дво 
 неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чи 
ће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе 
 не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму 
рема Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, ком 
једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, 
уо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А 
 прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела 
} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n=" 
ретрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и поју 
е бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изг 
то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не с 
 <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и 
сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загл 
е само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даро 
у...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада  
</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово забор 
игурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати 
унага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа 
и је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек мира 
лакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S}  
ш уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, 
 зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} 
 нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила  
анке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело 
астало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браћ 
аму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред 
њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, по 
о пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек им 
довца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од сна 
н ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод,  
о сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу му 
ују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, п 
а зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу 
 још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од 
е волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач,  
е, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку ниј 
ба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне д 
ћи, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, по 
 страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да  
одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ ж 
ивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није мог 
} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, 
забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да сп 
ла да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p 
виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и 
 свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућ 
Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хла 
обом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" 
, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више г 
 заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пи 
ишта не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуо 
ш како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и на 
с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог проси 
 се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не у 
отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отиш 
зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, 
ело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача ра 
једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <p 
та, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, 
 у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сад 
и, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и пи 
и шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади  
тало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као д 
а би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би,  
 од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} 
е, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И 
 по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу кој 
 му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S 
 отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певу 
вега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле. 
 изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с њег 
к, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, мл 
хале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с бра 
жила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање  
егова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а 
...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> 
 Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она 
и бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одгов 
јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p> 
чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с 
 ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није 
S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана. 
ћу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудил 
е био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p> 
 и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад  
кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за  
милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не п 
ваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају с 
 Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она зна 
 тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди,  
} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе 
ћ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено ор 
и, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави 
ом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима  
винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По сто 
ћи вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би 
јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за  
 било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошча 
одишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито! 
а отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, 
 ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошч 
још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у  
не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p 
одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела,  
, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Б 
а ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо 
тку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку  
ницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S 
ах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као 
пропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држ 
 поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући м 
1" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из ком 
еткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљ 
 је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој ј 
, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе  
је и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, 
ој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S 
Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи дра 
, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је зн 
} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:< 
 исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као шт 
а, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де 
оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „ 
 поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво 
и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било веч 
да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, с 
 сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </b 
беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљ 
 њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слобод 
и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, план 
ер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људ 
ла је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као 
што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она  
плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, 
 да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{ 
би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, д 
којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе не 
би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашн 
ј кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећ 
 домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улиц 
 околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурал 
але, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страх 
{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђ 
ћи сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није 
е.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она т 
 једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке 
обље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакш 
 поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, ка 
ли нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај ње 
да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем,  
е се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S}  
маћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем ид 
 И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и  
 се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке 
легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да јо 
амо жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. 
S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима  
никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и т 
је кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што  
те.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p 
 је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово 
ој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не по 
ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој 
смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за ма 
о треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била 
ора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а кам 
зо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чар 
и свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго 
аха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и ос 
ородица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око кр 
, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код кућ 
ко ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати  
на да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби,  
.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао,  
има, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S}  
и је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер  
их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ ко 
упних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освеш 
а тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно 
тпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она  
 траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби 
е што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; о 
ку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учвр 
ук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div  
ђења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</ 
није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, н 
III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младож 
жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се н 
 његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипа 
и су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: го 
 према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, о 
да, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па  
 зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, леп 
к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{ 
а, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> имено 
 јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, бр 
игурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад 
опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад 
х да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говор 
ром отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а 
а погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у 
 Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала 
ш више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој  
а јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб раз 
ад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозор 
 не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговар 
пеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пош 
ила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће ј 
мо како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица чо 
а јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожењ 
иже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом,  
Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} 
веће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као  
одна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код ку 
} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, 
двојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као  
 дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она 
ме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, в 
ио и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли с 
је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле  
 излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу н 
 Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.< 
ћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, 
мах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чарши 
а је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> < 
 тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође,  
ако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, к 
ек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p>  
 страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, пр 
А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да виш 
 послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је т 
и су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пођ 
на би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, 
оди своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прим 
и увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављ 
 му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшил 
ника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусни 
и; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је 
ући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одглед 
бођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диж 
 она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тр 
да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, поче 
ћи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишт 
, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показ 
нако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа нем 
 мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S}  
а се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочи 
лазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису  
Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва в 
 нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не в 
 су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да он 
опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакш 
што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре с 
 зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за г 
 брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је 
ао одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У  
је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо! 
еже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бо 
 дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старач 
ужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовим 
 о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине  
ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала ј 
е пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, ко 
рзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се н 
и не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице,  
и сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све  
.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сам 
о су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их 
ганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, 
 напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се  
и да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} П 
им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, не 
и се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не и 
 мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за 
.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ п 
 зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак м 
ће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама муже 
ни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више по 
ј дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога ј 
онесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виногра 
ју пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, по 
што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И изми 
ш ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада н 
Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, 
нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би ви 
опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнад 
ове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек  
 зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалости 
а јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дн 
, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, 
p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила 
ла :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће,  
ај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана за 
 умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, о 
за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница н 
д браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од  
ерена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна с 
и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући те 
о за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало при 
очела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек посл 
девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечер 
долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та 
у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с 
S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широ 
, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је би 
>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је д 
иђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А  
родужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до  
 поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свир 
... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на сабо 
S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџ 
у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од свак 
у дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепс 
али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза ка 
вирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче 
г тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвр 
те... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ит 
и, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га јед 
 кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери 
 њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те на 
а да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека  
бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Бил 
 на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој 
 почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако н 
апију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају ј 
гог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским,  
лача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да 
 иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на  
 обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{ 
, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу и 
 дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се ј 
љка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувал 
се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} 
а, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да с 
не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због  
{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S 
ње јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то ум 
 она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} 
а, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговар 
 игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим  
ња.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод с 
тила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, 
ије хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понек 
} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има  
 прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као 
, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе 
а, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, ал 
 мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је  
в.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила,  
анице.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, т 
осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде  
а и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, њег 
њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не м 
на се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како п 
свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
апије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим праз 
ептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од стр 
две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са о 
тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко посло 
месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када 
 ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, 
д свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили мн 
вима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале ов 
мо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, д 
лижава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије 
ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не 
 Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још 
и од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је 
знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив,  
ј се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било  
је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>—  
да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробу 
} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пре 
орена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и ст 
га, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом,  
тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, реше 
, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у сво 
име наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и  
Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме н 
гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно  
 за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да из 
а би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p 
пада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до 
ете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, так 
S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој п 
вила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је  
баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у ка 
{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одгова 
као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} Т 
бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збу 
Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново. 
 њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n= 
b n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисл 
разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покр 
, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која 
 засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма  
т, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па з 
Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају 
валили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стол 
е ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу ка 
ТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД 
силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да  
м њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они 
о истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.< 
 тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у  
е њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богат 
 они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их уте 
а.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, ка 
ао остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење  
зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли 
ћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола 
а да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да 
посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и 
екрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове  
ноћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и 
S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама  
} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само ж 
са шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од сти 
 их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива в 
раћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа  
 треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили 
 <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и 
 тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пош 
метило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро  
мо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи в 
буче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни 
ој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек би 
Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима 
ко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и посл 
ad> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога  
p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом. 
а Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка х 
алих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</ 
уте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу,  
 Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца  
јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну  
чи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише 
 А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у стра 
а, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p 
 чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика 
на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку 
{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p> 
" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћ 
спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зов 
било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла стр 
у, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гл 
 гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапниц 
олазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек  
ом мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурам 
ла је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, к 
на да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита,  
арочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ 
мо се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он 
 се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, А 
p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, јо 
д њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за 
ено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је 
 подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи 
 комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он 
цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче 
лени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке мес 
 вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека д 
дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат 
лео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, 
друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се о 
 јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сес 
е једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по  
рочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим  
и да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет прод 
о међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{ 
ове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвоји 
 утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу... 
ина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као  
после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Те 
често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по 
ога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p 
 код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни  
аљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба к 
 као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то с 
а, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане ум 
у се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стаја 
од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која,  
ли су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајућ 
 за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама  
, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не  
хале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у 
 доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница 
 Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мај 
} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепе 
браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чарши 
као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње  
не у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пре 
стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра 
што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држа 
саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што тре 
капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоц 
 није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је  
што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом ње 
 ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И  
неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а н 
} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрас 
, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађај 
ушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, 
ћ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, ниј 
е толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и 
олазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да 
већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу,  
дба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па 
.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као  
 навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је 
освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се,  
куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истин 
од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S}  
реке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Циган 
ца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као каж 
тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане 
реудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</ 
оњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И  
глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она 
 мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више 
ку и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што 
 седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар,  
 она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њ 
ишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ 
полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Св 
а, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ој 
ха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што ј 
јнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја? 
се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> < 
вет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче  
p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца ос 
шчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Пог 
мрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њ 
улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сас 
е би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за со 
енија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете з 
ојим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, он 
 га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, ниј 
, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово 
 да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све  
и саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој 
уж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ  
ка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, 
 шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поц 
је...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито н 
е ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним  
а осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, 
е не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p> 
цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само окол 
већу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је 
лити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а 
дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се 
све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци. 
ојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити 
 браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћ 
на није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одск 
а синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто с 
S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни  
у се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије 
</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а н 
И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да г 
к испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда 
ечи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу упл 
аше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да,  
, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакну 
..{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p 
под винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По 
вирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на 
ој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да ј 
ше оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли  
олазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни  
овом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том сла 
и натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у  
а спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њ 
 друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала,  
асапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изу 
лимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, ни 
је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавал 
 обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је 
дељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{ 
 <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела 
46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не ви 
, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да,  
ашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова?  
они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често дола 
великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од  
 варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, ш 
ала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледат 
ју ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, к 
, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одрж 
у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе 
увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престаја 
е могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући 
ута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе мар 
усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} 
све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, 
азове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где 
онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко 
, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује г 
евина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплак 
..{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се зап 
мисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{ 
дговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толи 
ве због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били проти 
 крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајк 
у...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да он 
оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али за 
 целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова 
и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато н 
све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не п 
е, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, м 
ове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... 
а њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, ча 
е, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Б 
и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које с 
не да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пр 
на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина.. 
 одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресл 
 појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{ 
у и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносн 
ан.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што 
страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb 
ла је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући,  
ући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био ја 
 Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> 
јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и  
носио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћ 
 обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијск 
они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њи 
 /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али к 
 Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала 
е.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је 
ла на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже,  
јући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Ј 
дном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, ве 
ког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради  
за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> 
 певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ бил 
мшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не  
нђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла. 
елу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="5 
га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да 
 на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И  
> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је 
тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је  
јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда 
ала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У такви 
ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђ 
ко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста св 
иближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да погова 
ље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то 
 пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са с 
и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетк 
{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле 
ему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта  
врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S 
рови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како  
, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао  
ло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као 
S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах  
рејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој 
песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је о 
, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађ 
крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, упл 
и.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је бил 
тура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га д 
 није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе ка 
ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело  
више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, св 
окојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, к 
ну, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, по 
рах од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није 
једном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у  
 до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S}  
енчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка 
еље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негуј 
да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе н 
 и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="ch 
ли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне по 
злазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гроб 
ио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, 
тала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био  
аршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила п 
 био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, на 
убави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. —  
 је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само јед 
/p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а 
ла би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће 
раха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га  
на и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долаз 
 <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, м 
стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{ 
ир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова нар 
луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— 
 </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка 
ришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о то 
 за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад  
з најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И ч 
, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, нико 
едном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али о 
то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шт 
тив покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и 
мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, расп 
ицу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није 
 били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: 
S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је м 
 ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— 
ећ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа н 
који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гро 
ћ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се 
ла матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи 
.{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да и 
а се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p>  
, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до  
, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела ник 
леба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смел 
 увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка б 
 и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb  
 Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледа 
 <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћ 
ојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је б 
топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећ 
у, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су 
.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.< 
пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није 
е било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође  
њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је бил 
иле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак < 
ећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} 
борави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изглед 
, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њим 
бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га 
је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из  
ану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, 
о је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мрт 
сли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се  
 била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да  
 било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро  
а хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак,  
страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу 
 покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мисл 
е је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> он 
ега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затв 
о у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, је 
 ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, 
е, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и  
башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, б 
а никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је у 
тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја п 
еве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвуч 
нио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледа 
је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и  
 да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њи 
pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети  
ена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p 
 им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као  
дала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А  
 доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно шт 
 требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још как 
е, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се ве 
а:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељ 
ем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак  
еба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, н 
о му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају 
 спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била  
е, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} 
 да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} П 
 охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је 
 је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог  
учи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покој 
м месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јови 
ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој сл 
акала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било 
е давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да нећ 
обе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изне 
а, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спр 
је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било  
ало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И та 
 је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са ч 
ћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— 
кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће  
очетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместил 
p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у 
еће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p 
ћи шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне и 
 богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подс 
дирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући  
...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане су 
се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>—  
руго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши 
а прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спав 
p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S}  
а није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, про 
 мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се сле 
, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удови 
ади <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, ц 
ући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни  
p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, 
сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема 
разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седе 
 крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, се 
ла да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу 
 у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али 
рибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад 
ђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље 
емрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њег 
.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто с 
м осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ п 
го је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, пода 
кала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, уп 
знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је  
ђе до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! 
није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не 
ема пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикл 
 куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S}  
 нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа баш 
ме, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обич 
мила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. 
ади, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толик 
а је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} 
е бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избег 
 мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чул 
 дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли 
одно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела 
хале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио 
ек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном ве 
ења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спр 
 да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дира 
жу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, и 
ј.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од та 
за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослобо 
ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато 
пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шт 
што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <p 
уде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзл 
55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништ 
и гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора 
b n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, 
варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била та 
од, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљ 
ного њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спрем 
 те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по нек 
игне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S}  
То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут виде 
 до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навук 
 било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, 
ће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> -->  
о миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог д 
д страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецк 
 који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће 
ико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је ради 
е да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их 
се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед п 
 гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења ув 
ице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, 
е знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то  
ад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они  
и, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, п 
S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, 
од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изл 
 пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преуда 
преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући 
обом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео 
треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дуб 
 Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је оста 
о од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му 
е он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад г 
ућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати нат 
ела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој  
ра за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био 
чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, пову 
у је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто ј 
ор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њем 
, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И 
у прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после  
 Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> 
помену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим жена 
аћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад г 
, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, п 
уго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у с 
 и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што  
 који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И 
ли о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S}  
браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до  
е с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако сло 
вљао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе пос 
капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усре 
 — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет би 
 А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, криј 
на је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако  
ије се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, о 
} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, к 
ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прс 
 било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непом 
 како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она  
о ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала св 
 сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи  
роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је 
та њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха шт 
на пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на  
живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сустал 
плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу жи 
 равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је  
обратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазн 
 би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери  
{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више  
у је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да  
ико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запр 
И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили —  
 <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад м 
 повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако  
.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, 
 јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, ј 
 буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру 
а се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужи 
еши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p 
ле баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у 
е ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала  
ојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док  
ој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да  
ћу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек ч 
 цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден 
све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју с 
 да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да 
а јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек 
а, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, 
је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али  
е и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби гост 
ко било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S 
ив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и 
осматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, та 
, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи 
 а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, п 
, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а 
уж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита 
} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде 
ослу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је 
} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ак 
 плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да  
 ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад  
 Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Е 
} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена,  
/p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невес 
било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његов 
ари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола с 
вим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раме 
У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говори 
ијања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укочени 
им, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је ка 
 су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, баш 
 сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао  
 не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе  
 он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S 
е и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И,  
махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} 
 опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, ко 
остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Н 
е почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу у 
шњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Ист 
ремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једв 
укчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није  
n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не 
ка, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила 
спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех 
се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала 
то, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче... 
 сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и 
шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="5 
види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па чит 
и штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{ 
b n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза кућ 
 соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, 
ила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се 
го не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспос 
јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спрем 
"14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, 
е, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само о 
каној, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> то 
смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и 
х, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} К 
 Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се  
спомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи. 
ене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је 
ла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год  
, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S}  
..{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле д 
ала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, 
тави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} 
ње било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, и 
ни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, 
зломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда,  
вољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему 
и Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек  
да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</ 
p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> з 
азвије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћин 
арање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак приб 
стина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе,  
 је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само к 
ске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, д 
 све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа по 
 да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брин 
е не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи 
ила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад 
 бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек к 
сплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, мла 
лу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници. 
а радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S 
мљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме —  
 се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле 
илажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за 
 у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Јед 
гога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигур 
 би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како 
 долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама ј 
ену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више о 
оворила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га,  
бе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: 
 га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то к 
>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо в 
ви што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку о 
} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра ис 
 би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове 
ала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb  
ђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од тр 
, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p> 
а.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерн 
ровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би 
 <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, с 
ва кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала 
а, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта пит 
 око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нароч 
 била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела род 
S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина  
ом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и по 
 се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи са 
 Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако 
 као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што т 
зо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па 
ије дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована. 
се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану с 
тали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона. 
је, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена 
ски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она 
ицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у 
тно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се с 
ставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, з 
 те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је 
p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до ре 
 у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослобо 
, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је ко 
Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на де 
башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пр 
, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко. 
о има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је 
воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе 
ито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плач 
НА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као  
само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом унос 
ино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету 
о очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а најв 
дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио,  
 а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је д 
и, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p 
о само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој ј 
е куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила 
, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је 
њу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике 
е мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> 
 нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, 
 жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а  
{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јо 
 није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налази 
ређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његов 
вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S 
ка с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније 
 кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога. 
 руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестринс 
 Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму 
те, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да 
еде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче  
вела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јел 
, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му и 
е она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за г 
ана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и 
} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти. 
она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за ч 
лаву, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од  
 и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да 
, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div ty 
е дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога 
модневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падал 
у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим у 
ден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с  
а кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од  
 заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад ду 
_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није  
 као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се 
куда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на 
видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и оду 
на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући  
о жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S 
вамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њ 
у ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражи 
ама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било 
ује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ит 
ара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла  
знојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је  
цама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала  
кога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе 
неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> < 
 те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не  
јекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе неде 
<pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдит 
по, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ 
ролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, 
било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх св 
ником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, п 
 није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није ч 
ма није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и је 
јку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отиш 
и, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као свак 
 кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада 
ији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила прек 
</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће 
да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад т 
 сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“  
х очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је  
евима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, 
 и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најста 
кво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нем 
игла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за  
ита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови  
а: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир м 
да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана 
ки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, 
браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо  
 печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне  
а, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S 
одно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако б 
ала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу.. 
ирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његов 
ме послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао 
е њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је он 
 код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> 
апнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њ 
 буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју 
се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се 
 ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А 
очне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као ув 
ила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред п 
ше би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача  
 да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта  
 у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њих 
 ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</ 
 n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће 
 се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад 
лач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опе 
агиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се ум 
 она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за 
..{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете 
це...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толи 
сетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, 
даји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покој 
не, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што 
 још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак  
.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом,  
 А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било т 
} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси 
...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ ка 
ица ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да так 
ду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И з 
долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав  
е куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа 
а падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се пода 
 оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада к 
 нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са о 
а и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због 
на с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се. 
ника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гр 
 — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је  
о да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се он 
.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да п 
 би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не м 
а живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући 
 покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су смат 
нове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала,  
ше није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетк 
 хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили,  
 с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада бр 
д.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у варош 
питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет прек 
</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она ј 
 мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћ 
рала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, 
 што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су  
 је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, 
јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа 
кла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата 
ајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни да 
јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила б 
 румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и у 
а.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, з 
штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не 
су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{ 
" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, ил 
се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто ви 
им, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, 
азило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они 
е ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и 
ти шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} 
е поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од  
ј — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се 
то се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се т 
е су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што ј 
је саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привиј 
ј је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи н 
љењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од н 
ашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, 
ли оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим 
 цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се 
ad>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није  
 брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb 
а.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад д 
 сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понека 
то се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога 
.{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} 
не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој 
 овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — поче 
ио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као  
е.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, соч 
 продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{ 
гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, 
 било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем 
дила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених 
као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ с 
уштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље  
 би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за ког 
 се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевај 
 мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се м 
ри за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави  
 рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} П 
просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала кап 
некад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват,  
омиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она 
де да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и о 
ни су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут 
мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од с 
траха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико 
хе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомиња 
тишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради уп 
и, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређ 
од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, 
 умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам,  
одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито  
ободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што  
 је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не пре 
а ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб,  
а се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и зас 
таво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, заг 
а само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лиц 
га човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из со 
!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у м 
е њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче ја 
ај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Нави 
јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, 
е увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређе 
је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивал 
н је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чин 
м страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да ч 
 сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек 
а.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе 
и што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продуж 
ила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као д 
а разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и сн 
>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страх 
ливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а 
 њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима су 
рст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима цр 
браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као млад 
ко ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као н 
се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамиј 
об, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њ 
аки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад 
та побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бо 
 иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и  
 неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким ред 
 до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, 
се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћи 
ојој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би мат 
нако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи 
 ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа в 
а још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, 
еће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се 
еца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, 
н неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш 
не да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код му 
ре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситниц 
} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући  
розора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к се 
собито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако м 
собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса о 
ази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="ch 
S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје с 
о: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као њ 
И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, поч 
ој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, пла 
 она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око каса 
о вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко с 
иликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, ал 
е несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мор 
 n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре  
мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те кас 
угарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим 
 напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили  
рса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, разв 
, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> < 
шњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он 
ео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазил 
прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред 
родужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ от 
, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све виш 
рвог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније  
ућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег  
, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с 
ено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнул 
правност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се  
{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мири 
 нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко  
.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га ј 
 видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменим 
осле годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знал 
, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине под 
 допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — си 
рецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="2 
.{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која  
ћ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због то 
то донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода вин 
 недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Ј 
ла се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што 
 да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аниц 
еудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа 
 то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да с 
.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шве 
ници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу,  
ори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „ње 
 а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред св 
ни његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лиц 
е оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је 
ло, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад 
 <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p> 
та он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Јед 
 неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S 
узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида  
м, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се н 
га дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} К 
аја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне 
, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек  
е сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису  
иња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Љу 
 она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се  
 као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S}  
 у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукл 
чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Цр 
живајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и 
} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или 
помињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере 
неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим ви 
е махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Изн 
 од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преуда 
ка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница с 
ли, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам н 
и увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једно 
ђе за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала 
еба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупља 
А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља,  
трпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо 
мена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, са 
исто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> 
 томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница поч 
само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не  
не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И за 
ирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она  
 неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче 
од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А 
ћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да о 
да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала коли 
излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију  
и кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуд 
па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже ч 
чне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посе 
к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јо 
ада и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... к 
с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала с 
ме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што м 
о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, о 
 улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанс 
ости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо ј 
чао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} 
фром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се 
дмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, 
смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила 
то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није 
наква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, го 
му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, 
не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се в 
ским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и к 
д дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се де 
н, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к  
од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијск 
ку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ос 
акав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се ум 
зила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, сви 
ло што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да  
био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И  
ки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, 
омаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, 
ојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као ос 
за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибр 
 је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајућ 
 Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за 
Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истин 
ри дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутр 
акала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он,  
да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави шт 
} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не ш 
јка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је  
ошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала 
ике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{ 
 Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не вид 
а треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, по 
 празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила  
окојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да 
својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пре 
 плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што 
амо комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију 
 сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, 
 знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аниц 
ила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, ве 
ше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се  
али, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада сам 
пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсе 
у, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сад 
{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање 
ивот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, пој 
ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре. 
макла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш? 
шке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и  
а види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} 
тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n= 
јку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно бога 
 гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Ок 
 да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од стра 
није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође уз 
ити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S}  
 тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутњ 
да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штог 
> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не б 
 да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале. 
е деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви  
шта није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S}  
е да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> < 
дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису св 
а га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу к 
пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S 
 распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} 
упелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као 
 се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на ње 
та друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док  
 кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача цр 
ате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехо 
 <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да о 
а га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од 
 ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јо 
страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватају 
улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као 
 то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој  
чинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S 
>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, прод 
брекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, и 
тајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије  
авља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва т 
есту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине  
мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слобо 
ије могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогун 
о би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу  
већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n=" 
а њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p>  
амо једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се 
 полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, 
дњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мал 
 не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и кој 
је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свир 
, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах п 
, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није 
естра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изаш 
И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, доб 
> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је дру 
икла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гл 
мевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице н 
к чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, пла 
и она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима  
д 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, д 
вљају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо ј 
 ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз кр 
 затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако  
.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „меш 
:id="SRP19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, ка 
о не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено,  
, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb 
 није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније 
Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници 
нограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да  
S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
а и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да п 
 још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврст 
не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада 
четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на  
ом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно? 
е што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала д 
сече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита,  
ма, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој до 
ило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она 
 њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капиј 
крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, ве 
чем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица по 
раћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се 
и, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им  
е од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже 
бодна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што ј 
ато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплаш 
нама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не 
 јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="3 
та, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју 
ке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто 
ва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела не 
ју мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или 
а ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на он 
а, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, 
.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики 
државају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је  
ећ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Ал 
, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мал 
овима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" />  
 оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што  
првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после  
ој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре сам 
 томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, 
> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита,  
е чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га по 
оју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње м 
Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре. 
елог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>На 
ла капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што 
страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још  
 је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јо 
прт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисл 
премa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да с 
ало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као ста 
ом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, г 
 да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би 
тао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лиц 
, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S 
ба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} 
уди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, 
мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по  
 нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши оп 
и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила св 
{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{ 
 <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове же 
гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони исп 
ио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као  
 седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек о 
пију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} 
А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да 
ажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој  
име, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види 
 уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, 
их она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако л 
е кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трч 
је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, 
 ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут по 
 запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је  
ахали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, 
осао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и оп 
ила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе 
ро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а  
 онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, с 
да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете,  
е била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака 
к онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води свој 
дала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је ле 
зила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{ 
ви.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Сре 
или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су је 
ола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</ 
ачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и  
S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази,  
гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо з 
е дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећ 
 је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S 
уж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гос 
у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, бил 
ше, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога  
ћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми,  
ачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је јед 
а живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их 
} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начини 
о тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S}  
ела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје  
већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све ја 
нице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, пр 
 јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући 
аче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Ниј 
игурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како изл 
ваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </bod 
 <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила с 
...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запе 
 /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зат 
ку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{ 
: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина 
 Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита н 
...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао  
“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још  
, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мис 
по свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула 
 већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ћ 
је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и ос 
она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} 
 кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она  
 да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да  
шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да 
већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је  
ла неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и  
њу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се 
рни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није  
> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово  
ла навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, 
ом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} А 
 се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се му 
 варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и 
ли веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, обр 
га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, упр 
 А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, го 
ори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зе 
и све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и к 
ослу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да 
на није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгл 
ожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им т 
 метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, труд 
чић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи с 
да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи 
 оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио ду 
могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Нег 
 А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога  
 нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих т 
аже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нис 
ње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући 
е по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... те 
е оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S 
ва јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} 
о капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се б 
питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увил 
 белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћ 
на, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, в 
а је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, ч 
ви били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он 
 нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да ја 
емој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, кло 
али у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гле 
 она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете о 
ђена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која  
кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одла 
д ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заб 
азила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, боје 
 њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са остали 
у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чарши 
ића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n= 
а од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону 
.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>—  
 улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видет 
натим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по кој 
, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила 
а... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и  
 обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што к 
а зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још в 
иње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том 
 скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту 
 Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу сп 
га и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспосл 
ће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она 
на и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвар 
а, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу 
ву, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.< 
њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пре 
 сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се н 
е до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, 
{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне с 
да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ип 
био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућан 
аки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глав 
а 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито! 
је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у ку 
јачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча  
сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</ 
матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може  
ГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 
>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</ 
 ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво,  
били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, ка 
чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се т 
ечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику 
јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај с 
е падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, 
ле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од 
ли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и о 
ај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега. 
и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дет 
и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од  
лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тог 
а...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом и 
е чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чис 
 и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој  
душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би < 
а његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погле 
да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то  
ада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 
ок је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај п 
зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све 
ка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива 
аји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита 
, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не за 
отом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, 
Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса  
вољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир 
рибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равно 
ледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих 
 најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, н 
>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи:  
е, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, 
творе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихв 
 вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајд 
, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њ 
 она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами  
 жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на 
 да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{ 
S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, б 
ћао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и  
је по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ п 
ојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} 
 којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да  
 до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је б 
ј је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намешт 
амију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S 
-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда  
; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће изди 
говарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећ 
ужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пр 
сох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње  
е, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, 
иских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на проз 
S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, по 
на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из ча 
ју на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, 
лободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као уве 
е капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно свак 
еда свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Аниц 
спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{ 
опашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи  
 може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњим 
Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветров 
чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио,  
се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нис 
аху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза 
ећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере,  
 нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова блед 
ме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и би 
/p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и ка 
т, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врат 
е белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у к 
S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако 
ећ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p 
оговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво ј 
омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице 
је што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, 
чито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео  
како чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, 
два су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна за 
.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом  
м куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је  
нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би 
 како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад субо 
увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печ 
а од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела. 
 баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен 
од ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, б 
тећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила  
 девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њим 
одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бо 
ирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај 
} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди 
.. а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко 
о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је т 
 јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} З 
 су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Ани 
"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИК 
гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећал 
а кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је ув 
 из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, обла 
есту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му пр 
у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза  
ену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, 
1" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део 
 никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ 
нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете  
ћи по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као  
онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напос 
ко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословањ 
 заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дају 
 за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> < 
шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду  
же зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни бра 
о сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се  
 сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није с 
а, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не  
рећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или  
</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се з 
 то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов  
их жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И з 
 већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким  
 она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се 
аћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући ока 
вљају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се,  
ва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетил 
аручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, 
а,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} О 
те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже  
аким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао ј 
{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљав 
ним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана  
 лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румен 
ава око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а  
изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочил 
нала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни  
је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, кој 
 они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице  
рса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала 
 ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су 
 даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће 
шта.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у  
ор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песм 
б, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са  
 крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руц 
има и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к с 
 давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва 
е сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла 
 пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и  
} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из не 
ни, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Коли 
преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се р 
скрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо  
="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им  
у, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно ш 
 осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће ти 
ха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање 
у, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} Посл 
 више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе 
ајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси ј 
 дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго ш 
ју.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{ 
и.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче  
стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да  
ут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и пр 
грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној,  
 би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S}  
јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то шт 
мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже,  
ка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, мом 
ића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану 
 тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се 
ли су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само с 
p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет боја 
е могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не 
робу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стр 
м, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се шт 
к му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха  
} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а п 
у, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им с 
 сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црн 
а сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по њег 
и тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, 
че он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла  
потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, м 
на сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У  
уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта  
 и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера  
укла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није  
м лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гле 
рала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпел 
{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место,  
дби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела 
 плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, муж 
 Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, са 
, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на 
је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме 
 Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} Пос 
већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да ј 
ићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђ 
 пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као д 
 празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњи 
 у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да оде 
И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, теш 
 све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је простран 
ко с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет 
, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S}  
ечен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чис 
 нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне посло 
 Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде 
н га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{ 
уго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и 
пет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођ 
.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не мог 
азио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не  
 не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи,  
 што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све рав 
твом, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а  
 није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису 
ак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било  
силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и поту 
о живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ посло 
 венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као бран 
 и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај ј 
е више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве,  
 газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата;  
мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња умор 
ледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове кућ 
о кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све  
 као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="2 
се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређ 
ећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха 
их жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико б 
ио је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и о 
а у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела  
сана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у ко 
у.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уре 
рех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било 
дмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После о 
ако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком вод 
чић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобо 
ло за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има к 
а. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но с 
ао увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то у 
 пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да  
гне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Г 
авао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира,  
те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и  
осле опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино 
 ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И  
 пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру,  
 то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и  
терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад 
ћи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је 
Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, тур 
чене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо оп 
 да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли  
а.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и  
као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије  
ако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник о 
евносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо 
, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кућ 
почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора  
и тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то свој 
и, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кв 
ну бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по ку 
{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа ј 
еже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и прол 
 би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, ка 
азгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је 
е било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она  
о.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да глед 
ј који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — 
о ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је  
ихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнул 
заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околни 
уша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се 
 себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и заје 
} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у  
овога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а 
е чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, п 
ла и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако про 
зраз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио 
и, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав  
било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, с 
 ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прош 
већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне  
ље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, а 
не, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за  
е, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плач 
носа у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач 
 крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто  
г њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, 
ао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећају 
.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, наме 
, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посе 
себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера 
них суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћи 
но што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако и 
лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на 
ла је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капиј 
да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Сам 
то њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотри 
 Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а н 
 код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да о 
аће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно  
 од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} 
.</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена ск 
еле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> < 
о му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га пос 
Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Н 
устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и 
зи, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и бр 
потицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она  
{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:< 
кову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, са 
 чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а н 
ете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, заб 
да не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој к 
р ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
о што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода  
 пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а не 
а онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ то 
ам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи би 
д бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се д 
 сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изне 
м гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два д 
е <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај  
 забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, 
 Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним 
е из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S}  
е, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набре 
рајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним  
ој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до г 
 да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кр 
 да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полу 
веће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не при 
ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, 
би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне до 
 по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb 
а оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу 
А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нем 
о, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остав 
ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да  
S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си? 
а што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освести 
за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се ис 
а нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, кв 
жу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грд 
 како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, 
ју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јо 
оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчи 
 на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и  
још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Ал 
ли би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" / 
су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и узд 
S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око б 
 га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, у 
ћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да 
ј срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оста 
 марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је: 
ту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињу 
браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што  
га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра 
лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак о 
и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да н 
 њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, 
ица је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипа 
у нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кр 
на душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада б 
после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка  
дарали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било п 
У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p 
кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна 
S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А ова 
огао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, к 
 према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да с 
Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крад 
оћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуш 
, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу  
, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, из 
шта више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, нап 
 хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујн 
 да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да ц 
у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој т 
ала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у 
но је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опе 
ији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника дола 
об.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек  
де <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, н 
та ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде как 
свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А 
изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Це 
што друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више 
дужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} П 
она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући  
иоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију  
а вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда  
 би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да пр 
а, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А о 
и тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, зва 
врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се уд 
 глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би 
до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув,  
овима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би  
ке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дет 
није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ 
 прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре осв 
кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу 
у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натрес 
да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач. 
S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали 
шна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долази 
 неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да 
p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов про 
 саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она  
А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепооч 
она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ,  
.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је шт 
, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила,  
м последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са син 
би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одг 
 ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана  
еце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опе 
на би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би 
ла равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би  
тали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нис 
о сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Б 
ме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А  
е после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му н 
 улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази пор 
ћа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидо 
 дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — 
спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нест 
пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај пос 
да би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и ч 
 да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А  
.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и п 
о понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она ил 
срећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора до 
ице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим дру 
 себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“ 
а — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, по 
га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од 
ио јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала 
ала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, рас 
, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њ 
а хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да 
ви ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да так 
а.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца 
 вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би,  
сле отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ра 
ме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као 
е грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на 
ноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бо 
најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући 
је спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бе 
е десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек т 
 само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је ни 
p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете  
рахом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека  
оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек 
аћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напреч 
етање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S}  
е му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гр 
а, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знал 
га човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да  
ру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим муш 
S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механ 
и, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, па 
 богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху 
 је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код њ 
шта од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истин 
два држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку,  
ула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али с 
она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао  
двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у с 
мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ.. 
 се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита,  
пијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с врево 
" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је ле 
 <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се пом 
 исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена 
 иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње 
 друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цре 
екад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или кој 
/> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би  
летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час  
ма...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије свој 
аборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S}  
 уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затре 
S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу  
 сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпу 
скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци кра 
гушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада  
 ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави. 
... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном к 
белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више  
о су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је д 
 се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „ло 
 из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не  
да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба,  
реди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{ 
није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не см 
{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће се 
зује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича м 
иђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била ми 
а гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што  
ог страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он о 
гога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као 
ђе, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се 
{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судов 
нио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан. 
, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био 
ра, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а 
и у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Би 
ли.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и д 
 се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој  
и ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А 
виси, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала,  
 шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље рад 
нини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирн 
тетом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго 
по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Ча 
викла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, 
ј се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њ 
 те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и да 
pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, проду 
ао да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљ 
 под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо  
ада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да т 
 њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била 
а извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја,  
, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор,  
сећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисл 
ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да ус 
о дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да  
обе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S 
{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако  
.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло о 
д више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и 
.{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S}  
далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, св 
 им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује 
ући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и т 
не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, 
ћ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, н 
 падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак 
 који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био з 
ући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој 
а, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање. 
чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пу 
 Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући как 
, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да  
а у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко дола 
ио отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост се 
ли постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад ј 
сто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што  
 било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопча 
то осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И 
дом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледај 
дица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији 
сох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>И 
и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило 
новат.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао 
ака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој н 
ан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему,  
куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ 
а је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би п 
 своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер н 
ћа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уре 
, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који с 
не судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђ 
рну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Сна 
 не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у  
> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница у 
, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицал 
оји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд 
жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим же 
Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се у 
ј се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља 
аиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајућ 
што радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу 
задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошч 
д слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да  
 који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболо 
ну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако  
агрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је г 
 капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње,  
да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S 
застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају  
ић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је 
естила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жен 
у је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> < 
 жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синов 
танца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једн 
, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</ 
. прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо,  
у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о  
ме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби 
, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто не 
.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до праг 
 узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— О 
чајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на  
тају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јо 
ди ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао  
ући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку јед 
ји, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, 
чини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два вино 
то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је  
 А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И  
то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо  
" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се 
 брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако про 
 види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим д 
 тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу 
ли јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као св 
е није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је 
било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Ј 
кине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} П 
икуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је т 
амније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мал 
ом је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило  
некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино  
зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом пос 
.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, 
дужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивај 
“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је б 
али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису б 
е почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као мол 
Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис но 
ирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, 
 да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је  
а:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не 
којник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити 
и, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он 
еспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она  
 бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почн 
кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји с 
} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли,  
 њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гл 
Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао 
дао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са св 
кала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, 
S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао  
ајмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је д 
е га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено з 
 — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> 
к кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици 
p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Ра 
ке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, посл 
а угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта 
наш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било теш 
он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} З 
ла.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуб 
ен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан 
о, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Сам 
 што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га 
 молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њ 
 једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казу 
ље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суб 
оравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се т 
се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „у 
али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38"  
како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је  
рочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више п 
 пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — 
ике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, 
ли и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, о 
а га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па т 
, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући. 
S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој к 
 се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио 
ла и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста 
 загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито.. 
 n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, 
 ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је к 
, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа 
 и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом у 
Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће дет 
че жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, ра 
јећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа) 
само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а н 
атреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, в 
ио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражи 
како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустав 
 леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим 
 отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} 
ио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му ј 
 већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу њег 
ла, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је  
 вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пу 
јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се в 
аво, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p 
о они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува  
са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог брија 
мо једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} 
53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с  
тео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или 
илом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас м 
наду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем  
 милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А д 
нице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стај 
зменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле. 
робудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замрш 
ају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} В 
.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком 
о је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би  
јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, 
V.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb  
укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зат 
и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слоб 
рат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег  
.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога и 
ли је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћ 
, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јо 
, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је 
 почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла  
ао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело друг 
ој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, с 
с <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од стр 
јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па 
ило, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, 
апева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га 
 им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе  
азговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, 
о по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хо 
ирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно 
а јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалу 
но што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина н 
А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад за 
тово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више 
а иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што о 
несена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де ..  
су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је 
тала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ в 
ађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж  
{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда  
, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва  
о.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раст 
.. она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било 
</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сест 
 понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, в 
и није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа н 
.</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> < 
 би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је в 
најка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p>  
 споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех 
 шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој до 
ису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још  
ом, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледају 
n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, п 
ац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од сти 
ему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио 
нутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би зат 
еда како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад с 
 враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући  
ало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он 
 се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је к 
стали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да сед 
ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не по 
е више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици  
вањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као прем 
играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и  
} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако  
 са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама,  
вега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јо 
ла.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што 
> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов  
га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — 
куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке 
као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова 
об, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дет 
ушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва  
бучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просја 
пет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су 
орасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрн 
на, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је 
тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве,  
 Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из д 
мо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништ 
ика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, 
е, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло о 
њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као 
глодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници  
и јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унес 
ваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...< 
сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила доди 
 учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а нај 
еколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом прола 
кву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке ње 
ела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из маха 
але њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са ост 
ође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се на 
 уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чист 
 зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети из 
уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах 
, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида саги 
ј кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отво 
 отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тад 
ре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи  
акше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И зане 
што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза в 
штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p 
 се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца 
.{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у ње 
да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко! 
ори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа 
а је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пр 
атери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође 
јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стој 
ом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" / 
не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Ан 
 излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој  
“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео 
ико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти  
, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, ули 
а, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме  
о онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао д 
 тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па з 
скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојаз 
ним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башт 
ма у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у ча 
 И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Неде 
е стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њи 
ћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? трг 
 бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се з 
ра жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.< 
ли, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она  
 шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо л 
 дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, 
надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S}  
и.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p>  
е да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу д 
ази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и поми 
дну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сва 
о се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђав 
инчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb 
 ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас < 
спред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истин 
премајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време пок 
би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао. 
шли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и  
о је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је дол 
 сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је пре 
аха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n= 
само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су  
узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачи 
 не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да  
ом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се 
та је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, с 
ило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се п 
ом и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово пре 
је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се. 
сладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младо 
 мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зн 
, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А  
кла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је зами 
ити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И 
, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци,  
ред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је о 
а му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разб 
верца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је сел 
енови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, 
 није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она 
p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је п 
 и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојни 
љуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га ни 
ћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="5 
иковали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <p 
а чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапн 
ерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и га 
 и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p 
ни или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смер 
а његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> 
дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том поче 
чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али д 
е.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође  
а гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно  
 покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је 
S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни р 
 дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ћ 
, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како 
, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није би 
воје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући д 
“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било ј 
ете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље  
 радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да 
н просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тог 
ва, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као  
 тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако н 
и, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, с 
 како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буд 
е воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол пр 
ило, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође суб 
 било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, 
је да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, 
ше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све т 
у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против 
бог тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави  
I.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењ 
аја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је он 
ивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага 
отови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта д 
 полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{ 
S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} С 
„мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила,  
 одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих же 
 није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на свом 
како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да  
де се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста 
И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и  
су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође  
ња виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим о 
 нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} 
ачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га  
сно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: св 
ајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемири 
 сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцал 
не, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од стр 
аге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одгово 
о богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да с 
да, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... 
не, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи  
а.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се  
од гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пад 
очела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и 
аче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је.. 
е је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ни 
 један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{ 
да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер  
се за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сам 
и није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је 
ше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као  
шна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој ма 
 целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспал 
 гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и канди 
ећ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били  
 пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст 
и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и 
неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" / 
аби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право 
, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређ 
ио је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још з 
први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сн 
истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала 
еносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А  
, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међу 
а.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихо 
 суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој н 
ећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на  
 ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се саг 
ве су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, 
у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлиј 
е почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да  
А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И  
а, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад  
ло што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, при 
та га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи ш 
ва. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb  
то не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав 
е он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила  
кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од њ 
ажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од  
ете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као  
 себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волел 
 седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништ 
 узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи,  
обро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и би 
е је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет ка 
 ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би 
пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћиј 
, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио 
увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S}  
гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном ру 
јући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мај 
је трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући  
е, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њег 
и удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{ 
и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака  
 да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, н 
ла капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!!  
етко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана. 
је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, вид 
шином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чар 
са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од  
а.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипа 
аљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нан 
да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћа 
 њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчић 
да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почн 
има за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије ч 
и већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес  
 суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао 
 због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p>  
и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као  
у употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто 
 бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста 
јку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних о 
 брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, ј 
 да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима бри 
су у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром,  
И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборавља 
инчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје 
е, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим 
 о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, к 
јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, А 
и их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, с 
љи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, 
оди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да  
 сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је  
ве унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, п 
матрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, у 
у. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} 
ме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше 
јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини 
ла.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да ле 
S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећа 
 према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нек 
 Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идућ 
 дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комш 
ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на пл 
и дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} 
? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нан 
е отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још 
ишта! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, там 
иш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо  
о да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Ми 
ћанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмев 
 зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти 
 за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто из 
 у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност,  
му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се из 
и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из 
 више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у ко 
да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Ал 
 како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он ид 
 било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његови 
ти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она 
ла, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и 
лака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао. 
ју.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да 
целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S}  
оши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> ј 
рисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У то 
д њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом 
ље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, ј 
ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.. 
да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, 
 до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића  
и се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" 
но, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брз 
 нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега з 
ој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурају 
кање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мис 
освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку,  
тају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p 
 нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на пр 
 боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина,  
се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни изла 
ика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод  
да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојник 
и, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, ц 
пећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње  
је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња к 
{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој  
у строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што с 
 цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима з 
 из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} 
а бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Ча 
има уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, з 
ад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога  
оћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, бог 
 хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори 
 што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <p 
смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се  
јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им с 
е издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, о 
а ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И 
о би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на муж 
о учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два в 
себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се о 
 мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази 
 пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа:  
оде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бр 
ђашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа,  
pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудил 
д страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длан 
јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био  
 да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне  
х, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, у 
 ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и си 
очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, у 
ма Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комши 
н скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, поко 
.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- 
 је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ коли 
, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па он 
 је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је  
 катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, ј 
 и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жен 
трахујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледал 
браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту 
 би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала д 
велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад  
а синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она  
ао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, н 
личици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га м 
о да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поје 
х мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више с 
о, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њ 
ир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дет 
ирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да  
олико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, и 
е криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је 
јник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу  
 до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијен 
9" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како ј 
је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хте 
редњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледал 
а чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји 
ла.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући 
 му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу н 
, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли има 
не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропаш 
{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући 
ко је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, воле 
же.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само о 
почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види д 
<p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то пр 
S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали с 
S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само с 
ути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он  
ош више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његов 
нда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су н 
аје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита 
ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, н 
 јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гро 
ики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И те 
 тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> 
/> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да 
се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам ње 
могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</ 
{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n 
ана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. ш 
којникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменул 
 женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, стра 
мање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, не 
реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би пр 
леда: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово ис 
иле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана 
и уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном ре 
, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе  
 своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И 
им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не пит 
ена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојен 
ница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојник 
 то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери ка 
ећ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отвор 
зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даљ 
ошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хо 
а је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго  
хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућа 
, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажн 
.. „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештав 
ће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комш 
емиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није уз 
е:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, о 
е сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, 
ви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је 
жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готов 
рживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она  
м.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А 
тру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих  
е, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били  
зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много 
је смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S 
.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је с 
шта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, и 
на.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему 
 преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је зна 
н се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још  
лач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, 
љака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет 
ећ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког 
два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка ј 
ео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто  
ахујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже њ 
хово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{ 
ако оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али  
е били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали,  
а се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је 
 јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се 
ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују  
и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показуј 
деле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TE 
ци, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и њег 
ред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима,  
— не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што 
и, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, нам 
рци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђен 
и се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи т 
иди да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна ј 
е из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и  
ха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и 
исто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, на 
ње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грд 
сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће шт 
 слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и свак 
<p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n=" 
ије био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа 
а свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати 
S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни ка 
Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава,  
је је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на 
ено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ни 
 кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али се 
 почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазил 
ко у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајућ 
ица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста  
и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а  
ирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као  
 да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од 
да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нан 
отврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} 
од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреј 
 мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дет 
еудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло вре 
снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опр 
 кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, 
а.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пр 
удаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће 
S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо све 
мрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад с 
.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци 
тају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже 
уте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хо 
ила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет о 
6" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиро 
икама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме ни 
иње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама,  
зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питај 
а је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} 
, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шт 
на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, 
а.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко  
ела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију стран 
 ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зат 
авала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весељ 
као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела м 
е тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, 
А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, све 
штај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p> 
ило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је о 
и.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој,  
ах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као 
е или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре о 
S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, н 
а су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> уг 
њом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена м 
 није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је  
.. жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре 
своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет 
 Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да 
 би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред  
се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често д 
 кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног 
ре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може  
 овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, би 
е и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само з 
 жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било  
више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обе 
бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су  
ато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купуј 
та, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би у 
и.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка 
е они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>На 
, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда  
 сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у 
 куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </d 
д мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да 
 оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мај 
ађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називају 
заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, д 
ни, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да б 
тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и п 
 све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави  
ћа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полиц 
жу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И 
ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста 
 покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још 
и, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто пла 
 Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а 
} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву 
 коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, к 
 је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем одел 
ила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко  
} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој  
о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је дол 
 с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој с 
кад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато 
 на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је  
, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу 
то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, 
ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи г 
лом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да 
нуо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену,  
 Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S 
а јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Ин 
шне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да н 
овора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су р 
збацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, п 
е допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће 
b n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала  
е.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с  
ојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди  
> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с 
у!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи с 
он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ 
или.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да изл 
о да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Св 
њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ни 
ошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверц 
ју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да 
зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, бе 
, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су с 
 долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је д 
28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Ан 
} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га  
 весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} 
бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је о 
 јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала,  
анесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нар 
Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хт 
вала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко 
е радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она  
зи, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је мо 
на), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у 
S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да оста 
а плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи о 
готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, 
мо јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p> 
едам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио  
ој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p> 
 срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта св 
леда, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове см 
азвила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у кра 
екла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А 
окојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то зн 
д куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сам 
е њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од сви 
, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, к 
иди свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? пита 
заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заи 
И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то 
помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ ж 
не... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да 
ма, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Боја 
е од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Је 
 а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зн 
игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе 
 не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и 
 да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би шт 
 тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па ка 
авља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друг 
"59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, по 
ци, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљен 
по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Ри 
>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сам 
ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пеш 
преми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако ис 
 а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада  
тав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па  
 прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} 
Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изи 
Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе м 
ек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке 
 од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се к 
ле, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гле 
ив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као мил 
о, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све ве 
ена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад 
 кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још 
ко се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је 
ерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док м 
дино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сест 
pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— 
} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако о 
} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете ниј 
 сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи баш 
у, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види. 
ао отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је ле 
и и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу 
/p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од  
ји, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплака 
решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} 
ет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад с 
апита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћ 
за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино 
 је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудил 
то је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само с 
и, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала 
лазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{ 
лед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са  
а излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div typ 
е досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, наз 
ружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни,  
 већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским жена 
 више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њ 
ће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа ниј 
била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса. 
Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе не 
асла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, б 
у.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешк 
раће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили. 
то, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој 
а од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чул 
ћу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стреп 
а, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи ш 
су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, по 
 А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освај 
</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И,  
ла око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дир 
жевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{ 
.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,< 
у о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови п 
се, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S}  
махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчал 
 како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и посл 
намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} С 
 те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S}  
ити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога с 
ираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетк 
глед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, 
оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само  
је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица ника 
ратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чист 
ој, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је бил 
ло, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас 
премно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} 
ива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што г 
/p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на  
</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале б 
pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек о 
ио истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је  
ди по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко так 
њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила с 
ео куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је ис 
вој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење 
огађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, иму 
ога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му зати 
је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{ 
 венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била  
ала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка 
ја је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она п 
којникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, у 
а и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће би 
 гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{ 
 укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он 
озорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије 
чак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, 
еосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад  
аћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као оста 
туда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певуше 
у разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она  
м, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава 
руги неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакал 
 гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је б 
вила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скуп 
 Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} 
а нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне сно 
. јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шт 
у ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се се 
е, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствар 
 држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, зат 
ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то н 
не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А о 
носи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на ње 
..{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али 
 сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ 
гог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не зап 
оли, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна 
ишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од неког 
уло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана с 
, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ ј 
} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва;  
она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, п 
е осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши  
 сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица,  
оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није  
и изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још  
 <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слу 
ућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са ж 
 вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође 
рц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове 
ој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане д 
p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да ј 
а гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређен 
ој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брат 
 кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек 
уда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А  
} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да в 
} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен с 
тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} 
} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајк 
синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим осл 
ј се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави д 
, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, ма 
рије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила 
за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> 
згледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морал 
почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је ост 
е од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док  
ив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, < 
 сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молил 
а то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва 
{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства 
ој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за  
 и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, диж 
ткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса игра 
ре, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушн 
очито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, 
е капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћај 
ера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да 
ор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољ 
 ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на  
ако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, ка 
видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, 
руги из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе г 
ад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али усле 
м грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{ 
 модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах. 
што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, ј 
..{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S 
ди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од  
ано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило  
ј, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула  
ојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!--  
осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S 
 ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита заш 
ку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за к 
то је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отрес 
е с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела,  
па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да  
и покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, ш 
они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да 
је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} 
је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} И 
 већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била њ 
еда, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када поч 
Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, ве 
ислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они тр 
 трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бун 
да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом з 
 не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ит 
е, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S}  
 он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, м 
 је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — неп 
ледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била ње 
 и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито же 
то су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он т 
кови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист,  
 су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није би 
 његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребља 
ошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, т 
 а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађ 
 као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, 
S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како 
ек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је остави 
/p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и  
ило, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} На 
.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Ани 
чат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од њ 
м, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онак 
е говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још  
 већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, тр 
је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвам 
 дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као усп 
евањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће 
 почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и леп 
 /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто он 
урно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад б 
се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> 
мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништ 
е би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су с 
штовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је глав 
ка, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он,  
елику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — 
тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, испра 
је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница б 
о био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за  
е пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друг 
себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и к 
 сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де,  
за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи  
ца његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све т 
та, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од  
 пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хва 
це и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S}  
е од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p 
би у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже сам 
он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кук 
и капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника 
е?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, 
е знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно 
ли дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не 
 осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само 
ужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да ти 
 ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софро 
оћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој 
ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је,  
аве, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што ј 
, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање 
је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла  
 је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му 
ора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад о 
јој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{ 
.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а ка 
а.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у 
о је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" / 
а и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је та 
 „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти,  
ји, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно 
ишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти  
у свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у ма 
{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у ц 
и у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражали 
40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, поче 
к осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, —  
мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу,  
т.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и 
то год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко  
е да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Ча 
.{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, 
 не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер с 
и у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу з 
ао у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ни 
страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако 
која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S 
{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се 
 собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с  
он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и о 
у богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и за 
е и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она 
.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, ч 
Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за бр 
плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је з 
по одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни  
а ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли.. 
ака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, 
су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла  
уде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале 
жна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, х 
 Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25 
њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега к 
сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет  
плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, зна 
е јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће 
да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јак 
 /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они ти 
го у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да 
е, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, 
 Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више 
ако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и да 
ке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с ти 
дали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу,  
јим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као б 
Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гле 
, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби,  
 други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у 
S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p 
 Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу довод 
 увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им к 
 која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале 
доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два с 
свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, 
годно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом,  
а и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу 
излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко 
ла му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме 
ових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је п 
страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су 
 зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се 
рак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, 
рно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да  
сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису мо 
на пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се он 
 соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла  
 даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога 
е та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у ве 
огледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео 
ј кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило  
ли, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дете 
ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене  
а ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је  
 руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида  
а њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето 
у.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде  
 <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, не 
ово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни,  
да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с д 
д ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом 
аћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увред 
ј је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на кап 
год знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Ча 
нахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш 
а за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се  
нину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, а 
.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи 
де, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе  
 је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису д 
 она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је м 
} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од  
те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А  
ном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво 
ло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је  
за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је о 
морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је  
 да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слобод 
p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пи 
{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сут 
ри као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, ш 
долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице 
 нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она ниј 
е ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво п 
ћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb  
улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усам 
<pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби  
ње дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибран 
 није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, 
телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Кл 
амо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, на 
су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их к 
.{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу 
{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципе 
Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је  
овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, в 
се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на 
, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и  
о... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</ 
евером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која  
 сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно 
ка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... т 
. — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуш 
, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} 
диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење 
ање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, го 
у страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела ника 
- зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, т 
, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога  
е о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад 
А</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n= 
S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се т 
 и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би то 
 се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у  
вљала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Ан 
кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим при 
ницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала 
мах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није 
њење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја. 
е минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла  
>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи 
 погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу уз 
ву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, 
нај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односил 
и за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, реч 
ница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све 
ко од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да  
а.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуд 
е, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек зна 
, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{ 
атио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут,  
ој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да жи 
ћи или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искић 
 нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући  
Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, го 
 /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа о 
д ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном,  
амо што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испра 
е била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затв 
вана.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго  
, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато в 
ла, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану  
је и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— 
свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхта 
еба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S 
.{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, п 
јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја п 
жу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} 
онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач 
ела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, ди 
бигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутр 
 им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни 
им њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој 
би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, з 
епо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирил 
тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни п 
е, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће 
 и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су  
да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да 
к на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су 
S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје  
пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе от 
ој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпо 
 више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се би 
њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одел 
 отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се шт 
у јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} З 
свађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} 
Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} 
заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вра 
идова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вија 
, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни по 
ет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друг 
је су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж ј 
ј је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а  
окојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто с 
ницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала 
и, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А 
реба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, п 
 асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене 
ој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева 
т изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем посл 
ва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана,  
зео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да  
} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која с 
и к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на 
ој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како 
ега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах 
 није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту 
њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије пр 
у, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало зв 
а готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешт 
а за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не 
тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, п 
е, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцован 
изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна  
мах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на  
 се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да жив 
јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетк 
и? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично у 
 дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту 
{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n= 
"60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта рад 
 прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио в 
и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као к 
му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је  
 ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где 
, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице 
 да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као  
 јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смел 
 одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем к 
епо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни  
.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо 
и се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве но 
ш пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети  
није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледај 
 јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборав 
есвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би н 
намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комши 
{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу до 
е, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Ма 
срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, 
/p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом,  
поочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу 
њаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неуго 
 ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, 
о крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „разв 
е?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу 
ело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, ру 
плакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским г 
од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њег 
ула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се гов 
шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога шт 
Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је оп 
 случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заис 
то они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога 
е види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, к 
 је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с  
и оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека дру 
оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, шт 
 седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> < 
а, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:< 
те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га,  
чи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још 
 опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живо 
{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим с 
у се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код к 
, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући  
једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбин 
ла да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако  
а, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је т 
ед очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, по 
њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој.. 
ве ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити ј 
{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћил 
ће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и  
сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина 
 одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И исп 
 ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка шт 
 бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чис 
оји су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није 
ици и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „ле 
58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они 
г изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је мо 
ра почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је  
 дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила 
> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ н 
рцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чу 
репи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође 
 може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва д 
 неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашн 
 да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те 
, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Он 
д ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато  
ном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, м 
да синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даљ 
ако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека 
a, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чу 
 угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, прибли 
узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Д 
авајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, чет 
је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли 
 да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и 
, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући 
"18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Мити 
тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} 
ала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16 
ув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, мо 
е било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} 
о да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно,  
 <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој с 
ш и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и  
аборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} А 
плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, пон 
ека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предус 
њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присус 
та вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим 
и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, оста 
гледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неко 
наке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговара 
хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да А 
да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела. 
 боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога  
и она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да от 
 од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за св 
 за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око њ 
 <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је 
е што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, л 
ња товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> 
сао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежањ 
в је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{ 
ло по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, у 
 тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер ув 
 тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, гр 
им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то св 
тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако  
о јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој к 
им те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{ 
рају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше  
е смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из  
о окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва н 
удева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су 
ве буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих 
ито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћ 
отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, сло 
ти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, 
што од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дуб 
 Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не рад 
а се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свећ 
ало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за с 
Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готов 
 махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, 
вирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скам 
е... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као д 
ћу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој 
 навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, 
же са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они  
љанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мит 
атим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни.. 
че, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и н 
 они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на п 
да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете  
а, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је пр 
 синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу. 
дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не  
/> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се  
 јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} 
S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад 
 и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да рас 
ти пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, бра 
врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, 
аче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Ани 
 се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{ 
.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у св 
 да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и он 
то, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она о 
 раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што 
е ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја с 
ејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, ка 
абајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у  
...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n=" 
мислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је  
> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наи 
име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није 
целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да де 
рахопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било ј 
видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не др 
у доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је  
 Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, 
ојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљ 
 да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздиса 
 за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина пр 
ик.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчат 
је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада 
егови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак  
 бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у с 
ано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, там 
 мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задово 
е претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празни 
ицу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао не 
ах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, 
хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је гов 
аш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако  
ајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Та 
ечили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све т 
 кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо 
ава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке ба 
 почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шушт 
робуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда 
плакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажар 
а јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није ч 
е се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако с 
 покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> < 
 те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње веч 
у, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе  
: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо 
летку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би  
, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капи 
, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо. 
Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуб 
више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових  
 домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, с 
 спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, 
Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало б 
 много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву 
трепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повук 
авикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад 
 и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из к 
ад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као  
} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане 
е и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, 
е што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то з 
о се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издвај 
то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изг 
 наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гор 
је шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела 
празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљев 
ћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је ум 
} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија ј 
ет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, а 
е више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими заг 
S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{ 
ала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали доб 
а запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p 
ва деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у то 
и који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад  
ва тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што 
И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и д 
 Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и о 
</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p 
 Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> разви 
о „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да 
ом већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово  
аха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, А 
 је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају. 
S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада  
братим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p 
икова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је  
мињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S 
и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошн 
сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која к 
латком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одуда 
ије био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, д 
у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она 
и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бо 
био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се вра 
 беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је св 
бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгле 
ага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа м 
траха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да пл 
“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, 
раже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби г 
таве њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче 
е тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога чов 
олико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу 
кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је п 
ру пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, з 
 вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински 
и, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више он 
<p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па 
е жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућ 
ли коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у до 
 на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да  
стави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на к 
е.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за с 
шика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, дон 
а их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћ 
о мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, 
олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена  
1" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се та 
је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и пола 
ила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да  
репи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој зало 
 кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, боје 
ало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су  
 као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу 
у ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да 
 јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мр 
 тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она  
ди шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али  
е, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и  
ј прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапуре 
</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој ју 
шке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош 
 јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши 
 механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала  
ма, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па ј 
јали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка г 
ек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала  
дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, к 
ој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сес 
одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим  
} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опрош 
рак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док ни 
 водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с г 
умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, бу 
ештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до  
тавила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа  
 Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато ниј 
ара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И 
овори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, гре 
век могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад криш 
чне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, с 
ед Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постој 
рати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, 
, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије 
id="SRP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Н 
— Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочит 
исоким зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, ост 
а и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, 
в; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом ње 
ла.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо 
 они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане 
, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради њ 
 пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да 
 то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И 
е уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{ 
то су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на  
<p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дв 
ошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква 
 запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави  
 дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запржив 
е курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на  
ије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она 
ад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сма 
ла његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбин 
 како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што  
н као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S 
обу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код 
ење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не за 
 му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као 
од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у с 
 Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Ср 
јиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже...  
и он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који с 
мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не  
 по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од  
носи се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> 
 Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гу 
од њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и 
седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Го 
 по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и 
ти, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости 
, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> < 
 плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би 
ао да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А на 
азвише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да  
и на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи 
 да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да  
мах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жен 
ћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде  
а, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо  
ете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она з 
се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито 
 би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, 
купљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о то 
p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута 
пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мај 
д: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног пр 
ара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћ 
<p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто 
ју Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скуп 
се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лу 
, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>—  
римети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако 
, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није с 
д иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га  
ори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је ос 
ју јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила с 
, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као 
јку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка 
ва и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком 
 се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих не 
агиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> < 
а као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито д 
га рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и  
хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, 
ка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна 
рала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи  
реме покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ шт 
ање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете 
задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље т 
Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, бр 
 се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га зауст 
и се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њ 
оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа к 
? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца 
ка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лам 
е калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лиц 
огла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио 
, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ог 
о траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре слу 
и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискај 
ра, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао  
е.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није  
а је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није би 
, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да  
онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она  
ак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за 
 сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" 
ном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у ком 
, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештен 
 Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она ни 
ао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао 
н разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, по 
 да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{ 
чићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине  
ек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни брков 
небивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које има 
ајвише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, 
бро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмица 
истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће баш 
а вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или ника 
 приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из ча 
д се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет 
ла:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину 
е ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био заглед 
лажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово он 
чисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дуга 
чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то ј 
ло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се о 
о друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} 
м би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође 
во отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! п 
ма и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— А 
шко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да бу 
и другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијс 
се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голи 
p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајк 
дајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, и 
њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, ник 
ед њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше п 
евојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом тра 
ила на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у сел 
ва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њем 
а освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> 
рукчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А св 
ад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за соф 
јвише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, 
 тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} 
хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата 
што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да  
 браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb  
 чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне  
је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, п 
 се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за 
 <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, 
дбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пр 
та нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се о 
и нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали 
 у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у  
девицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрча 
ици учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с  
 је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{ 
ће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> 
 наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мир 
 обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни б 
 кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали  
д њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота  
амо њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну 
та не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада  
 дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма 
репећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И  
уче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским  
 њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, 
задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба  
ла од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад 
 је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком,  
p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће 
, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{ 
азда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа  
ад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице?  
о не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да 
ој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена 
тида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S 
ке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одудара 
иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да бу 
ој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S 
ужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и  
д, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, 
{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита... 
а срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро... 
плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли ј 
отово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сам 
да би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због 
кана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гроб 
а, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, н 
еди, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мо 
рећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S}  
} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, 
<p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, ка 
и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће  
, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за 
и јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p 
њући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка о 
и јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p> 
на је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цел 
{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто,  
она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Ис 
n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не мо 
луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цви 
ицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, 
несе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она с 
 <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, ве 
... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли  
здвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледа 
ити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. д 
о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мај 
и их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Уш 
ћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не изл 
ика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се  
му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али ра 
 већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кр 
ћ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог  
ом свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна 
не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на  
врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она се 
..{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и  
ла.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И та 
овцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика,  
на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно 
 већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити о 
село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често п 
, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту 
рен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта вел 
ћала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочит 
ој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само јед 
оре, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} З 
 за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, ко 
не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и поч 
дворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p>  
пије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи г 
она...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је оби 
 га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му 
 било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, 
ла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се 
в дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, гл 
азују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се о 
/p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан  
дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано,  
растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, 
његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плач 
пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби,  
ека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да др 
да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Ит 
ла код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово 
е била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, по 
њег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нем 
ље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, 
 света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она о 
е што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави;  
јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је,  
е она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је беже 
мо сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја 
 ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пр 
, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је  
као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног колич 
едало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, 
 ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како по 
ика, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb  
ада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, 
зо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још  
 би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад 
 су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једна 
 смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, 
најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата га 
 јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, ст 
 толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као  
то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди поко 
 Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се  
.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тим 
ва? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ 
ло да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, од 
Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{ 
вају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је? 
нала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било м 
Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужава 
 <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, н 
лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а  
, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак  
ћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође ј 
 увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и ра 
м, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да ј 
не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда 
.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је би 
ти јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, з 
И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да  
 натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама  
реудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље 
ан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а д 
ије жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покој 
засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали 
ље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нар 
држава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучен 
да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће  
ћа, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S}  
 чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој у 
 чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгур 
учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би  
јком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и догов 
ло, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И  
и оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Нав 
та. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји  
вукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали 
 навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не 
>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види 
би негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, уз 
на, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргл 
слу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било он 
оју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима гост 
тало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће  
да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При 
ишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна 
, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; ј 
тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио но 
 њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није  
о их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја!  
ош мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било  
оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случа 
у за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се 
 како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица чове 
учајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста  
" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино. 
="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то  
} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, и 
 и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала ј 
 кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мат 
на, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022 
да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре н 
ква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да с 
неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране 
а да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толик 
ш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребац 
осле вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и о 
њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак н 
ећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.< 
 да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дак 
ошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако криј 
 да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освест 
ипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p 
 са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи  
м не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, в 
 може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и ж 
ираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оста 
} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се о 
есне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" />  
, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их д 
огод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седел 
, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури 
 и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила  
кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" 
а мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију  
јни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма д 
 да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете 
о, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лиц 
, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, 
 удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, ни 
ће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p> 
за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се о 
носи у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S}  
 задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако 
е смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У то 
ише њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И  
јама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, 
 се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао < 
 и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или уд 
на од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати 
а зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
вуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је  
евођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да 
чено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нар 
а да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим 
као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, к 
 та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div>  
, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И 
жно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нароч 
 длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39 
лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>—  
е још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ  
 мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> 
е, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб 
не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дет 
ека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— 
широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања  
 она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљ 
добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, с 
{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце ст 
ем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се вра 
.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слоб 
 да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S}  
у били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан 
осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После 
ела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S 
је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће 
творио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као 
 мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте  
ок то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у св 
 је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S 
 сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, 
о наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се т 
ема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, н 
о оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, 
све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж 
код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем 
.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести  
 исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да  
уби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне 
..{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је на 
тово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што  
е воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да п 
 дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Ис 
 као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и 
ни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дош 
 Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“ 
 плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћиц 
А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра,  
и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, 
ла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај м 
ојури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до њ 
 кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни ну 
амо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на 
н је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p>  
од бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што  
, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе 
ој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка. 
} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, ниј 
сте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као с 
м, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и  
ао милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука н 
; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађај 
оље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она  
нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији 
стављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка  
еј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се  
те; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истин 
 обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај  
, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грд 
адују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцањ 
а има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет с 
а, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут 
 може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немо 
пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синч 
Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају пр 
е повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је б 
мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55"  
 јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p> 
ом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па  
</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда 
 није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то н 
о, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Н 
ма које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујућ 
ла.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оску 
 сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што 
окушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакал 
ила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница про 
 да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и ј 
рале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опе 
по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навла 
шено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отре 
ка накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и  
 јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згр 
да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гро 
ају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само 
 први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им ј 
пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који 
рлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} 
та, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита  
, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> < 
рећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ —  
 У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А  
има хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчет 
ђутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита 
и од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су уму 
е, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха. 
гледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједн 
 ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, с 
еког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи.. 
а је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да с 
о понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча б 
о.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита  
певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти.. 
очео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни. 
лију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Зати 
е у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је  
 који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, исп 
 је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био р 
, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва рад 
е показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремањ 
 неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се 
S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућ 
шча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно ш 
поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се  
p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, у 
ожда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до кап 
д, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, о 
 ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очиј 
ћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у  
 му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита шт 
жена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} 
а немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њо 
, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се 
је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да  
...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат. 
да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорил 
да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљи 
ница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што 
ело, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише 
 свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само 
ка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег 
за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и  
</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака.. 
ореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би  
миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога  
тане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ  
мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од њ 
</p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чед 
“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се 
зи му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и 
 плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p 
е, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је в 
 се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама пут 
и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и  
када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако 
 и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, 
 мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирн 
, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" / 
че.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново 
 кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није  
се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузу 
оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као 
дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се нак 
се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакриве 
роб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} 
, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друг 
муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, с 
је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако  
 иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој 
бијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није  
ато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немо 
...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били  
смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је би 
а уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, —  
 не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила,  
ља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све у 
едећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледа 
, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и т 
 су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дув 
о је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло  
...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача,  
а воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапал 
од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад на 
јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модриц 
на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што  
р пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцим 
 у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на 
ури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, 
ље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нар 
к тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Неде 
d>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним 
лао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређ 
д не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, с 
уза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, 
га, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошк 
 сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на п 
ио је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздр 
азбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одје 
ивога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му др 
мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, 
цу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини. 
е и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа,  
што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи  
ио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи,  
а, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} По 
/p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Там 
>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Он 
 је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло,  
амо што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од ст 
>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш т 
четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Он 
реко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене с 
вео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А  
ца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га  
.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она  
ељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покој 
а сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено 
 се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац,  
/p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и  
{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице до 
 укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме. 
и како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад 
ла девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити 
 оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики  
ије смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурн 
 јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не 
 бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и  
на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} П 
е неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S 
погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у к 
ише, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици јед 
згледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго н 
 било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане,  
о на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног м 
p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снаг 
ају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, др 
еже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" / 
и се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту,  
 мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло ма 
> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли? 
 нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен  
хујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале д 
и, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда,  
нила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с к 
е гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он ј 
ш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукл 
а свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу в 
оноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бри 
} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви би 
 Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даљ 
то мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о пр 
друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али  
 се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сн 
унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошт 
 које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој л 
дала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје о 
 тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само 
амо о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница ње 
ди како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха  
готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, к 
 своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада  
ући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је бил 
ол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајућ 
осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од ост 
n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле с 
рочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако ср 
о виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} 
о лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, син 
 ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> до 
ју је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, д 
рког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> < 
 зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као  
нио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S}  
снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох 
ек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далек 
ом, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају 
дно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жал 
ад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: п 
њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још 
реудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла 
} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, се 
 чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чист 
 <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, у 
ука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно 
њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S 
затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> ј 
Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га бран 
 Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да  
о мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га к 
ој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову к 
ца преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од 
ао стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори  
ста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да 
 нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро,  
e="chapter" xml:id="SRP19022_C1"> <head>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му ј 
itlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> < 
 КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ  
ио стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела д 
 није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале ј 
 је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу 
старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{ 
е Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S 
да, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност  
усте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, сва 
х, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове 
 кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче  
грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви д 
е тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, 
 као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Д 
 тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњур 
, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу ку 
 спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чарши 
 затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојн 
ач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, д 
а.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седењ 
е она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као не 
а зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је  
ајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, ра 
ја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње,  
{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби м 
бе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино 
есног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче  
S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p> 
ој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је 
ароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш < 
 за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — м 
 страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6 
јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако  
 узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла  
сећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да ј 
 пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, поко 
иреним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, 
е да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> 
ду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у стр 
ито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста  
га би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њ 
стало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, ве 
а, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад ј 
> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она  
нчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај 
</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да  
} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А оп 
ио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се  
ије можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово и 
е од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не м 
уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а 
узурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се ви 
рнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (с 
зна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта  
е.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, ал 
очетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клеч 
те, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли он 
ије иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана 
ко заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб,  
оме гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку 
 <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играл 
и опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и 
 ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им 
 и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцим 
ми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу  
лила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код 
била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него 
 је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од н 
д дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према т 
ојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се 
ве остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седе 
зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њини 
д донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па 
 главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој си 
 сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Бил 
 је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе  
овану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том чов 
="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S}  
ем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош,  
ћ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и  
у, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда  
 човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у 
 од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она  
и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је из 
то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала 
е враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему... 
ену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама. 
било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко,  
, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, св 
јци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Ан 
ице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и  
} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе  
 њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница ниј 
е би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пр 
 овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, по 
 ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и 
19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је аш 
l:id="SRP19022_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплаш 
родужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и поп 
а.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, о 
ће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни  
ких дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> го 
ако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, та 
на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, и 
 нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али ник 
о по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана 
утра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећ 
кли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: 
год, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>—  
 улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за  
 мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</ 
А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у св 
е била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва. 
 некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ  
неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више  
<p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој —  
држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у маха 
а, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Гла 
знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и  
 како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; мо 
, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ прол 
 не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} 
ом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, 
 сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме ни 
мах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би 
 ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као ј 
 Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред оч 
о бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p> 
игла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар  
 да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази 
х му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да с 
ст, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад вид 
{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не  
 јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирк 
оћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, д 
 би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S}  
 нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S 
ад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не б 
ишта било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не 
>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати 
 чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и пита 
ек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурба 
а, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, 
<pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{ 
а и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж 
ела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, ка 
све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање  
 посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би 
ело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из ба 
 излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се 
 том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на с 
тварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, 
 јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који 
у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p 
уште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја  
вали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си 
потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је  
смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тог 
ача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то 
> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамн 
де као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све 
<p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{ 
ашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних  
ајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не  
ика, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их в 
а чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се на 
пи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по ча 
ала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад  
у, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с му 
ца.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу. 
од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А он 
шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и  
 обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>О 
 се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ет 
о се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче 
а одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке ули 
ак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим д 
како не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, 
 <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само под 
о, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главн 
n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позов 
 отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је 
.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, ч 
би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, 
ио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мир 
х се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију. 
ужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја 
уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за ш 
сто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, ка 
јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегн 
ко уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у  
себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} 
е дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да  
ем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према с 
с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, 
S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак н 
рачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p 
кала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и 
кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима  
осте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би об 
је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!..  
} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асур 
} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита,  
јка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли 
 знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један про 
вакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете по 
{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што ј 
, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је би 
искајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, че 
 отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одм 
/p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n=" 
ј.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Ми 
зала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како о 
а другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она н 
е заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равно 
S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, с 
 пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се  
а, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је  
 Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино 
ере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад св 
х продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да  
то је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, н 
а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није по 
ај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога  
 Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње ид 
еба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ  
 помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тел 
> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да 
као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бе 
о на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она на 
 би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, д 
ко, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој 
јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да п 
ш више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Је 
није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њин 
 показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да  
ући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци 
ије пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и  
х свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је 
ам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан 
ом јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио м 
ош измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом наг 
ке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; она 
Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p>  
о његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови п 
 не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разгов 
 Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору ка 
а, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући  
{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, д 
, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не  
</p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му  
це дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих м 
а то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сва 
је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак 
/p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеј 
 сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И 
мајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојн 
ажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и н 
е после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: 
 чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нар 
н умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад гото 
а навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S}  
зи на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да к 
ац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, 
ла је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Ит 
ма толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се в 
ивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{ 
 није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапн 
дела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и р 
 су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села 
окопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, о 
 што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собо 
 /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с ком 
едном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке з 
нчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али о 
но.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим 
{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, 
 али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је с 
од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; ал 
 старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, о 
према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви о 
 обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнак 
раћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да  
у се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко 
лавно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, А 
о као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и 
био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе,  
е и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да ј 
у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу 
као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њен 
у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући 
обудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раш 
стала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, моли 
цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капи 
амењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су и 
} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и  
рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спреч 
 Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несре 
ва и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити ј 
 од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и  
томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва  
рође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у св 
p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављ 
ност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више 
а.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се н 
Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усам 
 да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи св 
и јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад  
е, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, гово 
ала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аниц 
д би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим прили 
, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, б 
 у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао 
 опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако  
ти, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о  
м је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, ра 
већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се о 
а као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, 
удећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут до 
им види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије  
пет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се не 
, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је б 
ле отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гро 
тило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла 
 /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комши 
љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине 
ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој 
н, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи 
има, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим ла 
и, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{ 
или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за с 
е почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да 
сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћуј 
дале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с  
 да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на 
а, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би 
ТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈ 
{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено  
ставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада 
 плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да 
.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показуј 
у преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу  
обегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А о 
ава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи  
а собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не в 
Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уст 
остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapt 
уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p 
ка, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} 
за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види 
нчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њив 
ну се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом  
ђен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже. 
ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.< 
 да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморн 
није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" 
било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују 
ом.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршиј 
пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има  
, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, д 
 кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пи 
изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да б 
 слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачки 
ма, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од 
ли већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и  
ујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни,  
 капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра к 
мо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладн 
у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом  
е“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p 
је истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да о 
, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у з 
једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику,  
раћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од св 
 сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} И 
бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она б 
ајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан. 
о да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улази 
азда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчи 
ошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и сам 
 била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чист 
 село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато та 
ници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, уда 
се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И  
а увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због  
сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да  
ку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки  
тва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мо 
скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако  
ари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде  
врбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— 
чела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је 
оследња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела у 
аљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb 
 као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада криве 
ала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван  
у она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14 
ремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој куп 
варали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глав 
ој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, је 
та не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса,  
 њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога ј 
а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одоброво 
бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамиј 
 онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одуда 
и.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртва 
о они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зат 
и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би с 
вио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргл 
као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене кућ 
азе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... 
ве га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане,  
јапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу д 
свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва ср 
трано, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње ку 
д је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још о 
а и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они  
S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју,  
мрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали дево 
, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, к 
собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на са 
д капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> к 
бу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе 
pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута жен 
ли силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну  
 девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</ 
 су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и са 
шких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне об 
онекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимљ 
орављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да и 
е.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно 
ала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, г 
... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он  
а, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући з 
је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би 
 младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао 
. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће б 
обу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка ј 
0" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и 
није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих 
и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нек 
зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И так 
очи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, д 
ваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, кој 
мо су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући п 
, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је д 
е остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила. 
оји други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад дон 
дајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, 
, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај 
ње соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богат 
тављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружи 
ва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као  
 као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да 
, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осе 
била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека 
 у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се рад 
ришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне,  
 од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није би 
да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато 
Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка  
p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" / 
, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, а 
лу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>Посл 
минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да 
х две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, ма 
знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад с 
 је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништ 
сли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И он 
етрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу о 
ш мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није  
љу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас р 
вануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа  
; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима  
ну тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, и 
ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} 
 било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао  
у, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њ 
д њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћи 
о је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као 
Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе д 
 клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пит 
и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и  
о, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу. 
ет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе 
вали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући  
је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, 
се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преуда 
> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се за 
у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна,  
pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зн 
 кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано 
би му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим г 
ија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и  
етету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш  
идније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле т 
/p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и ж 
а како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </ 
 остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а 
треса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње  
C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика у 
о <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког 
очне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако 
столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их  
ам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одоб 
по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да с 
виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеж 
тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" / 
на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова 
та може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју к 
S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се о 
 и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> < 
ме они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сам 
 и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, 
е нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онак 
истила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да  
 уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p> 
есеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На  
надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри д 
још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да  
ао увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је о 
{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тад 
 и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у  
осила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, по 
раћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на 
ј се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој до 
 Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила 
> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више  
е за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љуб 
раг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у полов 
јнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пре 
 <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који ниј 
 да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јо 
 не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да  
о која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која  
љи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете 
им <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као уб 
ко њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља 
е само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са А 
тавили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је о 
е била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвал 
еве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не 
т, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази 
епоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно,  
<p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила,  
 јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бе 
их рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до  
е би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јо 
а отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— 
S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело 
>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она к 
и како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне п 
пнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до  
ицу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p 
да и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се  
ва крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, 
старији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певају 
, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> 
тај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се 
црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тр 
 стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те  
испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова по 
 већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему ј 
, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, ко 
ана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге  
ле је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као 
 и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; из 
жи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пр 
трахујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже 
 да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што 
уће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Та 
њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи 
после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на  
акопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дуб 
 се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме в 
ко.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али  
ваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с д 
јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на к 
би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни 
а... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није би 
не.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и 
а, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, об 
а би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђ 
жавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле 
, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ни 
 увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми 
тогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S}  
це, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, 
роћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад с 
а.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући  
ођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би  
S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека  
а је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају;  
ле.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћо 
су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од  
азда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља  
 снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! б 
а није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и н 
ете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S}  
ива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да с 
лаву, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме 
... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам  
агор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и пе 
 како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Ал 
 да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него па 
тављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се 
...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као бра 
и по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајал 
из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се  
е! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре о 
а он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и 
ћала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће,  
ли, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Не 
отрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже 
зе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ за 
мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа 
е, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да  
а башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар 
ће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црн 
{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косо 
 <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S}  
чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело  
Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо  
 и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба 
зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ј 
еугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима,  
а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа  
устало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затвор 
; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек би 
у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако умо 
да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се сл 
"35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког сауч 
ина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па,  
на је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће 
јући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако зад 
д стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља 
 и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, сило 
мшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајај 
има, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти 
јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст,  
во онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз п 
и су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили 
а, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био  
 — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома,  
, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене  
 се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ  
њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки р 
7" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва в 
мо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије 
, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткал 
док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и п 
мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стој 
га, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојник 
аместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то д 
 с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, м 
 сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена 
 младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и 
и трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шве 
да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добр 
ни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је  
е уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свећ 
тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су 
 била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" / 
лисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, т 
да браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показуј 
јка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и т 
добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S}  
амерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то с 
м води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уп 
 пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, св 
 ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница,  
 од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглав 
 разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне 
показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али ниј 
ту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређа 
head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборав 
што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; ост 
у обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилук 
ритегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и  
џинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролаз 
ред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весел 
е не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хо 
а, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемирав 
јка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али  
} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним  
улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вр 
мија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав 
то...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, з 
 му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да м 
 дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред кућ 
<p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу  
омадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућа 
мо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију 
 ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Ј 
, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала 
> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, 
олеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама,  
 ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из п 
еднако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је 
чику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто 
 испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а 
оћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празни 
матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за 
ној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не  
 долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе н 
шко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, пла 
у.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} 
е равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их  
а гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој д 
 <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долази 
S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у р 
ћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена ч 
але, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут 
сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку 
у...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба ј 
чере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало ш 
већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <di 
уго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је н 
и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже 
капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах  
на.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме ни 
у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то  
а му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{ 
 трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би 
тећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вич 
а Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, 
кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим вид 
е га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Ка 
 и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Наро 
ила је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се п 
 био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици поч 
а лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скор 
згледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљал 
а шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, 
ређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, ка 
ачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила д 
се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од  
 чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова пр 
 мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до 
у јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог ч 
ла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избил 
 пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни  
као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи  
себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетни 
ућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо  
{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гос 
 дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на 
ку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како  
он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану сток 
 а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и  
башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара  
рала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удад 
ар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак н 
Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук 
атрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде 
о ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица  
је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер ка 
и јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела вр 
...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побр 
 још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекал 
 може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, 
челе и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долаз 
 нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и  
 ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од њего 
{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја 
ледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не 
 јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је  
 кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући  
и се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори з 
и као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је  
ћи.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи ка 
 се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S 
 видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштри 
авикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред 
заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа ј 
} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> 
{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ  
 страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе 
 би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто ост 
сети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је че 
ећ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је 
 мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само он 
 сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а 
и за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећа 
адбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака у 
 опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет 
 према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права с 
S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је бил 
, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, ц 
еба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се м 
е била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Ист 
лу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи  
ј их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код њ 
Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да ј 
 жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да 
ла, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од 
ре, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, 
палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а по 
едао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже ост 
разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад  
ју, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећ 
грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита. 
м, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, запов 
годи, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испун 
у, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је тр 
ћи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако 
њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођ 
ко свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испо 
а, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај  
је више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не  
 грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све 
 тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — ј 
упре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла,  
ви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице 
ештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије б 
за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а им 
твачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан у 
никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> т 
е, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, дру 
ека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространост 
а трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се 
 најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S}  
, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред  
све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, 
 из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> бил 
 n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као о 
ило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно па 
 као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, оставља 
ачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је нал 
а гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке 
штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> го 
е, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за раз 
уша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" />  
...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, за 
а је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мал 
ас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмањ 
ебало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{ 
ава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била рав 
, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико д 
ранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне  
м женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина 
е под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа позна 
нако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашин 
} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из  
ашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било 
као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне о 
 на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они 
и своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима  
је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и с 
, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јо 
био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мал 
ишта није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрип 
 мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње  
ечила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знају 
и ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнад 
 њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад  
/p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад ј 
 /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> 
же сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, 
јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, оду 
ћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што с 
о у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По 
пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и заје 
, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се беле 
набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, оча 
и око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечин 
 стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башт 
 крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>—  
, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она  
готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније. 
ди још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо и 
 седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и  
, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана. 
рочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој с 
 Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим сели 
ром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пр 
но, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то  
црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а он 
едно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек  
н, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пла 
је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“ 
рви пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким,  
што пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не 
е може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне  
еда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се по 
пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p>  
 њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, са 
, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, ш 
ијатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив п 
уди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали  
но да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све з 
еким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се 
нове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу 
ету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за гре 
о Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско 
 чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родб 
 и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, 
 она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, 
и да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна бра 
ту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је  
раца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? п 
>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око 
одно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, там 
ругога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће т 
ди банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону. 
 <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу 
 дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она 
 што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свира 
а не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено зано 
и унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке 
 је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као о 
 n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изг 
ој, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дв 
 из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотур 
певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зо 
, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укоче 
азишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је ј 
тили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — 
га у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S 
привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, 
аја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла о 
апоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тр 
кли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дот 
деле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што  
штра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други  
 им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и ка 
Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије:  
ио слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он по 
 спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>А 
у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о  
уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p 
сетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из  
 За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, је 
еговом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се  
И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као ч 
и што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се  
гова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа н 
ач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до ча 
да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се уп 
а — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се  
head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n= 
 и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој 
е никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, вел 
ко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о то 
нако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да м 
о видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око  
а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне  
 пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одма 
 хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је  
ју, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње 
ешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно д 
био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао 
, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А о 
ре, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чи 
ој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као 
чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што 
 Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, 
ела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе,  
ита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато к 
а је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмањ 
јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не дру 
, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту 
?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је.. 
ило у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је глед 
и.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га  
и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је 
 устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, ка 
ладожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, о 
аха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за 
њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, т 
тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она дв 
 се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други и 
инка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она у 
 трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут 
на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да с 
знесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако  
главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узима 
 и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће  
траха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи о 
4" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо,  
је, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом изл 
зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ 
злазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јо 
убави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био 
ица пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изглед 
оје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у  
ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто  
?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Пок 
акала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако н 
егових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се  
 све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је о 
у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла  
 што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј 
звила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „н 
о Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео 
дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери 
оливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта  
 све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све ради 
 ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у ж 
испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она н 
, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за  
шта да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи 
 и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, реч 
почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико  
 умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не 
 би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће 
равају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, 
ј воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту 
 границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало 
се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</ 
рвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не 
увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито 
огледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, и 
пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, муж 
, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем тру 
је било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојк 
зговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S 
вара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивају 
мала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато 
 њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља 
њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, 
дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и бил 
дговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да 
д је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада од 
дно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела,  
.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је нач 
а видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почел 
гама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много 
 и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој кој 
а не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово д 
та од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега  
с му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Б 
ва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош 
Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снај 
 већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Он 
с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли д 
мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа 
 ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га даруј 
уће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до 
не куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је 
очито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала  
{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је  
ћ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије позна 
ило све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, 
ви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јо 
.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укоче 
а јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад 
ка, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су 
.{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем мес 
било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{ 
p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} 
хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сест 
стила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љ 
 Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нароч 
д мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дош 
слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће  
но, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као св 
да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне 
Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, н 
 бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже. 
чело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе... 
је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када  
 дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази н 
та је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак 
 <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну. 
ане допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — 
проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још м 
ше ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се т 
но му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али 
слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} 
да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако  
гу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га ба 
се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком з 
а, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапр 
јући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и јед 
а је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је б 
итав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, 
и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад к 
за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па  
а, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово 
.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка  
ега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, 
а.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж  
о је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад  
а да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из по 
</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости др 
среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, шт 
ета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више ша 
не.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају своји 
ч, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигра 
 стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир,  
и почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њ 
ко оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Она 
о млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене у 
вао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило 
љка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је пал 
исли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, кој 
и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S}  
о плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети:  
аиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице наз 
ћи да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћер 
ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на  
 с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она  
 се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог. 
 за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њ 
епи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло  
 од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> 
на, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује к 
ала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се о 
пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или  
 Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљава 
ве оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју 
сти да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и 
 помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да  
крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>П 
/p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обуче 
м слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче од 
 би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела 
</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако  
вене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван 
Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p> 
 се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, ис 
ржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни  
за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у нек 
а му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану ко 
атвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од ј 
којника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и 
м.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни  
сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, расту 
а.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњи 
ји је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ит 
 тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, А 
ног моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама 
} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у со 
 ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникну 
 се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — н 
ао увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{ 
о, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па  
скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово 
аћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у в 
ти се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај т 
 није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, ш 
знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и т 
Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој  
одбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком 
Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и  
о меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он  
 пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{ 
 смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човеч 
? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећ 
је могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га 
то, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљ 
— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој  
о је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би мате 
а би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, м 
{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору 
д Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> 
ед мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то 
 као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са ост 
оби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела иду 
ећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је  
да и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа 
 ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да  
ала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то 
ошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смеју 
ни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се 
амну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мај 
и навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика  
жећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— На 
уца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, 
23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој 
забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од  
е главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире  
.{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику д 
ивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као 
 спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника 
ла...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко об 
 <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је ба 
и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тел 
ена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угреј 
} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, забор 
 да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, гот 
рије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, к 
ав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна  
} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на  
о по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава  
миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол 
.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од ње 
о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме? 
ица је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, 
.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су пре 
еднако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по как 
ито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим зад 
не свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клек 
о одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то свој 
ла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда  
а је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од  
е до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњи 
исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разила 
тар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрл 
апеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>—  
..{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу... 
вестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S 
вао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо уч 
н, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена род 
 јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од у 
атворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и 
{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије с 
 готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис од 
ао да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S}  
у, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све 
 поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему 
и су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као ј 
а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не 
назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с 
и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:< 
да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно г 
, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</ 
аји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као г 
Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилел 
ва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине 
ине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када б 
 и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвес 
свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} За 
>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ рад 
head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао ње 
— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S 
ла, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ,  
ила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома р 
о, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p 
 бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити 
 родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је 
а није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио 
p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, 
умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење та 
почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговара 
испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида 
кидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је б 
алницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао 
 се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муца 
 се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је уш 
мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла 
та зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пу 
ако се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ 
да сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму  
 комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... 
ану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, тр 
, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за не 
 А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, ви 
тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био ј 
ако ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад 
н бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледа 
Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао сил 
 услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" />  
жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, рашир 
 и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се виде 
она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да над 
а до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не преп 
ој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би  
не, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте. 
аиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да с 
 јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, 
саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као  
селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} П 
 али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, пост 
о тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, 
је било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко  
 се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им 
 и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како  
ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић 
ђосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепс 
је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а о 
а скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истин 
е умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда  
} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S}  
што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав п 
некад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, 
као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је 
и на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; свак 
она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнак 
о зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још виш 
ало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена 
чњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу ни 
 сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S 
ми, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, к 
.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око сл 
рани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је о 
ући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S 
илно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама  
е тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове см 
уком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу с 
у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа о 
очела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, 
а се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне,  
да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек ка 
а.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људи 
е да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, уп 
ети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од о 
 по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом  
са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх 
то јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, к 
шту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева 
тле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> < 
му њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим 
ућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и му 
ма госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, 
 капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би 
ад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} 
 већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију,  
 од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој и 
ао што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само 
о, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче 
ло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад б 
и саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капиј 
е...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ко 
во од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је  
 за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји 
 код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, р 
це.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесн 
арлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и зауст 
е из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили  
а радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се 
.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Ост 
увени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарење 
који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало др 
бота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани,  
, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не пон 
то долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса 
и су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И теш 
срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао на 
 их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било 
отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи о 
е звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чув 
стале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала с 
удила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита о 
реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је 
инећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ни 
о не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кр 
јку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скуп 
готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S 
>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} 
на је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> 
, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море 
ожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, огол 
ицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашч 
да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам 
дила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо 
ав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: кој 
ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у 
уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет ј 
олако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени 
не оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете 
еси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зау 
ад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма  
од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће 
/p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знају 
з комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла  
ењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им  
ло, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, 
у зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, 
 не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p> 
е одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n=" 
њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месц 
ј као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу 
чући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чу 
воју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p 
љава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још виш 
е, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, какв 
о њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут 
а као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чек 
б и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је  
пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да 
а изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете 
зи.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме  
рађене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да 
ујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно 
и с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задрем 
, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му 
што неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, д 
игерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дет 
тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бит 
 да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недељ 
ине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говор 
 /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страх 
е његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не забора 
жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде  
} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S}  
 тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је б 
иђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мрт 
а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб,  
, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина те 
е би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарал 
рно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби,  
} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према  
пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та 
очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је нам 
>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури  
з њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, сп 
та не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотв 
/p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. 
тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али 
 нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем 
е, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове 
на, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не ви 
> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p>  
одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— 
е мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах 
цу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S}  
о ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, н 
и да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобо 
те.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окре 
те, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другариц 
 увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{ 
ако она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p 
} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена  
ури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарају 
 па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задово 
, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није ви 
јући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају муж 
и у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред ка 
 кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није би 
 њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико 
ра је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај 
 и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њи 
кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи 
 посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вар 
} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у ст 
 јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хле 
мшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и  
, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљ 
био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S}  
но, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и матери 
 Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита  
 Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто нов 
јку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, ди 
одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидов 
и што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за  
сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега о 
лико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ пр 
 њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И  
сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему,  
та.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни  
капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! зап 
у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види,  
 за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују 
ло тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових п 
трог, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се у 
ље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> 
свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снах 
м као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем  
риве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да 
је.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, 
ад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру 
а, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио  
црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не нап 
ове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покој 
је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је  
кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане он 
 као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта 
ове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као 
 повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога п 
ча, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплакан 
 А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је  
 тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње  
 кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И ув 
И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилаже 
 да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито  
 она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, св 
тва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема 
а копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза сво 
.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојн 
лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа как 
, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим т 
не, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — 
одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола,  
два се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда? 
же да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да и 
и за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за 
ће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и 
 сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се 
 А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечер 
, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, д 
има састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне 
своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта ј 
ама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика к 
b n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама  
а, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Ани 
азна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не гово 
 био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је  
ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала  
 у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрет 
а је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А  
када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{ 
 хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад  
/p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, пла 
ћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и  
ори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S 
нија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама 
себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљ 
ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног пла 
е дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Ани 
Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је до 
ошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећ 
ој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и умо 
у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући оста 
собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p>  
 био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и бра 
 после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не з 
напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би 
ја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника 
 би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, ка 
на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, д 
дао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа 
} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде 
и нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и ул 
е види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, при 
и, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осет 
с одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњ 
 после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је  
 док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вече 
ини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S 
ли; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уз 
или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако д 
остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на с 
ова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} Н 
пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И  
о у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамиј 
 И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p 
лони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је по 
 децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет ј 
и, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим  
е падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом соб 
 лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остал 
кама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је т 
 Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, 
 то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док  
осле месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудај 
 и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па  
ку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комш 
ти као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мр 
је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p> 
} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пија 
ећ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — и 
а је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са шир 
оја се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене. 
една, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што тр 
 дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S}  
а чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мај 
ане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p>  
 треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, он 
 ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{ 
зило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису би 
половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко.. 
офре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, ужив 
дане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учи 
 не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драги 
 Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до  
о.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш 
поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да кр 
 — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала 
што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али  
на.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва 
с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби 
а себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жа 
окојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> 
уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој 
нутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту 
до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак д 
је хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и деве 
пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а ов 
" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> 
</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p 
е... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да д 
: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Ан 
з комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n=" 
 до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ши 
 Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, ст 
 дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбин 
 је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мо 
 неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу 
<p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са 
јну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково бил 
 целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31 
епо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{ 
ајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по с 
ли, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као  
егова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од ње 
вила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чул 
ијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до њ 
свести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с  
ред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека  
о да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу,  
и, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, 
ри им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржава 
венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало звани 
b n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се ј 
то је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. 
дједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом уко 
.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или 
енађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{ 
и, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак  
мештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад 
естао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа н 
о, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, 
ости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неу 
S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак исп 
ра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затвар 
 били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. 
 је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице 
тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у б 
а јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би  
 не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После 
о у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчиј 
а договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се ј 
А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, в 
 куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зн 
аму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала том 
е одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако  
пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци 
 њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гр 
је грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, д 
у прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, 
ко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па н 
 излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гро 
 муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка н 
" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради,  
шта не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, н 
} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ит 
ћник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а  
 грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори 
иди, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као  
p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није 
ла је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује  
синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље ј 
ађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближуј 
дао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког г 
 одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У то 
 сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још 
не тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакш 
и да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову  
ој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су усле 
ате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен,  
из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхо 
 би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на  
и, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког да 
 кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што са 
апију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му  
сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, дон 
 мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да  
Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} 
све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само,  
ници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> 
а до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јо 
 и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њем 
 се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи 
хове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И примет 
о, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себ 
а Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да  
су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, кој 
једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одгов 
у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и 
вет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице бил 
а јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не  
ирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чека 
г, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му с 
дарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропус 
тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло,  
 почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, до 
их ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала. 
 /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, 
а заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само д 
“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они 
 право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“... 
оче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрки 
е за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помаг 
чито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, су 
је хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, д 
јка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако ради 
} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој леп 
шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је б 
 код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом 
у, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од 
до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, к 
 и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом 
{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма ко 
 изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви  
ном, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су 
о, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, би 
 у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S 
 тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи т 
} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнак 
усније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој ду 
ија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка 
е намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И т 
одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p 
, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а ос 
ти људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кр 
вирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S}  
SRP19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је 
ли, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, п 
сније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким 
а, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бр 
 питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они  
 лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега,  
 у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила рос 
 се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жен 
мо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале ње 
зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до с 
хова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уре 
 није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна  
вно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n= 
 Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика. 
ажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комш 
n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца 
 стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} 
ала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да 
е, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполив 
 „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш  
себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за  
ет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који  
.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, к 
адила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека 
е би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај пла 
ћ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње прено 
лас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} М 
ла, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му  
ри орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, б 
} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе. 
о га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш 
живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је в 
о су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, 
 Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом,  
д коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је 
шчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, и 
ас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обр 
 сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је п 
ији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} 
} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да и 
 капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, ш 
{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи  
за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, 
ај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а  
ет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да,  
о крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се кап 
једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити,  
ваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> урад 
...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он! 
узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно гово 
и, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала: 
их, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, 
д њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Так 
тетом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом,  
је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она у 
ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и киц 
ало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{ 
, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да жив 
ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану с 
 Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимо 
јући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрде 
е:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек са 
играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, оча 
зећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђ 
 тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о 
јући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали: 
пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, јо 
т је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак н 
и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к 
не.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и  
се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха ј 
оме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но  
ва, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна,  
то је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, дру 
ју се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања.. 
гледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А к 
за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био сл 
ито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И ка 
авније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, стар 
 овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци в 
пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже 
>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а др 
вим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се 
Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме у 
тали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тим 
излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насла 
сно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трго 
дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта ј 
ла.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као шт 
не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара 
n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни ку 
удаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још бр 
е моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да п 
у знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмак 
са, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудил 
Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија 
 клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шам 
ла <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је из 
 моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут за 
 код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи к 
просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајц 
 и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајн 
а би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p>  
ла се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било му 
т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преу 
е.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све ј 
 види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на  
на. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не  
ољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</ 
S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више  
 Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, из 
е могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји 
јазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити ка 
45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би неде 
 имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као изд 
 она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да  
греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, о 
блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешк 
чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њ 
ићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би лег 
амо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, препла 
 код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су 
е вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама 
шко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, ра 
 да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љу 
 се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали 
овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да с 
о да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови 
и опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоће 
 од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када ј 
е губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке у 
че.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет 
} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћ 
 нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да ми 
х, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пић 
дели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као 
 с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојк 
за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала 
 бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, 
била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из каф 
 је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} П 
але брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Са 
зила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој д 
ма, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људ 
Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући д 
а је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, ниј 
ослове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је тре 
сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све шт 
 тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке 
отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ра 
S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче г 
ојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођење 
.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који 
 нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од с 
ха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад 
другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цепте 
од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p> 
већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зат 
, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима  
 би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче 
ту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет 
још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом,  
, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ај 
.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале сам 
 за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења 
помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите,  
ка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p> 
већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да и 
гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: 
, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она. 
име не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крил 
је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину  
погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред  
вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на  
се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готов 
.</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичај 
ика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама  
 више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам  
ла као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена. 
и, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем,  
као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а  
варајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хв 
то би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јел 
ок не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као  
више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено 
 <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није и 
м својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, 
 могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што  
ва, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха 
А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику 
га, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се и 
а, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела 
покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знал 
Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли 
а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је 
пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка 
би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе  
као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после  
/p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, испл 
о слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито 
ајбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула 
а јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из  
и у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} 
еђу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S}  
њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свиј 
ћа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се. 
 грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од тол 
 гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршц 
ка, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је 
>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се  
ђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за  
се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све он 
S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто оп 
ће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, се 
ле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с д 
нцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увред 
ака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, 
ј од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} 
њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што ј 
 с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи ј 
помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама  
, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских д 
ш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.< 
а реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што ј 
а као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа  
ћајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почел 
ињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста  
и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је о 
ли рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гл 
— Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ 
рашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти  
ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, ка 
 Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S 
 Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи  
ч почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, п 
 плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти ј 
.{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запев 
донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p>  
у су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећ 
. до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „бр 
Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> < 
в.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> ост 
о је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче 
.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ забо 
 да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узне 
 да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере,  
није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешал 
тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери 
 она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...< 
днако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало г 
ница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви п 
име не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, сти 
осте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала 
е грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово л 
трахује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђ 
се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име 
и, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и 
њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, из 
ица осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ 
 био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да п 
оњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} О 
е је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изиша 
ао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов  
пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, ид 
 њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови 
то рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, дом 
грањује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар 
 тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша как 
а је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита пре 
е, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо 
едала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на  
и, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, к 
еднаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала,  
> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" / 
 јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, 
, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „дома 
он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да  
отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак п 
ећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> 
 као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирн 
S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да 
ар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, че 
да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</ 
а то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На пог 
да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више,  
 руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и т 
мишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што т 
 јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да 
ди ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од  
вар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли  
, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква бра 
је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, ве 
а истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себ 
чудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато 
{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, 
о, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне поми 
нама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с м 
 с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{ 
а.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поч 
стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n=" 
, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном 
<p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, ка 
кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободил 
о њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно  
рво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после бац 
толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити  
е то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дир 
нам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако б 
 нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би 
 је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из 
 мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како ма 
итај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} 
 Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да  
а, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упро 
ви према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и  
ла, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћа 
ди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што ј 
и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, пра 
ске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао  
 нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, уд 
е Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што каж 
тив њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А с 
ра.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећај 
днако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, в 
 каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не сам 
урно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати,  
ијући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за де 
лостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не пом 
 :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, ка 
ена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна сам 
у, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само  
она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према А 
вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређ 
е говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не  
 и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, 
} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; 
никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто о 
Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> < 
а ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под т 
оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да 
, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су би 
у, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет л 
ражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он на 
ринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да 
ту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа 
. — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да 
S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није мог 
ет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{ 
у свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p 
ад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле 
је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од њ 
 Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, 
рок, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ и 
осећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас 
Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он 
од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у но 
игу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с  
е то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо пре 
не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у 
I.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <p 
е налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> тру 
шта друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала 
лижује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао 
ко.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као 
 /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га ис 
у.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку д 
ковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дан 
је постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила  
ила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чиш 
.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретк 
 <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова по 
 да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за 
ЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да  
а нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији,  
ђе, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких 
 њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је  
Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојн 
p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је г 
зио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, ко 
 умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и р 
ео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке  
 дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, 
м пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не д 
више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почел 
ухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти  
 претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само т 
, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, та 
руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; вар 
гове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што  
зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, теш 
што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ит 
о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад,  
 Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се тол 
цу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала к 
х, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њ 
 Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{ 
 од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је 
 доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала 
е толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је 
о је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди 
/> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једн 
а томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као  
ли јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада. 
ећ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да 
андило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, оставља 
муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њ 
и њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био  
д ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беш 
азивајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, бил 
вила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато 
S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад у 
е отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од стр 
</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећн 
мбили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајућ 
 нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још 
ла за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде к 
што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је ми 
имано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, 
елика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар с 
да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скуп 
ко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се. 
ојих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси ку 
уку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нис 
едају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао 
је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се 
 исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} 
адила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А 
ене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенги 
 Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... 
седом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка 
д руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупа 
кад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се у 
жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дал 
очила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, ј 
чићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му 
Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и 
на му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се  
о).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела д 
м да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} 
, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до ка 
лада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У 
вљеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, с 
дила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, 
 је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у  
 неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа н 
ема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он сп 
реје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да 
као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било по 
ито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она  
слобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка,  
 му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и  
Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да 
увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, 
</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што ви 
игани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, с 
ог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидб 
а избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње 
не са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се 
ове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ће 
Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако ка 
 — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И 
 они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> < 
деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том с 
да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет ј 
и се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске,  
заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, ж 
па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе 
чких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусрећ 
 жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га 
не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом  
јглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, с 
насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} 
 већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навикл 
 једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестал 
 их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" / 
 Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не 
распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, оти 
 добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој по 
њала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, ка 
 се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, пон 
о је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и  
 остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала как 
 се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њ 
осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радо 
ена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" / 
едном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насм 
 показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S 
, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за т 
ну.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће 
аршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, уби 
да Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља си 
је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био 
лико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, 
ија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и  
од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодуш 
рик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена 
 женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете јо 
а Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао д 
да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p> 
вам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било ј 
ко не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их 
ане снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу,  
 саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вра 
} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, поко 
нат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа ни 
 <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је 
ља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како ј 
ењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дир 
 ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и  
, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с де 
адила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све ос 
еби у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ража 
у увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке п 
 опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S 
 све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, се 
бегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} 
а себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изв 
ага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донел 
, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису 
ку децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и  
дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боко 
лазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму,  
аљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узен 
ном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се 
ек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица 
 она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S}  
 давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира 
грава око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке,  
реудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још  
м оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала  
се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и 
очео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирк 
о, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио рук 
 је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико  
, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре  
, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све  
до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окреч 
сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не 
 његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од  
не, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18"  
азвила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се ч 
ући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске 
а уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шт 
ова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И она 
е ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног п 
 је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— А 
е гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећ 
нога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} 
} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је  
ислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да к 
 је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, п 
S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, д 
 би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, ос 
 ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по  
о.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа 
 од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет. 
И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али  
и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потр 
 После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једи 
ио ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S}  
е била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више не 
 јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су ус 
једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна  
што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увре 
није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и де 
говцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{ 
S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу,  
кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе,  
зо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је од 
ад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако ј 
шију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред  
 седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује,  
рис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоо 
" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, је 
 већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: св 
ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо  
ред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, дома 
ене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је 
 и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно ј 
 и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да ве 
та и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечер 
А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Ниј 
они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој,  
/p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој 
ника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он 
рко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула. 
и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, к 
авукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика ниј 
његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа 
 мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик,  
"41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи д 
 дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излаз 
плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно  
ала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, ка 
о не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој д 
За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и 
 чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p 
 би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, осло 
оштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да  
 девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, кој 
војени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле с 
има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, 
виклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристај 
а.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по 
е, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} Пос 
арији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвор 
оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у  
 чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчаре 
 као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: аш 
 док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај 
 чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила. 
да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од 
обеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и пр 
 одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и воле 
седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима шт 
 а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели глас 
ајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... 
ће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да  
 страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли 
ао гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S}  
ј, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру 
ри, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгл 
о грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној 
... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да сл 
сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, 
слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махал 
ко како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све б 
 други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплак 
 бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно 
узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешт 
е био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Д 
амо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкч 
ио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{ 
 јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и у 
куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знал 
али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомо 
ао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је 
 ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; св 
аш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А  
а још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се д 
од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку уте 
к у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући ос 
мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као 
да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: д 
лим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и г 
м собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p 
ад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и б 
рзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је 
морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трп 
е који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало  
 се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, ја 
<p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је 
е диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извиње 
е све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајц 
е терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био мл 
о говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала  
еда кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је  
су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не 
и се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</ 
} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да 
макли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћ 
а више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна поч 
одухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушт 
је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само 
зи, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно,  
а руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; в 
 А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом  
} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још изма 
улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} 
 готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Ка 
{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком  
а кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу 
свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, 
а новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затва 
 с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла,  
ик оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без  
 преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично  
 и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, ниј 
е подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму,  
треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била с 
 његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби 
сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш  
смевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имал 
— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а к 
ати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S 
је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на 
и ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто  
ужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чим 
Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{ 
 се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оц 
весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи свако 
чаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би  
није, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би 
 никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да  
ко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове с 
 на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било п 
аместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: 
ђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла сло 
гао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ 
 он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи. 
ли доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити го 
 уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло 
.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта 
:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположе 
ижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, д 
е да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И ув 
е, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрча 
ала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Ч 
ла да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у њ 
тер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друг 
ила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да не 
 себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S}  
p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, он 
 намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, 
S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опрош 
тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно о 
 тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као 
на буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као  
д њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{ 
уштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сва 
адосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код к 
као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хт 
 али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја! 
лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст из 
ћи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, изви 
како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није т 
ана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, 
 скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, н 
ке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да 
 не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и о 
шилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, ка 
е.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи  
ек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S}  
{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била  
и кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила 
це и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску,  
м брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић ј 
 и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, а 
а не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осет 
е.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита  
 чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури исп 
ок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, о 
дбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци вре 
 уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, м 
ледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгле 
15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свег 
што да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, удара 
им телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} 
авани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} К 
и у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свир 
на осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије 
вет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мењ 
ете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надг 
<pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{ 
кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, 
одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> < 
амар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{ 
у се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S}  
ичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они 
> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синч 
ој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пу 
 <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би 
ед кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Из 
цу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... ж 
урно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је мог 
нала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да  
ђе узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где 
и ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчај 
е било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала. 
и...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, п 
 дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила,  
, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне 
а, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудај 
ешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши 
о у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио 
вајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане.. 
м „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма 
 и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је з 
 које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном 
а га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p 
тен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њо 
да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„П 
станеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што ви 
рају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Запов 
 још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, 
>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из к 
 да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех  
 се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p> 
<p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И  
увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао 
тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају п 
а убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније  
S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и дола 
 би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрем 
 да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на стол 
ли сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућ 
Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробљ 
рак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко 
ада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада ј 
ри испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић 
е дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отв 
 то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало 
главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда 
, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оста 
да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота 
уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући. 
е као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није  
ајстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, 
их није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не и 
да од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајућ 
S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те 
ако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, с 
мо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <p 
лела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле д 
виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош во 
дном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва вре 
ела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико сва 
>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истинс 
ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетил 
је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак на 
 лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим ст 
p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује,  
 непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта  
 шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себ 
> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха  
и је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се  
за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је д 
 пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жен 
тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помисли 
 јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато св 
ва, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био 
ка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ниш 
равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљ 
рамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би веч 
а сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> 
готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p> 
Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било 
, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, п 
р као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвој 
 не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело 
е долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је  
ици и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спр 
она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици,  
еље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва 
ош оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, 
ова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, кос 
ква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, го 
свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови  
да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, од 
ијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што м 
оиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој сн 
. поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p>  
, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Ити 
к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према кас 
аду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с не 
.{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му све 
а дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав 
ну дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе 
ца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Как 
а из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њи 
, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p>  
и, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је 
ао кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневни 
ти, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, ве 
 да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за и 
 требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, 
тра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као чо 
 синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би 
е као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њ 
акав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљ 
дили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је остави 
 пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био 
а, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики 
 би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње т 
ећ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да 
ђало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S}  
н, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{ 
 јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких о 
амо су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој 
х жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дозн 
м трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да с 
о:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би 
, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, обр 
скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова 
више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој др 
 „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмак 
ешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ит 
у као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као једа 
као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> < 
мшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештал 
 да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно о 
{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада с 
мљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, ску 
 јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она  
p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не па 
ао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, ка 
оред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му  
но“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно,  
осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово 
ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има о 
она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој 
 већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су с 
о јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој с 
илазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели  
а и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би та 
 /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо н 
се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе 
вираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да 
ло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, оти 
ред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно с 
} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том 
ате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч  
нећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда 
пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усн 
а, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заје 
амо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. 
{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње глав 
траности друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је 
а пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржава 
е од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није х 
жа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и  
ини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опе 
 је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад  
— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па пр 
пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да  
игао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћ 
он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то 
реле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не ш 
вносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашт 
Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.< 
о, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као 
и под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигл 
то је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилил 
ница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели д 
икога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала  
њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако 
 се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и висо 
ама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Д 
 каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница ниј 
да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из к 
, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њ 
 свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, ве 
нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не 
чи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кош 
зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} 
кочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз с 
е окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, ал 
и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из з 
у...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</ 
олико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и  
кано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А  
о, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи 
о држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у он 
 се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрв 
ечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум..  
ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мр 
како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка ј 
та, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, це 
е била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена  
ћи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало  
 једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не о 
, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>Т 
све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му он 
ја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја,  
ане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не вид 
да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита 
ајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче 
 га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак св 
ија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Ц 
су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући д 
} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. 
јури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S}  
н одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к с 
ко тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осе 
е диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиро 
д као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, сл 
о да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакр 
ошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да  
 босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му ј 
упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су 
 кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали о 
Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка ли 
е чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди,  
и већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова с 
а руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од  
ним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с  
младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дете 
 и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па  
Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела ко 
 сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на  
 ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му п 
 <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставил 
ји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те из 
 ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и  
ка.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница  
</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито к 
..{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разуме 
кама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А мо 
ан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прел 
седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што г 
дало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало 
о издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не  
а на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А 
не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе он 
 аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она  
 куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, б 
е за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен сам 
; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да у 
 путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово  
 По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А 
је чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празник 
о, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када до 
 мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у св 
кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао и 
ира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједно 
 децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и ви 
гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе 
ка, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улиц 
 Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, ал 
дно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат за 
и: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био 
већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једв 
о мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, 
ети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни ч 
би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да 
Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђ 
дмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади 
осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S 
о не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и прост 
 за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и про 
акше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек 
се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло р 
ак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји не 
ушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чу 
о.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код 
о трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког пра 
сла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједно 
ке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело,  
рино ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док ј 
би мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила 
је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на г 
оче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У т 
сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено 
м на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само  
 добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе сви 
 се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним к 
> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћа 
 и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, 
се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако  
трани, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у 
по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја  
вет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене баја 
који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што поне 
дужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље 
ина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац  
 плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од пл 
а нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А о 
ици.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене  
сто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, вр 
 покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе,  
да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме 
купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се  
ума, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, о 
трчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури 
капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој 
 дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водил 
{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је  
љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за  
м, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу. 
 бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте  
 али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, за 
p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и т 
преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>М 
у...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се 
ао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бива 
ва, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је  
 да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} 
Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова.. 
ла да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би 
а, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>—  
 није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада 
а сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио 
 већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да  
у утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди м 
рочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи с 
ашта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, к 
тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; но 
али, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког стра 
е, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби  
мела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да мо 
знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што  
 осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на г 
вљај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој 
уго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још д 
ој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почн 
е тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узн 
 калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су 
ришту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не  
тавио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца.. 
} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и в 
инко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд и 
ла и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање је 
гових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је 
тима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана д 
S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јо 
е код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча 
, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разо 
ти као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из н 
их.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пил 
а ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то д 
не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано! 
стављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овам 
Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз 
ку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи та 
 њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, ра 
кове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </di 
бинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ та 
ери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, ч 
ак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, 
 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заист 
 је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисал 
по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гле 
{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво от 
ха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај 
 не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела в 
његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима 
/p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув 
ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем 
зио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали,  
је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S 
и да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао,  
било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је  
њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће 
мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, к 
али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравал 
очеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу о 
д касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И 
купљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила уми 
 трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не оставља 
о ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, х 
.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <p 
шилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како 
глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јо 
е рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасн 
ама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бо 
стило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лиц 
ре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{ 
 од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не мо 
ја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div ty 
е, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што 
, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ ув 
 бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се  
ао они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко б 
а је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њ 
само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био з 
И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је 
носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али 
 јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="1 
} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све  
ека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему хо 
.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још упла 
 био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне,  
оришту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; св 
свајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, ск 
ским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умет 
<p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> р 
.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, ил 
p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{ 
уку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понав 
је, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, 
, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, ча 
у са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гле 
, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ни 
оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Он 
 осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S}  
увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није ни 
и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо пре 
ио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци нај 
ога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасн 
да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голем 
и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, на 
ет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтед 
бро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи сво 
а скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цим 
апије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и поч 
/p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb 
пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она  
а као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напро 
ља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као к 
бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долаз 
, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог м 
ост, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, к 
 искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту  
д њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи 
Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па 
че испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда и 
 мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њо 
љда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој пом 
ако!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намеш 
рице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то ув 
а све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љуба 
чини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким 
S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, 
 Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца 
и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћ 
у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Ан 
аха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад  
да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шт 
<p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорил 
јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, кој 
не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као от 
ада почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да ви 
 дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кућ 
једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> < 
 да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, д 
:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, д 
/p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је т 
 коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, ч 
ица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, 
рате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То 
, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S 
што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од 
ј Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само дол 
капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли 
вари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко  
 познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S}  
ва и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Аш 
ом и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може 
азује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њ 
p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и по 
 усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чим 
јући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би по 
и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазил 
об и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} 
лаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочар 
а да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упали 
И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, за 
 другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети с 
{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до 
Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала  
ође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Са 
творену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још ви 
 Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <p 
је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела  
рбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гро 
ако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву  
, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би о 
да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овам 
е себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да у 
све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако до 
оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год ј 
мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А  
ја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би  
 распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време 
.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра л 
ирине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић вра 
ица умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умењ 
није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за  
е узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покој 
ли.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одева 
> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја бр 
олазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да 
то затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за т 
ребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају 
остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мај 
Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} С 
..{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутр 
ла велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ств 
 је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа,  
 тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа 
од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удес 
ву муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они 
а гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се скл 
 да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодн 
 у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би 
ица почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одго 
одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па  
и, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излаз 
е и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после  
<pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава  
 ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојни 
ако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да  
 чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се  
грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала о 
на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{ 
ећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> 
ћи од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете. 
то су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, с 
 се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у ч 
 Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледа 
чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од  
 на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крвав 
рдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме на 
одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарал 
Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гл 
усиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она 
еда да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њ 
нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао 
њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} 
робу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло 
но, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, рав 
из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, к 
у већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, так