| p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дука |
| е! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђерд |
| {S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми |
| а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кр |
| а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли |
| ма вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- |
| е, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комши |
| густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне |
| ко се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни |
| ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да на |
| отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, ле |
| беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <p |
| води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па ти |
| шем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезев |
| вакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, |
| ичестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће м |
| ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучк |
| ој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада не |
| се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од ова |
| м везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честит |
| а узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј |
| би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када б |
| етељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} |
| за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што |
| ам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb |
| шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} |
| што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама |
| } Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџ |
| д Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мисл |
| онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално |
| је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети |
| S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N3 |
| > <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем как |
| за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригне |
| Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија С |
| а ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- |
| шин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми м |
| Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" / |
| Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај сра |
| ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје |
| ам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си |
| : »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја |
| м.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запази |
| дам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с |
| мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, |
| аботу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на с |
| ербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сот |
| ута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше д |
| џиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> |
| недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посм |
| собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да < |
| ..</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га |
| Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија ус |
| <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смеј |
| : ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{ |
| главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре- |
| дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па |
| јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> |
| варе; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антери |
| узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи к |
| > О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па у |
| сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за |
| шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз п |
| ј, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си |
| ’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би п |
| а не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На |
| тка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да |
| че!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљ |
| к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оно |
| па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на |
| моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја.. |
| , дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S |
| е да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре |
| едан дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Поз |
| фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво |
| p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на д |
| итрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а |
| ојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе |
| јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, |
| пред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас |
| низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до |
| очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- |
| ене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајде |
| ..{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Ва |
| и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> < |
| је плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, |
| е сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била п |
| унце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћ |
| > <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године |
| Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи г |
| Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Је |
| , ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а п |
| , бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се о |
| е) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слу |
| {S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш |
| !...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под о |
| ије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глет |
| та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од |
| огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме к |
| њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву |
| ме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па |
| и се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га |
| - Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному |
| туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, |
| у кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, |
| у.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија кој |
| наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани н |
| човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч |
| S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; |
| ајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило с |
| нога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мен |
| ам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, ш |
| ге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: |
| ос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему с |
| Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S |
| Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p> |
| , шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, |
| бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, ча |
| те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам т |
| У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... |
| аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ног |
| године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде м |
| почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, |
| од појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте д |
| ијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па |
| Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на н |
| 9012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани |
| {S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} |
| в би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- |
| p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води с |
| Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар |
| о ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, |
| а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загуб |
| узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџ |
| , жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу с |
| p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К |
| еткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљи |
| а ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њи |
| о Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, г |
| салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича |
| Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, |
| с’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Шт |
| се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target |
| тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе! |
| јимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb |
| але, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе |
| а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној |
| у што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу |
| > <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што |
| и до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type= |
| од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{ |
| {S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{ |
| војче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана м |
| ал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S |
| S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Нас |
| обела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгр |
| да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нан |
| енча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види ка |
| растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке рас |
| На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, |
| n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- |
| се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} |
| .{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - |
| ашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гум |
| одови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме н |
| p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} |
| на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете |
| баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} |
| бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за |
| по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А |
| <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова- |
| S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како |
| тана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам ј |
| бијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 6 |
| а чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники д |
| рата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па |
| стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном |
| >Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в д |
| у и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски да |
| је.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свира |
| се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не |
| /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, |
| 012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско мога |
| ију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе |
| ију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се с |
| Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} |
| и узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, т |
| и - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један |
| а, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет б |
| </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и к |
| појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ |
| с’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда |
| о је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвећ |
| де за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак |
| он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме |
| е да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди |
| рамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у ма |
| Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, |
| ше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, је |
| >- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водиц |
| гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду м |
| врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг |
| а кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо |
| оту, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата |
| rget="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И |
| е црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP |
| ; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово |
| у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сес |
| надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да ри |
| 12_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано реше |
| на та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На ко |
| тије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи |
| познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{ |
| ија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце м |
| леда у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг |
| сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала д |
| с’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје |
| комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - |
| сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема |
| /p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А пам |
| > <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да иде |
| сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да |
| и ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у |
| и се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од вр |
| е, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, |
| ажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p> |
| у тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n |
| икијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> < |
| збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а |
| ...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав |
| угуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те теб |
| а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> |
| а:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: |
| це ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, ма |
| ба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>И |
| трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, |
| ши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала |
| - недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</ |
| учамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељи |
| p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама |
| по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтел |
| очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да ра |
| жачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, |
| очеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђ |
| уј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67 |
| сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се |
| е, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује |
| казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко г |
| рикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем |
| то ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! |
| рејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један друг |
| поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<r |
| кво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си |
| тасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је на |
| аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <no |
| ник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни тр |
| г се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој |
| им па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис |
| , ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нет |
| од ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме п |
| у, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К |
| у, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работи |
| ..{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S |
| опре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају |
| отовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Тат |
| пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Т |
| берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани с |
| чер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине |
| на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше |
| еше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у тат |
| ро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<re |
| слиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш |
| но бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.< |
| на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{ |
| о, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: дв |
| но, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при |
| Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, |
| и с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, |
| екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска |
| прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде |
| с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Сев |
| јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спр |
| лади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: |
| ди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а ове |
| сто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нак |
| у.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Ва |
| S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла |
| , мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S |
| ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p |
| та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} |
| .. опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натр |
| каја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, |
| ..{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој |
| target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</ |
| рци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук.. |
| ај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не |
| е, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, |
| видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича |
| лико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а |
| ругар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" |
| божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да глед |
| о! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјан |
| јо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби. |
| вет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђ |
| аји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, |
| за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је |
| {S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Сано |
| млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча н |
| шан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слобод |
| у Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д |
| ј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до кра |
| ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка м |
| оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target= |
| " /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> |
| рва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза |
| оште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула |
| итичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} К |
| о кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</ |
| ш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у |
| дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа |
| ко да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да |
| могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитриј |
| , несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па забора |
| и, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се ј |
| ојду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли г |
| ај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} |
| вице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; |
| ла што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на г |
| једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за ње |
| во венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала б |
| ишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријете |
| , намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, вид |
| је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} |
| , а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућ |
| врши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем |
| м, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И |
| мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« м |
| - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо |
| ет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жа |
| а у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке |
| t="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, де |
| а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво |
| плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи |
| очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, |
| к једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми |
| ергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај д |
| луша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сик |
| шке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64 |
| љине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би в |
| салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не |
| шан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише с |
| исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав |
| бо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани |
| Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SR |
| мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би |
| се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p |
| хнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је так |
| инице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де |
| роз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку м |
| не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин р |
| иле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, ј |
| то прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори. |
| " />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел гр |
| ата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... |
| лана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, п |
| оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које |
| шчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше п |
| м ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку ц |
| у и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш М |
| не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас |
| Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу сал |
| све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и |
| у ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} |
| м, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...< |
| па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, п |
| ани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли |
| ратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, |
| ш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти |
| чеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{ |
| млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуш |
| пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? |
| тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, макс |
| з чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но |
| } Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и |
| не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогл |
| А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратил |
| питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам т |
| у овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и |
| - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref |
| ш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, ј |
| м да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могал |
| у (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S |
| јче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S |
| па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје |
| рстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њ |
| бори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е |
| цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} |
| се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљ |
| get="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> < |
| а шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на млад |
| шља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеј |
| редадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p |
| вол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Наст |
| земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак |
| дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају п |
| о кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је |
| !</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, о |
| и младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчи |
| не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Д |
| ипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а |
| недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да вид |
| ивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по г |
| донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја |
| видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та |
| и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за др |
| target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{ |
| јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо |
| о ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко д |
| бав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј треп |
| p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и ту |
| ашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана з |
| збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, |
| /p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са ста |
| м па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си |
| овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће |
| ију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белил |
| жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref targe |
| н ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="8 |
| ја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> |
| та,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?< |
| а,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> |
| заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, п |
| њала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај |
| а тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, н |
| , 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p |
| При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин са |
| xml:id="SRP19012_C5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу |
| <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђ |
| уваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим |
| е!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченг |
| ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо д |
| } Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам |
| окак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање |
| еше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше |
| ој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке! |
| ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше |
| у!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По |
| би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што |
| анино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мо |
| је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с |
| шу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) ј |
| што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја с |
| 19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа |
| к<ref target="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпуш |
| <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:< |
| аја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, б |
| а може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за |
| Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> |
| ем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко |
| напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше |
| ко божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми: |
| знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, |
| t="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем |
| ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г.. |
| у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини д |
| туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n |
| ен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш |
| чање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p |
| појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p> |
| но, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја уз |
| узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: |
| лте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време |
| ијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нан |
| ан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’.. |
| та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па |
| к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, |
| Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бе |
| атварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако |
| ем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, |
| } Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> |
| ли узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, |
| леј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на ш |
| > <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, м |
| здува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p |
| <note xml:id="SRP19012_N214">Двориште, авлија.</note> <note xml:id="SRP19012_N215">Котарчица.< |
| пазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да |
| ене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал |
| Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка ј |
| е знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула |
| ом плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, з |
| татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д вић |
| утроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане глави |
| викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target=" |
| и: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг |
| .{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викн |
| } И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем |
| Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитри |
| ас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо до |
| <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при в |
| од фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила |
| то је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да |
| } Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> |
| p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринк |
| дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се |
| е, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се те |
| да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо на |
| кају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко |
| ав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Н |
| вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака н |
| тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та |
| -Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике |
| епала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!. |
| и се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам н |
| им у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо |
| намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: |
| ине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, ста |
| ни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручк |
| си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p> |
| су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си |
| ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј к |
| , девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се виде |
| у!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто |
| гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне |
| S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митич |
| види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и |
| , тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од |
| з обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрс |
| збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не |
| , у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило |
| е бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Кола |
| и једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’д |
| за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у к |
| ан, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.< |
| .{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега.. |
| ије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, н |
| тамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за |
| а би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем |
| да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срам |
| а Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за в |
| и се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, |
| ако анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу.. |
| итрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве па |
| у...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала |
| тија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не |
| јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу иска |
| а рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> ви |
| о Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је си |
| аљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, че |
| аво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19 |
| et="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кеш |
| а ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за прас |
| ети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да с |
| ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку црк |
| л-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црнома |
| а гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>изб |
| вачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унучен |
| дећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред |
| дну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати |
| к та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не |
| не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Б |
| и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и |
| рајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датк |
| ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршиј |
| ко да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако на |
| у, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - |
| да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она об |
| дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обе |
| закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија за |
| и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и |
| e> <note xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватна хаљина.</note> <note xml:id="SRP19012_N53">Нара |
| аре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај |
| за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђ |
| Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба сво |
| .{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би преки |
| ј удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, на |
| наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје |
| онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на |
| цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу о |
| е здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њ |
| ири, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што |
| и татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габро |
| где слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас к |
| n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, |
| ија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па с |
| ам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и с |
| боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А ш |
| се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да вид |
| повише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчи |
| честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и |
| лије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, по |
| сипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш? |
| се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанф |
| нталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну |
| , жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим ов |
| у други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у В |
| е овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истера |
| ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по |
| нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! |
| get="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63 |
| ни се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту |
| леда...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегн |
| и и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ |
| шлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што |
| беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је ко |
| .{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење ле |
| черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја |
| е отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- А |
| је умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од |
| e> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке |
| ла ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш |
| е на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што пра |
| о га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике |
| е жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> |
| л-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме |
| а сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, к |
| во, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су г |
| ају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџ |
| еца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> |
| SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шаре |
| џија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S |
| , не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне |
| мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и з |
| ef target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} М |
| им од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, шт |
| м, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --> |
| у ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине |
| момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, |
| ја аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p |
| болува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, има |
| ом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече |
| ун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој |
| е...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем |
| азорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели ју |
| казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не |
| <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми |
| мејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из му |
| у, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дер |
| едо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?.. |
| рзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу < |
| афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каз |
| на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била ко |
| јила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се нап |
| и ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па то |
| а одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша |
| им, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу п |
| а две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошч |
| а, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује |
| м, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би мо |
| пријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђ |
| јде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> |
| се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго |
| помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да от |
| вка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{ |
| расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишл |
| е би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и к |
| сник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да |
| јећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала фил |
| е ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па |
| смишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од једа |
| - Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа гл |
| омшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{ |
| ала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели |
| за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит е |
| снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми |
| је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, |
| к ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, |
| ку боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по |
| у.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике уз |
| што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна н |
| ербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске |
| и празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што |
| <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, |
| трија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле |
| мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Ко |
| а на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађе |
| големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се трес |
| рику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се |
| то на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Кос |
| м, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{ |
| очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, |
| јде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију виде |
| де су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да |
| тер сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> |
| с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>С |
| пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако с |
| ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јел |
| е оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а она |
| шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, са |
| ако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица |
| а си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке п |
| get="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши |
| ироке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а |
| антљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје како |
| SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезено к |
| , а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше |
| што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје пост |
| шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="4 |
| папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без п |
| е чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гиз |
| ако да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па |
| ики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} |
| ако анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, |
| и аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како кап |
| et="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата- |
| му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>» |
| , од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долет |
| ш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојд |
| вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А на |
| И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref targe |
| </p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па |
| а и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу исп |
| вааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да м |
| ојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с |
| тко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је |
| анталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале |
| а усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} У |
| о прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за |
| а Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, |
| леђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин |
| е у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>О |
| S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њег |
| Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сад |
| и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче |
| лварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се по |
| Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде |
| о, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> |
| мре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девој |
| .{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си |
| е ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако |
| а си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се |
| како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, п |
| с девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја |
| Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвик |
| и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, де |
| Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> |
| да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да |
| у по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> < |
| да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул- |
| а то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти ки |
| Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си |
| е, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; |
| куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012 |
| дељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмеш |
| ице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де пр |
| онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу |
| ши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко н |
| ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пре |
| е Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не беше |
| ман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату нед |
| да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече стари |
| о је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша |
| 1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој и |
| љски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су прек |
| ан!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p> |
| јем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, ј |
| алте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и рад |
| е је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Дим |
| и напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија |
| не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бо |
| гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, н |
| мо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а он |
| ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p |
| Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на с |
| в, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се с |
| ; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и |
| в. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> |
| чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, С |
| ишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - |
| о викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, |
| Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ |
| и?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, он |
| и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> |
| по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да |
| овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани |
| ; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст |
| јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.< |
| под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што н |
| о сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP |
| ма, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, |
| <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковч |
| а 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде |
| ак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, шт |
| ote xml:id="SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi |
| рицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодо |
| здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... |
| си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш |
| а та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} |
| , - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, п |
| обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, |
| /p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је м |
| ?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се. |
| S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S |
| , око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде |
| иде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, зава |
| е мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети |
| о...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{ |
| и калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - |
| сподин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p |
| сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се ра |
| глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бо |
| <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се ј |
| е кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле м |
| ..{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли. |
| сало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко |
| и колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија ј |
| 66" /></p> <pb n="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде н |
| е, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке н |
| >Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошин |
| је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање |
| комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше |
| А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</ |
| S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје и |
| <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p> |
| а у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нан |
| тка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо то |
| /hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml |
| ас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N |
| target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> |
| е.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- И |
| .</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Ма |
| ит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој п |
| ју људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г ут |
| си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се! |
| <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му ре |
| ј, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>ч |
| да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипн |
| к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како |
| во здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? реч |
| /p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тод |
| рејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мен |
| квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу |
| љу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе |
| у, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да |
| виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрр |
| ко мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> < |
| одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи |
| па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си |
| ем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Тама |
| а виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, |
| ија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе |
| SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012 |
| ку кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит зара |
| te> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l |
| , мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка м |
| ачи.</note> <note xml:id="SRP19012_N44">Ашколсун, браво.</note> <note xml:id="SRP19012_N45">Бог |
| е је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Так |
| а, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24 |
| .</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - шт |
| па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А а |
| > <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - |
| а Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћам |
| , па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори |
| ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас о |
| веше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пила |
| лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу |
| ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како |
| Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S |
| рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул- |
| се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref ta |
| >- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми ви |
| ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему |
| сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску о |
| ареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<re |
| остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаш |
| сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану |
| јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Мар |
| па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шеф |
| .{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђу |
| кине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, г |
| 012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, н |
| учак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетит |
| ано.</note> <note xml:id="SRP19012_N83">Бабо.</note> <note xml:id="SRP19012_N84">Роба.</note> < |
| белак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, |
| ачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, м |
| ткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, |
| се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, |
| на черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како |
| грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па |
| ирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="# |
| што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску м |
| ије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе ш |
| лајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани< |
| !{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски лег |
| големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посме |
| отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир |
| #SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та |
| S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у нови |
| илак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; |
| јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас ј |
| идомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни |
| ојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га |
| а римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си п |
| при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу је |
| тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермен |
| , бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенк |
| ак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шаре |
| а куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта ве |
| фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по до |
| ве т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти |
| роз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јер |
| татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. |
| уја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстет |
| бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју м |
| викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} |
| ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу не |
| па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутва |
| , Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује |
| Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овн |
| ече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што |
| 3" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па јед |
| век, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SR |
| ажиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну |
| /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен п |
| ас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћ |
| у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг- |
| ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитра |
| а...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше та |
| дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то |
| у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе |
| ?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам в |
| S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - |
| е знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте г |
| <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Рас |
| а мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, |
| /p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се н |
| ашчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, |
| е он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми зб |
| S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој |
| бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како т |
| је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S |
| } Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p |
| мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с ц |
| н прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема |
| ско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко |
| >- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам |
| несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! к |
| ојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ош |
| на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега |
| год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Дими |
| м, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја |
| е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запа |
| време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам би |
| и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012 |
| та у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у од |
| <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У |
| обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичк |
| ути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну |
| /p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{ |
| и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магд |
| кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не теј |
| ер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, ви |
| ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше |
| ше.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та |
| ву загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше |
| а сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој |
| -пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <q |
| туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну |
| 9012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило |
| ше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђ |
| фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> |
| > убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дува |
| е чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап |
| чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла |
| ш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би мо |
| резив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{ |
| ..{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ |
| ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје т |
| ит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи |
| к, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик д |
| и дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки мој |
| како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target= |
| се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, |
| љав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде до |
| тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Ку |
| се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, то |
| ма себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост |
| На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеме |
| доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да |
| смену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... о |
| е ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p |
| -Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био |
| јле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n |
| трије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве |
| ременом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, мес |
| љав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, не |
| , стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је ча |
| иротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовиц |
| ућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице |
| у, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у |
| ита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без украса.</note> <note xml:id="SRP19012_N64">Палица.< |
| о николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на |
| >- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови ц |
| «, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика најви |
| пке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи |
| чену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref t |
| без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чу |
| испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој |
| отовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо.. |
| Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP |
| ле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање |
| ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке |
| снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на |
| едан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји |
| еју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N |
| што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се |
| да травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, |
| атраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - |
| се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у прол |
| , мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и |
| а не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете |
| ’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носе |
| ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџ |
| жно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде |
| ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP190 |
| и Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој мл |
| приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, |
| ски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлиј |
| је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с |
| ано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким наглас |
| а %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија |
| бавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" |
| сам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S |
| .{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тро |
| сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од |
| дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од о |
| еше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била |
| ла, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј |
| ote xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP |
| столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим |
| дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, |
| ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </ |
| ата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада как |
| ак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек с |
| Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлот |
| <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевин |
| t="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе |
| гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама |
| ика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у ве |
| , крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо за |
| фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје теп |
| ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају |
| ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} |
| ама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака |
| ури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока! |
| ање.</note> <note xml:id="SRP19012_N59">Беснило.</note> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џуб |
| о жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S |
| ...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу г |
| p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој ре |
| ики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву |
| ?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој: |
| > несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, до |
| проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p> |
| .{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не |
| а л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не д |
| пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам< |
| деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, |
| о зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроо |
| м би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамил |
| лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћ |
| око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP1901 |
| #SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђ |
| потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на < |
| а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела |
| 12_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани с |
| алте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p> |
| јка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу |
| target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N4 |
| алте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p> |
| море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да с |
| е за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цве |
| љак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-че |
| е...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у |
| у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје уб |
| ега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а и |
| гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не |
| пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Т |
| Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, т |
| т’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и |
| је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич |
| ујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па је |
| а њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин мило |
| и је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} |
| посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеј |
| срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p> |
| 012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетеш |
| мо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пу |
| посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи мас |
| > <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да |
| rget="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поз |
| т, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја паву |
| што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: б |
| ју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се преки |
| ј дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани |
| />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз |
| RP19012_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} С |
| ше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј |
| ување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око г |
| уго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да з |
| ку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref tar |
| да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџи |
| на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па ј |
| вадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p |
| у ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце |
| алте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџе |
| од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а млади |
| уње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво как |
| олемо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, |
| , не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекну |
| над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не |
| и каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, |
| к други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу |
| ...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес г |
| а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул |
| ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, |
| е од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> < |
| о на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду р |
| и веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле |
| пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, |
| шчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, |
| да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око |
| ресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети |
| ла више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша |
| /p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в н |
| , девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а |
| д собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен н |
| анџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви |
| p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да |
| н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у |
| ачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар шт |
| ада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S |
| стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Так |
| ре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, |
| ашчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S |
| ене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, |
| Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и ф |
| ијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{ |
| па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, |
| е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ру |
| брне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S |
| дне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипува |
| о вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не зна |
| у; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо |
| јчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врат |
| заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури |
| какња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекн |
| го...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} |
| очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} |
| а њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како |
| ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће |
| да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жа |
| ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо с |
| он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ |
| орило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> < |
| ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно |
| несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у цига |
| ки могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,< |
| бор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада |
| дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - д |
| да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако |
| Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да |
| а пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! |
| ешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти |
| и Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: |
| нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би |
| е Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодил |
| дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи |
| лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p |
| дбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би каба |
| овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам < |
| мо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Још |
| о.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не |
| ише за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <q |
| је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на к |
| е.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Н |
| сти, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} |
| сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црн |
| о гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем зн |
| среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојч |
| еме, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како |
| аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жен |
| , ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и д |
| олако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други |
| ..{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто как |
| И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димит |
| и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма иск |
| Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка |
| ој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било од |
| ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђо |
| у!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да пла |
| њу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> |
| време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S |
| /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... |
| Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: |
| у...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у н |
| ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши |
| си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је |
| и лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине а |
| Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се |
| Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га за |
| на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук |
| како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} |
| је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај |
| узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће с |
| а...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се д |
| не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукл |
| ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек |
| не.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање |
| ко напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни |
| ћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а ј |
| {S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> < |
| авице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте бил |
| Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к |
| и је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише |
| ке?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава с |
| а рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба |
| Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву |
| ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас ње |
| е у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> |
| јде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиниц |
| ем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре мо |
| беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Ср |
| ајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те |
| за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до |
| шем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb |
| } Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе |
| це од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме |
| ка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас же |
| >А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, м |
| честила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види коли |
| а ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била как |
| је!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он |
| невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја. |
| о га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у н |
| ислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија |
| м: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />герге |
| и, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипу |
| ја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништ |
| авгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече |
| а има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се |
| се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при |
| а сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Тас |
| о за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила. |
| ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике |
| т паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани |
| каше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %с |
| ана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - завр |
| А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{ |
| чу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пиш |
| друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал |
| но, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја чов |
| а гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} В |
| Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за |
| , а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумаш |
| , Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S |
| прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе |
| ак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Наст |
| о је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чува |
| од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} |
| ње чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим до |
| нчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим |
| је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на В |
| ше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведош |
| реду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика |
| па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а |
| овде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господ |
| нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од |
| испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опа |
| је:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нан |
| Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: |
| ешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p> |
| /note> <note xml:id="SRP19012_N37">Може бити.</note> <note xml:id="SRP19012_N38">Буђаво.</note> |
| ешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та |
| за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... ш |
| амо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пр |
| .</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је иск |
| те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула |
| уго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок |
| ти и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} |
| ас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ни |
| а обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ћ |
| га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотира |
| тру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору ко |
| Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну |
| У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како |
| - Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча не |
| зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} |
| викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек |
| очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим |
| јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нан |
| л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> < |
| дба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} |
| виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се н |
| рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани б |
| о се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?. |
| /p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је а |
| е собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« А |
| ме Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија не |
| ете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, |
| о.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана |
| p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} М |
| досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да |
| поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, жене |
| инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си |
| ...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} П |
| о си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: тв |
| ...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њ |
| си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та |
| снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> < |
| не висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га как |
| и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуд |
| т чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му о |
| P19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће |
| с аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S |
| бо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу! |
| од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви с |
| Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добр |
| бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој збореје |
| потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благ |
| су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше к |
| е, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој он |
| > <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настаси |
| ори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред на |
| шилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити т |
| је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене остави |
| Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ |
| аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} |
| да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умре |
| Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе с |
| -Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, |
| би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref tar |
| <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, п |
| .</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p> |
| ратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а они |
| _N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, прекли |
| и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее! |
| <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке |
| а Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p |
| 12_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марик |
| то, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мад |
| сти постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни он |
| по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - |
| } Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у та |
| е заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам за |
| ајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Она |
| у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, |
| аво.</note> <note xml:id="SRP19012_N45">Богојављење.</note> <note xml:id="SRP19012_N46">Штета, |
| према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу |
| у, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идеш |
| <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</ |
| и је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш.. |
| ?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је друг |
| јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли |
| другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како |
| "#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у |
| же, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј |
| пе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младоже |
| ву вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје сл |
| ашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не |
| есец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже (диминутив).</note> <note xml:id="SRP19012_N3">Изн |
| ’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре |
| борила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изруч |
| ри обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (т |
| д малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, збор |
| тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, ст |
| си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и п |
| ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија |
| јин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S |
| тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми |
| преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он ка |
| } Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам ут |
| војко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше д |
| бе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не зна |
| тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref targe |
| ; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род |
| ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Мар |
| максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како |
| асрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми |
| ук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, је |
| ругу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, сме |
| во, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи ман |
| и - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, к |
| тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога |
| арала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па п |
| ило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се |
| и, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики мо |
| а, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун. |
| е, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо |
| арачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, |
| ија<ref target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако у |
| ’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, о |
| џију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} До |
| илаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#S |
| ’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџ |
| !{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> |
| отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што ово |
| hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играл |
| м, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, си |
| чи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су |
| е један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у |
| салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекр |
| појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама |
| поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{ |
| си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p |
| и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, |
| икад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S |
| ак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија |
| по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињ |
| (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, б |
| и се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на до |
| другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстети |
| кнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си? |
| весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Ка |
| си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више |
| домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.< |
| цам.</note> <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо срећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Ла |
| а: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, |
| ра: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по |
| ума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{ |
| готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена ј |
| ши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе ша |
| атка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се ш |
| оже да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Ди |
| идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори |
| ата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи поган |
| _N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, тако |
| или таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђ |
| чито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекн |
| на:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледа |
| ачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да |
| p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да? |
| мо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми п |
| ако неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што ј |
| ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш дон |
| сам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајен |
| p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се та |
| есе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две |
| n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјан |
| а за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’ |
| т несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав |
| > <note xml:id="SRP19012_N44">Ашколсун, браво.</note> <note xml:id="SRP19012_N45">Богојављење.< |
| лузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, как |
| е, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> |
| трча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бас |
| по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} |
| едељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим |
| ко појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем ча |
| та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ј |
| а<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају |
| асно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си ј |
| о с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику |
| ко њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок к |
| ј, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју па |
| т, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ни |
| крве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јег |
| {S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам |
| вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се изм |
| да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пеш |
| ако онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l |
| у ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћа |
| оли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручал |
| гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - |
| ућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, с |
| 211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дор |
| ре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико м |
| ана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од |
| рем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пи |
| јем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: з |
| ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни |
| искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири го |
| лака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<re |
| ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лош |
| и се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо г |
| е ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ниш |
| звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на |
| бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе крас |
| то пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p> |
| </p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још је |
| А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, б |
| праји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{ |
| мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће н |
| т из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> |
| и френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву |
| стерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<re |
| ре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" |
| сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; |
| ; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам |
| ре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неј |
| > <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’ |
| о с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, ви |
| ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте |
| - Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знај |
| а боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам |
| </p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште је |
| м, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш |
| и.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала ко |
| се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купил |
| - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре |
| а ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у |
| а памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не |
| ,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l |
| get="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> <pb n="47" /> <p |
| ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам мо |
| S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га са |
| очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи у |
| урским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана |
| кла.</note> <note xml:id="SRP19012_N28">Брига.</note> <note xml:id="SRP19012_N29">Лекар.</note> |
| а, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Ми |
| p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p |
| млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фа |
| ко у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци |
| Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сече |
| то се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напрај |
| а тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" / |
| ote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а ме |
| та ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p> |
| ’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- |
| преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата |
| -то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мил |
| у, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, так |
| Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За на |
| ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} |
| ду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и так |
| ј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам |
| p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP1901 |
| ити.</note> <note xml:id="SRP19012_N38">Буђаво.</note> <note xml:id="SRP19012_N39">Патлиџан.</n |
| кву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p> |
| удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле пити |
| тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру |
| /p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татк |
| узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!. |
| чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен тра |
| ике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кута |
| е’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чу |
| ла сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућм |
| target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва |
| але, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, |
| ата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S |
| <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, превара |
| .{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте |
| Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује ко |
| ле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, та |
| шчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагре |
| рија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет |
| авица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим |
| крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причају |
| - Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" />...{S} Дог |
| е луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у лу |
| унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, т |
| а главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} |
| х а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говор |
| о, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-М |
| шем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N |
| е у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пи |
| дорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери стар |
| е адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’г |
| папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на С |
| на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си |
| ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у |
| ој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; |
| Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто пог |
| и, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком ст |
| менути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе |
| ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> |
| ре ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31 |
| сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријат |
| ’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и н |
| бо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’ |
| данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли д |
| спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_ |
| и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом |
| дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, за |
| а ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми к |
| венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! |
| } Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушт |
| ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па исп |
| џије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј |
| а гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо |
| ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.< |
| цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Д |
| синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Так |
| бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а вла |
| лечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, ј |
| </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како п |
| rget="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, м |
| веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} М |
| ’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за ве |
| да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми |
| у сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и ониј |
| {S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> |
| а је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, прав |
| ша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошч |
| !{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гр |
| а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој |
| срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пуна |
| мо су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена ш |
| 2_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref |
| е’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да |
| и собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S |
| ученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има |
| на, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра |
| замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали н |
| кој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много ст |
| к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив |
| рди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђу |
| молитву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште |
| ет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало ви |
| Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја |
| ичес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цев |
| ило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што |
| о је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишав |
| ч.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он д |
| нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод |
| и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target= |
| у ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак |
| такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно |
| пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, |
| >- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благо |
| несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} |
| илак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Пом |
| еје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божно |
| е што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како |
| ри печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни крш |
| очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Мал |
| чаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димит |
| нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за пр |
| е учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да |
| о: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врн |
| д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, |
| да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јеста |
| цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду м |
| рвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, |
| Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан |
| њајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак н |
| S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при |
| .{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, |
| рога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" |
| ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’д |
| воје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од поко |
| нем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, |
| саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од млад |
| лаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> |
| амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по к |
| но уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер |
| стрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љу |
| 2_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, ф |
| <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој ј |
| њ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по јед |
| ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’а |
| ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, |
| то како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, |
| Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> < |
| о да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га |
| чену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех |
| м с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје |
| лед.</note> <note xml:id="SRP19012_N89">Вече.</note> <note xml:id="SRP19012_N90">Ефендаки, госп |
| а онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Ама |
| ме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на дед |
| и ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} |
| > <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи |
| дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут шт |
| ње, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’ |
| ам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту < |
| S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што са |
| вадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, |
| ање главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Д |
| о, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде |
| а да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, до |
| иви, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из к |
| } Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас |
| износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} П |
| дотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год с |
| о - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} |
| ара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учи |
| черу, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич |
| меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак д |
| варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, ка |
| о ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџи |
| S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, ј |
| ?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ет |
| ’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, с |
| } Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> |
| ори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како д |
| вори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у |
| арија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој |
| шу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич |
| <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, |
| е:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо |
| етке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за ре |
| Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш |
| ијетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче |
| ид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, мла |
| , и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге |
| ијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p> |
| тке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване |
| и топку.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и |
| мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројиц |
| ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас дев |
| како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нан |
| би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин |
| о башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, |
| , што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} |
| у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам |
| Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не те |
| ој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" / |
| ве ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што ви |
| ика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да ј |
| ки што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата л |
| p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије крастави |
| м одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија |
| е исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, |
| но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим |
| о при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за |
| у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово |
| е такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има |
| мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одо |
| а заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, до |
| мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p |
| ам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сет |
| о се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target= |
| двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, |
| ледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги |
| ="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пет |
| го до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља |
| ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> |
| ри сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџами |
| </p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> |
| обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...< |
| хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p |
| ја, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучк |
| ту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, как |
| е; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукн |
| естим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#S |
| е, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје с |
| обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на |
| ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мен |
| улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо д |
| RP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Тако |
| окак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада нев |
| аки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да |
| l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни |
| l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> |
| >- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туца |
| _N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га п |
| луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми |
| } И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема |
| и, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џу |
| ј, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ни |
| а вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан иск |
| <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се |
| ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се |
| е; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP1901 |
| ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вин |
| Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у ко |
| ef target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво |
| 19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и |
| авеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим о |
| вој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун |
| , и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи |
| кад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па к |
| аман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене |
| јде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> |
| Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће п |
| ојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо |
| едан фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш |
| огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја? |
| > <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - |
| руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{ |
| ко панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику |
| е.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак. |
| е време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотура |
| ре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники |
| у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимон |
| лога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како |
| му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Мит |
| еш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас |
| а прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако |
| је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би |
| , ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја с |
| у је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко? |
| рију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро |
| .{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, чов |
| ој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N |
| каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, |
| /p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што вик |
| ли, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће т |
| Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" |
| неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика |
| е праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да прај |
| /p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџиј |
| едо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари |
| и дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- М |
| ед снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при тат |
| м да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона б |
| ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па шт |
| еркез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и |
| о ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, н |
| .</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас је |
| /p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н |
| у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> |
| вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају љу |
| итрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћу |
| две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па деб |
| у од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Тас |
| ане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удар |
| ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, |
| ске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук |
| е арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој |
| ун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу |
| у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за |
| дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје |
| грмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се т |
| ашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам би |
| Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори д |
| усти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену |
| весту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја па |
| па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, в |
| а тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> < |
| макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога добро |
| ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па шт |
| есет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури о |
| ијин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Та |
| е не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, |
| е свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кр |
| нина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} |
| та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко |
| , а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не иска |
| глак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол |
| пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51 |
| ка, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одгов |
| р-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим св |
| к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој |
| get="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, |
| е свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смеј |
| с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за |
| i>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, ј |
| и гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, |
| ећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели не |
| римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије |
| а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич не |
| на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија |
| на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој |
| е бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што м |
| турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си |
| лизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72" |
| Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише прије |
| ман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче. |
| у, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p |
| ицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине |
| кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" />.</p> |
| ="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџи |
| рди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, уда |
| гледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по уба |
| > <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте |
| седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бр |
| ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти |
| вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, исти |
| е имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-неве |
| очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, д |
| рија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да с |
| очи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесe |
| <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Е |
| људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно |
| а спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си р |
| /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па |
| а да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А |
| Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да ид |
| овори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бо |
| јетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и |
| target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину |
| си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> |
| ..</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} |
| target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се на |
| не:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туг |
| чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и |
| це.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} |
| и имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но < |
| и...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb |
| русто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ник |
| ам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори ка |
| н баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Фил |
| > <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти |
| атку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S |
| што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А |
| а се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, |
| и.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје сра |
| а сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућ |
| па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич. |
| p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, б |
| и.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуб |
| па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лиц |
| ко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</h |
| тина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p |
| а га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита |
| {S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега |
| тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type=" |
| еблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве |
| лија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, ниш |
| трехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад |
| еће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Р |
| ..</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се |
| > <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да и |
| - Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка |
| } И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа прем |
| не.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке |
| t="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с |
| асто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Бе |
| еје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венч |
| се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пе |
| го!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му |
| с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га |
| ’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p |
| т’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку |
| чама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се |
| ном, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, |
| ека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина? |
| чим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна |
| по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Пов |
| ам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шике |
| е у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерл |
| </p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васк |
| сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан |
| де у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у че |
| е, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на |
| ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} |
| ...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђу |
| запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли |
| ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Је |
| арикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: |
| е ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи ст |
| >...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак ве |
| у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му о |
| бо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију |
| аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише |
| з сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да рима |
| једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је кр |
| понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; |
| бе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се р |
| а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та у |
| пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <h |
| воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега ј |
| не дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а |
| <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам |
| е видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми |
| ке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збор |
| по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по ту |
| притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу |
| баво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у баш |
| лађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притур |
| шу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, |
| ћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј |
| /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{ |
| ћи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд |
| ги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на |
| Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га |
| и још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у ц |
| аје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишл |
| аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је при |
| ата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели пап |
| S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим ју |
| } А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p |
| ли лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- |
| казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} |
| ени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Сал |
| оште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>бла |
| како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат |
| та спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дерт |
| вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загле |
| обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка р |
| ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да |
| усте и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне вр |
| } Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних |
| гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да |
| анџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне ж |
| ма, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му с |
| р је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до со |
| јку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешин |
| у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на |
| просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Д |
| и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Св |
| ручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке шт |
| па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жа |
| ’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар пит |
| ужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, макс |
| а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила |
| мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја |
| виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за |
| <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову г |
| пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и |
| !...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак п |
| име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о с |
| и те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јаст |
| а!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, ре |
| узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Госпо |
| на.</note> <note xml:id="SRP19012_N211">Воће.</note> <note xml:id="SRP19012_N212">Лепа Ката.</n |
| апољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обо |
| с очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује. |
| нце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило шт |
| ван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref targ |
| га.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!< |
| б’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест |
| зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време |
| н.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, |
| обу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папу |
| сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја! |
| по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђ |
| рата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb |
| е ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у |
| 19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{ |
| рат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татк |
| ујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и |
| дан дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте |
| - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ј |
| рике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</ |
| жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га н |
| сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да г |
| ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури |
| За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Дим |
| ’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изруча |
| а цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се |
| . а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... |
| енџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све |
| укање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо |
| <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обуче |
| он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги |
| азејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} |
| > <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз вика |
| бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од |
| акуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми ул |
| , брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје м |
| кња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане е |
| ви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми |
| е место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по |
| гачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, |
| te> <note xml:id="SRP19012_N11">Свилена врвца.</note> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврдиш пазар. |
| под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" |
| е како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> н |
| get="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџик |
| ови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што |
| рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам |
| пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни |
| трије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов |
| две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу. |
| ше од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад |
| во је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела » |
| монику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си |
| меје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојз |
| Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" |
| #SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: |
| е фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како св |
| ни блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се виде |
| расци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{ |
| ам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="7 |
| уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крил |
| ота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} |
| колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума |
| асмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на |
| реже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да с |
| rget="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од |
| и турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ће |
| за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-па |
| е жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казу |
| џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ет |
| е, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзув |
| Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пра |
| ну, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем ж |
| реко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, п |
| еше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S |
| p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друг |
| ију, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су |
| ири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те теб |
| ру је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, ч |
| не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг |
| не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %П |
| е врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчик |
| get="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N |
| по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги |
| , и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- |
| жила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није д |
| од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како а |
| Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне |
| де да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше. |
| Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума |
| , аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, позн |
| н гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча |
| роокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи ш |
| на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} |
| е прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овак |
| онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n= |
| у.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокак |
| >Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године прој |
| p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас м |
| ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми |
| веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе как |
| Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати |
| !{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно у |
| је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да |
| колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у ва |
| , кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град з |
| гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} |
| к: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечиш |
| } Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узв |
| p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш. |
| /p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донес |
| ми мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три |
| мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет не |
| рија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више |
| могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - ре |
| клен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не с |
| Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте |
| ам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише |
| ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију |
| на нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира |
| лаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било |
| ћан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи та |
| у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ај |
| а за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дој |
| ја ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прок |
| трије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при ме |
| би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли о |
| д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке |
| ...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд |
| но: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врат |
| о, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малеча |
| јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бо |
| афу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Наста |
| n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву ма |
| arget="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’ |
| } Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој ми |
| Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи теп |
| мо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он б |
| <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Гос |
| аше у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје к |
| сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем |
| емо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S |
| радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но |
| один:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми. |
| <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџ |
| е мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, |
| ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јуче |
| а чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> < |
| е ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана |
| у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> |
| /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза пе |
| ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Та |
| се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Р |
| га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га де |
| истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак. |
| м.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу |
| рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, |
| ше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Госпо |
| асија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, |
| нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зо |
| l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А б |
| вице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свиле |
| get="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрм |
| па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам б |
| ка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, |
| а,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="# |
| S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитр |
| ико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собув |
| ајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Ман |
| аш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се. |
| идеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор с |
| Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черк |
| } Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он |
| /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшик |
| рвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од ба |
| нем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем |
| , за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi> |
| е што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} |
| 012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми г |
| а, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га |
| у обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја.. |
| седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посип |
| л’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не |
| чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ни |
| евојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде в |
| А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба раст |
| љ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је у |
| >За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој |
| це беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори |
| у,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко на |
| од њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђува |
| p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, |
| идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од ка |
| радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га приче |
| угучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на П |
| ..{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Мор |
| могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref |
| е сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} |
| ише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зе |
| , Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - не |
| е притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика |
| P19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте |
| ријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске |
| л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе |
| напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде д |
| , бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref ta |
| цу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тик |
| ој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не |
| башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор |
| ви на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, шт |
| ке!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има |
| авезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како |
| ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама |
| једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја |
| ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а та |
| е се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јем |
| ,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Уба |
| отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SR |
| ше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74 |
| о тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим |
| l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Ми |
| , чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ра |
| ет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља |
| оз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин би |
| > <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате |
| } Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, |
| слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ |
| еиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димит |
| на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Ка |
| нгир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што |
| {S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но са |
| ај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref t |
| тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не |
| д најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црве |
| што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да |
| а излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што н |
| ј знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} А |
| {S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Вр |
| е си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...« |
| n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} |
| и мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та |
| тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SR |
| сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, |
| </p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> |
| е на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава н |
| у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, св |
| да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: |
| ?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, |
| {S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од |
| па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе |
| у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" / |
| авице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту уз |
| и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Наст |
| џи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре а |
| Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашк |
| попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та треп |
| у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, |
| он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А |
| ишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сир |
| м онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам |
| и се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и |
| и ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми ч |
| џијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да |
| едовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо |
| то донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, |
| икога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не че |
| лего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не п |
| и и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удов |
| д њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устре |
| брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> |
| <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, |
| ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да |
| ради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} |
| илак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи |
| е на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен |
| ем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене прева |
| алуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па иско |
| по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву п |
| ед вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дођ |
| е према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку про |
| ле је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим |
| градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним |
| »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где с |
| упују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад... |
| сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; |
| де се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази |
| ана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је |
| комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; г |
| где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све |
| се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и |
| ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад ш |
| ије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије |
| ијатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к на |
| а је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупче |
| па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па ста |
| ођа.</note> <note xml:id="SRP19012_N71">Георгина.</note> <note xml:id="SRP19012_N72">Коју зову |
| та.</note> <note xml:id="SRP19012_N213">Георгина.</note> <note xml:id="SRP19012_N214">Двориште, |
| >А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре н |
| !-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја |
| ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо о |
| ено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула. |
| ’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се прич |
| идну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има |
| итам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тик |
| не сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише г |
| "#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Т |
| езаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу |
| -чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими |
| и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - |
| > <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S |
| у, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...< |
| гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како |
| ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају н |
| Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S |
| таре и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, ста |
| је црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде р |
| чеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" |
| икако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики о |
| ечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја |
| присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присме |
| ијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{ |
| знеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p |
| и нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, |
| S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а |
| е ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па сал |
| се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутиј |
| тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнес |
| испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге |
| ора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никак |
| оловин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија. |
| {S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше из |
| причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш |
| ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли п |
| жења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играњ |
| чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле н |
| о, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тр |
| њи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на |
| о лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројз |
| /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, |
| .{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечен |
| тка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлик |
| делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</ |
| широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над |
| 12_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, т |
| равија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав |
| еме, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око |
| рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди. |
| слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p |
| прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што в |
| те у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља |
| е на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас к |
| чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек до |
| рмене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу |
| ић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зим |
| је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пи |
| љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај к |
| ско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, п |
| о словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој м |
| : пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<r |
| {S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мај |
| } Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну та |
| ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на ч |
| и ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од |
| леда баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин уз |
| рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке о |
| Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем к |
| ко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба |
| ворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се пок |
| та гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А |
| плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо как |
| па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је све |
| ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и |
| /note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (реноме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14">Докса |
| кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фа |
| i>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала |
| луђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђ |
| ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’ |
| кијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика |
| ма, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике св |
| отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што и |
| само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се см |
| Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, к |
| рим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме п |
| мије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да г |
| е, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</ |
| у води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој |
| а предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, ее |
| д идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништ |
| ећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад ви |
| ву у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га пр |
| а, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по је |
| 8" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па |
| да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија |
| испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече |
| борим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, д |
| ’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при |
| 19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја б |
| би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећар |
| ко божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се |
| Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, т |
| тко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџи |
| У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго! |
| и ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек.. |
| а.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај |
| ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ј |
| уке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашт |
| а се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја г |
| е сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му прати |
| } Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све |
| ам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењ |
| оголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, так |
| на ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на |
| а гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што |
| Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси |
| га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне н |
| у гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, |
| бију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир |
| при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у по |
| , Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч |
| к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> < |
| Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} |
| н да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{ |
| } Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мисли |
| 2" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коц |
| нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије ка |
| - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац |
| јде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми |
| ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли |
| треља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сен |
| сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња |
| ..{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а |
| према, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, |
| уће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну |
| а црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица % |
| га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p |
| ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је по |
| во, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, поч |
| А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружи |
| ело.</note> <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с реном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Ти |
| е белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} |
| њем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из |
| и преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица! |
| ја.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу би |
| а, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севет |
| ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље мест |
| наске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме |
| аска.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p |
| се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спр |
| l:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана праз |
| ору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, |
| ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокаш |
| све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, |
| ко с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се д |
| а доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, |
| нила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си М |
| - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Вид |
| ће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема ви |
| p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, ника |
| симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо |
| а големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми т |
| ле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не |
| } Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ник |
| ријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може д |
| <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћур |
| ако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гле |
| ет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да ри |
| , па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: |
| како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -< |
| онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама |
| аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови |
| тако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, |
| {S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја |
| ву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, ра |
| > <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божно |
| и гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од |
| о Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу ис |
| ојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Ту |
| .{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани |
| е што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс |
| а ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је |
| get="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голе |
| тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радос |
| target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У прол |
| ли су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми г |
| ку малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S |
| а славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећ |
| абрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајк |
| леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - ш |
| Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја г |
| мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат м |
| беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги и |
| ни на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану |
| уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} Н |
| N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од да |
| мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груд |
| ене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје ј |
| ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, |
| е брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му |
| а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мури |
| ; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му |
| > <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане |
| јма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски |
| бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрда |
| играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило м |
| тријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дор |
| коне, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не |
| обе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-М |
| бре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Н |
| рдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти м |
| е се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за с |
| ла, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чара |
| гир<ref target="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N2 |
| о.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симс |
| и ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А |
| нџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми чест |
| оза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} |
| Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и |
| који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша м |
| Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам за |
| у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје каза |
| ћара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се о |
| кнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, |
| осподине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та дов |
| месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> |
| риле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докар |
| не, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеј |
| е, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар да |
| а тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја |
| тко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да |
| } - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - |
| била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имаје |
| за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају д |
| Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи- |
| ’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде. |
| атко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:< |
| ешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Вик |
| ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу? |
| а у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче |
| Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мен |
| .</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, |
| вакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пиши |
| > <note xml:id="SRP19012_N90">Ефендаки, господичић.</note> <note xml:id="SRP19012_N911">Јектика |
| te> <note xml:id="SRP19012_N70">Кирија, госпођа.</note> <note xml:id="SRP19012_N71">Георгина.</ |
| имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му |
| ан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога |
| ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ак |
| е сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња |
| ="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне д |
| , црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зим |
| <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p |
| еду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даљ |
| дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и суд |
| иба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама |
| и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд |
| говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о сл |
| еб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сире |
| а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закити |
| је, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> |
| ријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве |
| ије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се сал |
| ла кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљин |
| до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<r |
| и очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, |
| а, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Вели |
| рани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га нос |
| не је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, дол |
| ду како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, |
| мшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Ве |
| собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа |
| вети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, пр |
| ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): б |
| ајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје |
| кало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збо |
| тњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугут |
| се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> < |
| ену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} |
| " /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наме |
| м, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну |
| измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, по |
| {S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори |
| 9012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Оре |
| ри прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелиј |
| пред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работим |
| иљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, |
| ва што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, |
| "87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако д |
| с бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а о |
| такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} На |
| акој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у |
| мно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грб |
| ’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега б |
| помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а |
| како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ног |
| "> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »а |
| ајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искаш |
| џери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста < |
| ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па и |
| Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и |
| рање: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште |
| м под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и |
| ml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP19012 |
| е.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудеје |
| одиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што |
| target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред по |
| викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена |
| а.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама наф |
| на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око |
| илене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан си |
| покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, прот |
| ке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинул |
| аплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. |
| .</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се |
| и очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу п |
| e> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних груди.</note> <note xml:id="SRP19012_N24">Тор.</note> < |
| то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да |
| ..{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право ј |
| вај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники |
| јо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, |
| , стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> му |
| , ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екими |
| еда.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S |
| 9012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> |
| о?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а т |
| гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S |
| чену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкан |
| итабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лан |
| сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како |
| аш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да |
| а?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута. |
| и, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> п |
| ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а сл |
| раји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> |
| ја лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђ |
| > <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, |
| лада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</h |
| што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија п |
| иџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без |
| <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Мил |
| а му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећ |
| мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по ме |
| то научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, в |
| си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак... |
| е по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу |
| је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref targe |
| е на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, т |
| у...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали с |
| чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собај |
| S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми оти |
| рњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>кв |
| д Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар м |
| н работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи ка |
| ..{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу |
| Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насме |
| и се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не |
| ару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, б |
| ="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињ |
| <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина бл |
| мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збо |
| сто куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је ист |
| гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - зб |
| не.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p> |
| <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</ |
| у ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна |
| и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, |
| е знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- |
| боти там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако |
| аћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гл |
| , но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три д |
| о Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџик |
| ерем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: соба |
| станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро |
| да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она |
| омаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо |
| ве у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија нап |
| ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да с |
| ка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на |
| ва твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP190 |
| ија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не л |
| бавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p |
| <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас |
| ам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће цр |
| естра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> |
| што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле г |
| ата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нан |
| ој, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе |
| де, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку р |
| митрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у па |
| кав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје п |
| ојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте приг |
| оје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану |
| :</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да |
| ње и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку |
| ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно |
| шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стре |
| према слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избр |
| мо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, |
| како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мек |
| главчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и |
| да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо |
| а дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс |
| ну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, п |
| ден,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја |
| тираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепк |
| ишим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} |
| {S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дуг |
| а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гука |
| ...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- |
| а лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји в |
| ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да вид |
| игне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} |
| реја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој |
| ри, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим ка |
| ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N3 |
| чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг- |
| амна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</ |
| !{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48 |
| S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуд |
| вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење.. |
| ри.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чук |
| и, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав бе |
| на сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, |
| ога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо! |
| е да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј мој |
| ка у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му |
| о убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема |
| ше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми је |
| ееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> |
| 19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми |
| {S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће не |
| ељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско |
| } Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду. |
| и.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S |
| p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> |
| ’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и |
| ; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <p |
| ала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друст |
| ак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женск |
| мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор |
| »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе |
| /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један ду |
| вутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јова |
| се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у дол |
| мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе |
| ед нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем б |
| и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и |
| е Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, |
| мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија т |
| вен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће |
| с!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, т |
| атко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} |
| а никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти |
| а отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке |
| да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти |
| hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину |
| леда, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се |
| кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у |
| ај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, |
| м нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита глед |
| , овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} |
| <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики |
| сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо р |
| ено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико м |
| {S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи |
| кај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, |
| да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испише |
| идне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, п |
| ка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништ |
| ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо |
| <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref t |
| RP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си гле |
| је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хо |
| мрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се |
| ам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - |
| с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муњ |
| манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана |
| згледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руц |
| фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине |
| она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од |
| сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> |
| газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика м |
| , млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; |
| Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, |
| ешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба |
| е!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Прав |
| има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« < |
| о беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере |
| ћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати |
| ало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черг |
| пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш? |
| и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовеч |
| тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па |
| идне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој |
| n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S |
| несомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка муст |
| чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ни |
| </p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Наст |
| ка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послуш |
| је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка |
| рисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогов |
| а ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас ме |
| чање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што б |
| дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у |
| чини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога |
| лук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мил |
| <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а |
| оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш |
| arget="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP1 |
| то једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка ( |
| друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{ |
| Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете < |
| аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџи |
| ли нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p |
| ицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу |
| ене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се |
| ареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да |
| ти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мо |
| да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, о |
| t="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се |
| е дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31 |
| осимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и о |
| и комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан |
| .{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:< |
| о!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на |
| p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет п |
| </p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!< |
| >- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је с |
| тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави |
| ри Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да п |
| А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуд |
| ef target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, |
| Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: |
| аде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} |
| /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, |
| ви ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чем |
| в Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - |
| а ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, голем |
| уго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели кара |
| ... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’ч |
| {S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У ве |
| ала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се у |
| .{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вик |
| он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си |
| ем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми пр |
| аностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_ |
| с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p |
| вице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да м |
| ледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да |
| менчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у |
| при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче |
| ву од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> < |
| ол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, |
| ана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, о |
| <ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, |
| куташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неј |
| уго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас о |
| зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чу |
| жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортакл |
| ела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’ |
| да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чуд |
| ’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем |
| p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на |
| јем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га |
| па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ |
| бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p |
| венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би |
| ну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у |
| о је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза л |
| у везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{ |
| анино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у ку |
| рк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му ве |
| га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на |
| таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Об |
| се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре |
| од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко |
| е је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" / |
| Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо |
| ља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у муст |
| игра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме по |
| ко да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.< |
| ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак п |
| големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши |
| ирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Изл |
| Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S |
| рско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја |
| arget="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају б |
| бро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стаса |
| Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја |
| дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се п |
| Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву |
| ице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> |
| и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Не |
| и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, |
| и је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, |
| да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке |
| у,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја |
| а ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А н |
| ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце |
| ине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не л |
| чи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају љу |
| <ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осма |
| сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио ле |
| бав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега коме |
| што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми |
| појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади |
| ..{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам |
| осподин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка |
| дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</ |
| ..</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе |
| дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баб |
| ш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако ј |
| S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила |
| зим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђо |
| p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на |
| д Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики б |
| и да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, св |
| N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и де |
| > две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Д |
| олап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} |
| , аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ј |
| мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу |
| > <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, |
| али и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво |
| ки да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} |
| кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџ |
| Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да би |
| ика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба |
| кња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та с |
| на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој |
| ојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи ру |
| 9012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} |
| ије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа ек |
| в, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше. |
| сује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми ч |
| к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем |
| гови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну |
| чну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва |
| - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбу |
| !</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, |
| ш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што |
| а ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У |
| Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвик |
| нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: |
| го, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било ј |
| салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се |
| данпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино |
| резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су пр |
| исам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо пр |
| у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како |
| а смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, |
| >- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!< |
| > снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ј |
| мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, бо |
| е и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишли |
| ва, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> < |
| е воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде |
| гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља |
| , па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p |
| : божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се |
| ија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n= |
| не бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми ника |
| 04" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?. |
| имитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, |
| гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам дана |
| новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S |
| .</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једа |
| од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другариц |
| target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Тас |
| се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што |
| еднаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мис |
| о од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму |
| срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- . |
| несе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Н |
| е како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу |
| се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту... |
| а к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> < |
| литав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну |
| се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{ |
| ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S |
| афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице |
| а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} |
| леда.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А |
| ашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ћ |
| ко зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељ |
| е онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полее |
| милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше |
| ело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овл |
| нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеј |
| у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} |
| где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишли |
| си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђури |
| изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, н |
| уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију |
| а - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да збор |
| тав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, |
| ’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се |
| « - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{ |
| му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, |
| ину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> |
| RP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</ |
| ем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити! |
| кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p> |
| ачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим |
| у отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један |
| ркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, |
| ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у |
| у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, св |
| једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш |
| ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели |
| м дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збо |
| p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он |
| мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, ј |
| те Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје ст |
| езе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изру |
| чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти г |
| у бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што и |
| Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити? |
| и, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, бараба |
| >квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча |
| салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, |
| и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам |
| о напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цве |
| оле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чук |
| /p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ран |
| SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За је |
| Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> < |
| џијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, |
| тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка |
| и сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче |
| рема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и |
| рбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свако |
| не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</h |
| јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор |
| а...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собр |
| вилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо |
| авеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору |
| <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, д |
| огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Дим |
| ји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при |
| S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> |
| тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејањ |
| а сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p> |
| е, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</ |
| приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме |
| никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино |
| <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина уда |
| а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Ч |
| b n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но |
| b n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p |
| мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Госпо |
| ле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та |
| жите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту о |
| е л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питуј |
| е, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га пр |
| тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је п |
| а питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си |
| ја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и |
| р та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" / |
| ер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте |
| ала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој |
| а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће м |
| ју <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један ф |
| ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што |
| Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал |
| > - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђу |
| да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?.. |
| ослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја п |
| .{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не мо |
| С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{ |
| SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не |
| ем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама шт |
| ва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, |
| на да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, |
| не к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам н |
| , рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна |
| рем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике |
| д овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сап |
| о мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... |
| ој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> < |
| губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје пла |
| ам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се виде |
| а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут |
| ари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p |
| си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, |
| о друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на |
| 012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији ј |
| душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу м |
| раји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да |
| 0" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим н |
| ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана. |
| ик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А |
| ам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лескова |
| ред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’д |
| а убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да |
| ек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и му |
| 69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза |
| дови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка ка |
| Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за |
| бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем |
| слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унучен |
| за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што пр |
| пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N |
| не ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} |
| им Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам д |
| им мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим |
| <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином |
| ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - |
| N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њу |
| горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не |
| м, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице |
| кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: остав |
| 2_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-С |
| работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при |
| нем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја |
| о били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да м |
| и рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и |
| до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, |
| Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се к |
| наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target= |
| /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и с |
| несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и |
| дне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, ку |
| !</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref |
| и се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме |
| > ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«< |
| што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено |
| {S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало |
| , и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти |
| - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу с |
| па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, а |
| е ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како |
| итене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљиш |
| не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S |
| ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сока |
| не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигов |
| S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама |
| л ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обуче |
| га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет |
| , мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше о |
| ла кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Г |
| ошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного |
| сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрч |
| што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, к |
| i>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпу |
| д китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај |
| еше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га ка |
| о се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, |
| {S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жен |
| о да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> |
| бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу |
| да цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се з |
| лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви < |
| ћу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дој |
| прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прст |
| Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам |
| неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој... |
| ори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем |
| длете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<re |
| , салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> |
| не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} |
| ка!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напрај |
| е знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, |
| јање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала |
| д свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вик |
| е унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p |
| ика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, шт |
| узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-То |
| се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије |
| њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> < |
| то сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре |
| пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, |
| оше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчала |
| о се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" |
| чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита кој |
| свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су |
| p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили шт |
| ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми о |
| русто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме п |
| и Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас |
| војчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташ |
| стетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек |
| е у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он |
| а две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краста |
| ве ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан та |
| не викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - |
| ве сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викн |
| а ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај |
| пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чуј |
| ште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, |
| <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! |
| Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас на |
| ш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па |
| а чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и рук |
| чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-да |
| астаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чувај |
| ди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву мук |
| н што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљ |
| на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву |
| оште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, ви |
| у...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушт |
| ј...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, ма |
| у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, |
| N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и м |
| оголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димит |
| ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па мил |
| аш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, |
| > <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећ |
| </p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Гос |
| и ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу |
| е целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! |
| аду невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка- |
| џике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостај |
| да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га |
| ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> < |
| идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Шт |
| ше стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, |
| моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, |
| > <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{ |
| t="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја |
| несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} По |
| RP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј мал |
| /l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш |
| онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. |
| м гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, |
| n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме вен |
| p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји |
| устан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљи |
| > <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p |
| оже да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> |
| а р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S |
| ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшил |
| : мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: |
| одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам |
| пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уг |
| } Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к |
| , Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на те |
| има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућу |
| деја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP1 |
| ешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му ка |
| Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, пре |
| чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика |
| акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан |
| ко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Сам |
| а боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP190 |
| у је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас |
| Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари |
| ћи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да м |
| под очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{ |
| гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: уз |
| Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки праз |
| } Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што |
| /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури глав |
| џије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> |
| ...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’ |
| слела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судо |
| евојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг |
| тим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекик |
| ри рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, сме |
| поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ |
| et="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> < |
| днаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, |
| , стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер |
| такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> |
| и на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га к |
| а Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’ |
| гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да |
| нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у |
| ’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си |
| а?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како д |
| испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ног |
| , неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу |
| а, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па |
| Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клат |
| p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што |
| па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он |
| сијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} |
| бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на |
| благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-На |
| с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Ми |
| ботеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му |
| е, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У ку |
| а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д до |
| под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел |
| мо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, |
| 012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по ону |
| та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хоо |
| <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нага |
| ка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он ме |
| серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник |
| Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жаа |
| ци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, |
| а главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ни |
| 81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, уба |
| беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Го |
| главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74 |
| <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше |
| тан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасиј |
| .</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер |
| отију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазил |
| и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господи |
| д тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се |
| не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и в |
| не ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се ран |
| кајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг. |
| агаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша |
| ла тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за ки |
| а свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Ди |
| </p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитриј |
| </p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да |
| тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S |
| русто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам |
| ем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19 |
| и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Мар |
| (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} |
| напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне оно |
| ошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> |
| о у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита |
| " /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам по |
| а убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.< |
| Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо |
| етељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше |
| сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко |
| од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Дру |
| Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињаје |
| ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај |
| ри месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, |
| , нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану вра |
| } Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика н |
| {S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и |
| аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n=" |
| она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Неса |
| ш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> |
| тељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што |
| дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си |
| а онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, шт |
| , па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дади |
| уше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, |
| енеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана изле |
| </p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у месни |
| >- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бр |
| /p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте пр |
| и сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас |
| у тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <h |
| апи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.< |
| /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајта |
| то беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји де |
| ишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарен |
| орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око ме |
| ем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија лега |
| анови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target |
| рата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е |
| што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: да |
| та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му там |
| ка:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде шт |
| ринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече |
| у.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, |
| и си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике! |
| д млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница |
| цина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срд |
| без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <p |
| на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд- |
| су Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегн |
| давање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено |
| убав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни б |
| target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у |
| Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} |
| у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од куп |
| у у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми |
| т отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На ам |
| <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва |
| сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати с |
| с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китаб |
| ј збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што је |
| то, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у |
| а бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, је |
| му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми |
| , у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џуб |
| за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{ |
| о добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој |
| !...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел пр |
| ји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројд |
| и дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре |
| ... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, |
| на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори |
| а.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Д |
| кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја |
| татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају м |
| ужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у |
| оји је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отвори |
| ко с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет. |
| SRP19012_C5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Мит |
| 9012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како е |
| {S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Д |
| смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имај |
| ина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Мити |
| ва тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забр |
| му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике т |
| Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу< |
| дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како |
| а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: гр |
| о ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под |
| азарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а о |
| <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја |
| ас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас |
| ани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP1 |
| е, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на прв |
| Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња вра |
| тњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој с |
| ича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, |
| ачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а д |
| чамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба до |
| e> <note xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6"> |
| ак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте о |
| ајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију |
| ,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> < |
| етити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, |
| а!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плач |
| ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</ |
| ’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми јед |
| што!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири |
| еселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="# |
| едну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми тури |
| кар.</note> <note xml:id="SRP19012_N30">Дарови.</note> <note xml:id="SRP19012_N31">Прво.</note> |
| индерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по |
| {S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ с |
| te> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</ |
| дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у В |
| да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве |
| му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве у |
| о сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете |
| {S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња |
| аклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шав |
| И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђакониј |
| татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају |
| чеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- |
| ,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину. |
| >- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају љу |
| имо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да иско |
| своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџи |
| ају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило крот |
| ојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговор |
| е би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</h |
| рни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се надн |
| дговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Ка |
| Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Ка |
| ба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли т |
| p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала |
| , учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје |
| вети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, |
| Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога |
| } Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је |
| и очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Дими |
| викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, |
| тичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одгово |
| p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па |
| у си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас |
| .</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га... |
| </p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ан |
| че врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref |
| , да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије< |
| сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, |
| ети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручк |
| се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке |
| е пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити п |
| е, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам ос |
| јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>О |
| браше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба прет |
| неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јак |
| >- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p> |
| о је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем дево |
| {S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како па |
| акојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <h |
| ат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си |
| вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, |
| венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при |
| на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву |
| ставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други |
| о салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене с |
| на.</note> <note xml:id="SRP19012_N214">Двориште, авлија.</note> <note xml:id="SRP19012_N215">К |
| окакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усуј |
| <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, |
| век кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке |
| ија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетк |
| {S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на г |
| обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79 |
| угога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} |
| , селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне |
| в. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку ра |
| /p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.< |
| Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Наста |
| девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор ј |
| вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две стар |
| дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, |
| <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славе |
| је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> |
| Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> |
| } Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, |
| пка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија |
| е.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море |
| а је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем |
| лиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p> |
| у, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је |
| и ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но |
| > <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мен |
| била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, |
| ин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога ода |
| нодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, |
| сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче! |
| ?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што |
| е обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мил |
| лте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не м |
| аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> |
| дбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитри |
| осподине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема |
| и, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ниш |
| аботу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за |
| Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како ш |
| кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</ |
| </p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја |
| , а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ј |
| <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџиј |
| ога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како п |
| емој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> < |
| {S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија |
| pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га |
| малаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, |
| ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Ид |
| на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме |
| »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија |
| еца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за |
| е!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам |
| си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј п |
| сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутил |
| о?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зн |
| > <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} |
| знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ни |
| ли, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: |
| а...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво |
| куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној мо |
| ај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њиго |
| што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млог |
| ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и ви |
| {S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лош |
| {S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} |
| е и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђурини |
| и, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у гол |
| о, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па у |
| лемо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепси |
| умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SR |
| екике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у |
| инка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што |
| не, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} |
| шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к |
| е црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n=" |
| девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S |
| јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с |
| отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике |
| Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месе |
| комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, |
| {S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји че |
| гала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; с |
| ска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка |
| на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>бо |
| пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N86" |
| к се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отвориш |
| мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p> |
| >- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па |
| дику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек |
| ма ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по об |
| а се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="10 |
| г ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на баб |
| ко голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара. |
| епаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ћ |
| »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је му |
| једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дед |
| ић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотир |
| {S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење |
| ка, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће |
| Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку м |
| идо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глума |
| а бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг |
| за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га |
| кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу им |
| ет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси |
| е, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- |
| загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и нај |
| с голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор н |
| ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама п |
| .{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Ш |
| умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Дими |
| рем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми ж |
| мит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за |
| ћ ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо тако |
| би други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две |
| Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и п |
| стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старк |
| ем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при же |
| ј севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине ч |
| к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је |
| за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајува |
| кине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!... |
| , која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се |
| зе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила |
| кња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата траж |
| чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата из |
| а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку п |
| илос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за |
| жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше |
| бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="1 |
| у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасиј |
| , и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - и |
| ас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокаст |
| ос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не доч |
| евојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро |
| да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!. |
| турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па |
| ифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" |
| ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће с |
| А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас |
| и, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене |
| ку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што им |
| ој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препор |
| пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та |
| /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, |
| , а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па |
| фати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та |
| це баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а м |
| ћу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како |
| с наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си до |
| сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> < |
| це сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Б |
| две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} |
| ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце ле |
| фу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија |
| аде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Б |
| в лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се |
| а мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој п |
| /note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже (диминутив).</note> <note xml:id="SRP19012_N3">Изненада. |
| Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми |
| о, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума са |
| лији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку |
| , Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ пита |
| >Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин |
| е, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике |
| рај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто с |
| >Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ |
| рај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l |
| е...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лет |
| у...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> < |
| од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену |
| лапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, |
| сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија |
| м те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешт |
| шин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} С |
| од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обран |
| мнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде |
| г беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{ |
| несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А ис |
| ике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може бе |
| оване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Н |
| ећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, |
| ње ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а ср |
| р, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види уба |
| ци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S |
| аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- |
| ита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си криш |
| ...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене |
| з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и |
| ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипн |
| и, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, |
| Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му |
| ругу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Иско |
| > <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише шт |
| а, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од с |
| лела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој |
| , туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да |
| момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше |
| е ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да |
| као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љуба |
| Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образ |
| би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радо |
| па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.< |
| који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ј |
| ије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан прај |
| скочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{ |
| /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; |
| ија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мил |
| у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> |
| па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију к |
| ајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па |
| Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо |
| сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а |
| вање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за друго |
| војче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој н |
| ловеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећ |
| не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на по |
| Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у т |
| ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре з |
| па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’... |
| а добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један |
| ћу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да т |
| нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего |
| о му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си М |
| чу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - |
| а ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелен |
| од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донес |
| ш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново |
| рим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си из |
| дило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили ке |
| И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Зб |
| моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у |
| мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми т |
| >Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не |
| ем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијиног |
| у ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из соб |
| оро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из |
| о, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те |
| ати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, |
| трија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па з |
| си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Г |
| бел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref |
| од ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref |
| у.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и поди |
| а</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p> |
| ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим фил |
| сковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам има |
| трија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме |
| тка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, раду |
| да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} |
| о ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спр |
| њак.</note> <note xml:id="SRP19012_N21">Диплома.</note> <note xml:id="SRP19012_N210">Јадна.</no |
| ез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везе |
| зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагај |
| је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу прет |
| трија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комш |
| на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ру |
| S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко |
| може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те мил |
| и што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...< |
| дне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да по |
| с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се |
| амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, поја |
| е!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- |
| -Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- |
| атре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у црк |
| јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњ |
| да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забр |
| у свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном вре |
| t="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-тр |
| паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је к |
| мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} |
| ви и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref targ |
| лен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас |
| - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како |
| д росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p |
| пије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказал |
| </p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>Н |
| ај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!< |
| е како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем |
| ладожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гле |
| г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде ку |
| нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сва |
| аниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спу |
| у...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије |
| м зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га из |
| ким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се п |
| фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског пл |
| а но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи та |
| време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но |
| на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана м |
| , и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се |
| ући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на н |
| -Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, р |
| и, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, |
| ! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне |
| не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Дими |
| на та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p> |
| и јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Ди |
| фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, |
| ајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санов |
| а...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, |
| да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> |
| па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па |
| ју боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Ту |
| и Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јада |
| с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где ј |
| терију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше |
| а сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше са |
| ј прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се ј |
| ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годи |
| А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаес |
| p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш |
| ну:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава |
| {S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан |
| Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Как |
| </p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{ |
| поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете |
| бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па |
| р.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, јо |
| завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, н |
| Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица. |
| и је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, а |
| оје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше |
| си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде о |
| ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја |
| ...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у се |
| твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, ви |
| ол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, |
| и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми та |
| нкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</ |
| arget="#SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> с |
| питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девој |
| ћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гл |
| :</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу |
| прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target=" |
| ија<ref target="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеш |
| ит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџи |
| а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек жен |
| своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори |
| поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p> |
| е би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... д |
| у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава |
| ји је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марик |
| ема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девој |
| } А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели д |
| вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем |
| измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бе |
| а умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу |
| да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, |
| , а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлаји |
| Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S |
| дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне |
| учка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-да |
| ика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{ |
| отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, |
| ца, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</ |
| по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу. |
| тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ |
| се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Прој |
| >Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а |
| и!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Б |
| пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> |
| од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам |
| за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: је |
| м ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз |
| и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе |
| шлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин |
| , чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише |
| пијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут |
| заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко т |
| кну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам |
| најино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - |
| јчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татк |
| ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_ |
| што од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сп |
| њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем |
| p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref tar |
| брит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" |
| ="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га! |
| скате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, зап |
| ућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије |
| што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} |
| модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако |
| фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се |
| лије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице |
| гаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде |
| </p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напра |
| и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<r |
| 2_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p> |
| кажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, |
| ме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14">Доксат.</note> <note xml:id="SRP19012_N15">Увек.</note> |
| ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу кал |
| сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што |
| ој што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све б |
| (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној |
| тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику. |
| ко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани |
| , ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" |
| оре је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на г |
| RP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а |
| м): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега... |
| било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било |
| и?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко б |
| уне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а т |
| е за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући с |
| тко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу пре |
| у, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по при |
| з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук |
| >Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг |
| аткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{ |
| мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме |
| ка кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ п |
| обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д не |
| пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једн |
| .{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познав |
| ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у |
| ко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бута |
| келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас ч |
| дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене |
| прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам с |
| ше кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене |
| та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па из |
| ита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на д |
| знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, |
| >- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и др |
| тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још в |
| , Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је |
| икако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и шт |
| ту, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за |
| је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!.. |
| 9012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па |
| Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и ма |
| ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чини |
| ја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па |
| стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Мар |
| млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да |
| ,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место напра |
| >- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p |
| Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули |
| Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик |
| и жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опро |
| је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.< |
| им, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на б |
| ).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прош |
| ef target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> <pb n="47" |
| , па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња в |
| у,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Ве |
| а ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а |
| а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак |
| лије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг оти |
| моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p> |
| љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> |
| <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{ |
| е и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi |
| , што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извади |
| упи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« |
| це, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке |
| у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему со |
| } Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} |
| {S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо |
| target="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target= |
| у и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, |
| , е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у на |
| и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога |
| нога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} И |
| жљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у м |
| P19012_C3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димит |
| зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски |
| се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако |
| е салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све |
| од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како |
| >- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се |
| ем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако |
| ажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, |
| тим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, как |
| {S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} |
| ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се |
| /p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте |
| ужи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол |
| де гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нан |
| акој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас млад |
| на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, св |
| Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје |
| а седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чаш |
| уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћу |
| l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не |
| и земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин ч |
| арику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитри |
| та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надал |
| p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко м |
| орђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђоши |
| со што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш |
| апази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викн |
| ели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: уб |
| итаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милуј |
| p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате баш |
| адожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека нас |
| > <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас |
| не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам |
| атко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, |
| пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме |
| л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref t |
| !{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин б |
| > лангир<ref target="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP190 |
| " /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p |
| есам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку |
| о анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: н |
| уге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме у |
| S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко |
| ко: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ни |
| есеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвећ |
| о си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти |
| ано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цве |
| се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђири |
| вам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприк |
| каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- |
| цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<r |
| зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref |
| и вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p |
| , свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, п |
| Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S |
| />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратиј |
| рази, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што са |
| p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Све |
| е, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа |
| та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p> |
| а, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Крше |
| стак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова |
| ле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема вић |
| јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми при |
| од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку д |
| е леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија. |
| доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доод |
| све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу |
| ас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђу |
| грбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на |
| ше: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> < |
| Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} З |
| S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, п |
| што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко те |
| је</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комши |
| је</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила с |
| га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за |
| алте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, че |
| ураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је в |
| P19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" / |
| p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И |
| 9012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д м |
| у звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да |
| ан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бр |
| -Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се |
| А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се ч |
| } Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки п |
| калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча |
| азује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} А |
| лаву дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре. |
| овицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l |
| мон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> < |
| ема Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Бо |
| аде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе |
| S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте с |
| жа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешњ |
| а да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њ |
| 12_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божу |
| де овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, |
| мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послу |
| 012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{ |
| глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по |
| ре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front |
| ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам доне |
| една рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да с |
| се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како са |
| /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу |
| р што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго |
| а сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, ф |
| фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је. |
| p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој |
| утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" |
| ем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле |
| сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја ри |
| остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћ |
| ри дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бр |
| оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурч |
| , и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Ј |
| и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по |
| ше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а на |
| ге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и |
| му собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе т |
| ими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SR |
| ике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" |
| n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прика |
| мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме. |
| очну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, ту |
| ер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде са |
| н узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ниш |
| божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика тат |
| оже да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија |
| аја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти |
| S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па ч |
| .{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{ |
| ="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика |
| } Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав |
| чеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Д |
| и.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спр |
| аћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу |
| S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па пог |
| /p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, |
| есрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав |
| ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет |
| е мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Др |
| а Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадов |
| дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадош |
| је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем |
| снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко ис |
| ле саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук! |
| од појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> < |
| n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, |
| ј рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојки |
| и гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, |
| дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој |
| зи што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко |
| ога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја |
| ра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb |
| да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сам |
| S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза н |
| ли »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пење |
| де дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спрај |
| нчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сире |
| с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, в |
| бу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете крат |
| ам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила с |
| па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, |
| е: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} |
| што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n |
| фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" / |
| о ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман |
| 9012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми да |
| Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем |
| ! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми |
| атанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне де |
| јући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако |
| .{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p> |
| м.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Изл |
| лу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012 |
| с?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаш |
| ћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> < |
| <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> |
| р, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко са |
| и беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - |
| -осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан |
| ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене |
| ипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу |
| ...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи |
| ике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да ви |
| очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, |
| к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> < |
| па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n= |
| ке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над клад |
| Циц.</note> <note xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватна хаљина.</note> <note xml:id="SRP19012_ |
| иде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; ник |
| о! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} |
| - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку |
| жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачан |
| 19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, |
| м да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« |
| RP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP19012_N74">Ма |
| на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засук |
| Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А |
| а! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја са |
| "#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су б |
| , овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N6 |
| ’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у |
| ef target="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за |
| а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен |
| ислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја са |
| -Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за |
| ет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол п |
| сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цв |
| њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и пад |
| >Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...< |
| фови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије |
| и се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</ |
| он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ван |
| го благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на ма |
| дену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих |
| {S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше о |
| та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко пр |
| уче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - ш |
| науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збор |
| шија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике |
| p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S |
| дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам д |
| аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> |
| ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинца |
| р-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71 |
| што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} С |
| рије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на крат |
| в џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамбо |
| -тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге |
| д и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги ј |
| ри, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пи |
| S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телиј |
| си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасиј |
| пти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свак |
| Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <p |
| то си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ва |
| боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, к |
| сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела шт |
| вка.</note> <note xml:id="SRP19012_N67">Ђак.</note> <note xml:id="SRP19012_N68">Цицилук, тврдов |
| ни још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино |
| бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, |
| и.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па |
| <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи |
| леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> |
| уце.</note> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP190 |
| p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} З |
| Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Ци |
| ри Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<r |
| у ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Ни |
| помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек бо |
| Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћа |
| о неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <h |
| ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе... |
| е.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.< |
| ије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски |
| " /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој |
| ве три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шапица, д |
| Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, |
| ла киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи |
| нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је при |
| прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас ш |
| кови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, |
| овеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре к |
| папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После |
| нич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија |
| орам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?! |
| будим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како пан |
| ном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете |
| <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ |
| реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Св |
| и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бер |
| иколу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quo |
| вај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрем |
| осум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну к |
| сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго |
| ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си м |
| ојица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко с |
| и па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’г |
| >Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин с |
| мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лој |
| ошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељ |
| пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој т |
| нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија |
| ине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како |
| то ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се |
| узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онод |
| гову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на |
| и кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> |
| ца: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама |
| . -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колик |
| ...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> |
| ’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи |
| ема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатил |
| ијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да н |
| па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи би |
| за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за |
| н си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаш |
| кез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пеш |
| ан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па с |
| ше да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша така |
| д све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено |
| преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она |
| е је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, А |
| »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - |
| дину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Та |
| си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« |
| ојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу |
| ...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} |
| аодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при |
| ; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће с |
| p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, |
| титање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, |
| е.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска |
| и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми ис |
| и татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша |
| .{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невест |
| ра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит н |
| лваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте п |
| је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за |
| и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нан |
| p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марик |
| ="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре! |
| « која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она |
| Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за н |
| чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> |
| рике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- |
| - Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је у |
| ! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада прич |
| ију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И |
| сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{ |
| ла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу јед |
| паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" |
| рика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цв |
| ши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си |
| усмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој |
| > <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са стари |
| , и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти |
| е место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше |
| а ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l> |
| татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> < |
| јвише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, у |
| ачи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла |
| тко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p |
| ива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће н |
| лима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим време |
| за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више |
| јо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да м |
| - А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куд |
| н, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мал |
| чајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара |
| оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме јо |
| аћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>она |
| ре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ пита |
| бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје м |
| ву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како |
| а ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и |
| l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л |
| N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад |
| >Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина |
| етрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#S |
| »Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питува |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала |
| е, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузо |
| ml:id="SRP19012_C2"> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, к |
| инкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и ср |
| .а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје мл |
| , и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, се |
| газимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га с |
| ну, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> <back> |
| : тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S |
| с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да с |
| саво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да п |
| вадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми |
| ја исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па |
| га.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} |
| и.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу по |
| лене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настас |
| ?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви |
| ури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} |
| девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитр |
| мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је убл |
| те ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими ниш |
| жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно |
| ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу! |
| стина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{ |
| унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој< |
| ј Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме |
| шла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па |
| ућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја |
| ак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће пос |
| тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, н |
| едашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме н |
| д чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама |
| <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’д |
| et="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, |
| је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам |
| ицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А |
| ам’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је |
| човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећ |
| > <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; каз |
| асрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Је |
| >Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; љу |
| девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде |
| асу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегне |
| .{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан |
| S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба ра |
| .</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а на |
| езе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ |
| избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како к |
| јећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак |
| -Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што |
| отираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се |
| се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило |
| овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун |
| дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да г |
| ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Мари |
| а се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и к |
| ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију.. |
| му Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су |
| шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели |
| аш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<re |
| ишто - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згу |
| > <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што м |
| >Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу |
| ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал |
| <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечк |
| ала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајд |
| ри.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разб |
| од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми вик |
| уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме ки |
| рчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му пр |
| се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Н |
| ибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је ов |
| ика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, м |
| ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам бил |
| ви!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје |
| ћу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја |
| е тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на ј |
| ори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од наме |
| извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на ду |
| Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрам |
| пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па н |
| ње.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи- |
| Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде још |
| закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру |
| гано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми п |
| имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми |
| ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун? |
| {S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p |
| симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{ |
| у нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, |
| а ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет пар |
| , салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, |
| салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та |
| ки и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај |
| Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче р |
| -дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узн |
| накој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, |
| иће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чаш |
| подина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> |
| ку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају |
| елиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разб |
| паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S |
| и ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат |
| то (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која |
| де у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели ис |
| Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како |
| ој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је т |
| рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитри |
| лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> |
| и падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, |
| то среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас дев |
| ербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим з |
| е мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитри |
| о сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога |
| Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> |
| , реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми с |
| е могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило... |
| ’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бе |
| ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме |
| ојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и п |
| , пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сети |
| ишто неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама |
| ...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај |
| имитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко п |
| , ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија |
| ако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко |
| "14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију... |
| ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем с |
| жеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма. |
| ш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, |
| присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сеји |
| ет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Ва |
| недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су |
| без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.< |
| /p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је |
| ’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Д |
| ’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић |
| hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојз |
| ..{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата м |
| ичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<r |
| ле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</ |
| ; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџа |
| старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} П |
| ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи |
| ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од |
| нка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- |
| ога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче. |
| а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черке |
| ан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба- |
| најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од вр |
| се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шаш |
| ка, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за неве |
| ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја |
| а суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим. |
| сподине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S |
| о проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме |
| ка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо |
| кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па |
| играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак |
| д рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с |
| окасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, |
| виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</ |
| кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, |
| .{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо? |
| Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалвар |
| јећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г |
| о цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од про |
| аријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљ |
| ако у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћ |
| , за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме |
| да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако |
| и.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе |
| родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Т |
| јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удава |
| ече.</note> <note xml:id="SRP19012_N90">Ефендаки, господичић.</note> <note xml:id="SRP19012_N91 |
| о ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је |
| баво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, п |
| } А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ру |
| жи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш |
| се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јо |
| но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега м |
| ја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја свој |
| .{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’м |
| си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се у |
| ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јад |
| .{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од поли |
| што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, |
| пушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако |
| узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и |
| куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина. |
| е...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђо |
| /hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитриј |
| се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од |
| це летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала. |
| у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин у |
| , нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј м |
| и уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање |
| њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам |
| шиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно |
| боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од |
| шем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жа |
| овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Исти |
| ’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зар |
| S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше.. |
| во (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шаша |
| пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог д |
| лаву, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</ |
| чу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми |
| еше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се |
| е се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике тат |
| жљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си |
| у памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе |
| како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi> |
| p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе м |
| te> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> |
| митрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.< |
| </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, о |
| гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше |
| 19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јер |
| ем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, пок |
| се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слу |
| и руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе |
| ога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу |
| мнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татк |
| /p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под п |
| нгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што ис |
| } Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, |
| етим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, а |
| -Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у м |
| вет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њи |
| арак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што вре |
| ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја |
| кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори на |
| /p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се |
| ој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од о |
| наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас |
| ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симс |
| ..{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем ч |
| рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој |
| .. морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагази |
| ог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћи |
| дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи |
| од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, ч |
| ш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитриј |
| .{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, М |
| /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на |
| ањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, л |
| >А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, |
| к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ниш |
| грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротач |
| шле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и туриш |
| брћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, |
| } Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми оч |
| на му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} |
| ср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге |
| {S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} |
| а ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше. |
| утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко с |
| сам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јер |
| тари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву гото |
| а Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> |
| ав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели ли |
| су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на же |
| руго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар б |
| рву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па |
| Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шаш |
| деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две |
| се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће |
| вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p |
| су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја |
| >Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак |
| е баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана |
| /p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" />... |
| могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што вика |
| е вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{ |
| па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За ко |
| икну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#S |
| арицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад |
| каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је ми |
| у.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка им |
| у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у сла |
| јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: |
| виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска |
| и што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</ |
| пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? |
| Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој |
| .{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат< |
| ...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си в |
| стасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.< |
| Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га |
| RP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, |
| калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д п |
| b n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошл |
| ркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} |
| ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир- |
| <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочек |
| ла!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђу |
| е!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено |
| на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, д |
| Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, пој |
| > си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвк |
| и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручко |
| д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по |
| прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежура |
| бор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно |
| .{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике |
| а, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала |
| пи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, узд |
| ику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="# |
| , а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми М |
| ни, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! |
| исјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљ |
| ак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да ч |
| оје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за |
| а фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је |
| аз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветниц |
| ли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни до |
| ј се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откал |
| право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји |
| беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, |
| ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а о |
| и уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та |
| векрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач |
| рбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку |
| убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе |
| ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитриј |
| је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале |
| м и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</ |
| о, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{ |
| {S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја праји |
| а Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га |
| ешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер |
| Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Уз |
| {S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref target="#S |
| мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви |
| нем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p |
| ), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитр |
| ја, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што |
| бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне |
| о, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, д |
| ишта.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена. |
| d="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезен |
| Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без |
| ебо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све |
| вакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} |
| оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, |
| </p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</ |
| ; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесош |
| с девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се ско |
| : не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе |
| <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP190 |
| ој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l |
| а подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе |
| А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтан |
| она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана |
| , у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Она |
| су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S |
| ија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове |
| причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање |
| идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела н |
| куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче |
| аде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" |
| </p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је |
| а једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли |
| , ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој |
| , баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара |
| па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За |
| во проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина |
| Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми |
| д тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко |
| мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавањ |
| идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ниш |
| а и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи |
| Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је |
| за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бр |
| тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем... |
| ћи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми |
| је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јо |
| ћи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да |
| Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- |
| !</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Б |
| p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мор |
| крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак |
| у, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега мал |
| дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији |
| она бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, нес |
| Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђурино |
| рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту пог |
| симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су |
| дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’д |
| ц сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу |
| к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> |
| учам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми н |
| Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д ч |
| бо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотир |
| - Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на дев |
| век пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с |
| мазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на ник |
| пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S |
| ’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сар |
| , а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} А |
| зо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како об |
| ћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај |
| ан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред |
| милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија |
| се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, а |
| то појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (боле |
| ј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, ди |
| 1" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p |
| же без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи |
| note> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повезивање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрам |
| о обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики |
| ики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се |
| ка, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроок |
| - Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Д |
| <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па в |
| је девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за руча |
| утају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га |
| љку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, |
| иџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам |
| У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, п |
| } На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит са |
| бава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеј |
| иџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију. |
| ote> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама за прекршћавање.</note> <note xml:id="SRP19012_N10">Пој |
| {S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весе |
| ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} |
| шту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, он |
| о ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, че |
| фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обра |
| >- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мр |
| тељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ н |
| Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, |
| : ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идеше |
| ла, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" x |
| што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га з |
| исли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S |
| се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S |
| /note> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џубе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена мат |
| играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а још |
| и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти г |
| , што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим кака |
| розбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више |
| рад...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Мари |
| и забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, д |
| едамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а д |
| Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под ниш |
| к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је м |
| ају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p |
| о ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не п |
| у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, с |
| па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија м |
| еп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок. |
| а <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурн |
| S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал |
| ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме с |
| о шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти н |
| с Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадб |
| где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; |
| а је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" / |
| /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Сваш |
| ебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећ |
| о чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та ма |
| онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитриј |
| оп.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је у |
| лав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају |
| акију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Је |
| аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимони |
| си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за |
| аст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{ |
| а нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{ |
| ре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шал |
| и мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, ш |
| , а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref ta |
| есма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала |
| асијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па с |
| 79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> |
| у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад |
| а морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у |
| си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А |
| ке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да |
| ..{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњ |
| приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патариц |
| развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, шт |
| е неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроок |
| тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци |
| ије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови м |
| к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти |
| смешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мисл |
| не пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђо |
| каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеме |
| ли.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S |
| > <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо? |
| - И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, |
| а слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - |
| нцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно д |
| пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се т |
| И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div typ |
| ’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо |
| сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан. |
| д Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије... |
| Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећ |
| срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер к |
| јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- |
| што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита е |
| адбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред |
| се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па |
| стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> < |
| репка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не |
| узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га |
| а Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроок |
| си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћо |
| савога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакој |
| ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, |
| кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за |
| pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам |
| за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи |
| це, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни з |
| ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак з |
| не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек |
| при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам |
| еје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја не |
| ади на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја д |
| сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за црк |
| а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може |
| нек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, |
| , Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџ |
| на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како |
| како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми сед |
| тер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг |
| b n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну и |
| митрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се |
| остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’ |
| а једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки |
| паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободи |
| и је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ |
| Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су |
| едо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас мод |
| Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једа |
| етејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} |
| нин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мучен |
| истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина н |
| ас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, |
| енчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарач |
| меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче с |
| дејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редо |
| ја да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си |
| сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел гра |
| Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S |
| и, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас мој |
| стак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми ш |
| нчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а |
| обар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види |
| ога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле она |
| ње, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га |
| пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем з |
| глаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу.. |
| ш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p |
| <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је биј |
| мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувез |
| ек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники веч |
| ојдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за на |
| е Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си к |
| дну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да са |
| абуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе |
| да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; |
| , вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадем |
| љен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвк |
| слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике је |
| ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не |
| оба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си |
| ако казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и |
| м, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко |
| како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме м |
| > <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу п |
| га?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је м |
| /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! |
| га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Наста |
| {S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели. |
| а:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> |
| Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше то |
| је дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије ста |
| знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »до |
| да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - |
| l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Как |
| и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му |
| турајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала |
| аји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ћ |
| xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице.</not |
| умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (влади |
| рошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина |
| ма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, |
| вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе |
| се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћ |
| ’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и р |
| рати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун.. |
| а софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SR |
| име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при вра |
| у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџи |
| а ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, та |
| у ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекну |
| за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га пр |
| {S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја |
| а да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин н |
| с другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>И |
| еше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} |
| у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја? |
| е, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама н |
| ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душец |
| нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, |
| удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не л |
| ћеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јошт |
| на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а |
| <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> |
| напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем ко |
| } Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој |
| Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, |
| - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну |
| лте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дет |
| с јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родо |
| ожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде |
| не: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, дв |
| шке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми |
| p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може |
| чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади |
| те ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду м |
| обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше |
| - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мен |
| што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се |
| веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја |
| </l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{ |
| > <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> < |
| > <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики! |
| аја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, |
| оље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се пр |
| <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пе |
| беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се |
| бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте п |
| До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} До |
| н неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ м |
| баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија бе |
| благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га |
| и, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после |
| век.</note> <note xml:id="SRP19012_N16">Завеса.</note> <note xml:id="SRP19012_N17">Некаква свил |
| .{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb |
| јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), |
| ћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој гол |
| рди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави л |
| сту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p |
| S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика: |
| е!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} |
| вали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, б |
| да ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д пр |
| <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што ј |
| > <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја он |
| </p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече |
| а овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми |
| звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толи |
| - А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загуб |
| /p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет д |
| јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p |
| - А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и |
| а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; |
| .</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасиј |
| о гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- |
| но... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} |
| он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работиј |
| од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи |
| } Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим |
| } К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, |
| ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, |
| еп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на |
| <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref targ |
| чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »мора |
| јпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем |
| збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Б |
| и Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{ |
| заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише сл |
| .{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде б |
| ичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, ка |
| ко шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску |
| л сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не з |
| т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда |
| н Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадин |
| сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадино |
| ко наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’ |
| /p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и |
| ак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чира |
| де.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да пр |
| ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шиш |
| несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене в |
| пке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка |
| сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како |
| му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</ |
| посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше |
| у га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин б |
| је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас |
| агледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни |
| трија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружеш |
| евет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target="#SRP19 |
| аш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, |
| чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се пот |
| једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дор |
| ал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто к |
| фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S |
| митрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа |
| се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш |
| омшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на |
| ="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> < |
| 19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би |
| {S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол |
| та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам |
| нила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, |
| огледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим |
| аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг прати |
| Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} |
| па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Д |
| е плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће је |
| /head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како |
| мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да |
| а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир |
| </p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја исти |
| им како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, |
| божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да прода |
| а да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па ти |
| ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP |
| рамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће |
| есам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (в |
| p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да иско |
| тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глум |
| ри грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, |
| се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас |
| повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} |
| Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро... |
| l:id="SRP19012_C3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе |
| отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он зб |
| обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; |
| и лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, пра |
| ној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе |
| је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јак |
| у претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Не |
| да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он |
| дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека каф |
| узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј ве |
| у, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димит |
| аше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па шт |
| 7" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-д |
| ин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме м |
| да, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не м |
| ке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И |
| rget="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} |
| да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да б |
| S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до ко |
| у се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Т |
| рча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; |
| око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке |
| у чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Ш |
| </p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној |
| е ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при |
| е погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, ви |
| вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, к |
| .</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...< |
| у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој |
| S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - |
| ала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" /> |
| д Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тод |
| " /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што |
| си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како |
| дем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у о |
| ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, |
| ћута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убав |
| ега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} К |
| чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, |
| а! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} |
| 19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, |
| е намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђури |
| мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па |
| Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују ониј |
| у?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target=" |
| у да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и дев |
| /p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, ч |
| .</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Мариј |
| а станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у |
| њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чува |
| иса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим вић |
| ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајд |
| ти се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си |
| њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девој |
| о насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо ср |
| једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за |
| Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да м |
| неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не |
| а палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Н |
| сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p |
| arget="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{ |
| онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S |
| 012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N |
| ча-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S |
| пнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем им |
| .</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста |
| а, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу вик |
| ...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила са |
| /p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овн |
| прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чор |
| аму на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно разд |
| мећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не б |
| p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резила |
| у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме |
| } Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref targe |
| S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез ду |
| о чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Т |
| м ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да |
| на?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’ |
| тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n=" |
| лија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи |
| вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p> |
| ), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да пој |
| се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза ш |
| си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу |
| и знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} |
| ање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, |
| н ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ неће |
| мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да |
| у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг от |
| , аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к |
| <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде |
| илега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димит |
| и?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глу |
| аћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнуј |
| иту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе.. |
| рику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнеј |
| /l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> |
| Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава л |
| пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једн |
| <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику уба |
| и питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да |
| ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу с |
| </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, |
| зе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо |
| к - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, з |
| ?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, |
| се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и ова |
| Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се вен |
| , узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:< |
| и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> < |
| је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји. |
| обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скрше |
| /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишли |
| же заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притрес |
| се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме |
| тина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што праве |
| Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, С |
| е...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, |
| ем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, |
| ј беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме |
| ајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на |
| да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, |
| е на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја |
| p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како |
| лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу. |
| ве пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’? |
| <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо в |
| ригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене г |
| ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вик |
| јо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије |
| авеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p> |
| за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p> |
| ам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А |
| сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће |
| ује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јак |
| ога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гу |
| наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћ |
| треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама |
| е ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодор |
| лупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К |
| онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори зем |
| се.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p> |
| а...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш |
| ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђ |
| ојде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин нећ |
| а што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек с |
| ’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели н |
| о зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Мар |
| бори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, кара |
| ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар с |
| лем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у |
| какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 -- |
| у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а о |
| баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S |
| ег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се ка |
| еђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чиви |
| S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је виде |
| /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дор |
| да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: т |
| Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућ |
| -Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} |
| чак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мен |
| и?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{ |
| <ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које |
| ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l |
| помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бо |
| S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам пи |
| осле ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Ср |
| џиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога |
| глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та |
| .{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - |
| да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и с |
| је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, |
| p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу |
| , напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’ |
| ила.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што |
| отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња |
| другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија |
| митрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије |
| а мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак |
| рму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фат |
| p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не |
| Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајд |
| черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>О |
| ов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја позн |
| ако?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си |
| м!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’г |
| смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери. |
| е редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, |
| витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила |
| } Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни обла |
| е преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станул |
| ..{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref targe |
| > <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар у |
| ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги до |
| .{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012_N65" |
| Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку ра |
| е Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а ме |
| улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, |
| .{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отидн |
| ј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне |
| ас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - |
| p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила ј |
| Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на тво |
| ке! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе как |
| е, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, п |
| >- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> |
| Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!< |
| Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети |
| и Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p |
| Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим |
| {S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здра |
| драво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} |
| а, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог |
| у ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p> |
| чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су |
| чена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, ни |
| овечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кум |
| ала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да с |
| /p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул |
| /p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па с |
| S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- |
| р?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је |
| <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</ |
| /p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- П |
| ље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p |
| та: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, |
| остареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија |
| бро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, |
| 7" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште |
| се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а м |
| ="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SR |
| е не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што |
| одру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеш |
| не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - у |
| мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по т |
| ли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду го |
| target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) пле |
| S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, |
| } И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} |
| плију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; |
| опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбу |
| о понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој |
| {S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут доо |
| н?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{ |
| јде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Кост |
| опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморин |
| реба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за о |
| је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитр |
| овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати че |
| истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, |
| главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав гол |
| чики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како |
| а за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију попри |
| исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref |
| те што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Ма |
| му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у |
| златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без укр |
| RP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чк |
| л; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од |
| xml:id="SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</n |
| ри трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та |
| Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак з |
| еје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују.. |
| тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, |
| уке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све бе |
| рћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица о |
| сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу |
| шка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђо |
| до, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и |
| ан,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђ |
| од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г |
| што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> <p>Т |
| лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он ско |
| Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S |
| то викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до |
| ми нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’к |
| а мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску |
| елу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! ле |
| плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају |
| ! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде |
| а дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнул |
| 9012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{ |
| ојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата |
| еле краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две |
| Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- |
| При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба |
| Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Дос |
| е смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару |
| о усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована К |
| исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д |
| добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И з |
| аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> |
| јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерк |
| ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да |
| ретече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi |
| } Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> |
| о па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко |
| то си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу |
| при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, |
| рази ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан. |
| аску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја збор |
| чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: » |
| ћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} |
| м, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си п |
| си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та |
| ..</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:< |
| не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote |
| с другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа |
| еси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, |
| ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белк |
| једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за пр |
| .</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло |
| Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Бел |
| татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише |
| ећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчован |
| "SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону |
| И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и |
| > <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несм |
| о да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изне |
| ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{ |
| на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до |
| то ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" |
| дане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ет |
| l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све кал |
| да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP190 |
| /note> <note xml:id="SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi> |
| <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну ни |
| ку,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l |
| <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што |
| чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p |
| ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Тур |
| ванице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и |
| стито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика |
| елу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у к |
| осу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> < |
| е на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!< |
| теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамаз |
| у манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: т |
| Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана |
| ">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP19012_N74">Мала.</note> |
| испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљд |
| црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19 |
| му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђо |
| О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} |
| мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друст |
| дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како |
| бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружи |
| гу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан |
| орава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око |
| салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, |
| не у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде до |
| Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би |
| ти што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје |
| трију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене м |
| џи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у |
| и, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим ф |
| ош по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњ |
| митрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови |
| м са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у гру |
| ошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, п |
| ри к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете т |
| ар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дн |
| а тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра |
| џи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p> |
| ><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, ка |
| о гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} А |
| па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј |
| ам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" |
| а виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> < |
| е, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та |
| л’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И |
| к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и з |
| > ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине |
| у и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат |
| се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да |
| о па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш |
| нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_ |
| ...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгази |
| ужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну ли |
| .{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> < |
| Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мен |
| ес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<r |
| /p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за н |
| ој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S |
| ... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> |
| славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зо |
| ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’ |
| , сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Б |
| миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови |
| е татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, |
| , одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотира |
| збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’д |
| pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за |
| нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу |
| какња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тр |
| рчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи з |
| посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, ми |
| бајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет |
| дију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам |
| бори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да |
| , разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и по |
| големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-теп |
| е ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и рабо |
| »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од остал |
| у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да ст |
| ="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и к |
| идне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} |
| p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, |
| ко дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да |
| гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји је |
| ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нем |
| онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол |
| ази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чард |
| је; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом ср |
| лету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’л |
| о на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не р |
| њу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре м |
| цак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, |
| сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, в |
| .{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« |
| кој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, ј |
| жили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко. |
| S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је |
| старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас |
| } Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице ка |
| то траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре |
| арика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина м |
| ’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} |
| м жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич не |
| несе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> < |
| знем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да про |
| ури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да |
| забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустан |
| Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам пр |
| е да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу да |
| к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да |
| а! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} |
| митрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко |
| то ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лиц |
| е.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овака |
| џи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је прав |
| <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А |
| ита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде с |
| тир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз та |
| кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, ка |
| л-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Т |
| {S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли |
| жње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо |
| Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да |
| - Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, п |
| 012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, |
| устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе |
| рну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из с |
| умашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слу |
| ну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каж |
| очеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо ко |
| ролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни један |
| /p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџиј |
| S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, |
| ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају |
| џије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам |
| ешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не |
| p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се и |
| е татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, с |
| а ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодеше |
| рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, |
| , такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} |
| стун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се оти |
| аповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, |
| ог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завали |
| па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме оста |
| ике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше |
| »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, |
| p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што им |
| идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снај |
| : чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу |
| леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на но |
| p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дор |
| мо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било бе |
| било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, |
| о, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да |
| ри огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Д |
| и међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого п |
| нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за |
| па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, |
| си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- К |
| дожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да |
| је.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi> |
| Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно |
| ва ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из ту |
| г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фал |
| у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гор |
| сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> цр |
| Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чу |
| од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, рек |
| , јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један |
| чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркв |
| еста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су пре |
| видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гл |
| {S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<re |
| видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од гр |
| раји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу п |
| магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) у |
| ала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам з |
| епечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самну |
| ја чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата |
| каменчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кум |
| ен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га о |
| ле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јут |
| > <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутк |
| е фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, |
| и се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пр |
| Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, а |
| ани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, п |
| нџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} |
| ’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још |
| апаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири ш |
| мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебри |
| , - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туг |
| нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{ |
| рије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба |
| , баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија |
| .{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p |
| лучајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвар |
| та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану |
| "93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па ј |
| ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па |
| ница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплам |
| ет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели |
| он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ не |
| .</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> |
| па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антериј |
| у имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја |
| то ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич |
| е, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако |
| му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у |
| таде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да |
| си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије т |
| инула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса |
| Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старог |
| се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за |
| ’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- нед |
| куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана |
| <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо сла |
| ија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што са |
| и била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што б |
| елене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како друг |
| у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дој |
| ште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би |
| а за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом |
| ’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што |
| испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" |
| } А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју п |
| рикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се! |
| де испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред ве |
| p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које го |
| причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна др |
| ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим |
| тимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок |
| брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје мла |
| дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} |
| им’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву п |
| зујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, |
| ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетеј |
| ој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мис |
| а с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, |
| адна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: |
| Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, |
| кву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а ид |
| <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми |
| срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња |
| ила сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> < |
| па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да д |
| аше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори л |
| служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејет |
| салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и р |
| а девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!< |
| инога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Гори |
| , а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич |
| и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, бл |
| ана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражил |
| и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме |
| младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека н |
| ем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела. |
| е!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету. |
| овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, н |
| get="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> |
| моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!.. |
| а, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голе |
| један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми промин |
| ј на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајиј |
| се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за че |
| је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> |
| а<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пр |
| готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо |
| у је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око |
| ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, |
| а слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> |
| мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја с |
| слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} |
| је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој... |
| е тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалац |
| могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како |
| лак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Н |
| чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испру |
| узе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Разви |
| како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем |
| Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твој |
| врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, |
| је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" |
| ом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, |
| у, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал |
| це, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си |
| Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем |
| зуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А тат |
| сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас п |
| се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Ниш |
| ега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмеш |
| RP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по |
| »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Т |
| о!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г |
| ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с |
| <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин |
| ики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне |
| ше тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седо |
| ку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па |
| ..»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да ри |
| што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, |
| среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вик |
| тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова |
| {S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке! |
| </p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да тв |
| убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила а |
| ину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи- |
| одина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи ни |
| инама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испо |
| од комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и |
| асију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> |
| ка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачк |
| опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало |
| од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p |
| и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег |
| ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће м |
| лази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и |
| и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све помену |
| ба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитр |
| раво је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела |
| .{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како |
| о?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишли |
| оште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, теп |
| о се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер д |
| где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Д |
| ; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, |
| а никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинки |
| ираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>о |
| н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="# |
| </p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги |
| и.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собра |
| силе теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише |
| наг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике с |
| </p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, |
| ла.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели- |
| 12_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лиц |
| : ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим |
| а Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> < |
| собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му |
| p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову |
| и пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му |
| а; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како |
| и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ваниниц |
| дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо ок |
| ице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Мо |
| мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете |
| жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што |
| м, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је |
| око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак св |
| , а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на с |
| па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, |
| , а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" / |
| ес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и |
| нтим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Па |
| о ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чи |
| е, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где |
| уге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија ш |
| ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у к |
| в филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Мит |
| , и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; гд |
| имити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али |
| сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу |
| е се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад п |
| иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и |
| отарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблеби |
| сиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кит |
| мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује |
| ве ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да ис |
| го!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Ди |
| а пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гл |
| евојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништ |
| , патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, |
| омаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е л |
| е удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле пи |
| у на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука |
| При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене |
| их као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и |
| ви, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске |
| обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} |
| ој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега |
| стаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, |
| улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дој |
| моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’ |
| ем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за |
| ће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше годи |
| те да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми |
| тним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target=" |
| Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери ст |
| приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к |
| викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми прилич |
| да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде |
| онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи н |
| да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер вид |
| p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Ал |
| ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеме |
| на ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред |
| дила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни |
| слешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi> |
| викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој паме |
| ас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црве |
| ти ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту |
| - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна ко |
| у како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће |
| како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: м |
| инице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру |
| ане сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од |
| а је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l |
| звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> |
| сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S |
| црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде раки |
| вке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} |
| ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, ту |
| и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела с |
| жи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l |
| вала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да и |
| антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беш |
| та <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџиј |
| лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, ку |
| ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та |
| f target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беш |
| А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што |
| едешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катм |
| а за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи |
| се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како д |
| како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref targ |
| о ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа |
| се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кума |
| - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадо |
| олет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, мој |
| о: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не |
| да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стри |
| јче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришља |
| јући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије |
| {S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! |
| {S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре ос |
| оз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и м |
| ад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, |
| може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитриј |
| ске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сот |
| 101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани |
| , кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Мари |
| > ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки |
| ето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да са |
| ше на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми то |
| не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на на |
| ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да |
| како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубиц |
| ина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> < |
| идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к |
| а ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP1 |
| па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, |
| па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се |
| ..{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле ша |
| едам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га још |
| чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо г |
| жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану |
| >- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div t |
| ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да збор |
| енџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ с |
| /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на прил |
| за слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, ст |
| n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испра |
| p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку. |
| /p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, |
| quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а |
| > <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина у |
| сам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сока |
| е: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој |
| па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та |
| !{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по д |
| аје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>От |
| шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, на |
| : ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо на |
| прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми |
| агрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га |
| а и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек |
| е Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb |
| 12_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој н |
| SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишар |
| би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ј |
| берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитр |
| ’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо д |
| едаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пуст |
| а салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, макс |
| беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а |
| гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему |
| р.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у к |
| о се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут |
| у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и |
| S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, бл |
| а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_ |
| </p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике |
| атим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим |
| па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Св |
| забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Ма |
| ча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идеше |
| се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу б |
| ури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’ |
| а:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој нап |
| те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неј |
| самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му та |
| а неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми св |
| ојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и ње |
| - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата т |
| с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мил |
| врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекр |
| тадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две |
| гло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и |
| ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapt |
| сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу пре |
| , а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срц |
| .</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> |
| ј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он свој |
| ћу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, |
| то ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и |
| векрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде |
| note> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и першун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Мемице.</n |
| како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђ |
| обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја |
| стан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас зла |
| та<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћу |
| а ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије |
| ="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени п |
| за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу све |
| од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Крше |
| а, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђој |
| је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г... |
| то за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у |
| есем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згр |
| па.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да |
| уд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« |
| мемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тест |
| тринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Шт |
| де, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p |
| а <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшиј |
| то погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> < |
| лију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из С |
| прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа! |
| укави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target=" |
| ef target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му друг |
| а тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на соф |
| ови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но го |
| дно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем |
| завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, |
| ун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако |
| та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како |
| и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми раб |
| н узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А беше |
| чкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако |
| , а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено |
| ан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, |
| <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мил |
| {S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има |
| <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у |
| а при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме превара |
| апљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S |
| у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћ |
| е, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си |
| ку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар |
| за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, |
| телије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би чов |
| и дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! за |
| ија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћ |
| , и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref targe |
| ак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> глав |
| ан малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно |
| век, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако с |
| адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно б |
| евера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p |
| <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од |
| могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ће |
| аћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу |
| Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l |
| , остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! |
| и обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и мла |
| Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нит |
| .. од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори у |
| е онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко б |
| Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у |
| то си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а |
| ал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родо |
| а би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од ра |
| ачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотир |
| ице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си |
| ас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за д |
| <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти г |
| ају и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије |
| мо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе с |
| вија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в |
| , и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’ |
| ју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в н |
| зну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му с |
| он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама н |
| get="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма |
| ви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас да |
| <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} |
| р при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку |
| ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си |
| виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да |
| ран, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нан |
| оге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S |
| !{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџ |
| лу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све шт |
| </p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају тр |
| е!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Не |
| ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам |
| /p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да |
| а сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну |
| памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’ж |
| па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се уд |
| је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава |
| то ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а |
| а, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у проле |
| јући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-М |
| ак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Н |
| кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Глав |
| Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> < |
| ас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па |
| к погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули |
| сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се |
| Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набер |
| Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њиг |
| с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји |
| и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, |
| - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Б |
| <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</ |
| овор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко м |
| а се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо за |
| тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго |
| ан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине |
| ан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S |
| еблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују сим |
| е ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мај |
| о.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега |
| јма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики сал |
| прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорни |
| јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!.. |
| иш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред ме |
| су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да с |
| !{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име |
| ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, вић |
| и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да н |
| чкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад |
| P19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note |
| !</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне |
| S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој исп |
| ира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г |
| на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што са |
| ричати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{ |
| има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо |
| киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска ско |
| ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, в |
| срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми |
| зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми |
| се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митич |
| , вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та т |
| алија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћут |
| - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од |
| бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После |
| еднаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич н |
| Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Држ |
| а се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљ |
| Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела |
| стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре |
| ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија |
| жи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошу |
| о даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осет |
| аради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш |
| ођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по |
| си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу ве |
| дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив |
| е што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, |
| .. »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће в |
| , мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} |
| на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до |
| а.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго |
| .{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукам |
| и млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи |
| у најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" |
| а да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, п |
| ече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и |
| ледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: ви |
| , па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модр |
| е стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрља |
| .{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да каж |
| . -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугач |
| и ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при м |
| да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, вић |
| божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се у |
| иганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</ |
| сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по град |
| S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div t |
| Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак |
| трије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш |
| таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би |
| приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује |
| недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снај |
| p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило з |
| ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја. |
| кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n |
| митрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ има |
| Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ам |
| ију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па |
| е неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p |
| ресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, |
| а, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечмен |
| та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, < |
| те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да иско |
| : ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата. |
| неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуд |
| а несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплет |
| е.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> < |
| па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се то |
| у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готове |
| у мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно |
| уги појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја с |
| утру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем |
| дариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли с |
| кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p |
| у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни |
| један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на ороз |
| песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Со |
| тив).</note> <note xml:id="SRP19012_N3">Изненада.</note> <note xml:id="SRP19012_N4">Породиља.</ |
| Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало |
| нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа |
| си ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- |
| или што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p |
| бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »П |
| ; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Прој |
| вадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред |
| лаву, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p |
| о напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може |
| адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко |
| излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија |
| а а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} О |
| бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј пар |
| уну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причест |
| убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> < |
| које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башч |
| а штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неј |
| днаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а |
| онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли |
| олу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило |
| рстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Б |
| ну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко С |
| ким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се |
| <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, |
| 9012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино » |
| ажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз ка |
| ло пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говор |
| кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђ |
| иђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која |
| си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори сп |
| ву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће |
| ин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашч |
| да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њ |
| прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри |
| урци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p> |
| ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напре |
| ррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јерб |
| е од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, шт |
| бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, ни |
| eт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, |
| вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар а |
| сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, д |
| едо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да ј |
| ије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> |
| ко глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око |
| ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја. |
| те свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да |
| аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас гла |
| pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да |
| а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.< |
| утим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не |
| до, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплет |
| вори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таск |
| не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај м |
| е к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни о |
| ља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к |
| аботу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како |
| рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу |
| n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим |
| Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јер |
| м има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30 |
| јешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Ди |
| гледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам |
| вине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" / |
| идо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу |
| {S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче |
| _N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика |
| несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растуриј |
| кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугу |
| ко вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N |
| Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрн |
| то.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја с |
| пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што |
| бу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{ |
| ef target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам м |
| ана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та угот |
| 9012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кут |
| се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У проле |
| <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> < |
| 12_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас ов |
| ислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија |
| hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће |
| зар.</note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (реноме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14"> |
| ше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут |
| и?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’д |
| никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама |
| арка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаст |
| мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} |
| ју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена |
| шчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје п |
| ију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! х |
| цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се запл |
| p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} |
| а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP1 |
| а бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи |
| ије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, |
| и ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref |
| ђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџер |
| ач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но |
| сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога |
| мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP1 |
| {S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазу |
| ни, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на |
| аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре |
| е јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода |
| Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије |
| ење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да заг |
| , знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један |
| ко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јер |
| о јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у |
| ало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref t |
| уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете жи |
| S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Дим |
| тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Как |
| што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике у |
| га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да пр |
| , и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, при |
| , изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} И |
| ке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по |
| {S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, |
| hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог д |
| .</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ће |
| l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли |
| апун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша ком |
| а, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> |
| {S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: |
| , а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а н |
| S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p |
| ва да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи |
| а, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми б |
| стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боб |
| па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у ш |
| имитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Шта |
| ла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" |
| ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> < |
| и пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мај |
| ићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господин |
| све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад |
| слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па |
| у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где с |
| ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо |
| , па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем т |
| } А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP190 |
| ке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »ис |
| неј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак пог |
| је, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене |
| исам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, к |
| где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшик |
| сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам |
| му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога о |
| му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем по |
| елимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јерб |
| е видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с п |
| кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило |
| лих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ |
| горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, нога |
| ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, ша |
| жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе се |
| седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а |
| et="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, сл |
| итријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како |
| о ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки |
| га цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, сано |
| е у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила са |
| е је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, бел |
| акачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште н |
| , човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и н |
| да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледај |
| си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама па |
| превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место |
| <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Н |
| ву Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, |
| акој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP1 |
| ш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле |
| ајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Гос |
| ојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »за |
| ..{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С |
| о га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, |
| а, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да |
| збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрну |
| <ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на дол |
| слим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој |
| Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће с |
| S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} П |
| и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме |
| ики Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Св |
| л’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди |
| је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти |
| познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не |
| Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како |
| S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никол |
| нога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећ |
| сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле |
| с комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су лул |
| обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сли |
| неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свад |
| може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, |
| Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и |
| бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу м |
| да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала |
| даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше. |
| уринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем |
| кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па |
| /p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, ова |
| , да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш |
| и ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмал |
| ш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега |
| , такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у с |
| онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi |
| што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, збореје |
| га на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а |
| b n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и ус |
| имам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - |
| а мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, |
| татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за |
| жи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S |
| аши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвик |
| {S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема ч |
| џијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега до |
| ка, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, ду |
| ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у црк |
| родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство |
| <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на ба |
| ..{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тик |
| да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А |
| } Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногав |
| што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} |
| а несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо |
| 2">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж |
| шан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, в |
| се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо |
| јају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref targe |
| узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: др |
| ново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А ш |
| јем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млог |
| ше ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништ |
| о ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салт |
| ва све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике |
| </p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш |
| а га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га |
| уди, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо |
| Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу |
| е имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи! |
| а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p |
| и како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, |
| лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули |
| едадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет па |
| ’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устре |
| <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану |
| фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дор |
| екам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклоп |
| но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут |
| Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећи |
| чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, |
| ју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, крот |
| жу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?< |
| нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сар |
| атко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да г |
| рили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} |
| ећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан |
| аву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: |
| ј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза |
| д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво |
| шљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганс |
| не главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! ( |
| , (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а |
| о је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи |
| м аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђуј |
| е је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодеј |
| ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, ка |
| {S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој паме |
| ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и |
| н...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{ |
| астасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџи |
| ек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} За |
| сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија |
| лаву, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуск |
| појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на ми |
| оокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ван |
| га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{ |
| м питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој |
| озборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p |
| и ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој на |
| јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си |
| ="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под н |
| « вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Ког |
| <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наод |
| кога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, п |
| ељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Шт |
| лушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај сраме |
| »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њ |
| </p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише |
| ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} |
| ам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за ре |
| икерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пен |
| такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си об |
| драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би пог |
| ји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{ |
| да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре д |
| ан дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Позна |
| жи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једн |
| е<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глетка |
| дине пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми |
| појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да |
| Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} |
| ови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не |
| у,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се сме |
| девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беш |
| quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и кол |
| дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и |
| у, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: |
| et="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И шт |
| ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у М |
| , да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у |
| су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј |
| идиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-К |
| "#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек |
| и врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат |
| {S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгел |
| ак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање ви |
| ино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој |
| апрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у |
| ам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, п |
| , ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе |
| јчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: н |
| рике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа |
| а како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n |
| Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да из |
| мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитр |
| ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да би |
| алте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сва |
| а те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те |
| поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја |
| си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, с |
| но, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ |
| са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди |
| међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут |
| жењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме |
| де му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама |
| чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мисле |
| лунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А |
| тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, |
| елиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем ко |
| {S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да |
| е страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отид |
| се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут је |
| при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају |
| дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! зама |
| си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а та |
| , па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, |
| ика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{ |
| ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, н |
| а је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу |
| Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Г |
| , у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, крот |
| :</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> |
| аставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте |
| отешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше |
| прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада |
| праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац л |
| а гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка |
| <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим |
| за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је |
| што за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас д |
| </p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој |
| вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде |
| мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро п |
| шан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога |
| одице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{ |
| и петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз јед |
| ’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, |
| лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј и |
| а праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</ |
| l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - |
| завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене |
| ку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n |
| Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела |
| то прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети |
| ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Бож |
| 012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа.. |
| . жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> |
| га...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене |
| а ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.< |
| тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ниш |
| евенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S |
| онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’сме |
| дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре |
| це црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе т |
| му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па |
| е да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам глав |
| ени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпо |
| ’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав |
| ки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па |
| тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав |
| а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је зара |
| лага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била крот |
| д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу з |
| качи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми св |
| е...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега |
| рија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим |
| ота.</note> <note xml:id="SRP19012_N47">Јадан.</note> <note xml:id="SRP19012_N48">Љубоморан.</n |
| а је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од |
| жном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам |
| кој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: |
| а.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" />< |
| акња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19 |
| ри Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тре |
| у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{ |
| ма.</note> <note xml:id="SRP19012_N210">Јадна.</note> <note xml:id="SRP19012_N211">Воће.</note> |
| на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} |
| фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи |
| лавим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, |
| ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак м |
| на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стам |
| о, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref t |
| 56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сиз |
| <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за |
| прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми |
| њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко |
| .{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да д |
| ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да |
| тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми |
| неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се уда |
| ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редов |
| а мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ са |
| од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак |
| ладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викаш |
| каше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе. |
| од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва до |
| та му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за и |
| pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сикт |
| рбо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:< |
| l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје сла |
| и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше |
| ча »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у |
| а, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам вид |
| ј.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S |
| ! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја |
| p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Та |
| ’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#S |
| ш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} |
| - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скар |
| није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки |
| о си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па |
| атко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос |
| је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.< |
| писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </ |
| јани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{ |
| Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер |
| каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је |
| но девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу |
| прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, |
| на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар с |
| ј си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је пови |
| _N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је м |
| мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим вр |
| и дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: |
| њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S |
| бе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и |
| {S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, |
| нам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, ку |
| е с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, |
| да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p> |
| имитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетин |
| </p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само д |
| е ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; с |
| ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на |
| ју.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила т |
| <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </q |
| седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи |
| ако тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Г |
| се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје ви |
| ленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмеја |
| ребало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају? |
| тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме |
| служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</ |
| е.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се |
| е за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, |
| е, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, весели |
| hapter" xml:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од се |
| си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја |
| е тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчик |
| , максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену анте |
| нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: |
| ила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до |
| .{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: с |
| а; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две м |
| а турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешља |
| зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> |
| ту.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично ус |
| једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом вл |
| же сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугар |
| > <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће т |
| </p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муште |
| аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познав |
| ијо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро об |
| ло, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тро |
| >Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики - |
| м временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, |
| а, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Н |
| де«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне |
| - Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање. |
| излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где |
| се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све пом |
| што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и |
| вадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Дим |
| у криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" |
| ...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збор |
| И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми у |
| онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили |
| девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре |
| га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има |
| ир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци |
| дном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитр |
| ке, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, |
| што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор н |
| шта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене п |
| : ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор |
| јче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз |
| ри татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, |
| е.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим |
| Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце м |
| ф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак бо |
| м да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не з |
| на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и |
| оли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђури |
| ве ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас |
| " /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће по |
| >- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и |
| њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво |
| Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакш |
| вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И |
| овица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref targe |
| ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред |
| </p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије |
| о би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја |
| за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n=" |
| ј је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што |
| звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају љу |
| ! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за ону |
| знавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поп |
| нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ам |
| ову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да |
| /p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, а |
| ва дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у |
| ас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, |
| хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадуни |
| лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветов |
| а ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - |
| о му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк |
| та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак |
| на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к |
| се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икинди |
| ање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му ба |
| натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не |
| ;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>И |
| о! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки |
| чак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи |
| е ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.< |
| ика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог |
| викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" / |
| ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се заде |
| ема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш |
| че нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу |
| /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е |
| а јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли т |
| S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигов |
| ef target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узу |
| ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодил |
| ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на ту |
| к на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је сва |
| пе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста |
| ц!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, |
| дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би |
| сјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати ов |
| рни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је к |
| о.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета м |
| ... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n=" |
| кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{ |
| несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при дев |
| о на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом |
| лого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му бил |
| а...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д |
| е од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошин |
| ав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жа |
| а њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми |
| дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми |
| Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мај |
| {S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слу |
| ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?< |
| туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме |
| окакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмен |
| аш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, |
| пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико |
| >- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем |
| n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђурин |
| ј напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац |
| е јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане гл |
| у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се п |
| сијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па мо |
| меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир- |
| 12_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што сед |
| сме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{ |
| де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимо |
| /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p |
| е салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије |
| си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце |
| елеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зел |
| е срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та |
| Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А тат |
| њ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџ |
| Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџиј |
| не, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наруч |
| у му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’ |
| људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он |
| бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле м |
| беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бу |
| главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, |
| утвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Н |
| ке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други |
| човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{ |
| и... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>. |
| , мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј |
| е ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики |
| езлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби ун |
| излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закит |
| а, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика |
| /p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће |
| и је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му |
| умћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душ |
| Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће |
| 2_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и нај |
| у не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" />.< |
| ј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој |
| еф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино му |
| - Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је дон |
| лем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и м |
| .</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</ |
| шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не д |
| ња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машал |
| пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пиш |
| и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка |
| пун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да |
| нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ |
| а однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012 |
| а реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Ј |
| њенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да |
| ега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја |
| а.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, |
| што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је ч |
| о Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј д |
| заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си |
| >- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Т |
| ило од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало. |
| прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим |
| а ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем |
| у на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав ј |
| <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу |
| шку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом рабо |
| леђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д д |
| Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чарши |
| о к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’ |
| модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, |
| шета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама |
| {S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сир |
| p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала |
| к онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га броје |
| салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си |
| ја...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, |
| лушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј дома |
| >На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја г |
| диш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорба |
| а максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој |
| кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стез |
| јде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на црк |
| онеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мр |
| ..{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} |
| " /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{ |
| ...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г |
| не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко про |
| н, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књ |
| ви ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, |
| /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Крата |
| и је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако |
| аћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш |
| рава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро |
| о, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво |
| </p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до кра |
| викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем |
| нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитри |
| {S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи |
| живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским б |
| атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби. |
| ку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се поди |
| о, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Д |
| е мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па с |
| ишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим з |
| па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...< |
| м вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> |
| .</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Ч |
| алдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не |
| и, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, в |
| емо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од св |
| драво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там |
| душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</ |
| ик.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек |
| !{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала ме |
| #SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} Н |
| г...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем к |
| е не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кр |
| војчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше к |
| одигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у |
| иш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те |
| јим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти |
| гови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, |
| рика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаст |
| реба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију по |
| Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пант |
| пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} С |
| ротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служеш |
| анин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па |
| адаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, п |
| пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} |
| обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли |
| стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред сл |
| авам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин ко |
| Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не д |
| У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке са |
| ="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што ј |
| ева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија |
| »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од ср |
| target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref targe |
| ајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А тат |
| те ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде |
| току,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред |
| љ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо |
| ук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала? |
| А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко |
| оре аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви с |
| на...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја |
| све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном |
| о је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к |
| ринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас |
| ара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} |
| ер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг е |
| к, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљеви |
| rget="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, гу |
| кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ћ |
| черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бо |
| легнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино де |
| не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на |
| - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г д |
| ; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије ј |
| ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак ј |
| а оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за т |
| акву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спи |
| а нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И та |
| м; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је м |
| је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади |
| узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тод |
| а модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обу |
| .{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењ |
| у.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, |
| после сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!.. |
| S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p |
| лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђоши |
| љање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле |
| искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори |
| ачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђо |
| ом ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, |
| , проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опто |
| . - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и |
| А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP190 |
| <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо |
| К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, п |
| што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала в |
| се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред со |
| обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да пора |
| p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се |
| Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Ни |
| p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га пита |
| ин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како |
| о Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да |
| у јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref tar |
| , и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика чест |
| о види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p |
| авдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наок |
| раче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по прије |
| јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми св |
| мбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпу |
| она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p> |
| , а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не |
| жњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, |
| чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не слу |
| нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти |
| ратлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој |
| јемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да |
| ојање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ д |
| {S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у |
| l:id="SRP19012_C5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу с |
| "#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: |
| од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- |
| је кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики |
| Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитр |
| о, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на ме |
| S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, |
| седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џ |
| олико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, |
| а ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час д |
| > около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре |
| ија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо |
| си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеш |
| се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" / |
| маја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, |
| рат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око |
| о к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лев |
| . а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S |
| ној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таск |
| њанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убав |
| ам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’ |
| ца ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа |
| д год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неј |
| пају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од |
| нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душ |
| t="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па |
| ри Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и ј |
| лого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у с |
| им: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме |
| ој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-М |
| лено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се |
| лте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} |
| е да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да сл |
| еданпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и гла |
| та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} |
| пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у татков |
| кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој г |
| ка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, |
| } Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој |
| оо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а ви |
| у белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ф |
| оз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работим |
| </p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене |
| ете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, ч |
| а си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра с |
| . од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један |
| тоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quot |
| нам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Ди |
| бије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити |
| ако би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз с |
| > <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му д |
| , та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пре |
| он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ |
| умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S |
| м, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила |
| Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић |
| како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад м |
| ше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, |
| у ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски р |
| ко ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да пла |
| ојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, а |
| се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и д |
| о ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, иск |
| ашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слуша |
| а кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану шт |
| е ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану |
| и од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови уз |
| кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће |
| бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо и |
| - Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Дим |
| кашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прок |
| ркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре |
| не у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP1 |
| немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим т |
| и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широ |
| седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз макт |
| Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на ш |
| ма; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-М |
| е остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кро |
| p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озго |
| и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је та |
| оспода!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и п |
| {S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слу |
| </note> <note xml:id="SRP19012_N78">Све једно.</note> <note xml:id="SRP19012_N79">Ступа.</note> |
| , но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би |
| ше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, св |
| е у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџи |
| жу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани с |
| ука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А би |
| ише да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, ка |
| како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" |
| ар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> < |
| и се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит |
| вас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго мл |
| игански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је би |
| а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малеча |
| миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружил |
| , накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као |
| пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ћ |
| у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без пот |
| {S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље |
| и је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, |
| аш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не |
| да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом |
| мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, та |
| ко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је врем |
| узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време б |
| ма га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч |
| а за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирај |
| одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде басту |
| снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Дон |
| а руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи све |
| абајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98 |
| векрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: з |
| имо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S |
| ар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на |
| S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Ниша |
| ић.</note> <note xml:id="SRP19012_N911">Јектика.</note> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и пер |
| ица.</note> <note xml:id="SRP19012_N77">Јектика.</note> <note xml:id="SRP19012_N78">Све једно.< |
| p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове |
| рке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, ку |
| на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да |
| »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, |
| џан.</note> <note xml:id="SRP19012_N40">Јело.</note> <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с рен |
| зар.</note> <note xml:id="SRP19012_N33">Јело.</note> <note xml:id="SRP19012_N34">Палидрвце.</no |
| јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} |
| ерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесе |
| тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе ко |
| олико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да |
| а здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава ј |
| алајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине у |
| аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target=" |
| S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target |
| и Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се п |
| је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазари |
| , немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле |
| иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а |
| чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p |
| /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19 |
| ја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата |
| мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три мес |
| баџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџ |
| ... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два тр |
| ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас млад |
| Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па |
| ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по каф |
| <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, |
| сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, |
| остадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по т |
| <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мит |
| ле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« |
| , мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, д |
| млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крис |
| ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и |
| а зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко |
| а у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_ |
| лаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за |
| на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, |
| е на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ло |
| ...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: к |
| еданпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си |
| џи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју ве |
| Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, |
| >све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу па |
| а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму |
| о панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што |
| како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега н |
| рдише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а к |
| тасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво не |
| ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за |
| <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли м |
| у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу |
| hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, ј |
| уди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја |
| блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај чов |
| и шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како |
| рбо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко бе |
| ="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p |
| кам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...< |
| аре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</ |
| га ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде |
| екнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу |
| учак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна стариц |
| тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама о |
| Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S |
| си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />. |
| - Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ |
| - Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш |
| } Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија бл |
| ик, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, др |
| се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори |
| Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, в |
| ни се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и |
| да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максу |
| што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на груд |
| <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога |
| арабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи |
| , ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак е |
| а појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору. |
| ал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у ус |
| сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и нам |
| По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испр |
| ј; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јор |
| -Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира |
| едела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и |
| под комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлик |
| се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зб |
| више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{ |
| р дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитв |
| тен.</note> <note xml:id="SRP19012_N55">Јецам.</note> <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо ср |
| ако.</note> <note xml:id="SRP19012_N58">Јецање.</note> <note xml:id="SRP19012_N59">Беснило.</no |
| p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p |
| риповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“ |
| {S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману |
| <ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми |
| уј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, ш |
| то ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је |
| . - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђоши |
| } И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул |
| еда своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци » |
| et="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP1901 |
| ј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«.. |
| ила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај |
| м <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстим |
| о је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, |
| а, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка |
| их, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турск |
| жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Т |
| е.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SR |
| глађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву. |
| 012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој |
| е<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, куп |
| t="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, |
| ’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу |
| е.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата |
| јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из о |
| аш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Ч |
| лужи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, |
| /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а |
| - За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она |
| тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - |
| на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, |
| ојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји с |
| спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми |
| њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" / |
| , а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" |
| } И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Вас |
| /p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, |
| био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима цр |
| ема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и з |
| ксуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи |
| е пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал |
| кво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Госпо |
| а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та в |
| <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку |
| p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али |
| у онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к |
| а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l |
| ика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мај |
| ре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>» |
| К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако |
| , та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебиј |
| арикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и са |
| а узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а т |
| га девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика |
| итајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из мл |
| узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Мари |
| Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- |
| , и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде н |
| стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{ |
| {S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачи |
| та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје р |
| л’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настас |
| у, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} М |
| учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" / |
| р,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га |
| } Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџ |
| ште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> |
| о у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, о |
| </p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала |
| Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- П |
| p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настас |
| глак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо бр |
| А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таск |
| ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да |
| <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не г |
| с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, |
| ја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свад |
| ун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима |
| гала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш |
| кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми до |
| има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем |
| служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здрав |
| т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па д |
| отачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу |
| јде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море |
| ше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јут |
| о ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све |
| е те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, |
| >А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N8 |
| ве ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - гов |
| а одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и ж |
| S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} |
| #SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је пр |
| ерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутн |
| то је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ак |
| Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - |
| еђу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Тас |
| пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а ок |
| ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо дру |
| чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде још |
| божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p> |
| р, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, |
| ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму |
| оведају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, д |
| татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref t |
| оше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{ |
| еданпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p |
| .«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па |
| к руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми п |
| ину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у |
| видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n=" |
| си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP1901 |
| га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје |
| до - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, |
| ас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, вес |
| ’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, преда |
| ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па са |
| на ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две |
| рди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, |
| у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Нећ |
| дам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики |
| ?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветн |
| а мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, |
| b n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме в |
| <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреј |
| фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј а |
| /p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> |
| може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p |
| на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење. |
| >А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комш |
| те: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се |
| у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Поглед |
| умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за т |
| , пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: |
| {S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, |
| Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли ј |
| он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на |
| та има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике у |
| видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SR |
| ћари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим |
| ачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му |
| S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, п |
| с ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_ |
| ла чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Вели |
| ко чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и ви |
| ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућа |
| срамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго. |
| ди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n=" |
| ачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} С |
| ика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP1 |
| !{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, ч |
| гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти са |
| а, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење |
| S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећа |
| јећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да |
| испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше |
| ас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: |
| вори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да ч |
| мо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки пр |
| {S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Шт |
| ори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав |
| " /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури гл |
| нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она г |
| анџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" |
| у?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} |
| Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и су |
| кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чед |
| девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од он |
| естим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мек |
| узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј м |
| шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, с |
| во поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, за |
| чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да |
| ако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрем |
| rget="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> |
| чаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми |
| једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се |
| ша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сикте |
| е, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" |
| рзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га |
| еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p |
| аја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, |
| е гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше д |
| и нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу |
| к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко с |
| RP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си |
| ..{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће |
| еја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како |
| фу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на н |
| ез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошч |
| етељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерск |
| ија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни |
| роз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Нас |
| S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, кл |
| {S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за вод |
| рди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее! |
| </p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Ш |
| <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</ |
| и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а о |
| ре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога |
| ње; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо |
| нчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Дру |
| илак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Жен |
| рко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш |
| тасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S |
| су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а н |
| е мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем д |
| че благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба- |
| - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па уз |
| 0" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један |
| и с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми |
| довутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јо |
| работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту |
| ине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У |
| а, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д |
| е’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде це |
| да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у д |
| бимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафор |
| 7" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} |
| е мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па у |
| 19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по о |
| пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем |
| , та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Х |
| ја и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, |
| је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} |
| е мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија |
| ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... на |
| учка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он |
| а серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празн |
| S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме ж |
| црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обр |
| љес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, |
| лаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџе |
| >Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S |
| за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пуст |
| на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па |
| _N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, у |
| па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, дат |
| чи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам |
| у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n=" |
| , да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо |
| </hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурли |
| а <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беш |
| афтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настас |
| ...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје зв |
| огледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми с |
| аботију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагаз |
| , и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Госпо |
| од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко |
| а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и |
| , кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: |
| онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица |
| тим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гл |
| ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S |
| мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се р |
| > <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочи |
| м славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Мар |
| р, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како буб |
| зиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики |
| борију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде м |
| раставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо н |
| - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Ку |
| је краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ниш |
| ијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S |
| анџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- |
| пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном ка |
| јетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како |
| еља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни |
| , па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је |
| ог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш |
| .</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину как |
| дише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуште |
| "#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, |
| по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије |
| е.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: тат |
| нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да кр |
| ка овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву |
| мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини |
| ошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звез |
| у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и |
| адоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јет |
| Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звек |
| везда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој |
| ном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Мари |
| е једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала ди |
| мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и мла |
| дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! о |
| ву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, |
| а онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} |
| } Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} |
| јећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другом |
| он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да |
| жу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте |
| да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали |
| {S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, поле |
| ави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам и |
| arget="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка |
| сам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фид |
| #SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! до |
| то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се не |
| ка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје |
| зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легал |
| {S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у |
| етак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну |
| е се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фиста |
| а у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам збо |
| аји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочи |
| ан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-ч |
| Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад |
| и, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку а |
| ; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, пр |
| си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, с |
| езе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ин |
| огла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија |
| попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при н |
| ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и ку |
| ија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <no |
| SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и т |
| ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при |
| ти чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и |
| да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћ |
| да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да |
| биш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакањ |
| ре, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не вид |
| .{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} С |
| хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марик |
| бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе т |
| из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} |
| татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и уз |
| до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маск |
| у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји |
| итин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво |
| уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати |
| лиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а |
| /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан а |
| е нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте |
| па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли |
| наг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на |
| стресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, |
| р плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ај |
| жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним |
| "44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, |
| д сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул- |
| куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за н |
| а бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике |
| И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла |
| , ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је пос |
| како не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез |
| ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не л |
| и.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в гла |
| , па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана прост |
| е овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи |
| S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не |
| не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у |
| дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика |
| аву, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S |
| ако је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настаси |
| не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па о |
| ем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} |
| окол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни |
| l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питува |
| у посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене с |
| да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, |
| ја:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, шт |
| вој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражиј |
| инога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика |
| иди ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш |
| збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костад |
| .</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино дев |
| ="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казуј |
| /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сј |
| 3" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И он |
| се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари пит |
| глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искат |
| ту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас он |
| оспод, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча |
| е.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.< |
| очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> |
| quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом к |
| о на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем |
| тујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу прос |
| еја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду |
| ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p |
| знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги |
| и, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини |
| си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је |
| ре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S |
| , искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо т |
| откавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила |
| , он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Прол |
| ="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што са |
| аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</ |
| Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама о |
| за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з |
| А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи |
| та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref ta |
| , фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи |
| чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи |
| при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу |
| ираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на |
| ра, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, |
| ам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-С |
| је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n= |
| ош по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се прес |
| ажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, |
| веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи |
| за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: |
| е...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} |
| ше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натра |
| иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, |
| оче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="3 |
| идеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је са |
| у: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво |
| и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су |
| г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} П |
| у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> < |
| , пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лет |
| лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - с |
| ше се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, так |
| ја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" |
| главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собр |
| > од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target= |
| а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги |
| до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а |
| леда по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при |
| Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p |
| попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> < |
| ћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љу |
| кну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} |
| евојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Не |
| Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обр |
| а?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p |
| се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, п |
| е’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, |
| ав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а |
| седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, п |
| кири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавте |
| Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- |
| нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут м |
| озбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен |
| <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше |
| то му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећар |
| ...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама |
| азила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, н |
| .{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} |
| вет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да |
| н не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, |
| 2" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«< |
| p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по |
| едно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У т |
| вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" /> |
| од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и |
| во је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- |
| ју <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - је |
| му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје ун |
| ко је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми |
| у ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пре |
| а њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде |
| arget="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target |
| </l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле п |
| аја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref ta |
| нуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и |
| е видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’ |
| метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си |
| у, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, |
| да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, |
| мо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} |
| пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем |
| а ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, соб |
| окачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам и |
| нуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како д |
| на, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каран |
| се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани |
| јећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за ч |
| кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А ти |
| а јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беш |
| поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура |
| , онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си |
| а, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не |
| бу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S |
| А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му |
| get="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам |
| } Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а у |
| а како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71 |
| њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по |
| вица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у |
| то ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после |
| ата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце б |
| , трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену попри |
| поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћу |
| ину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у |
| атила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по ник |
| еће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, г |
| , чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела. |
| ј Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и треп |
| >... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песм |
| Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре |
| пила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па рима |
| ке на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели т |
| гласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с к |
| черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су |
| дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у го |
| о деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бид |
| f target="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} |
| из и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - са |
| ула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како и |
| о половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе |
| , гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не |
| и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да пла |
| ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жалн |
| жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје |
| после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, |
| н би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редо |
| pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како |
| е било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле до |
| онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црни |
| руго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице! |
| тиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш |
| мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу |
| мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p |
| е бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако. |
| брано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, |
| лџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми.. |
| како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике ск |
| и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Тас |
| ори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин са |
| p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, |
| и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јошт |
| азорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо ж |
| д салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје |
| по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа д |
| виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на |
| му собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа |
| Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та м |
| еја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па |
| и пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије так |
| с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, в |
| а гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили. |
| S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како с |
| , ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја п |
| о у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па о |
| Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је |
| а чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Ко |
| ви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, |
| RP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу |
| ="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зум |
| га утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напр |
| о онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну |
| Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђ |
| у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чар |
| суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од на |
| акна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л |
| 9" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хоо |
| ојас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад |
| на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазук |
| ша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу |
| она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, м |
| е убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Б |
| што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да рим |
| мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје |
| тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{ |
| Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а |
| аво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- |
| у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми те |
| еко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу м |
| цу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си ј |
| ас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, ш |
| мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину: |
| огла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака |
| глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде |
| од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана< |
| мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, |
| видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна |
| ак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако до |
| и, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он н |
| ја, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, прије |
| крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S |
| ..{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија варакл |
| <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{ |
| сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и |
| а, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при на |
| ирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сап |
| , попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чара |
| Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина ве |
| S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како они |
| итресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, п |
| , у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење |
| е млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел |
| бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџиј |
| бол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми |
| ма си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин |
| има, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде |
| ишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пос |
| ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас |
| ак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га ти |
| аваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећа |
| рија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да м |
| је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" / |
| , никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мр |
| голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пун |
| Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош чове |
| мејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па в |
| брнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу |
| arget="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, цр |
| ина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пи |
| о лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> |
| га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчи |
| ебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а н |
| у: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, н |
| су тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сирење.</p> |
| Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, |
| јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас |
| ити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам |
| ачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по |
| - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе |
| ј абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша |
| Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и тат |
| онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислеше |
| па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па |
| l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толик |
| ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим |
| прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад |
| јо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће |
| иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дај |
| S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџер |
| буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох |
| ам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод и |
| ари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{ |
| купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кади |
| е преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зб |
| чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, |
| е уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} |
| и, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93 |
| ало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Т |
| мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»За |
| /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију |
| до ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: |
| прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, |
| Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресе |
| ј калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија бо |
| <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p |
| <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице |
| еније.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, |
| к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ам |
| чку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку.<ref ta |
| note> <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо срећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Лако.</n |
| е:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да прода |
| че стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p> |
| те, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти |
| што.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: |
| маљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref targ |
| кажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучен |
| ица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистан |
| S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па |
| којне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, |
| поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Как |
| их боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од срећ |
| у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И |
| ote> <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Па |
| P19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> ј |
| лоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога |
| га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на ам |
| зи својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »соба |
| е је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котари |
| јна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала! |
| " />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ |
| ла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја |
| ва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Ка |
| ас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју |
| , улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не |
| .{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, |
| где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »по |
| са, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не г |
| кав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем |
| а ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене. |
| ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана дон |
| у; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену |
| а врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пу |
| S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болев |
| <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! |
| умбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" / |
| рко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у |
| уле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; в |
| накој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- |
| note> <note xml:id="SRP19012_N212">Лепа Ката.</note> <note xml:id="SRP19012_N213">Георгина.</no |
| селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, |
| N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А к |
| разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, |
| се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми бе |
| кину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђу |
| ојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на ша |
| ли; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!< |
| пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} |
| бу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни |
| сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказ |
| , са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стри |
| рлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од |
| ’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и с |
| Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" / |
| оворнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као |
| Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" xml: |
| ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна. |
| унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба |
| Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева ( |
| што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом |
| џер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, |
| узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем |
| помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n |
| и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало |
| ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А при |
| гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и |
| > <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме |
| S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, |
| } Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорч |
| под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к |
| о комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве за |
| м, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му ј |
| е чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да за |
| а у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како д |
| ако да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вач |
| потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуј |
| аџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се |
| 12_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама |
| жу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те |
| #SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз в |
| па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref ta |
| загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај |
| 6" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <q |
| и, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при |
| ану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да п |
| оза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни два |
| не, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у |
| ..{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беш |
| } На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костади |
| .{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својег |
| накој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по м |
| ичестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтет |
| о и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипров |
| ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџе |
| тас.</note> <note xml:id="SRP19012_N81">Кипарис.</note> <note xml:id="SRP19012_N82">Непрестано. |
| голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012 |
| срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не из |
| не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури |
| ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што |
| {S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му дево |
| сто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрз |
| а чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њег |
| а чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледа |
| еја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би на |
| аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, |
| } Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с |
| аставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је |
| еше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзеше |
| онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо |
| се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му |
| теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и д |
| лажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш |
| Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђу |
| гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манин |
| уја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу |
| тане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвик |
| И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки |
| .</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- |
| нога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; ду |
| си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше приј |
| лар.</note> <note xml:id="SRP19012_N70">Кирија, госпођа.</note> <note xml:id="SRP19012_N71">Гео |
| жењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у ст |
| јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па. |
| ке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у стр |
| нчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово ве |
| работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стр |
| не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, |
| , прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> |
| па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без украса.</n |
| алваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли- |
| ница.</note> <note xml:id="SRP19012_N7">Кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повез |
| P19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову ч |
| чка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел |
| тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и |
| јо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу |
| појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, благ |
| и упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S |
| , кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на минде |
| се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си им |
| де?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што |
| софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли |
| пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све |
| t="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S |
| онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казује |
| нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал ф |
| како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни б |
| збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селви |
| ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} |
| оште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како |
| а, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза |
| о ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од |
| си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- |
| јзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре ве |
| ци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас кри |
| на шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво |
| о ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Ч |
| казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука |
| } Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све |
| ли, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне |
| ија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што |
| Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, к |
| н за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја |
| чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Д |
| ..{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако ж |
| /p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле? |
| слешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се |
| « Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А шт |
| не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што |
| > <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој |
| а аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} |
| р је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па с |
| ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамб |
| е не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што |
| цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро биј |
| им свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За |
| отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин раб |
| <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори М |
| а удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он |
| а деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а |
| !{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба |
| чи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у |
| да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачуди |
| умашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерњ |
| једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико |
| е оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушк |
| ?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - » |
| та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали м |
| али од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па |
| ав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#S |
| ни, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско |
| {S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојч |
| !{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млад |
| растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, |
| знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> |
| ега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он |
| Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настаси |
| е искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црв |
| .{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим. |
| е, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би м |
| е од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Ф |
| ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу |
| ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> |
| хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ |
| о кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што |
| на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете |
| личе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себ |
| мо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коца |
| , па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо |
| комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</ |
| ше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешк |
| дан рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и |
| црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> |
| вој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на |
| ије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали |
| д мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к |
| и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како ц |
| се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од врем |
| колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беш |
| како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем |
| ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мен |
| врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди |
| кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно |
| не та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред и |
| право, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице |
| а мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку п |
| аремлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица с |
| латна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо |
| ажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче |
| ике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</ |
| вакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без ко |
| > <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам ј |
| ина.</note> <note xml:id="SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а |
| ока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокице.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| д кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и |
| arget="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан. |
| а и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га ка |
| ла, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је ж |
| ишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зуб |
| е да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како с |
| ду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење. |
| на јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па |
| онеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја к |
| у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши |
| ’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} |
| ене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> |
| гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попр |
| Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас |
| везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше у |
| и, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор п |
| ију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми |
| и!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па |
| жалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си би |
| митрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу |
| .{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми ј |
| тадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чу |
| на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори |
| о коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N6 |
| ћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> |
| етнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од |
| оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад |
| } Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, |
| e> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна |
| Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере |
| болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref |
| ја се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" |
| по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а ш |
| три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат |
| то несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, ј |
| у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер |
| га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отр |
| е на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у |
| - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но с |
| м се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће |
| и жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак на |
| е, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p> |
| аг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, н |
| да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу даро |
| а ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се |
| равје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, |
| и!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво |
| стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина |
| м за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све |
| поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке |
| итала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се |
| е и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду |
| ead>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика |
| актицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<re |
| ре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, |
| мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје наш |
| ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћ |
| о родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у н |
| у кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо |
| <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фуст |
| ал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој |
| Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> < |
| Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвали |
| ину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад ку |
| ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи |
| абоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, |
| и кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешем |
| свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> |
| тели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше |
| з босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију |
| о голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавт |
| а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, н |
| се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да сврш |
| си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref |
| а.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас ра |
| е читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, |
| , две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д |
| нуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не |
| араја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жа |
| несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам |
| још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадо |
| ело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’ |
| 5" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, м |
| #SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрља |
| врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се |
| капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а ок |
| му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли |
| грали, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо! |
| г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи и |
| мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не праји |
| те, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Др |
| копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђу |
| разилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP |
| е му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, |
| в како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке |
| о татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос гол |
| , з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа ц |
| њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нан |
| Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! |
| е ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а |
| увало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, |
| .</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора М |
| ; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и |
| ило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми ј |
| е’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники |
| <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам |
| /p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викн |
| беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми ј |
| {S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; |
| итрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадб |
| ски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама |
| к стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сун |
| комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћ |
| ија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слун |
| ко кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, |
| анким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, з |
| а рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како то |
| ке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају |
| ја.</note> <note xml:id="SRP19012_N215">Котарчица.</note> <note xml:id="SRP19012_N216">Чисто ср |
| стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, п |
| нце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Ч |
| е се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на |
| чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; |
| антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref targe |
| пште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, д |
| а се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице |
| рпског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и он |
| јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ |
| од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболо |
| ест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11 |
| рију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари |
| .{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, се |
| на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку |
| ладе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на |
| на ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, р |
| бава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> |
| } Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитр |
| уно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славе |
| оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било ми |
| чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="10 |
| RP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једно |
| о...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме изд |
| > <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На а |
| овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> |
| вој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времен |
| у</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front> <body> <pb n="3" / |
| узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино му |
| . - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’см |
| се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат |
| а како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па поне |
| Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милује |
| Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Т |
| итраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, |
| ’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Им |
| д, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору |
| г, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се |
| акој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target= |
| а татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теј |
| ...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја |
| , нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ак |
| ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни |
| чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S |
| сти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Се |
| чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, |
| ела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти прил |
| малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задев |
| моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" / |
| убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћ |
| дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалва |
| младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако |
| елилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како |
| викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, |
| />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> < |
| у даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, т |
| Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се |
| рсе.</note> <note xml:id="SRP19012_N76">Кривица.</note> <note xml:id="SRP19012_N77">Јектика.</n |
| S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном |
| ицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убра |
| то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти ис |
| N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гран |
| у ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Дим |
| да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улег |
| а доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца |
| нци.</note> <note xml:id="SRP19012_N50">Крила.</note> <note xml:id="SRP19012_N51">Циц.</note> < |
| е прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?.. |
| рит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати |
| блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјани |
| алте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ |
| и с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бр |
| и!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} |
| чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... |
| исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јед |
| о не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне |
| д себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и |
| а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, |
| игде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ј |
| и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ з |
| песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас п |
| а се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е |
| омузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивиј |
| е’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура |
| аћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, |
| пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашљ |
| од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, ч |
| се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута |
| »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> уб |
| идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, н |
| ко овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак |
| ке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије з |
| p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плач |
| ја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак м |
| а и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како |
| 87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за ме |
| једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшиј |
| ој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је чер |
| еје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, |
| чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> |
| слела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину прету |
| пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли |
| кој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туг |
| о ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, |
| ска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас |
| ртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде |
| го!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Мар |
| тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Ди |
| спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па |
| виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p> |
| ердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што |
| никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на др |
| е на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S |
| еза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} П |
| акад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и |
| овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - сал |
| уд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и |
| ’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо |
| марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам п |
| ="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже. |
| чање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не |
| ајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала шт |
| бор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовут |
| дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиск |
| >- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и дев |
| Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га |
| е Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојд |
| сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; |
| ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му нао |
| тко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на дев |
| - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не ост |
| меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се ср |
| пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, тако |
| !</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Пр |
| амежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’ |
| ице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру с |
| ња, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} |
| претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, |
| ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p |
| и, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и |
| а сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугуу |
| једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и ј |
| се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога син |
| аву му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_ |
| ..{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Ка |
| а двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па л |
| е доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у миса |
| човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не |
| алаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, |
| кез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија |
| ијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми |
| на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшила |
| ко на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p |
| официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па |
| /p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је и |
| иктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за со |
| ња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target |
| еле к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, и |
| S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка |
| к има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости |
| рата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај по |
| вика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше |
| f target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, з |
| Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз |
| кну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш? |
| ла и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да |
| т што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не п |
| ви што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас де |
| S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву д |
| лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти обл |
| домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; |
| си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себ |
| S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам |
| антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n=" |
| пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен |
| ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, |
| амболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девој |
| ас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А |
| ке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} |
| Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја |
| >: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да |
| дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Кост |
| target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика |
| њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће н |
| изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане а |
| е Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, п |
| Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми |
| злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене |
| } И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref |
| S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре |
| под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ћ |
| а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко је |
| една другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад г |
| ок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњ |
| мо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} |
| с старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си |
| , а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од |
| и праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде. |
| та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган м |
| е кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка |
| <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји |
| у, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа. |
| мила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из |
| ти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитр |
| купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месе |
| што.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све |
| јку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге |
| арфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни там |
| >Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quot |
| угле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова до |
| заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216 |
| } И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћо |
| ша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне п |
| јче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, |
| врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та г |
| S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а |
| ови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике |
| ата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SR |
| гано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не |
| опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и св |
| ви нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’ |
| и, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне п |
| срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме |
| ори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти |
| ин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</p> <p> |
| ија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_ |
| грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми с |
| .{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си |
| риво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у татк |
| врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> < |
| д овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји |
| ише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, |
| Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро |
| с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да |
| о се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би т |
| мбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, |
| ин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бр |
| осподине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па ти |
| мешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко |
| емо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.< |
| ошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пом |
| Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</ |
| - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тур |
| !{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син |
| , но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се в |
| асно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би |
| у сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, |
| в висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по баш |
| татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа зат |
| ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n |
| арајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми |
| ња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, |
| екрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми |
| ом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} |
| зувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не |
| ула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, |
| да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, си |
| и врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и |
| т ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излага |
| ?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем |
| ек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори |
| то рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »К |
| .</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани |
| лажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А з |
| кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од |
| ш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је |
| , но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега |
| ише но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он |
| и наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; са |
| > <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што ко |
| > <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</ |
| чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја св |
| ијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту |
| аво да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји шт |
| уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та н |
| е над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку н |
| } Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила |
| урци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне |
| т да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола |
| и маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да с |
| ћу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, |
| а, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - |
| ке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из |
| ога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но |
| .</note> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26"> |
| ећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Лако.</note> <note xml:id="SRP19012_N58">Јецање.</note> |
| ва ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд |
| моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quot |
| S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми сп |
| им и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: < |
| једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти |
| ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref target="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По |
| л коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не б |
| е но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он уз |
| а у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му д |
| јдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref targ |
| крва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’ч |
| баво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе о |
| е свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале с |
| ше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, < |
| Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га р |
| - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} |
| шку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оно |
| е: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија. |
| и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> |
| ем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, |
| ју.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref target= |
| а помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било мо |
| јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџ |
| Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња |
| софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод ко |
| <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које гото |
| ичају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна друг |
| , па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збо |
| е да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д |
| мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и |
| ду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно |
| прани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S |
| га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да |
| о, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лек |
| се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p |
| target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), |
| четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамб |
| а овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен к |
| као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и са |
| е отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спре |
| бу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумб |
| ига.</note> <note xml:id="SRP19012_N29">Лекар.</note> <note xml:id="SRP19012_N30">Дарови.</note |
| стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SR |
| крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе! |
| туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндер |
| и, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И друг |
| а тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мисле |
| да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пр |
| ар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> |
| ef target="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, |
| S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не |
| све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сања |
| ети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и |
| ће.</note> <note xml:id="SRP19012_N212">Лепа Ката.</note> <note xml:id="SRP19012_N213">Георгина |
| /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својег |
| поветке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, |
| у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ јед |
| ко ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице |
| ш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију пој |
| шлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И |
| тимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чу |
| } У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP |
| ети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу з |
| ако у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target |
| па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну |
| лада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја б |
| својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за д |
| ба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад |
| l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија |
| ли...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: б |
| .</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татк |
| едан крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што ј |
| ду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - |
| , искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем.. |
| чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му |
| P19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја |
| мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и |
| стир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29 |
| ааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу |
| од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- |
| {S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па |
| ћме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> < |
| вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Са |
| ледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, та |
| м ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеш |
| итам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш |
| S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред |
| ги черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије крастави |
| а!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ел |
| е, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <! |
| радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...< |
| иш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у |
| и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S |
| /p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама |
| е, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ћ |
| краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г |
| живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="# |
| ко пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та |
| ћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тик |
| {S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за |
| - Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, зд |
| ; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, тат |
| ајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стој |
| ), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ год |
| и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - |
| коро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићева |
| ре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема о |
| дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, |
| алечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еп |
| Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чут |
| ој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" |
| вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно |
| алте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарил |
| је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И те |
| Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја |
| ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47 |
| утке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} К |
| а к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збор |
| А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу |
| S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А |
| сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да |
| ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’д |
| е« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљи |
| би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се з |
| и, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тик |
| Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што |
| "SRP19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у лега |
| - Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја б |
| лако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ј |
| и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} |
| у - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њег |
| јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - |
| уру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје |
| е пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{ |
| ица јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отид |
| } Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, |
| и лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ј |
| е удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај да |
| , и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по р |
| војче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема в |
| !{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија т |
| Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’ |
| скачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми |
| још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџ |
| 5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- |
| - Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује л |
| нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n |
| олију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за једа |
| о:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њи |
| ошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане уд |
| у<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске |
| ко ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си зго |
| аријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћупри |
| тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p> |
| праји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та п |
| ем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на |
| Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је |
| то викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, |
| тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада неве |
| н на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - мла |
| коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ел |
| ву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мит |
| l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ п |
| А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ п |
| n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа |
| - Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледај |
| ју људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, |
| о?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, |
| а су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овака |
| е, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, |
| д осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, |
| еветке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће с |
| .</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јол |
| афтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пиј |
| мена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> |
| ’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у |
| ја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не |
| лет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпу |
| везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да |
| ду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!. |
| ако топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пу |
| у црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила |
| да, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирај |
| .</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та |
| ријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да |
| 78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, ви |
| ловеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#S |
| и; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, как |
| знава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај |
| о сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што зборе |
| Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се |
| иш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не |
| S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за |
| м стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо |
| мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како сл |
| зала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по р |
| пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’л |
| ’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлиј |
| о.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџ |
| ја, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.< |
| а улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target= |
| ам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја |
| неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и |
| /p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јаглич |
| д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па как |
| љци.</note> <note xml:id="SRP19012_N87">Лопта.</note> <note xml:id="SRP19012_N88">Почетак, угле |
| Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и |
| било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од св |
| м ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин |
| напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија |
| ој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ј |
| гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала ки |
| је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за |
| ..{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитри |
| ?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> |
| ју ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да |
| оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже н |
| е.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете |
| уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, с |
| Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо.. |
| ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели |
| казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, |
| ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије по |
| сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<r |
| за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па ви |
| постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око |
| сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем г |
| собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N9 |
| абуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи |
| араклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црн |
| >- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је з |
| а к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја д |
| рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, |
| ија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавел |
| је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Ина |
| уфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз с |
| сцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А |
| get="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије |
| еш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој ата |
| собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата |
| ’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за |
| ву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је чо |
| ћи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну |
| девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А о |
| поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргн |
| дан.</note> <note xml:id="SRP19012_N48">Љубоморан.</note> <note xml:id="SRP19012_N49">Туђинци.< |
| и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Сно |
| е та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Циг |
| ло овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> |
| а антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по п |
| онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л |
| за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту бој |
| ајжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче |
| мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била |
| из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре |
| 51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори |
| не, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушк |
| ну, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим ка |
| {S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi |
| ранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци вик |
| легне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја |
| ла арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни М |
| е...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да г |
| Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију |
| знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре |
| а он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та |
| .{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копне |
| p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанин |
| м за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си |
| ив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} К |
| идеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни п |
| спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, |
| <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћути |
| ого више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Ма |
| ују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји |
| м’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око |
| ше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за т |
| > <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовиц |
| огаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- Н |
| како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после м |
| ита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо |
| p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настаси |
| е татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче: |
| ead> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем |
| баве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада п |
| >А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодеје |
| ене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Ш |
| {S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} |
| ињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице па |
| трија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови м |
| добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема |
| target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше |
| мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S |
| е свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, з |
| а се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко. |
| ако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, д |
| Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају м |
| ћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина |
| а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакш |
| не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керк |
| ’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки с |
| зила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знај |
| а а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако у |
| 19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, словеднеје |
| едан ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича |
| у си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче |
| не шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на сре |
| ење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за п |
| растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитриј |
| рија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријет |
| ако Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмол |
| не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу б |
| > <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да |
| на).</note> <note xml:id="SRP19012_N74">Мала.</note> <note xml:id="SRP19012_N75">Мрсе.</note> < |
| ешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, д |
| target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_ |
| о како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="# |
| осав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Ди |
| p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти у |
| боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и к |
| , та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумаст |
| за, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јемениј |
| ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у г |
| му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи с |
| модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебе |
| вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав |
| {S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p |
| це!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, |
| емедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес |
| ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удав |
| . Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прик |
| алу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене ј |
| друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бо |
| > <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе |
| ужи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> |
| их, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским бели |
| а: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти |
| је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи |
| А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју при |
| ајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> |
| прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките |
| сподиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господи |
| ице.</note> <note xml:id="SRP19012_N95">Мало пуце.</note> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха ш |
| е кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идеје |
| ква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по |
| о се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој |
| е ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Ди |
| ред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу |
| енце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, уд |
| је!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана |
| кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} |
| оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш з |
| !</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се |
| та прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; |
| P19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не ви |
| еје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели ник |
| две узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, |
| , своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати |
| куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на п |
| што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, |
| ј.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, о |
| ла од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу г |
| ојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован К |
| послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју |
| гали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" |
| уј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, |
| ше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} |
| , срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да и |
| к Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску м |
| умашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> |
| прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва |
| мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- То |
| одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није ба |
| ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој |
| анџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а н |
| пел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и |
| стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!.. |
| Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како |
| 59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна на |
| не и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и |
| беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} П |
| .</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана |
| чи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</ |
| -Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам |
| зеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, |
| но Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не б |
| о беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни |
| ану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да |
| к њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} |
| S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" |
| еба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј по |
| а баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, р |
| десет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По |
| реме, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћ |
| пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, |
| } Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће |
| а ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте н |
| к та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, |
| е види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га н |
| А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде |
| ла сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; а |
| ијетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А |
| дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика. |
| па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш |
| с’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, |
| бор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак |
| видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Си |
| де ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђоши |
| >Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> |
| А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А |
| ице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} |
| кој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто см |
| нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле поглед |
| те, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше |
| ="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у |
| ора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p |
| да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и с |
| чем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо об |
| е, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како ника |
| кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марик |
| ејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target= |
| дизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (е |
| и се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке |
| си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво |
| о збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, тв |
| гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу |
| ина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину |
| бавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S |
| -Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо |
| а, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а |
| ; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет п |
| џи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је |
| , а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} |
| мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шез |
| бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, |
| руго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, мн |
| S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, в |
| Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је |
| о, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испо |
| две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по |
| аше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младо |
| ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни с |
| ше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и наст |
| лујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ ви |
| а која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19 |
| d="SRP19012_C2"> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју |
| не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам? |
| /l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l |
| не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што рабо |
| е не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обу |
| у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...< |
| збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини |
| ул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин |
| ј све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин т |
| ај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S |
| " /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} |
| ја је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рек |
| ...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А |
| !{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре |
| шала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава |
| узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, |
| мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} С |
| и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зб |
| Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</ |
| евдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у |
| >Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, д |
| сто направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми д |
| > <front> <div type="titlepage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> |
| руги, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и |
| е милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазе |
| ..{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту |
| /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осме |
| сли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ |
| <ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забр |
| ко, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, м |
| Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита до |
| - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпу |
| послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог |
| л црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у |
| Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, |
| шке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу |
| ан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Д |
| ј више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа |
| е му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - зб |
| раћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бид |
| {S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје мест |
| је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, с |
| н, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га б |
| оша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шал |
| ке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке ст |
| e xml:id="SRP19012_N17">Некаква свилена материја.</note> <note xml:id="SRP19012_N18">Свилен.</n |
| te> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP190 |
| тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> п |
| и котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чо |
| е пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака |
| вање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама за прекршћавање.</note> <note xml:id="SRP19012_ |
| /p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <p |
| о говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, |
| ећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе. |
| 5" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татк |
| пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин с |
| quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђ |
| e> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> < |
| ад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад |
| ..</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкос |
| и тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S |
| тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве пит |
| да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија |
| >Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref targ |
| била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу |
| шкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} |
| оказа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија |
| мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, |
| игнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" / |
| Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пант |
| га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Ју |
| а ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; |
| све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си |
| " /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете |
| дим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... |
| ам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т |
| <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила |
| 19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једно |
| а огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по |
| отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га |
| ад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна до |
| баво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га |
| оти?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нан |
| <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собу |
| пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жен |
| ове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb |
| викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - ми |
| то виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам |
| чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« |
| лем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитриј |
| уј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Шт |
| 82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчај |
| ујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти |
| адем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кр |
| ој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле |
| лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде |
| у.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг |
| о на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин м |
| шан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напраји |
| у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<r |
| .{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли |
| не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги с |
| кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде н |
| чану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо |
| , друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, |
| е, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> < |
| осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а н |
| 2_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и диг |
| ушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та |
| у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, |
| то ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну н |
| снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да |
| и, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Госп |
| ене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плач |
| н као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће.. |
| {S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина де |
| ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што |
| га, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Да |
| ет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димит |
| смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p> |
| а њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> |
| дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се б |
| ина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у об |
| евојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји ч |
| у при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисл |
| зе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Д |
| гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S |
| т’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ник |
| Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да иско |
| фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази о |
| е, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се |
| {S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срц |
| ргеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак |
| мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} |
| си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја сн |
| и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак отк |
| што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Мод |
| Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а |
| како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после по |
| и се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на |
| итим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућ |
| мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се с |
| оју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо |
| , вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јер |
| те, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- У |
| о ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула. |
| н топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем ј |
| аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад с |
| ...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ј |
| ! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе он |
| « Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вече |
| га, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не |
| и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуриног |
| е неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Бо |
| а сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бат |
| ишто.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а |
| а би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, |
| ну, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се |
| ке, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене з |
| ли к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и друг |
| инога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Срк |
| Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да |
| рију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кро |
| се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још пов |
| скам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... н |
| ..{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели с |
| ’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} |
| {S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, |
| у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајл |
| S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, |
| с девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли |
| кне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам т |
| сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па |
| target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану м |
| >А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како ж |
| и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} |
| <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав |
| а:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља с |
| 012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан. |
| {S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошини |
| ...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђо |
| ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога д |
| ај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече |
| ир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бр |
| и пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фати |
| ’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај |
| и све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучк |
| ујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и |
| зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збо |
| се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљи |
| ијо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target |
| Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фуст |
| туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-п |
| ја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на тр |
| па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и |
| N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам |
| не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се с |
| мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да з |
| и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло |
| ну и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... |
| то ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, пи |
| е унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настаси |
| 8" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> |
| у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је ви |
| е боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђ |
| , све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се с |
| Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава |
| ога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да |
| еје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме не |
| Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обу |
| ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита |
| се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па |
| како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си б |
| је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! |
| .</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; а |
| ва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго |
| како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме |
| шу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{ |
| дне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њ |
| е за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p |
| <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, |
| де незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то још |
| баво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани |
| те голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују муст |
| то не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - |
| је без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} |
| ; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не б |
| , маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкин |
| ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до |
| из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за |
| митраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја с |
| а, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Прек |
| шун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Мемице.</note> <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као к |
| "74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному |
| ицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори: |
| е помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N |
| ално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупа |
| . у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p> |
| комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти |
| а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим т |
| ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин н |
| аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада неве |
| а ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да м |
| !{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљин |
| сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под |
| ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а пос |
| гањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме как |
| е закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти |
| е ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми |
| узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та |
| адала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да рима |
| еднаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’ |
| е жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и пл |
| младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили |
| ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дет |
| илујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> < |
| проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неј |
| осподиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} |
| еднаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жа |
| дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка м |
| ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p |
| кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја она |
| ако је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собај |
| дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP |
| <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" / |
| е, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- |
| , аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче м |
| сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми |
| а ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика |
| о викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџи |
| си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и у |
| ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{ |
| а за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, |
| сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има? |
| ем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па |
| ласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да |
| .{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д пе |
| А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> |
| : не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Не |
| салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни нев |
| а се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво |
| о барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице |
| ике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} С |
| /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{ |
| Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и |
| /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p |
| орчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава ка |
| каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, п |
| неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p |
| један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: |
| е од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развика |
| {S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у |
| ни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, |
| {S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не зн |
| На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паме |
| p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} И |
| та виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д |
| ажи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не м |
| њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} |
| ија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на |
| 12_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на ј |
| алу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што ра |
| како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује |
| е.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде пра |
| бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... |
| што друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје друга |
| ади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Д |
| девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, ш |
| рејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у п |
| си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си |
| Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се |
| 2_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која |
| у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан |
| гледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас дев |
| n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем |
| девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики пра |
| ко је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћо |
| е.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из соб |
| arget="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило м |
| намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видел |
| <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није |
| убичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> |
| ка« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</ |
| милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе |
| е: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Т |
| о салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе |
| pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџе |
| боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вик |
| ошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам виде |
| о што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере са |
| ав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} |
| ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi> |
| и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав. |
| што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је |
| ане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко да |
| ote xml:id="SRP19012_N1">Сечко, фебруар месец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже (диминути |
| ила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што |
| о ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, |
| викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не збори |
| д, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћ |
| ли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" |
| /p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> < |
| то - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седеје |
| јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref tar |
| а гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кири |
| ишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га |
| <ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурк |
| #SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пил |
| »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега |
| е Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин |
| S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мал |
| и ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p> |
| и сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како ши |
| ћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> < |
| ори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене |
| рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми до |
| људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: |
| .{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’д |
| нце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме шт |
| овење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка |
| се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док |
| јем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо д |
| .{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике ме |
| тачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради чер |
| јте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика |
| ујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала |
| нуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кр |
| <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут |
| Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, зна |
| у млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше: |
| , а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пеки |
| i>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват. |
| ено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде |
| get="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан |
| шчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да |
| ?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сиро |
| о би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> < |
| ју.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си г |
| Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref |
| вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ам |
| ед служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас зд |
| } Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’ч |
| ке згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S |
| <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} И |
| } На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При ме |
| ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А |
| им, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај з |
| 4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два |
| па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре |
| ј не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодор |
| осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од ло |
| екрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму |
| го дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде |
| вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S |
| /p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па |
| , а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија |
| ја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни |
| {S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шал |
| оту виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејал |
| ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим |
| пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> < |
| ју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опоме |
| Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо |
| %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овд |
| иш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па |
| крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати |
| е црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми ј |
| и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отиш |
| ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, п |
| на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ни |
| говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-М |
| Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>О |
| руго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зет |
| </p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њем |
| " /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: |
| или).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми п |
| јзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb |
| те, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref t |
| ју.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли |
| ву, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" / |
| деше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, |
| ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p |
| ашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, |
| ожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> |
| ајдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама |
| беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а |
| узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те види |
| ’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, м |
| да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрв |
| ="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и |
| љесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас оч |
| нели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови |
| о без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св |
| меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{ |
| е скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија |
| , кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n |
| а трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, |
| ’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш |
| акња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у |
| ај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татк |
| <ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни |
| p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на |
| ="SRP19012_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S |
| и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз |
| p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је бил |
| а, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме |
| и се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не и |
| дем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - |
| ски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики |
| ше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше аде |
| > <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише сл |
| к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n= |
| а!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке по |
| све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, |
| p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја |
| "#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!< |
| дну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља |
| ојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На о |
| {S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Ш |
| Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не з |
| на му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како ког |
| м: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" |
| ата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си м |
| пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њ |
| зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас |
| ика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије. |
| оваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо з |
| од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке |
| ору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapt |
| стара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу |
| <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, |
| дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при |
| млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! |
| д татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пи |
| #SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чов |
| е ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за |
| ..{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} |
| заше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работеше |
| пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин |
| м ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у проле |
| да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса |
| ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што |
| .{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чу |
| p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне |
| идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо |
| на?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> |
| не та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор с |
| и ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га м |
| f target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> |
| ј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, |
| вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи н |
| у веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{ |
| га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, |
| растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{ |
| големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела |
| евни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како |
| на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пиј |
| ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога уте |
| а дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је чове |
| и та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитриј |
| манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суф |
| <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’ |
| старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра |
| му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови |
| ушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<r |
| оћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пу |
| ’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салт |
| ки пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бо |
| еднаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме |
| све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде чит |
| о, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, чове |
| скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне |
| у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето глед |
| а њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баб |
| , млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му |
| рости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица... |
| сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, г |
| .{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та ј |
| и на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фуст |
| гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, н |
| раји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: |
| рија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како |
| боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђо |
| !... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’д |
| сно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Мар |
| м за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син |
| исле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" / |
| ка, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, как |
| ан узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да |
| ..</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S |
| па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се |
| еглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под ниша |
| , а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и п |
| но и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, |
| л...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете зап |
| убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце |
| о за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде |
| ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш |
| у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Вод |
| е да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунц |
| у ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој п |
| > <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска |
| {S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> |
| ори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија м |
| > <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,< |
| Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа. |
| {S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га |
| врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају же |
| ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлис |
| а што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустан |
| даћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем. |
| ше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, л |
| опене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење |
| } Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> < |
| туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, ост |
| пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, бл |
| јећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше |
| и, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се у |
| тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај |
| огледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удав |
| ћим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, п |
| еди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- |
| ниш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д ч |
| и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (татков |
| екрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројд |
| колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, т |
| како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја |
| У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову |
| <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> |
| еднаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како с |
| ’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па |
| рнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, |
| обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане ок |
| >А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотл |
| одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред с |
| тка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућ |
| дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је го |
| оведаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде н |
| кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке |
| срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - |
| Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за |
| ок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не |
| ријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} |
| онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> < |
| ...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да м |
| ојас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам са |
| ="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да |
| Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, к |
| мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду |
| адувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике |
| виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но |
| д.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте |
| > <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, |
| у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување |
| ти полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та н |
| Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул цр |
| си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-М |
| Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’ |
| Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па |
| и се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашч |
| ни се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну ку |
| !</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума |
| те.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на к |
| о ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сока |
| е врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи п |
| ..{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подно |
| а се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.< |
| S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам с |
| дан дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо |
| леше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати |
| убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и |
| {S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и |
| лага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фише |
| ла, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају |
| <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо зб |
| ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</ |
| > <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па м |
| шем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да |
| .{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала бер |
| пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га б |
| ори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јерб |
| ше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле |
| поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њем |
| а у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се: |
| што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного |
| анка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Неће |
| } Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе д |
| е, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, в |
| бе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, |
| стас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред о |
| ет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} |
| ко ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни боле |
| ве селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све уба |
| кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} |
| нек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: |
| мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, |
| ана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситн |
| се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што |
| ану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како |
| А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на |
| </p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре неде |
| фру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Служ |
| мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19 |
| > <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у |
| <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за друго |
| Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко зб |
| бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне |
| кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је |
| р поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за њ |
| митрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Нећ |
| стито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, |
| ред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те н |
| а свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи |
| мити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Ка |
| видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија |
| оша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му |
| p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" / |
| дају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му |
| ...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:< |
| а сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну бас |
| ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу к |
| питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S |
| оше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се |
| ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и ш |
| « бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан изла |
| ти кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да с |
| го!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у |
| сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој ч |
| ћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеј |
| мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p> |
| не забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па ви |
| а!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{ |
| с њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је |
| ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се |
| о!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад б |
| ну, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има н |
| ко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S |
| е ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани |
| зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око ру |
| уцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроок |
| м, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на поја |
| дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ел |
| рим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си руч |
| <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питуј |
| нино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори |
| је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се |
| и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неј |
| салим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи па |
| ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва |
| <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђу |
| ја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље на |
| како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да за |
| рати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра де |
| оџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана пр |
| ј на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тур |
| дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p> |
| ој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ни |
| јдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а |
| ика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша че |
| а сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, |
| а не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А |
| ачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p> |
| , а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би |
| а идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и |
| S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду |
| лачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да |
| м онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му каж |
| тешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та гу |
| видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, |
| девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је |
| а!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котли |
| о пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори тр |
| вића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модр |
| , па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачк |
| /p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} |
| наје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, в |
| иченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S |
| ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote |
| по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; |
| } Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, к |
| ја.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а му |
| и - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеј |
| <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таск |
| а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо н |
| .{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми |
| 19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с |
| икажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Ум |
| ска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две м |
| е седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак к |
| ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један пра |
| кој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи б |
| вој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем |
| о, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, |
| боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному о |
| черке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у |
| и манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Он |
| акој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глу |
| ге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми к |
| арице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије |
| збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би |
| рж’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се |
| ере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесра |
| а сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цве |
| м шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалвар |
| arget="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци о |
| и таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb |
| момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да |
| сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да |
| и!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџи |
| агубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји тат |
| сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напра |
| ука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи |
| кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обр |
| аговес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин... |
| проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне |
| е ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па ти |
| како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос |
| теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...< |
| ако је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је до |
| о ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ и |
| девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куд |
| > <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије им |
| и ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тик |
| при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра с |
| зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Ј |
| м!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{ |
| вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! |
| па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај ми |
| орешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори |
| !{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="# |
| не ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани |
| го! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиле |
| незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште |
| >- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што |
| А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем п |
| уринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми |
| шу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што |
| ет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје |
| {S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, н |
| кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" |
| S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све |
| та се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам |
| а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чул |
| се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам |
| -Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туг |
| жњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе куша |
| аво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме |
| за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жуд |
| ке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причу |
| Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} |
| ако искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ |
| до ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један |
| ал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си |
| ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, |
| виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, |
| ве ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку С |
| гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... |
| аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, |
| мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија |
| оше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.< |
| а:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> < |
| </l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> < |
| и сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А дан |
| >А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немо |
| Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </qu |
| У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Т |
| фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за |
| бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напраје |
| гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те зак |
| " /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под |
| рло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене припов |
| нети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кир |
| , а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n=" |
| тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> |
| после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како ша |
| ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си неса |
| (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, са |
| и је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’ |
| си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не |
| P19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитри |
| па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обо |
| , с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), |
| 7" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће |
| ја.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{ |
| м башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст |
| ботила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагаз |
| ла.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« |
| ч.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> |
| та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> < |
| ећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела са |
| излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си и |
| ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија ко |
| огарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на |
| дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакњ |
| у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљин |
| удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па |
| <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије |
| и запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво по |
| а.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан |
| за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спир |
| а Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<re |
| а, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} |
| месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш |
| 27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, |
| ћари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу |
| А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава! |
| > <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће |
| ји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске |
| те узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво |
| .</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал нем |
| ишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика у |
| а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> |
| леђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти |
| .</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше |
| ј се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија |
| ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, |
| ја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{ |
| Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к |
| тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву |
| 9" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тр |
| таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде |
| фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови |
| {S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу ј |
| грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} О |
| т неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукав |
| уринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје |
| сем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледа |
| ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А |
| н’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} |
| />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану м |
| јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе |
| b n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - ф |
| Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</ |
| о ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред |
| ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме |
| њски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред о |
| После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибри |
| а,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</ |
| у веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} |
| ше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{ |
| нај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш |
| <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l> |
| <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам |
| цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, ка |
| ан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки |
| !...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрс |
| анино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Д |
| , стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално |
| то ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав ј |
| а ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ |
| а салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прим |
| како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас |
| анин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} |
| де сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ј |
| баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бри |
| ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си за |
| >»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l> |
| .{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми |
| не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S |
| а мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, |
| ј...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко |
| дела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и н |
| н се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не |
| икако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- |
| почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више |
| одроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла |
| мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврз |
| да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какв |
| Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозб |
| нтерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје де |
| н се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} |
| овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" / |
| у људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, м |
| да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цв |
| свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише ка |
| е пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он |
| ле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, |
| ре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике |
| рбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која ч |
| е гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шал |
| по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије< |
| ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ |
| {S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n= |
| rget="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, раб |
| p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамиј |
| Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! |
| и вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N |
| замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин. |
| днаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич. |
| ит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си ј |
| амесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а ту |
| или у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи зна |
| ше ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам и |
| е врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при т |
| фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> < |
| јка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како |
| те ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - |
| олеми свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" /> <div type="c |
| ашала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе« |
| више.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, |
| тира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черк |
| удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а |
| !<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- |
| ..{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - гово |
| ме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’г |
| реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дај |
| />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> р |
| ирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да збор |
| на, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула |
| ича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та |
| вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још никол |
| уби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво ж |
| вадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напр |
| чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеј |
| " /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<r |
| ене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отидн |
| и му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте јо |
| у, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си |
| а, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, |
| по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... см |
| ни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, |
| и-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој бе |
| вала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: |
| несе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу |
| и приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да |
| бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук. |
| >Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се оту |
| S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Наст |
| , и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сир |
| ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе ј |
| мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, зб |
| за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quot |
| вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога |
| мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у с |
| бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, а |
| ласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калд |
| Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам |
| Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у н |
| мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p |
| >- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си т |
| " /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје им |
| о њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ража |
| иња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју |
| едала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико п |
| пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да з |
| ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} |
| Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај дру |
| у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такв |
| сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила о |
| бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дан |
| бину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref |
| ла.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с |
| у, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу т |
| ја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, |
| Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p |
| } И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми |
| а, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да |
| target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, дев |
| pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго |
| да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, ј |
| приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Д |
| еје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шап |
| крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју |
| 02" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је т |
| најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мисл |
| јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: |
| погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - |
| ога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако |
| д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу |
| ни, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњ |
| љило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беш |
| бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- М |
| пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рук |
| а штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у |
| ина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице. |
| емо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е ник |
| n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроока |
| ину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p |
| ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам |
| а куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу п |
| имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чел |
| И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је |
| еднаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам |
| ри у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настаси |
| очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење удари |
| а усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> |
| Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од св |
| ?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што с |
| а! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђе |
| грт.</note> <note xml:id="SRP19012_N37">Може бити.</note> <note xml:id="SRP19012_N38">Буђаво.</ |
| до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l |
| вес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, шт |
| јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђуми |
| ?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли |
| песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l> |
| тачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</ |
| оре да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к |
| убаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њум |
| } Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?.. |
| аба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до |
| о за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?! |
| и ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се з |
| Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> < |
| а Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{ |
| девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p |
| черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин |
| вала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има |
| ел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у |
| к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, |
| је аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми |
| си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била |
| пре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{ |
| бе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а |
| им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марик |
| ошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо а |
| елени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <p |
| но дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target=" |
| л’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си по |
| мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,< |
| ике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој са |
| ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се об |
| ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се т |
| едно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас п |
| ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за р |
| А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје |
| да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалији |
| ају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две с |
| и мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитр |
| дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шир |
| машир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде д |
| баше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на |
| у ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чуд |
| ницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас |
| ’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> < |
| ef target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу |
| е зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки |
| ао око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрч |
| ени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне д |
| дан скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас че |
| Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој |
| е ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в дра |
| у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује.. |
| татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи г |
| не ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им |
| му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратач |
| да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мо |
| коше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш |
| а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал шт |
| ојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Ми |
| , жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, к |
| Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посм |
| тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну к |
| ка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а |
| старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји кр |
| , лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика |
| ..{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један кра |
| аза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гну |
| веселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што т |
| ’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S |
| аксуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми |
| и, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си |
| му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу М |
| пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред |
| а, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - |
| ко ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи |
| ти фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика |
| е ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на шт |
| е остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц |
| би и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, |
| је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Т |
| срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казу |
| су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!< |
| ва једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb |
| мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си ј |
| ја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је цр |
| авеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за |
| та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш.. |
| /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ниш |
| на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Мо |
| а Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, з |
| викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је млад |
| како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу води |
| - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у |
| ја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу још |
| викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} |
| S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим |
| е обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ниш |
| лварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како |
| ели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{ |
| ј дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ниш |
| 19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, ви |
| у; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову арт |
| -дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у |
| филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ст |
| кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и т |
| ут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римањ |
| г да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S |
| ; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му |
| А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, |
| татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми |
| аш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџ |
| у жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу с |
| обу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опа |
| у.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману |
| опи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- |
| оли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко |
| ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како |
| а веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен ка |
| ци око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чу |
| ! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> < |
| а, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изру |
| Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте |
| {S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нем |
| знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ру |
| ча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP1 |
| кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref targ |
| та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники м |
| нуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, |
| мче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи му |
| ала.</note> <note xml:id="SRP19012_N75">Мрсе.</note> <note xml:id="SRP19012_N76">Кривица.</note |
| {S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP |
| /p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџ |
| ка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, |
| мисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} |
| ога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему труб |
| ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, м |
| вене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, |
| а у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуб |
| му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је д |
| вети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без |
| p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Ма |
| ’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо |
| по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; а |
| рвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеј |
| то му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погл |
| спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита |
| ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!< |
| b n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази |
| ру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама н |
| на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на о |
| везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас |
| ућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у |
| тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, |
| ве попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> |
| .{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за |
| најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у |
| ју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву м |
| у од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од ц |
| јте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибу |
| сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине! |
| и узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну |
| јка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у рук |
| на, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} |
| аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target= |
| , како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази |
| ј могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџи |
| target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} |
| а како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а ник |
| све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>П |
| еше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко |
| вање цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S |
| у баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло |
| ји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога ко |
| S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина |
| е.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште |
| згорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на т |
| ри да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP1 |
| епови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џ |
| устачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби беле |
| ани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како |
| напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нан |
| , а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S |
| et="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу |
| век за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је |
| рчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и м |
| долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си |
| стаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује |
| е под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику< |
| опола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте о |
| ија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате |
| у: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дал |
| те и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми |
| и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> |
| и огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} |
| о да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе д |
| , та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за |
| ава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што < |
| дан дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију |
| шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир о |
| шуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target |
| ји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред |
| Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у |
| е, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко |
| е онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак |
| тко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да п |
| #SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!. |
| а се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, |
| ницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S |
| К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га б |
| а како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, без |
| .</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та |
| ућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми |
| а си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте |
| за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и |
| пем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам лега |
| p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућа |
| је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} |
| есто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто |
| но Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли |
| p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А б |
| нке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target= |
| {S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам |
| ло?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома |
| попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништ |
| а у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињ |
| дине; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како пат |
| грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамбо |
| 4" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десе |
| ан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерл |
| како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се у |
| го, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Мариј |
| <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, |
| .</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га п |
| у се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије |
| како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одгова |
| како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос |
| турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подуга |
| у пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита: |
| и, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај н |
| актицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац у |
| ре, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} |
| око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи о |
| Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и ле |
| атка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малеч |
| RP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га м |
| дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} |
| ако попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз от |
| на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџ |
| апучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - » |
| и вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кро |
| та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, зао |
| кави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му |
| џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све |
| валија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> |
| Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и |
| ни; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Так |
| " /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и |
| ишто за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забраји |
| ома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се |
| а: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" |
| дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак ка |
| шено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, |
| ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а |
| ш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му |
| е, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је са |
| а кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стр |
| илук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин п |
| бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, |
| деш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а |
| срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачеше |
| ...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам изле |
| ори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на К |
| јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салт |
| ирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз |
| {S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} |
| овише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора |
| ко лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, т |
| м: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике о |
| и стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref ta |
| , изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по |
| домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу н |
| .{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ ш |
| не пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref targ |
| ас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да |
| а а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девој |
| шиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми |
| ше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’ |
| чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} |
| тегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ни |
| и татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! |
| на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јуч |
| 12_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем |
| едадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било ју |
| д каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да бе |
| је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> |
| мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим |
| {S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав |
| а?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје |
| .{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплак |
| SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си |
| ке, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, |
| /p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да ј |
| овратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањо |
| " /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} |
| сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и т |
| лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> |
| о, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу |
| 21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две |
| <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће |
| ="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти |
| S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:< |
| ли, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, |
| « К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја |
| покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја к |
| ужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, |
| очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју |
| } С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Ев |
| р Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете |
| машемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од в |
| отко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се |
| е мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, |
| дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић М |
| мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај јед |
| е и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, п |
| о!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће с |
| ак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, ви |
| скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ |
| {S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а |
| ршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па |
| здиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једна |
| да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, др |
| ену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зе |
| кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила |
| онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држ |
| -џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" / |
| нтерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на |
| уљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су |
| која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, |
| беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешља |
| напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што рабо |
| јку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варв |
| а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакој |
| брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада |
| домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p> |
| уде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> |
| аботу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби |
| ја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{ |
| клесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене |
| чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће |
| n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и |
| е је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је са |
| е, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу л |
| ..{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И дв |
| подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на шт |
| , ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Тако |
| што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми сл |
| {S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Дим |
| крва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле раб |
| плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу |
| ане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек |
| , за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу |
| -Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Ч |
| и на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> |
| > К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет па |
| зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умр |
| дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д ви |
| салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују м |
| виш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како |
| ака...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S |
| ју ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атлас |
| им - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На |
| онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на |
| обу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; |
| ин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; |
| фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у дру |
| га, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактиц |
| малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и |
| жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бе |
| за бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, м |
| ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Мар |
| би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја |
| мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, |
| нфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зел |
| папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девој |
| адба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајк |
| ита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На б |
| си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{ |
| ед Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти |
| По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу |
| јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледа |
| ни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник |
| иколаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обр |
| смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, м |
| свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан |
| и, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена |
| RP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори |
| чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на |
| > <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му |
| о убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у |
| му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерик |
| ил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају |
| убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му |
| е га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не шт |
| фа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - |
| и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од |
| му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сот |
| лаву му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-пу |
| } Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Со |
| а Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, т |
| бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете к |
| _N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето |
| Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} |
| це папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; н |
| кву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А |
| (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref t |
| е.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јемени |
| ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли |
| чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, уба |
| а разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у ли |
| трча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стри |
| Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не |
| си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мил |
| ново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а |
| а за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, пр |
| м га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш |
| м бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу с |
| имитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од |
| и излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div type="cha |
| а живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба мла |
| ако је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: |
| ју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија |
| с очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда б |
| тан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми |
| види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} |
| ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на |
| N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па н |
| 6" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и |
| е место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко |
| е опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не т |
| теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то је |
| а.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме ј |
| ј, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Б |
| си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="# |
| зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и до |
| -каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци |
| како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N4 |
| м појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, |
| а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију.. |
| ана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... |
| Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам шт |
| све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је сток |
| и у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме |
| у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одо |
| м.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присме |
| узе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам! |
| н му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татк |
| си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те |
| овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је |
| ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, |
| а Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му |
| S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} |
| друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на |
| ко љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> та |
| аџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали |
| , одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад го |
| - Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за |
| "#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају |
| 012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај да |
| ој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем ст |
| а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не |
| аксуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антериј |
| како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гр |
| а су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво ка |
| ef target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испр |
| Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу |
| ечени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, |
| е, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутин |
| 73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најуба |
| у работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, |
| ..{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неј |
| елече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target |
| Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, |
| Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ј |
| о убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дад |
| нтерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на к |
| тарке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте |
| и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се |
| татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџин |
| шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на д |
| ењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се |
| атко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за мод |
| килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грби |
| Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, |
| бину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике |
| оведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спаз |
| е салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу |
| миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Госпо |
| ш и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а |
| > и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете реч |
| свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чар |
| ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеж |
| p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66 |
| ике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, ду |
| е на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немо |
| рају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка |
| N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом |
| ира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви |
| је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско вр |
| камо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{ |
| ем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па ка |
| лач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, |
| е на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и доб |
| тупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају |
| ра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному |
| и грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене при |
| дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што г |
| ко да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, м |
| n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте |
| е на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија ч |
| , барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремај |
| легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, |
| е на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, иските |
| л’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: |
| је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без |
| изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке |
| ади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зач |
| уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти о |
| S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> |
| а мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори она |
| ој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, |
| ови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, |
| ену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни ј |
| о туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а ти |
| ја дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комш |
| о се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не б |
| и што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му |
| <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и |
| target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- А |
| t="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> |
| у, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше |
| ту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеш |
| на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, к |
| Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Тас |
| а ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према исток |
| а, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадн |
| предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђ |
| сак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N1 |
| Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад |
| траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Н |
| а туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сва |
| , јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутро |
| тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо |
| } Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</ |
| е над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Ов |
| четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и ро |
| ју, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Ста |
| какња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref tar |
| гове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ |
| и јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, а |
| ко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако голем |
| тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обр |
| Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја |
| к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило |
| ила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Н |
| прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себ |
| зне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко |
| " /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек о |
| е то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А До |
| аг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је |
| овде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сока |
| Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога |
| Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> к |
| да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и трес |
| ла?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} |
| ни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l |
| туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде |
| Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу |
| arget="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да расту |
| је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђуј |
| ишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам |
| /p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> |
| стина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају з |
| ну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники с |
| ам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он как |
| пи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А |
| вечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугач |
| лачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Л |
| S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си ј |
| дно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по |
| ира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам |
| p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} |
| бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:< |
| : »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте |
| је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за с |
| кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, п |
| а си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она |
| ија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, д |
| о, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сара |
| Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба |
| ела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги |
| нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му п |
| си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак пр |
| и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му |
| ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маск |
| рисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли |
| м тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишли |
| ам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако |
| а!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: уба |
| , јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - |
| се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} |
| о броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, по |
| атка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим о |
| мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене о |
| цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ |
| обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак |
| чише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p |
| нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи! |
| ори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно |
| } Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димит |
| Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димит |
| атвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се |
| заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату |
| А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што |
| <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проод |
| аја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојч |
| бу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Се |
| аше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а |
| к, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башч |
| то ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прај |
| S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, |
| јетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад |
| зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP |
| , но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забра |
| узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценц |
| е грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, кој |
| Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћ |
| се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како |
| н ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за |
| ote> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на прозору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних |
| р доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што с |
| си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па о |
| мимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заред |
| ваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо |
| а га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та н |
| ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S |
| Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зел |
| "99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су |
| се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га |
| нчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да |
| p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто |
| честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротк |
| игаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Го |
| је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да |
| обар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, |
| па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу приту |
| {S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па |
| вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, |
| е и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је и |
| у, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми |
| искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, |
| се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на |
| ук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, дол |
| ајблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију |
| еменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за |
| од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалиј |
| аријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми в |
| више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку са |
| >Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно н |
| е жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S |
| трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на тат |
| има од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка< |
| д ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се |
| а па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њ |
| божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Цр |
| а; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="# |
| оба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у |
| ло.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би мог |
| плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пет |
| ка, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради |
| ели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" |
| <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам приј |
| <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> |
| виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке |
| лно викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја |
| е за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »же |
| како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антер |
| се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми з |
| quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> |
| >Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори |
| оту <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањањ |
| рва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо |
| јзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си |
| ију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола вис |
| ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитриј |
| Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод |
| SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> цр |
| - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи |
| нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам |
| ишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19 |
| чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да т |
| м: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... |
| злего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што неса |
| е, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме. |
| стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} |
| %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у |
| аћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак си |
| с’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!.. |
| , па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та с |
| ке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и ви |
| е, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> |
| не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште |
| њу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од |
| како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - |
| ро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвен |
| аје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако в |
| е на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, м |
| Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из |
| 44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних |
| у (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра татков |
| је нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} |
| у руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште |
| } А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черк |
| да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за т |
| им на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за |
| етељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пра |
| аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изр |
| аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и |
| од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама |
| ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја че |
| get="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Из |
| други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шаши |
| к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети |
| све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прај |
| - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} А |
| емој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити |
| ерем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ |
| нач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> дев |
| нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем н |
| то да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље мес |
| ене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је вр |
| е, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’ |
| е плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја |
| RP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђер |
| жић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј |
| иске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, м |
| шеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и а |
| боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи у |
| ава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колик |
| мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, |
| си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише М |
| ока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id= |
| : гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази сво |
| с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<r |
| е му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к |
| раљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике |
| <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Докл |
| мо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n |
| рапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-д |
| рло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и т |
| ’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си |
| вај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће м |
| а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не |
| з капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Наста |
| одим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref targe |
| ндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми |
| а кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари |
| кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћо |
| p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у ре |
| неш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девој |
| снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде |
| тли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један г |
| исмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но |
| Завалија<ref target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше ј |
| асрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресе |
| била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљи |
| ’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беш |
| </p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га сл |
| ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мо |
| о фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А ш |
| сија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наод |
| - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани. |
| а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу |
| лачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, |
| а?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, бри |
| руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет < |
| ју не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми п |
| аш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику |
| пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n=" |
| за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да |
| ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе ру |
| оспод све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снај |
| у пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{ |
| ’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S |
| <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава |
| и облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје б |
| ијетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико га |
| за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’ |
| прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде ово |
| rget="#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... бл |
| rget="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми ш |
| при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - п |
| ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем г |
| се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште ча |
| Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се иск |
| ана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} |
| : чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако бе |
| е.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, |
| едај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, |
| овек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> < |
| Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да |
| овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} |
| ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та как |
| обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_ |
| џу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су |
| pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19012_N210" /> |
| S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике |
| ојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и |
| } Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко |
| ја се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а |
| о не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пи |
| , вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) ј |
| еј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да |
| измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а мет |
| ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, |
| нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротк |
| прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, |
| че ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту поглед |
| А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи |
| /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p> |
| дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} |
| , каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те |
| фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што |
| ислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога? |
| нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... мо |
| Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} |
| ишто такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови м |
| адају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, ша |
| бори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више раж |
| ...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! |
| а онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те |
| а аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, |
| азбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице |
| а та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка |
| .{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јут |
| то год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бе |
| јем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, је |
| .{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среј |
| Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, |
| ијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, д |
| ротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма |
| "#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} |
| ју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{ |
| p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би со |
| get="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за М |
| ка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, |
| у куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је |
| ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у једа |
| јку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а |
| тко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, а |
| приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све |
| : - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А дев |
| « Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома чо |
| Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татк |
| target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју |
| мо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, ста |
| икина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Преш |
| ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А |
| сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па |
| ци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душ |
| ре јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз се |
| од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје |
| чики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.< |
| а што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, пр |
| и, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној ка |
| ућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тр |
| зе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{ |
| па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес |
| неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав |
| »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> |
| а лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, б |
| о јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причес |
| исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде кри |
| ...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, дру |
| ћи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и уз |
| о шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре ви |
| ришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - р |
| »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="# |
| екнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина неса |
| pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у |
| .{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више н |
| викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си д |
| ца, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин |
| и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помоли |
| срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми |
| ске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Т |
| } Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се |
| елија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, св |
| ="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не |
| отле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћу |
| дено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од |
| кој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг |
| - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венча |
| а, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S |
| жно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{ |
| змила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: |
| ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се п |
| ина.</note> <note xml:id="SRP19012_N53">Нарасте.</note> <note xml:id="SRP19012_N54">Неваљао, ра |
| ћу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне н |
| Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-не |
| постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и |
| а!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} |
| обар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} |
| за моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref t |
| вце.</note> <note xml:id="SRP19012_N35">Нарочито.</note> <note xml:id="SRP19012_N36">Шегрт.</no |
| Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли с |
| шлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди |
| јан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи т |
| како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} П |
| езилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба |
| на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники с |
| } Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да н |
| е ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, |
| јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p> |
| а ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си |
| најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани с |
| 12_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце |
| дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се ка |
| f target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме |
| есак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око п |
| кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на руч |
| е - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитри |
| може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече |
| мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у |
| ице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знам |
| ко ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела с |
| на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме |
| им, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16 |
| на казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Наста |
| а тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свад |
| по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{ |
| ичука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он |
| о беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој< |
| .</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p |
| тан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платн |
| спи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" x |
| ко дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па вик |
| докија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у |
| Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу па |
| ко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечк |
| сок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је |
| вде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђ |
| - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости |
| обије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{ |
| како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један |
| пред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од |
| риказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - |
| е рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Нап |
| вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитра |
| , кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си п |
| итрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чул |
| боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање к |
| а ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е |
| е па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бо |
| S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си ж |
| на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је бој |
| с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена |
| ачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојч |
| в си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p> |
| чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n |
| слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Мари |
| нога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је з |
| , да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Т |
| ку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севет |
| пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује |
| по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја |
| омшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Е |
| p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012 |
| па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитриј |
| е сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, иг |
| /hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењ |
| ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што |
| немо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Све |
| arget="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, прж |
| лије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се мог |
| иће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од б |
| валија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мо |
| ршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p |
| n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми тат |
| човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пу |
| итресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и д |
| <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- К |
| ризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене |
| и?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује |
| </p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за |
| p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од |
| е искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча? |
| а би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на |
| ан Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџис |
| ку, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и р |
| ана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прођ |
| еме.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циг |
| ну ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гл |
| S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} Н |
| е, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлиј |
| 2_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и |
| две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- |
| иста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву |
| пљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} |
| итрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Ам |
| такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би п |
| га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} |
| у мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућ |
| сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} |
| м на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они |
| еше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, |
| , а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јуч |
| по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и со |
| до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, |
| А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N |
| га ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш |
| о претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам |
| груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а |
| стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - р |
| истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у |
| и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та пога |
| .{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«< |
| S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што |
| ике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{ |
| сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана. |
| о дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си с |
| живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како тат |
| уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ |
| Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, |
| дра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала |
| оокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећ |
| кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике |
| ре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи |
| ="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете |
| Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у ба |
| и, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај |
| то у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од т |
| а мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што м |
| плитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у ру |
| , он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо р |
| се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, е |
| ли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се над |
| а што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово |
| .</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n= |
| е скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сић |
| но големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б |
| ...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref ta |
| митрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се ка |
| } Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нем |
| и и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не |
| м, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти |
| ја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели дом |
| А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, |
| Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милу |
| што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутр |
| > девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спрај |
| и је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> |
| ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи оша |
| а малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - |
| образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фуст |
| собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« пом |
| менчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n=" |
| те, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће |
| } - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p |
| « К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће |
| била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И |
| ј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја з |
| свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би к |
| , узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се шт |
| . друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га с |
| е никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчик |
| е у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора с |
| ам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје |
| да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?.. |
| н ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би |
| S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да и |
| arget="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати |
| {S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како |
| - Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n=" |
| је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, |
| уја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо са |
| е погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, панти |
| >- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како |
| а салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маска |
| те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И |
| ул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чува |
| мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опаз |
| Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_ |
| отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S |
| си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туг |
| је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше |
| _N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што |
| аг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димит |
| за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има мло |
| и на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџиј |
| но.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к |
| ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га по |
| аву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча т |
| Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једн |
| ло ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а |
| и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубил |
| жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, |
| ча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како |
| ј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а |
| тила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, з |
| {S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти ка |
| ш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} |
| ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла |
| не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила |
| тије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти |
| а се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја |
| те од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{ |
| а овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, |
| 012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте сме |
| дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, уб |
| сејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад |
| нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- |
| ди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пу |
| target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, ср |
| си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - » |
| иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудеје |
| ве-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Дост |
| зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p |
| аке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал |
| у ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, |
| твори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један да |
| што казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи |
| таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако |
| ило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ |
| раче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</ |
| .</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.< |
| мамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} |
| рију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да |
| и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на ме |
| ...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у |
| једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но |
| а неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што вик |
| аал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p> |
| «</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- |
| си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако |
| чадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ниш |
| {S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш |
| аја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми с |
| ндаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{ |
| гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко |
| у ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се |
| ткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду с |
| .{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа п |
| <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћ |
| а!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми |
| >- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: ш |
| посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића |
| у више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> |
| то је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште н |
| id="SRP19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у л |
| е ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - |
| </p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к |
| , а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, татк |
| <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казај |
| ле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Р |
| ојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџ |
| главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га |
| жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{ |
| ече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана |
| и-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам |
| излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи |
| >Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, он |
| да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије к |
| о збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ет |
| мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе крастави |
| <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{ |
| е; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а п |
| /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S |
| сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па |
| ву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђе |
| за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невест |
| тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин |
| ни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју. |
| не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча л |
| аје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ |
| л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја |
| target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури |
| олет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја п |
| дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена |
| ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на прис |
| имо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за н |
| лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - ниш |
| и и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак |
| еш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају м |
| Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb |
| и сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене у |
| А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, |
| рековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Г |
| чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће треса |
| гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{ |
| } И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужн |
| ло: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо шт |
| теза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по |
| > <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу |
| диме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ру |
| о!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <di |
| Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} |
| , мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на са |
| од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димит |
| а не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Та |
| вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ће |
| татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} |
| к, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <qu |
| , једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који |
| S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Ту |
| имо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на је |
| ура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> < |
| о се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} |
| дејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчо |
| } За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркал |
| о срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до мал |
| сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој |
| Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђо |
| да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники туги |
| м у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} |
| сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... т |
| ојзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије< |
| <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина |
| >гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комши |
| нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо |
| е лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г.. |
| с’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} О |
| тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Наст |
| - Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питу |
| уби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав |
| злегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p> |
| се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозбори |
| тасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мен |
| узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две |
| ет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мил |
| дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе |
| за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити па |
| се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице |
| <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина т |
| инога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по |
| тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила |
| му си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што |
| Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко м |
| анула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за |
| ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; |
| так, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ру |
| а си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, н |
| бардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распу |
| ан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пље |
| легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<re |
| а га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за |
| нога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за |
| акој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце |
| ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну |
| о, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори |
| ике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{ |
| quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</ |
| </l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што |
| </l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму? |
| Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, как |
| »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онак |
| итрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Тур |
| ивота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младос |
| при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да зб |
| у ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: с |
| сте.</note> <note xml:id="SRP19012_N54">Неваљао, распуштен.</note> <note xml:id="SRP19012_N55"> |
| ија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: |
| {S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни п |
| у...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачуд |
| пала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва н |
| >- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо! |
| А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> < |
| сковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана ка |
| тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама |
| оја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће шт |
| војему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле |
| и китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је |
| ?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо |
| напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калу |
| , ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришља |
| ње, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ру |
| женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, а |
| ем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’л |
| type="chapter" xml:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетим |
| сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумаши |
| ешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’д |
| еја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав н |
| <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, |
| а шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче |
| ас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при мла |
| ше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из св |
| јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ј |
| ан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на |
| ово девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин |
| ко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" |
| м како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам |
| ијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што п |
| и пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> |
| ошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми |
| несе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи |
| бори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би |
| S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, |
| енеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при |
| тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} |
| ин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за ч |
| {S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо |
| меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељ |
| је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја |
| турила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како б |
| адева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за ту |
| насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани |
| .{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од |
| - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Ре |
| ју.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се ви |
| е, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p |
| један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија |
| рокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут |
| а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за |
| , како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне па |
| очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, ни |
| {S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра |
| а, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p |
| и ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p |
| мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на |
| тање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и г |
| скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, |
| алаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изн |
| о чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како |
| Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли |
| Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP1901 |
| а пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи та |
| ј неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, |
| големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: ше |
| тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за ме |
| бо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л |
| да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје |
| коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре |
| ила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, |
| су могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо |
| ејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Про |
| е качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на сме |
| .{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ |
| гнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- С |
| ве беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} По |
| пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збор |
| је<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под куков |
| ва Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница с |
| рију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни з |
| сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... |
| е, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не т |
| ој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџу |
| Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ г |
| чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивила |
| >- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Тво |
| тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на |
| , Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чор |
| еја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па |
| ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за |
| , вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, |
| ић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, |
| а онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</ |
| ајмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Ул |
| ко капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше о |
| p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га с |
| {S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме са |
| Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем ц |
| толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели |
| ав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез |
| - Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, |
| e> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> |
| xml:id="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Н |
| еса.</note> <note xml:id="SRP19012_N17">Некаква свилена материја.</note> <note xml:id="SRP19012 |
| идне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бат |
| ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папуч |
| етли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д и |
| ешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ |
| где.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Д |
| .{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти |
| .{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се за |
| доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли |
| ема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећ |
| тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљес |
| 17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу |
| et="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да |
| пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} |
| {S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого |
| ође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџ |
| не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</ |
| ачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зб |
| си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па |
| ко огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га з |
| ема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би т |
| >!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Нико |
| а толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, |
| џике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се |
| и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, д |
| <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте зам |
| о, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми |
| зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосу |
| , ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек |
| ка ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је |
| о за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quot |
| дадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>М |
| народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа. |
| га да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем |
| ка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један то |
| не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Л |
| ,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ |
| А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p |
| :</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, с |
| а.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш... |
| !...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n=" |
| одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га п |
| рис.</note> <note xml:id="SRP19012_N82">Непрестано.</note> <note xml:id="SRP19012_N83">Бабо.</n |
| е ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме п |
| бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> |
| - Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови |
| е свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та |
| ам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим пој |
| , чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да с |
| на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си да |
| ="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ру |
| и погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би |
| ас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и |
| ас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да |
| аш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; |
| сике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, шт |
| за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас дево |
| , ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па |
| едну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, |
| .{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да |
| ре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте н |
| имитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Так |
| ка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S |
| ..{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у ком |
| питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме им |
| Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мо |
| ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref |
| ишто од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: ча |
| љав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, |
| јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан |
| овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да пла |
| а не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше |
| ди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, |
| 9012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турч |
| е:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике |
| ога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Н |
| дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{ |
| </p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије кр |
| теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па |
| се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну т |
| то божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја п |
| од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчо |
| ира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - |
| ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди |
| а з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по |
| »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А за |
| Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене с |
| Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> |
| бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па п |
| - Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p> |
| <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Н |
| се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у |
| кају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија< |
| нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је н |
| таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор д |
| збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љути |
| Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> |
| /p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па ти |
| отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зб |
| јо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да н |
| да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништ |
| повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убав |
| ишљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} |
| му Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме не |
| итрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе. |
| в, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, |
| сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете |
| дем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквог |
| да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки |
| и што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Ми |
| мем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегне |
| е поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечко |
| осле да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како фи |
| черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чу |
| ’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала |
| алечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад оста |
| опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- П |
| ка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Ј |
| како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реж |
| ди испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан. |
| заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме сл |
| м.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - наф |
| ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - |
| ћу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} |
| ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад сва |
| /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткин |
| ртиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница з |
| о! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{ |
| ино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни |
| , <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте с |
| весту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно |
| дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г он |
| ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријет |
| ченце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, н |
| чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!. |
| ба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} |
| к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и т |
| мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref |
| ду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари |
| за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни па |
| не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је оти |
| .{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у н |
| Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме |
| :</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си |
| #SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се сал |
| f target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалац |
| сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну п |
| винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севе |
| е, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес д |
| чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа |
| зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте |
| и...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивиј |
| hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега |
| почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p |
| шу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же |
| еш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорб |
| /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, |
| S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Дими |
| ни, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, а |
| лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај |
| ав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје |
| и очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је ј |
| е у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се |
| <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Мари |
| Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије |
| Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у б |
| , ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како кри |
| ..{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што |
| и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; |
| get="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, зак |
| у дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на тур |
| ја, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај да |
| је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Из |
| еме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми |
| пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну т |
| Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, п |
| аја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, нем |
| па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="10 |
| и.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан с |
| > и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а |
| ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете са |
| е свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> |
| досно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште как |
| Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане |
| ам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> < |
| шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{ |
| јише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врн |
| ај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима зав |
| је у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи с |
| , неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја |
| заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеј |
| зимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну дв |
| ко, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!... |
| ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ниш |
| фа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испрати |
| ).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</ |
| hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дун |
| добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз обр |
| ме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па |
| , к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S |
| Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама он |
| Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Ми |
| му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми |
| салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ |
| ави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#S |
| али-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен |
| ознава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам р |
| е јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је бр |
| </p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S |
| кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Мар |
| арена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а |
| о и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чује |
| маћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за |
| рамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се |
| ј?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно |
| а гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, т |
| ој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја оно |
| к!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли |
| збројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кук |
| !...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели |
| а жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу |
| и сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники |
| ене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништ |
| и очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно |
| те што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; му |
| ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин |
| ише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодор |
| ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут |
| у, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала |
| и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар |
| родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г и |
| другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та < |
| беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменче |
| насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не да |
| S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Уз |
| то су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су м |
| ак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Го |
| чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> < |
| ене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, |
| ге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, с |
| о, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чуди |
| болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико |
| е овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу ш |
| даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нани |
| што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники ј |
| разна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише ж |
| везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито |
| не и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би вид |
| а, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... ч |
| ње, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- |
| заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Рабо |
| е чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не |
| и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је |
| работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади |
| ’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> |
| на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој у |
| Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Цига |
| се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, |
| а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’д |
| лашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да |
| ега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како ло |
| азгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је п |
| а њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу |
| ’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и она |
| ту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и о |
| рекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су и |
| ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ј |
| Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике сал |
| оше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па |
| отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред |
| боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да |
| ј му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча |
| алте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-М |
| стура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрд |
| комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две м |
| дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал з |
| .{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у ду |
| pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под |
| о и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" |
| ене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој |
| о нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме |
| окуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани |
| и, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, |
| тојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерус |
| :</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зо |
| си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок |
| азу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали шт |
| памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, |
| аву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми |
| ца и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, |
| не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и |
| звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибок |
| нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: |
| Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Беш |
| мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{ |
| rget="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи вра |
| да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« |
| Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула |
| .{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред |
| аћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прс |
| он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве пити |
| до?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не с |
| ор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у ср |
| лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p |
| ни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гр |
| туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не да |
| 4" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остин |
| <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д |
| жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за по |
| знем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да пред |
| </p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли |
| ој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Н |
| о та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости |
| ћном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </bo |
| ла дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Н |
| , па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодо |
| раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика н |
| ари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; |
| } А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевач |
| »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђев |
| епорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још |
| ко ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се |
| је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref |
| ј да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Дим |
| из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, |
| ке и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су < |
| ..{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мен |
| прајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован |
| после каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{ |
| но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћути |
| »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викај |
| па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсто |
| доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се |
| имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу |
| не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитриј |
| ...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што |
| е даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:< |
| снице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.< |
| а јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми |
| о мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан как |
| Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у ред |
| кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је м |
| м, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> |
| о умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на она |
| ја Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једн |
| је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлик |
| комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, |
| Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин ј |
| к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је |
| лај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџи |
| чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, |
| {S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в на |
| и, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак |
| ш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марик |
| ти... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} О |
| ти и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> <back> <div type |
| својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за |
| узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не б |
| е су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечи |
| А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу ус |
| гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP19012_N23" |
| татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на чо |
| дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија м |
| ушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; |
| {S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А |
| жњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним м |
| Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP190 |
| њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не п |
| лвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их н |
| као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, |
| к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајд |
| паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј |
| а Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадинов |
| си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не ч |
| д њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми с |
| - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу п |
| паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми анте |
| ди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо |
| у се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та з |
| > <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене при |
| ...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{ |
| јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске |
| ј другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ ум |
| е ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде |
| ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас |
| смеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - пр |
| мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она |
| и- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали |
| бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А |
| што овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка. |
| >Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш |
| мује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маал |
| шка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе |
| аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ј |
| т’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ни |
| бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам |
| а тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун |
| бо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Нед |
| на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да г |
| тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, ср |
| удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{ |
| - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{ |
| филе, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а |
| /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем |
| слела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отвори |
| к дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза |
| да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огле |
| и се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме ј |
| м ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и п |
| у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да с |
| ошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра |
| ило Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Г |
| апе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвећ |
| јдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи ога |
| - Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ам |
| а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око |
| ује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај |
| ске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па |
| <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, и |
| еј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, |
| не ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target= |
| {S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па |
| а, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p |
| рва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и ма |
| ма јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прик |
| _N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице |
| а и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: |
| ри спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг |
| "20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тр |
| урче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзе |
| чка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ет |
| нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онако |
| се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула ка |
| га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бе |
| шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли |
| још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p> |
| а узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, |
| обу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но |
| ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку |
| дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује то |
| отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - |
| уго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како |
| и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мен |
| ено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_ |
| мо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо |
| к... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги же |
| лезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- |
| то неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си ј |
| сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p |
| ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, |
| о рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, |
| ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, н |
| у, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па гл |
| о би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи |
| чи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од рези |
| на а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, < |
| све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживел |
| се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све г |
| ђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, праји |
| рбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће. |
| о што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19012_N2 |
| агази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми |
| и, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не |
| од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја к |
| а татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter" xml |
| ту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Стан |
| да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли |
| итрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се |
| прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију п |
| притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори |
| ’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво в |
| ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref tar |
| она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми т |
| слу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се |
| ек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, |
| ше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене |
| ну ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била |
| а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше м |
| ш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p |
| нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, при |
| татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ |
| ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго... |
| " />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи ш |
| неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умр |
| ина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{ |
| - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну н |
| ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал |
| ...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се |
| и па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо |
| и ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} |
| Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те с |
| ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки да |
| ’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак |
| остирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target |
| S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче к |
| е сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: |
| {S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје |
| ишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењс |
| сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, п |
| ја,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан и |
| ј најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники де |
| {S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државно |
| мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу б |
| и нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> < |
| у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко |
| и, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, |
| чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све ст |
| с гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепов |
| у му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путин |
| дерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господин |
| "46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гл |
| еменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџиј |
| аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра |
| але на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на |
| : не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме |
| капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе |
| брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, о |
| адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин |
| за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на |
| си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се |
| ина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећ |
| ајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p |
| луку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те ј |
| бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако зап |
| на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучем |
| у у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, |
| ела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгриз |
| старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита прек |
| високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где |
| {S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који |
| и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гос |
| P19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаран |
| } Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем |
| "39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, п |
| такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, д |
| же без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, јо |
| дујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причести |
| сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за |
| ита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ |
| !{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’ |
| ном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај |
| више од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у |
| те видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу |
| што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу ви |
| ега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без |
| 12_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ног |
| абараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да с |
| в беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан< |
| каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме в |
| имитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{ |
| ја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од |
| ика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо М |
| ушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једна |
| и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а |
| дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо. |
| ањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11 |
| мбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету |
| " /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А да |
| туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- |
| p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - |
| што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило |
| еј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за м |
| па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке |
| д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p |
| рију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: п |
| ираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си |
| , убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри |
| а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју п |
| казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и ма |
| сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!< |
| еје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем |
| за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, |
| /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од |
| онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како |
| ту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да |
| Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, до |
| t="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она |
| ори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су |
| е такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми дај |
| n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за о |
| за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у т |
| друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего |
| је.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не пита |
| каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Ш |
| а, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Сраме |
| присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ниш |
| ук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} А |
| {S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак т |
| ка, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџи |
| је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S |
| ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин ј |
| удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој |
| о, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади |
| /p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем |
| <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме ка |
| еду петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S |
| за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџ |
| лушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - ви |
| уд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен к |
| хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> |
| татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич |
| Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јер |
| 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>С |
| онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изруч |
| њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, |
| ене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајил |
| мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: г |
| у«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-На |
| еру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих б |
| сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишл |
| >једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија л |
| му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе |
| ом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, |
| е, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - гов |
| target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију |
| .{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све |
| и кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија |
| берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си т |
| реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу н |
| еме, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: сад |
| цавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-кара |
| тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у ка |
| то сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и |
| што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ра |
| ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да |
| огледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби прек |
| екрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, зап |
| ју.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам он |
| p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p |
| и се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике |
| тина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина неса |
| - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас ониј |
| адан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу |
| ики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување |
| з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и |
| Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Ко |
| Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »со |
| фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ет |
| Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидн |
| Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрв |
| ију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SR |
| што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што |
| лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од |
| у, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>» |
| <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како |
| "26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наш |
| а ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работи |
| зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ |
| ају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> |
| >- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p |
| љу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} |
| 60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му с |
| } Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у ње |
| у и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p |
| усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Иска |
| ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у |
| .« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам мог |
| , та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и по |
| рва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S |
| орби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља оку |
| а је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепс |
| празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#S |
| </p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} |
| ишлије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! д |
| target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајл |
| 12_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црн |
| патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, к |
| спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износ |
| о ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш |
| но »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, ил |
| еда, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим пит |
| мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене |
| та, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су прети |
| ре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<re |
| ално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву |
| неја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си |
| {S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и м |
| S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да |
| еле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26">Обележје.</note> <note xml:id="SRP19012_N27">Цвекла.</n |
| сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз |
| трије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S |
| че, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си из |
| ице.</note> <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_ |
| p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- |
| А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>он |
| па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не п |
| , вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за |
| спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би |
| а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: са |
| траг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук... |
| вучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, з |
| .{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби |
| et="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> троск |
| црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си |
| овек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше |
| мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује г |
| скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше |
| а се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S |
| е та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, |
| а врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену ант |
| пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа. |
| чики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан. |
| милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каме |
| нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној бл |
| колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много виш |
| ; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Ту |
| } Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка п |
| , на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у ц |
| > <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се п |
| ..{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му |
| а ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ни |
| па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је |
| работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, рот |
| од <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гле |
| } Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си г |
| >Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни |
| Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас |
| ок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цв |
| га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, |
| {S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли |
| , а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас |
| пази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - |
| несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, как |
| да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, |
| ва да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господи |
| е јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њ |
| шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе |
| лунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па к |
| ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питуј |
| ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе по |
| ако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што |
| салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Ш |
| , па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га |
| оше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како |
| оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замеси |
| за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле |
| аја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарк |
| ојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој |
| ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Ж |
| ине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу |
| ру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узн |
| бучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- |
| а.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да с |
| на...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји |
| така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.< |
| чики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Пант |
| е...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам, |
| а, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је |
| рата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па |
| тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Мари |
| у паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном о |
| истила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам |
| шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличу |
| а снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p |
| е, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишли |
| акав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} |
| з пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здра |
| "#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" /> |
| > да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој |
| и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми |
| га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. |
| ке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко |
| акута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пеп |
| ’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?. |
| с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, м |
| раља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита пра |
| >Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Оп |
| цање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n=" |
| ју?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#S |
| и гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{ |
| »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како < |
| каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, |
| несо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је |
| ешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?. |
| ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију |
| арало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре сп |
| ија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куд |
| с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, погл |
| ја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник |
| сим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђу |
| "21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- За |
| ора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу |
| твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_ |
| од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, |
| пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што |
| га Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше к |
| а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас з |
| hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Игр |
| а с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом |
| вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш |
| ов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ен |
| ан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, г |
| 9012_C2"> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам пре |
| види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онак |
| Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну |
| Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови |
| ту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из |
| овек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је то |
| ом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, |
| и, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је за |
| Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n= |
| »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div |
| оре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{ |
| Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S |
| то више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци |
| о, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја д |
| обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете |
| ћевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> |
| ењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га б |
| чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та |
| а расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала ко |
| > <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ г |
| ки да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ |
| ђу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две м |
| S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фати |
| ишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, |
| а, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стрин |
| ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- |
| и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете |
| ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} |
| - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и |
| Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову А |
| ..{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста от |
| н, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је |
| N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи ч |
| {S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S |
| Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не |
| ол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану |
| чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога |
| (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем |
| спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, |
| </p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а муста |
| амач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на ч |
| јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један да |
| су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, м |
| на гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну |
| ее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорб |
| дин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target=" |
| си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре |
| - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S |
| ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од |
| t="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је нај |
| ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема н |
| не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора |
| такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако |
| <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p |
| рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбо |
| а, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на т |
| аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никол |
| ручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећ |
| еш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске кућ |
| {S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quot |
| за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје ж |
| како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ на |
| мљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак не |
| -Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у же |
| {S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раз |
| о к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, в |
| ка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мо |
| ма!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цв |
| е, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Пер |
| м, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и во |
| {S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако у |
| очила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref |
| ј мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у пос |
| како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тет |
| а<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке |
| тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ам |
| што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овде |
| су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје. |
| пе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и м |
| оје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l |
| у ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафиш |
| аг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет |
| уди, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика |
| ојем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем |
| оди сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач |
| о пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини |
| - Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе |
| ну ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к |
| ре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S |
| у пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурне |
| честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} В |
| .{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му |
| алаплију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски де |
| ...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да п |
| не за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку о |
| - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висо |
| крсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тет |
| алте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу |
| отираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи |
| па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак |
| на ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафиш |
| и тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родов |
| а њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем |
| ој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари у |
| ..{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{ |
| учкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у |
| гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торља |
| Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи- |
| би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Оо |
| кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> |
| ило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а |
| е, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, |
| Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> наре |
| >А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да с |
| S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чат |
| не умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при |
| {S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за |
| утљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја вић |
| {S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитриј |
| р; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглав |
| е ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се ти |
| говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о коп |
| а је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p |
| каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај ст |
| дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива м |
| ије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски |
| е просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка |
| ој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајл |
| i> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и |
| у.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну п |
| нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика |
| си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, |
| венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско |
| ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, сед |
| бави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар п |
| о с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију |
| у миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; |
| чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па ти |
| а узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработ |
| рстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала с |
| врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг п |
| а се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам |
| да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сот |
| p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини |
| ни говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ |
| ште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?.. |
| еб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, тре |
| : на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу |
| ажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, сал |
| е сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да з |
| шем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ет |
| и погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби п |
| rget="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама |
| то ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> < |
| заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године... |
| ра, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, |
| зила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, ш |
| емо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</h |
| елена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе ка |
| 19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како б |
| омшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у |
| а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19 |
| ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка |
| готови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како ш |
| огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n= |
| у.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у н |
| чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »А |
| ри...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што |
| разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. |
| ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га оне |
| за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-о |
| ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не прој |
| брну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А |
| легне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде |
| крву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде г |
| дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP1901 |
| насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, кој |
| ј.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S |
| рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се зна |
| њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па ви |
| како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли |
| чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела б |
| а се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше пр |
| виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћ |
| па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како д |
| лико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, тако |
| ла.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа... |
| овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да |
| ј да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за ча |
| ану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а с |
| и се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја с |
| {S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} |
| р</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} |
| зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разле |
| xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква цр |
| о, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и ку |
| је при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да |
| алечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам б |
| ле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шаша |
| , кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му пе |
| "85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А |
| урајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Ника |
| et="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела! |
| S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n |
| ..«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од св |
| редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за круш |
| лне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму с |
| мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но.. |
| диже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитри |
| ума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. |
| овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у д |
| клопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па р |
| по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, |
| стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и де |
| кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново |
| је умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Д |
| несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} |
| аки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питу |
| з.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} С |
| ="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19 |
| из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p |
| заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP1 |
| > <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, |
| ерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, ш |
| чи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што и |
| target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP1901 |
| други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се! |
| т.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје |
| те срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Г |
| а и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито |
| отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> |
| та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у |
| калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја пом |
| ке пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице цр |
| "SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокице.</n |
| су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стан |
| ра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> око |
| е се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Ид |
| чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, |
| у водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref ta |
| а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за |
| а му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра тат |
| шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жут |
| а комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S |
| .{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</ |
| овимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак. |
| сту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} По |
| ја за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дис |
| а њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепси |
| е убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!< |
| !{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Дим |
| Тор.</note> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N2 |
| <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљ |
| ар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пре |
| p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј |
| ренац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа |
| а си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да праји |
| данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Со |
| ead>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану как |
| неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање |
| бори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко |
| то, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи |
| е та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти |
| чи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l |
| и,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> |
| меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија м |
| } Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигар |
| Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја са |
| ана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу шт |
| ), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем к |
| , чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бас |
| но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чу |
| р уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не |
| се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане чо |
| ики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Прич |
| !{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми.. |
| ену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту |
| ица.</note> <note xml:id="SRP19012_N65">Одлази.</note> <note xml:id="SRP19012_N66">Турска псовк |
| чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати |
| је све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо |
| ним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимо |
| једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb |
| са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Сул |
| ра Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, |
| кез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија за |
| , на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у С |
| ка, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи |
| ј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> |
| кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свако |
| ло.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. |
| шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јо |
| недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а руча |
| ; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.< |
| а, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{ |
| шем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетк |
| е се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће |
| ес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, на |
| орав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српск |
| басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Ни |
| се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена |
| ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; |
| тан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како |
| је, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у |
| младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на |
| викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и п |
| виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А |
| м да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру |
| get="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p |
| опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,< |
| чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, |
| узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз за |
| а за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си |
| .{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, тат |
| вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава |
| кајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас |
| ..{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - |
| алија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна ру |
| а над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег |
| о ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} П |
| се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га об |
| оузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref |
| пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две |
| тасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго |
| <ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{ |
| лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се пр |
| арка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и |
| у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики шт |
| итају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој |
| /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш |
| к ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Наст |
| им %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#S |
| е сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џ |
| рати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S |
| target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, |
| џије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и приче |
| дан присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, |
| ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, |
| зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога дев |
| не ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија тр |
| чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чк |
| ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста |
| днаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду с |
| - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- |
| јас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем |
| чи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде |
| ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те вид |
| илу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у те |
| воју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јо |
| рикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} |
| у на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду ср |
| рну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га и |
| време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, ка |
| {S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећ |
| што збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе ки |
| за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да у |
| апуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, н |
| е, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја |
| ан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_ |
| Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они |
| .{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како свак |
| /p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас пр |
| S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да |
| акој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од |
| ка да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники т |
| ана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како |
| ’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ |
| и тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он |
| } Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да |
| узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, |
| <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му |
| е од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, |
| то дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и в |
| ка, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му |
| мо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} О |
| блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Д |
| " /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега.. |
| стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target= |
| трчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам дев |
| голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи |
| љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} |
| е погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напр |
| пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што б |
| не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На т |
| собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p> |
| плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да |
| дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - |
| кам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив. |
| јет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 |
| у, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе и |
| турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда в |
| од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јерб |
| Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице |
| ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пиш |
| Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у |
| ге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К |
| е да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време н |
| еје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови |
| јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А |
| итрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан |
| ји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Крше |
| ам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја з |
| за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавањ |
| даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде |
| краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на вар |
| и по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ру |
| пушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми |
| ва.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема оглед |
| мнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве а |
| ене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други |
| мо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, |
| е си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори лет |
| е ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав |
| било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се при |
| к за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при |
| лдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бат |
| а-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чук |
| " /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, |
| Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела |
| гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу крастав |
| има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, и |
| да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не! |
| на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да |
| те дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники |
| о ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро вр |
| а ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{ |
| е разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> |
| о и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свек |
| ко гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску |
| ин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја уз |
| рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си г |
| до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type="c |
| аш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Д |
| тринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном н |
| да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у |
| кажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем с |
| несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави |
| »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref ta |
| >- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p |
| <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде |
| е!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту пока |
| боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита! |
| <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Бо |
| била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’ |
| Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал до |
| >- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у ру |
| /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А та |
| знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на мин |
| иличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на н |
| p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џу |
| оги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча нап |
| заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше |
| {S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} |
| ме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде и |
| рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убав |
| удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петро |
| огаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је |
| па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, |
| би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије н |
| тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу |
| шено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на |
| да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бу |
| и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија... |
| к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву н |
| ин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, |
| ко неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек пра |
| <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, |
| о?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја д |
| N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпу |
| трча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја |
| шија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде |
| чи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, |
| едо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани |
| најин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу с |
| #SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - ви |
| пет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури |
| <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Лич |
| кву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ не |
| е кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорч |
| ам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште |
| порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја г |
| е; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} |
| #SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три д |
| ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> < |
| ет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, |
| аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша |
| ве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма! |
| пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пр |
| та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врат |
| к!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> < |
| покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д |
| тетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њум |
| рљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак друг |
| - Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ј |
| ика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} х |
| е; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешља |
| »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удад |
| је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око о |
| синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> сл |
| p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што тре |
| , без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један |
| ја сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, у |
| Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" |
| ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра |
| се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У на |
| p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!. |
| за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, |
| аваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" |
| у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како |
| еда.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш б |
| ш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет |
| ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од му |
| ера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> |
| ике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, к |
| те на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:< |
| , веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи прав |
| други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Д |
| P19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га |
| по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџ |
| ам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- |
| ка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не пл |
| до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се т |
| и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас басту |
| мо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестан |
| обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе |
| Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а н |
| ну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и п |
| утке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, лебл |
| се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пу |
| /p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p |
| ам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња в |
| - Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама ч |
| у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му |
| ате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како |
| >Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријете |
| дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А |
| д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је |
| не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слуз |
| {S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви |
| ше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас |
| p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми ти |
| а добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Дев |
| овин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; с |
| ско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем |
| } Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо |
| бу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Че |
| еја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:< |
| p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да |
| иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди |
| глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, бел |
| векну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди |
| } А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викај |
| к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Ме |
| к сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је т |
| кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплаче |
| шко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћ |
| /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики |
| али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Ве |
| салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више о |
| туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да |
| ор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па д |
| О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па уле |
| да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној. |
| јче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми |
| Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како п |
| је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће |
| та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога |
| иш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, |
| о ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, |
| ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме уд |
| сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал м |
| оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! про |
| Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата |
| чудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре м |
| виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин п |
| Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин ов |
| И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије бл |
| {S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за мом |
| , преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з |
| сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се |
| е ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе ст |
| после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref targe |
| ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу |
| м сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша п |
| ? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на |
| : - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све |
| главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми ј |
| па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} То |
| познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила ша |
| чере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му |
| ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек с |
| е): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мо |
| кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џ |
| се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p |
| умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Мит |
| л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше ј |
| p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбор |
| умац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господи |
| } Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњ |
| ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N7 |
| ој кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, шт |
| бава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у ик |
| ало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а о |
| н помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гле |
| и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за М |
| моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по |
| јем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, |
| .{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд н |
| а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчик |
| а дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жалн |
| е!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјт |
| и модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно |
| кање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе д |
| да, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и |
| сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref |
| у две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усуј |
| е цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бел |
| на ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на јед |
| ају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p> |
| l:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокиц |
| а!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и у |
| лико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута |
| е врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и |
| о се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди с |
| !...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црн |
| .</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, |
| к што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p |
| ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан |
| до у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђ |
| у на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ник |
| дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле с |
| каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и ок |
| ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ |
| о по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref t |
| десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми |
| бина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики |
| и лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њи |
| т, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре игра |
| S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи н |
| еше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога. |
| ри пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре |
| деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро.. |
| ни, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор |
| ац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћв |
| собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме пог |
| није, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за шт |
| е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; |
| е кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега неса |
| ени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше |
| а изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да те |
| Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чу |
| лије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} |
| оград-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као о |
| ти да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по |
| а црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и |
| а ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не зна |
| е гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо т |
| башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре |
| Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзал |
| рије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год |
| ече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који |
| икажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марик |
| ојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да м |
| азује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си |
| ва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи |
| егало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели сими |
| <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се уч |
| се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, |
| пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, |
| ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!.. |
| што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу из |
| ј, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божно |
| бори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, |
| бар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми пл |
| а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, |
| алечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, м |
| у да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше м |
| аклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешк |
| говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ та |
| збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што н |
| <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ће |
| сав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А м |
| диса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш |
| } Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И те |
| рак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми |
| који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Наст |
| ’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здрав |
| ање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чи |
| чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, |
| не ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо ко |
| појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у ср |
| ред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ни |
| су умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја |
| врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S |
| те да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а |
| ике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрве |
| и: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варе |
| н узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чеее |
| реее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Т |
| драво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref tar |
| p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не зн |
| ва девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не да |
| нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, |
| што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђ |
| "#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу јед |
| а, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S |
| чки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и |
| да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти |
| е аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар чов |
| ишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голе |
| под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi |
| ре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице |
| ји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, |
| амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и пра |
| ојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју бо |
| риџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, |
| адожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да |
| амнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ни |
| урци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, н |
| оле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори |
| твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ел |
| а?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је го |
| «</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та ј |
| <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па са |
| ом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама у |
| срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" |
| бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може |
| т и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје пос |
| туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ј |
| је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="# |
| дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава |
| што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна г |
| је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко |
| сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што с |
| да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и р |
| ...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да |
| чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу т |
| ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се г |
| ригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је дево |
| у је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </ |
| : од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, тр |
| борешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за со |
| да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отво |
| и снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</ |
| за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а |
| а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога |
| драгају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> |
| уле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фал |
| се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... оп |
| ирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије |
| с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звек |
| како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p |
| кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове |
| с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време |
| к како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чар |
| е, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике с |
| д усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видр |
| је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi |
| ?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} |
| нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се |
| едадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђује |
| а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} |
| веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на |
| не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмала |
| ! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте |
| епке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја |
| ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ нес |
| у, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз п |
| нце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« |
| .{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте |
| Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња |
| и Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у про |
| ја!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S |
| по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, |
| и у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, |
| мно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лет |
| венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги но |
| дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож |
| а завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј |
| ију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, ми |
| згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Т |
| arget="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p |
| мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, оно |
| ка, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни и |
| еру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} |
| онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на |
| стурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} |
| леми; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над |
| и, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како на |
| ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију з |
| дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепал |
| ете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, |
| а у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево |
| нџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур. |
| >- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,< |
| арке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се |
| - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни |
| модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме |
| ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго с |
| 2_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- |
| гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-М |
| Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред |
| а Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Дими |
| Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју п |
| pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p |
| ..{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да |
| видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи |
| да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми ти |
| гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и ви |
| ре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У је |
| ш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљ |
| и та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, позна |
| ма не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога |
| одроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref targe |
| <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, |
| и.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је |
| чешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи |
| жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како |
| рачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше |
| чи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде |
| ну пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучер |
| ку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} |
| пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у |
| да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шаре |
| лена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} |
| с татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} |
| је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, ст |
| ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу дев |
| , а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а |
| си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, ж |
| редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добр |
| из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она уз |
| боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за |
| под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... |
| а има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S |
| мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, |
| си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, |
| ем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref t |
| кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се |
| target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде. |
| џар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, свој |
| нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по ж |
| S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибри |
| и очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око |
| ријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажи |
| аво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако |
| ејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се |
| S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла |
| неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јут |
| ин и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисј |
| постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да |
| мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у |
| ачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо! |
| о за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си |
| ..{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тен |
| и му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а |
| Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу п |
| рата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опе |
| њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам |
| ани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте |
| , татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа |
| ељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој |
| ки, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Св |
| рела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не |
| та аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, р |
| мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико |
| ја, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџи |
| овек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа д |
| даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p |
| S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљев |
| а.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у соб |
| е тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар ч |
| <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здра |
| е, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега н |
| па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Ка |
| огаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та |
| собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе |
| г’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на |
| Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика о |
| ’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; др |
| адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу о |
| гаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам |
| ују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве? |
| а несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина |
| {S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> |
| у ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па |
| t="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! |
| ене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бош |
| ем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; мо |
| је стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP1901 |
| овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!... |
| ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У на |
| н беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прош |
| та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на |
| зуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S |
| рлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојд |
| ви, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р |
| овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, м |
| о баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја |
| а вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријо |
| Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па |
| аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, |
| и!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклав |
| ко у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стра |
| {S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - |
| ам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? |
| b n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма.. |
| ef target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, |
| јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко |
| е тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груд |
| ство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми д |
| ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застад |
| же без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут б |
| етоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три |
| илџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо прит |
| мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, |
| е двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује. |
| икажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитри |
| на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref targ |
| ци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови сал |
| Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како ви |
| ог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике |
| н видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, до |
| а чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па |
| стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази |
| 12_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, п |
| уче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опа |
| јија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто др |
| арачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, глед |
| ам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке з |
| target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина с |
| у му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаш |
| бро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за |
| аму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва м |
| ез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми ч |
| ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену |
| _N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> |
| се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_ |
| вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, |
| вене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те |
| .{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву |
| видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рек |
| тија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: » |
| збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туц |
| ли да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве |
| вај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жив |
| <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме |
| уди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој |
| /p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам уба |
| јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва |
| ано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и |
| о му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрч |
| ретица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} |
| у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ заб |
| d> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} |
| "SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <no |
| ај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми п |
| сти, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабук |
| с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_ |
| је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напрај |
| чеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p |
| ијетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш |
| .{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, |
| и правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је |
| и напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата |
| .{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако |
| старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, |
| рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, |
| од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цвето |
| ема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се |
| укавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ тури |
| су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-т |
| уу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се |
| ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све с |
| , санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref tar |
| поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећ |
| си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце |
| S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он о |
| оша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачи |
| е што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; по |
| отира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нак |
| згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А |
| </hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се |
| беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Оти |
| тек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмал |
| татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како н |
| енчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три |
| »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет |
| еко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљаш |
| чу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, |
| Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изр |
| ишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје уну |
| одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун |
| домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p> |
| 59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на с |
| лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јер |
| Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две- |
| бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од ч |
| наја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при |
| нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</ |
| е басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је |
| S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригн |
| бу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за |
| ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Је |
| л-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што зна |
| а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, |
| л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, дв |
| е ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, ви |
| </p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак.. |
| лего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрв |
| то, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> < |
| е?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref ta |
| орча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганск |
| треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми за |
| SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, |
| ица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу |
| .</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да и |
| си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Ф |
| пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А |
| <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћи |
| ул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p> |
| S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је |
| други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краст |
| >Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те ја |
| овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беш |
| ј; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну плов |
| нлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене |
| дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем |
| врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срц |
| еш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је б |
| у од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго! |
| алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па ста |
| је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да |
| па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна |
| а, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је |
| селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а |
| питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изн |
| д бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми го |
| лте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет |
| ије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевг |
| а кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепс |
| расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, леле |
| да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше са |
| бро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу |
| оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у вен |
| ..{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па ча |
| о!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за |
| он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се |
| како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кип |
| <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук |
| рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb |
| ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе |
| ава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену по |
| је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљеви |
| страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња |
| ак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ет |
| ну поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до |
| рија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лал |
| урлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава |
| д зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Ниш |
| је страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање н |
| орим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, п |
| рата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јак |
| /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p> |
| /p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> < |
| .{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <p |
| убавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој |
| {S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, мн |
| као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг с |
| туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не |
| хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се см |
| хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се |
| S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да |
| тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скид |
| опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг |
| а Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у |
| ем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, до |
| питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« |
| погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан не |
| 1" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под ниша |
| ика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога у |
| афу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" / |
| одорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме те |
| ћу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачк |
| ање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p |
| и од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме |
| А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па |
| ли нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућ |
| <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске |
| > а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} |
| get="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target=" |
| Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники д |
| ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра |
| енџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на |
| е,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја на |
| ако па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S |
| како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртел |
| ав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се з |
| и су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењск |
| се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и пог |
| и...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар |
| очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој |
| девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој д |
| } Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p |
| браји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је К |
| је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{ |
| вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте |
| 54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и ком |
| ем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прост |
| р толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз тако |
| Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па |
| Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т |
| ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављ |
| е мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од |
| ило: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, ид |
| - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, |
| Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> |
| лно дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми |
| фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter |
| ице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, |
| лије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек |
| вин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} |
| омшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та н |
| а.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшир |
| а врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но |
| де, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја |
| о.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{ |
| неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Тат |
| знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеј |
| чи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јошт |
| target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У г |
| лезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију н |
| и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, з |
| е ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како |
| роз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, |
| другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије: |
| па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бид |
| ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уст |
| за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Дим |
| хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринк |
| т?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па |
| нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:< |
| при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по |
| врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне |
| татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му исп |
| а, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#S |
| лезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледа |
| не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, |
| ке? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса о |
| Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ак |
| ?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагази |
| </p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се за |
| прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашем |
| итрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђурини |
| игову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у н |
| м да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на |
| чена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чарш |
| рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- |
| е присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се |
| </p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А м |
| о срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, |
| , севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома чо |
| урек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, |
| агазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем |
| ?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си |
| то ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да |
| могнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и нај |
| get="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му |
| ана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чу |
| ашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одеше |
| l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јошт |
| > <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога |
| што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је |
| ml:id="SRP19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била |
| и у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} |
| у, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« |
| <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, |
| и једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, |
| шике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сот |
| ту се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву |
| p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и |
| полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову |
| , па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у |
| note> <note xml:id="SRP19012_N32">Тврди пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N33">Јело.</note> |
| ote> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврдиш пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (ре |
| P19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На с |
| агданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) уба |
| едан бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте |
| болоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћул |
| те срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко с |
| и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19 |
| : убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, |
| Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од рос |
| фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и виј |
| нако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема |
| с које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> < |
| за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцар |
| N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти |
| ажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девој |
| тка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19 |
| в сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску |
| .{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} |
| аст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, |
| n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш |
| ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi |
| прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, н |
| ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} |
| тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у к |
| мреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од оно |
| аше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се п |
| .{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи |
| а-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како |
| беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас о |
| е не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали |
| девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови н |
| ле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S |
| а ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а |
| и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си п |
| ред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а чо |
| ница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко ре |
| ју поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште |
| чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</ |
| и правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А о |
| ија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој |
| за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - сло |
| аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, |
| /p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман |
| ају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у |
| шија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} |
| пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге |
| прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, к |
| човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе |
| Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем |
| ..{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На т |
| ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконост |
| би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи |
| ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’ |
| крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре р |
| ...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девој |
| , па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам |
| студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јошт |
| д очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ ст |
| године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озго |
| орина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљи |
| о је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приг |
| p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јерб |
| е па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, ту |
| у т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И |
| ка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при |
| лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина |
| Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угаси |
| ело.</note> <note xml:id="SRP19012_N34">Палидрвце.</note> <note xml:id="SRP19012_N35">Нарочито. |
| аса.</note> <note xml:id="SRP19012_N64">Палица.</note> <note xml:id="SRP19012_N65">Одлази.</not |
| :</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- |
| ш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што н |
| по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зелен |
| <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем |
| ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама са |
| н, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми н |
| .</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фа |
| љине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г |
| алте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дај |
| ебе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} К |
| да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир |
| а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ј |
| како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли |
| .</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} |
| ла...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџ |
| па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварк |
| <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински п |
| око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бел |
| што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Бл |
| ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија |
| <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озго |
| >Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што |
| невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Тас |
| Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови |
| /p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо п |
| 9012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref t |
| м, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем |
| дају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у о |
| !{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене |
| ; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као |
| чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле н |
| а фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црк |
| о кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жен |
| е један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се |
| на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава шт |
| ..</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S |
| и шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује |
| пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: с |
| рлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам |
| су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нан |
| } Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикаж |
| Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ј |
| изам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ел |
| рлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити |
| та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, |
| аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко број |
| Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који |
| се красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: |
| .{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој |
| е, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена |
| target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} С |
| , шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручн |
| фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице.</note> <note xml:id="SRP19012_N95">Мало пуце.</ |
| ако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка н |
| аво.</note> <note xml:id="SRP19012_N39">Патлиџан.</note> <note xml:id="SRP19012_N40">Јело.</not |
| видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену |
| S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, г |
| п, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ни |
| {S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, |
| гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<re |
| ла, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој наред |
| о ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80 |
| а судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ |
| а, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј |
| ако ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, м |
| преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја ста |
| а.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје |
| тко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у је |
| ија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотир |
| а она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p |
| 9012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и |
| <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, о |
| сејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко м |
| што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од |
| капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и мес |
| е: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За |
| уј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављ |
| ој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А |
| а.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за њего |
| е уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види ка |
| 0" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селеми |
| ала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени фре |
| сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?... |
| ирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши |
| Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул- |
| te> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и першун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Мемице.</not |
| чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре з |
| .{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ни |
| ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} |
| Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му |
| ал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«. |
| e> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лв |
| . свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем с |
| еселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А дом |
| Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l |
| ако у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањ |
| адожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, |
| оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика |
| сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</ |
| ашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звез |
| војчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: |
| 1" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се |
| рапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испруже |
| се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори |
| Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат м |
| де софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекр |
| ла за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} |
| ка пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, |
| што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он јед |
| S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија че |
| никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти ср |
| , пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, |
| ирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у месни |
| ран, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p> |
| аш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} |
| ошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма ра |
| смешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје |
| /hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју |
| ила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја |
| ако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>бо |
| } У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не це |
| белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пр |
| ’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!. |
| .{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} |
| во?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - |
| р... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Так |
| ченце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљи |
| ринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка |
| угачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target |
| »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш |
| в ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p |
| ке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је ск |
| у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У |
| уке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору. |
| војку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> |
| , лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за она |
| ла,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> < |
| ем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу |
| очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за теб |
| и: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </qu |
| та«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меко |
| за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си |
| капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си |
| кот.</note> <note xml:id="SRP19012_N86">Пиљци.</note> <note xml:id="SRP19012_N87">Лопта.</note> |
| ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, т |
| иле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџе |
| би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија, |
| /p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- П |
| препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бе |
| 4" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми про |
| тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде са |
| питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</ |
| ему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па сл |
| га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли |
| гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Д |
| мо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и з |
| ну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мисле |
| итрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n= |
| ка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си ј |
| а угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забраји |
| вало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> |
| е.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се |
| ’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> |
| N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S |
| је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и лебл |
| але,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> |
| ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају |
| >- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господ |
| н:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} |
| - У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију |
| /l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</ |
| </l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</ |
| од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} |
| је.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи с |
| »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те |
| е он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу |
| у стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, п |
| ко њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бута |
| ? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, |
| а сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Г |
| се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике м |
| манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: си |
| , - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!... |
| е узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо кра |
| рила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ |
| лет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу |
| аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Ш |
| и?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> < |
| у.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> < |
| дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на б |
| на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> < |
| омо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи |
| , он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, дат |
| девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништ |
| евојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Б |
| ри, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан б |
| појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто. |
| да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише |
| тије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо |
| естра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака ј |
| весту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’ |
| тираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, п |
| тарке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву |
| за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем ве |
| , пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за ов |
| салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по |
| л...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и |
| е такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- |
| проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново прок |
| Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У |
| бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња |
| ја; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона |
| вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Че |
| неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме |
| о словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помис |
| ј!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од он |
| ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, |
| рвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па п |
| нца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се ку |
| ке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам нами |
| и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учин |
| ди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како |
| тво све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, |
| ја је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Б |
| оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да |
| ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав |
| арије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас дев |
| а ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам |
| и:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак |
| ем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого |
| с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се |
| ом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана |
| камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да збори |
| Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- |
| ли-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Ни |
| колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утеш |
| е од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> < |
| на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми |
| моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице м |
| ако онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си |
| ав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну гл |
| и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, по |
| > <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на прилич |
| слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стри |
| </l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се пл |
| е ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прај |
| ...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники т |
| {S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да каж |
| он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову |
| беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило д |
| за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посип |
| и на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмеш |
| д свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага |
| ђаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6">Плетеница.</note> <note xml:id="SRP19012_N7">Кита.</not |
| лчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" / |
| /p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недо |
| te> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26">Обеле |
| } А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19 |
| гну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} |
| дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се ра |
| да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што |
| му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети |
| е убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Зарад |
| црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле |
| /hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо |
| ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - |
| Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, ова |
| ду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како |
| (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја виј |
| сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа |
| је.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, ман |
| јени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а ши |
| и је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} |
| с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref tar |
| бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, ша |
| демо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене |
| , %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све |
| орљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казу |
| Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја |
| arget="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> тр |
| оди.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике |
| обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело |
| е брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које с |
| нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, |
| ле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обр |
| ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ће |
| векрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} |
| ј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојч |
| пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги |
| се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам |
| Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи |
| ам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Д |
| атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак |
| е криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у т |
| Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је в |
| е, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да |
| си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу |
| требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се |
| шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гу |
| На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљеса |
| ри софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне |
| артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами с |
| ан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми ј |
| и човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву беле |
| кња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p |
| А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући |
| ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружи |
| м, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је? |
| ушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и р |
| домо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жен |
| играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашен |
| свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на |
| арикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А |
| адем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мисле |
| S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели |
| мах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни врем |
| Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здр |
| знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега |
| .{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вије |
| на је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.< |
| од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску |
| к од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напр |
| } Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли ни |
| друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, |
| кају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет |
| ако варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, |
| е, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} З |
| лашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушт |
| око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекуј |
| е и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} И |
| ’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ћ |
| {S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та ск |
| ишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало.. |
| а да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита ж |
| ора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Ниш |
| ко шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} К |
| ви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А |
| вљале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: ч |
| .{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за |
| аш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n=" |
| еста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref t |
| /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} |
| по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники |
| опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали |
| ели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојч |
| е цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сам |
| с здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће |
| нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, |
| вина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спаци |
| втело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} |
| и, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике |
| унце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам н |
| право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} |
| отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас |
| ојдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и |
| - Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...< |
| p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад |
| ине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ки |
| е те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике |
| и се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на с |
| рију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењск |
| А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи с |
| ко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, п |
| к, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега |
| о ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми в |
| ао жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S |
| и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не про |
| e> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повезивање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама з |
| камо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па |
| Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: |
| и, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, ж |
| : чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем б |
| , па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиниц |
| главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика |
| две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време проме |
| ене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика |
| ија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д с |
| ећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младож |
| е, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!< |
| 2_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Ниш |
| pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, т |
| ћи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прок |
| д мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изруча |
| учам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене |
| , кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чир |
| ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} А |
| ги дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсик |
| тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си |
| га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, |
| S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдо |
| сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу |
| <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p> |
| в.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а |
| о једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка |
| } Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стан |
| >Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувај |
| аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n=" |
| та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора |
| докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћ |
| стан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој |
| а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у л |
| шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука м |
| векра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи упл |
| и сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{ |
| таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не м |
| ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас |
| ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је |
| се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле |
| авешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија |
| <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- |
| те сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да ди |
| ене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - |
| {S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, дево |
| езе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби |
| p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А тат |
| »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три |
| пе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> |
| иче како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кад |
| грају обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target=" |
| S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} |
| ’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, да |
| па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, |
| , вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> |
| ула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, |
| . - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће в |
| ики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у ма |
| /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и |
| е збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор |
| ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јер |
| ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га шт |
| , брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да |
| ред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од м |
| ишто не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Дими |
| ално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А |
| ш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко |
| а се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водиц |
| У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре |
| њем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} |
| е, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беш |
| у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров д |
| се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срц |
| ућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подруч |
| и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и а |
| .{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се |
| траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пу |
| ако антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb |
| голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиг |
| ...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце |
| икам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> |
| при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, как |
| пус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени |
| подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас б |
| S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од |
| S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’ |
| филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митич |
| граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, сп |
| гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушму |
| паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори |
| ија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На |
| чови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP |
| к - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесе |
| се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где |
| уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кр |
| ите за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и |
| ети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу прети |
| а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце |
| а Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто с |
| м се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око |
| зну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туг |
| су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли поче |
| офатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на |
| а пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за |
| ри мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је чо |
| <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим |
| ке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отид |
| а отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb |
| а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’ |
| : што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре пр |
| ке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} |
| а си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N2 |
| оре, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уш |
| ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачк |
| га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура |
| ште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, |
| еђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> < |
| астасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им |
| <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, |
| сма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми |
| пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да |
| ј Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} |
| оске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} |
| амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише |
| појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесни |
| ашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти неде |
| оодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам |
| еко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Ј |
| а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари пе |
| и мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та |
| ца, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</ |
| јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</ |
| ори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за руч |
| е викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кута |
| на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си ј |
| /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојк |
| рча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фе |
| ање.</note> <note xml:id="SRP19012_N10">Појас.</note> <note xml:id="SRP19012_N11">Свилена врвца |
| оју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.< |
| p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике д |
| је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па т |
| ата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22 |
| ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" |
| <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, ја |
| се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, п |
| ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме |
| ан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупк |
| више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: |
| о Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> |
| те, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир. |
| им к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, |
| шав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала |
| е, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А |
| си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> < |
| !{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, |
| а за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на бо |
| сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, |
| n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, н |
| а од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу в |
| и ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од н |
| ам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне |
| и, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми |
| , метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то |
| ко пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мил |
| укам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; |
| .{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар д |
| иле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> < |
| имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем |
| на 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, о |
| S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татк |
| 5" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило |
| славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а |
| голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} |
| ке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не ж |
| »</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да рима |
| } Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јо |
| такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми з |
| гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татк |
| Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n= |
| ија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не |
| ше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородиц |
| рце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До ик |
| г по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам п |
| говорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Ка |
| е, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у |
| цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан |
| {S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, в |
| RP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> |
| се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А |
| јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покра |
| .{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, |
| note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полако.</note> <note xml:id="SRP19012_N43">Свирачи.</no |
| ла би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при |
| и киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико с |
| с бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!. |
| узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је м |
| о!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, |
| за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се о |
| ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега |
| </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у б |
| ј работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у даји |
| обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> |
| и се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дн |
| р: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Д |
| у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напрај |
| Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, зе |
| те за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та |
| ем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> с |
| 32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла |
| ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њ |
| ума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p> |
| _N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<re |
| до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да п |
| мо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постар |
| ла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бриш |
| , а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију |
| S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на |
| а?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на |
| рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган з |
| ија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; је |
| S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо п |
| писи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди |
| а Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук |
| стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори |
| имитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да |
| target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама |
| кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћа |
| оли, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу |
| »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на |
| ам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S |
| ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемаши |
| "84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испрати |
| д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо |
| чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} |
| башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb |
| ва у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и |
| аг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га |
| саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, г |
| 012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} |
| а пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сироч |
| е ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамја |
| римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена |
| на кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краст |
| коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као |
| сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и у |
| татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу |
| S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, |
| Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S |
| >Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се г |
| ве смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетил |
| и је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџиј |
| а дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сирот |
| атку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћ |
| га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинц |
| arget="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не каба |
| дино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндуш |
| ед под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, |
| в, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо |
| и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо |
| Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко реч |
| Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди |
| >- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, сл |
| ши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене |
| >- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> |
| емо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко |
| и смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче |
| аго, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Наста |
| ст за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p |
| нада.</note> <note xml:id="SRP19012_N4">Породиља.</note> <note xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет д |
| l:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6">Плетеница.< |
| {S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па |
| па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обр |
| се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си |
| ’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистил |
| /p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па |
| о, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на пот |
| роз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој све |
| ако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак |
| јем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија |
| Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мит |
| ем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, |
| већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа |
| све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n= |
| то напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по |
| н<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мер |
| еше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул |
| оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> |
| ote xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6">Плете |
| це моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N8 |
| ето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше |
| и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба |
| у свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се |
| S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p> |
| , како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славе |
| и да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем |
| инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, |
| - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фуста |
| ушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило |
| {S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што |
| ријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" |
| Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ће |
| > <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p |
| дин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! |
| ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај |
| _C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црном |
| рбо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си |
| еја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А вета |
| er" xml:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкан |
| ће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Кос |
| } И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше |
| у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо са |
| ако човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и |
| , не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, |
| и је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ ме |
| казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S |
| калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, п |
| ги старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; го |
| !...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бел |
| Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Кра |
| се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупка |
| у антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онако |
| баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на |
| та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и |
| симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N6 |
| д ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се |
| > <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ |
| на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012 |
| ...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше а |
| едаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од |
| прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работ |
| } К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија |
| > <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирањ |
| у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године |
| ознава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу М |
| пта.</note> <note xml:id="SRP19012_N88">Почетак, углед.</note> <note xml:id="SRP19012_N89">Вече |
| иће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на с |
| сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кра |
| аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" |
| 012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и д |
| м си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле |
| Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии! |
| сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си доше |
| ејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref t |
| рнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећу |
| ун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном |
| !{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у ч |
| .{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак |
| Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој как |
| с Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни л |
| Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} |
| емо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за рак |
| прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимониј |
| , Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише |
| о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – ко |
| ...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други так |
| нице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} |
| што неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас бр |
| ркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема та |
| нам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, тако |
| и Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi |
| S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам |
| овише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Госп |
| се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од м |
| и!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за ње |
| ак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> ј |
| и што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- |
| да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсиј |
| у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како при |
| е, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу пот |
| ала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref ta |
| у, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре иска |
| >- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и |
| > <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господ |
| #SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја кол |
| ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му к |
| - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш |
| му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_ |
| ф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{ |
| p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му п |
| њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого |
| јле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет б |
| бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерли |
| лачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу |
| S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, |
| p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем |
| огне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и |
| ке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе кра |
| е ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па бани |
| тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рог |
| et="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју |
| ше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од але |
| е како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и н |
| а девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије м |
| етељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што |
| етак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување гл |
| е да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и |
| кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе |
| у најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што |
| ритресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, ш |
| } Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- |
| ислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, бр |
| !...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на |
| сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако |
| дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци |
| на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, п |
| н?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђир |
| и работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му |
| атка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од ур |
| све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што го |
| јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав |
| ови.</note> <note xml:id="SRP19012_N31">Прво.</note> <note xml:id="SRP19012_N32">Тврди пазар.</ |
| , не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, ј |
| лужеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу и |
| #SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипну |
| орим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мр |
| жи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, п |
| па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зе |
| и девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме |
| му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узн |
| је се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо |
| и свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а |
| Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гор |
| а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, |
| 4" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Та |
| тко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише |
| ју што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја |
| римо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чи |
| ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љуб |
| знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, т |
| а, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, |
| >- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, шт |
| ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с |
| чак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, нос |
| свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четврта |
| а ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у о |
| лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, |
| > <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, в |
| несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, п |
| ред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило |
| не плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а теш |
| руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу |
| цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас ко |
| кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за |
| ти.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата |
| јим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на с |
| ски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, |
| за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа с |
| но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Ул |
| екачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да о |
| а, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p> |
| ојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не поми |
| комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то ме |
| ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташ |
| а га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да д |
| спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се |
| ј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p |
| му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа |
| у.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу |
| ба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је |
| имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исц |
| .{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, |
| се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родов |
| а Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, падну |
| у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли по |
| о на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му но |
| S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n=" |
| знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште |
| <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде |
| »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> |
| .{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S |
| и за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом |
| ="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је мом |
| ’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> < |
| е испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папуч |
| оду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у |
| ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Пр |
| ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работе |
| уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, |
| а свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ј |
| дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат пис |
| да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што б |
| Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана |
| к муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу |
| ше!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми т |
| н, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у |
| ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: |
| > <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама за прекршћавање.</note> <note xml:id="SRP19012_N10">Појас. |
| и ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башч |
| то боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узви |
| увар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. |
| тук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, в |
| егнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се |
| т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си па |
| ве.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Ма |
| а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, |
| Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врања |
| једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мен |
| нуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани |
| једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснул |
| а све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпос |
| јле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јегл |
| терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, |
| /p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} |
| р дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, |
| раву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зел |
| а и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста ј |
| > <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Шт |
| бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к |
| тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Ни |
| , Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бид |
| што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Ц |
| а једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију |
| о при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, |
| p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си |
| </p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, о |
| <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не |
| ш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{ |
| ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: |
| тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике о |
| игови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо. |
| ако он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим |
| обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного |
| p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{ |
| како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; |
| етешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} |
| Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од |
| га татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, о |
| <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: |
| ар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{ |
| <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти |
| иди друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Ул |
| а, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па т |
| p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок! |
| икају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вик |
| чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ни |
| тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми тат |
| овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђуј |
| да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</ |
| .</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, у |
| .«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да б |
| ко - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пу |
| прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварк |
| у!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо |
| ва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму ник |
| та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, вод |
| Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, |
| то друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако ст |
| - Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не |
| пију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ |
| како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мил |
| до, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му зар |
| дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</ |
| ред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</ |
| ан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</h |
| ној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за м |
| .</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз |
| се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутај |
| ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> ку |
| ће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки по |
| target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д |
| жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве. |
| м а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не пла |
| н, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} |
| је, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики |
| а би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!... |
| по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја |
| си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> < |
| руги који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет још |
| - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та |
| > <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашића |
| обе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони гла |
| а.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још |
| што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! |
| </p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- К |
| јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="8 |
| што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, |
| како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се диг |
| жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кро |
| Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ |
| аре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под ни |
| S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} А |
| ни...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна |
| оре какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бат |
| pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза |
| с овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} |
| ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми |
| дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за |
| еје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!... |
| ојицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- За |
| било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети П |
| е, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију. |
| е пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та д |
| свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојч |
| кију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да |
| з ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша |
| ја овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у |
| и ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и раки |
| >Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комш |
| акав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што д |
| што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!. |
| више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше ук |
| <ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Мо |
| закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је |
| <div type="titlepage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелен |
| S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу п |
| е и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо |
| еним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке« |
| омаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; |
| ="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-М |
| г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севет |
| л’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: н |
| симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ј |
| маћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Р |
| си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не мл |
| ј си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, прик |
| b n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одм |
| орави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p> |
| укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се |
| ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и |
| -Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахн |
| е.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а |
| ако кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбел |
| , убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне ба |
| красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две |
| p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> |
| модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке |
| «...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter" |
| аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома чове |
| p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, каф |
| о.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не |
| атка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин |
| е, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на ама |
| {S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују з |
| ма кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, |
| спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, |
| аво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да |
| дем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, тк |
| учку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама је |
| није, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си прими |
| ла; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И тра |
| оок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше ф |
| само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; |
| арике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} |
| га јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по ниш |
| да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога до |
| ојицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе |
| премали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта з |
| кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже |
| epage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитр |
| искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, |
| b n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А ме |
| си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му с |
| а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а |
| S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељај |
| а не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (р |
| S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салт |
| ’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, |
| смељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: |
| ање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те |
| ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче |
| /p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитр |
| а шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, |
| де Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не |
| , јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ |
| <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{ |
| домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице |
| ђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, насл |
| огаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече |
| ве говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога |
| ама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или |
| лели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикива |
| - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, з |
| шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћи |
| Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако ч |
| и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се |
| ако што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђој |
| што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак |
| а, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} |
| екају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Т |
| сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па |
| ика граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој |
| за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врн |
| и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш |
| бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, |
| Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у та |
| : туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што |
| > Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S |
| ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак |
| ра?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} |
| не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} |
| не домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама з |
| кови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако ју |
| ога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба |
| сећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А |
| милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се нас |
| ста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онак |
| о, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ |
| > <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на прозору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних гр |
| кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми каза |
| обу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти г |
| себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и |
| S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и |
| о једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{ |
| стина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим ка |
| дак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Дими |
| сцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђури |
| ојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак с |
| а салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за кап |
| а прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут у |
| ја, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, |
| онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, дру |
| Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим |
| таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја аде |
| творимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме по |
| р, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да от |
| ру мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{ |
| e> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодор |
| до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... |
| ре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тр |
| му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Го |
| екнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј ј |
| , свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, |
| ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва м |
| о јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес |
| приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено |
| ке та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама к |
| .{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми. |
| сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранф |
| један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно пан |
| У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмала |
| же, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије к |
| Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l |
| но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала |
| у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жалн |
| ам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па прол |
| остине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а пл |
| седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо |
| > <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему к |
| а па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор ј |
| м у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па им |
| у:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n |
| Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники ман |
| егало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref |
| илак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Д |
| м му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првен |
| ас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јад |
| прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, |
| > <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј п |
| 19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> троскот трава |
| пчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, |
| а нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме о |
| л-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без ви |
| ла!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} |
| ње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" |
| лавејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека |
| узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја |
| џе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана гот |
| зим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: |
| ому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за |
| чеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућ |
| f target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, он |
| црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како |
| te> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:i |
| ретиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</ |
| pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, |
| ј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде сед |
| ему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Води |
| ди цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Но |
| ам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, с |
| д голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пож |
| ote> <note xml:id="SRP19012_N66">Турска псовка.</note> <note xml:id="SRP19012_N67">Ђак.</note> |
| е на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче вр |
| ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупи |
| па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше н |
| а; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се |
| pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у |
| злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше |
| ote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l> |
| шчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP1 |
| е приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као нев |
| ија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња |
| ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{ |
| ија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас же |
| а ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце з |
| , наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ел |
| оле у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP1901 |
| ла; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и око ру |
| а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод оч |
| ка, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се цр |
| иту под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, ка |
| ари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се зам |
| е помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке |
| а душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{ |
| во толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, ма |
| } Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко |
| свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за |
| ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја б |
| черу; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан |
| ја тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он |
| Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбин |
| мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама |
| Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ам |
| е знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дор |
| ако јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потри |
| ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране |
| а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та о |
| а ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви |
| учала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, м |
| ’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играше |
| ан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; сре |
| дет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде н |
| {S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош |
| .. чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу |
| а!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бр |
| ми и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако! |
| /note> <note xml:id="SRP19012_N95">Мало пуце.</note> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што шт |
| гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду как |
| уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџик |
| како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти |
| ју<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ |
| па се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила гро |
| илује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном |
| амо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице |
| {S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас |
| и та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на |
| овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми |
| Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{ |
| е се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А |
| "#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше ча |
| дварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што в |
| калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавда |
| ије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref |
| И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и |
| сујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав |
| рају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb |
| ркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вик |
| ујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се |
| руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она |
| За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, |
| о гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам |
| ја га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сир |
| простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а в |
| ве-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставиц |
| ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</ |
| ега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је шт |
| башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу |
| , како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеј |
| исте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас |
| беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при |
| узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној мес |
| тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепс |
| у се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га |
| не божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- К |
| а.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајл |
| младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, н |
| разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога |
| ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</ |
| ушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор |
| сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокак |
| работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана |
| ре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу |
| ља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ са |
| аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ни |
| урчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n= |
| укат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту |
| ван дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за |
| , а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Пра |
| девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слу |
| Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне ис |
| е жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Ту |
| S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севд |
| рат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо |
| t="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p |
| т свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" /> <div type="chapter" x |
| .{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под |
| ојала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећи |
| оје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да |
| чики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ |
| </p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште |
| одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му |
| } Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не зна |
| ене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p> |
| отко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике за |
| се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови р |
| цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, |
| и, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да не |
| се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми |
| "#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што са |
| ријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачи |
| малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, |
| викали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си има |
| Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се |
| дости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате |
| на старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{ |
| како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, |
| а како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф! |
| беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се |
| дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми |
| ила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бави |
| ол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за |
| јде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по |
| лен.</note> <note xml:id="SRP19012_N19">Различан.</note> <note xml:id="SRP19012_N20">Светњак.</ |
| смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи н |
| , по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си на |
| панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто! |
| ју лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једна |
| и-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију, |
| а га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а о |
| о ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике |
| дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели |
| за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи |
| ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како |
| сти.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дор |
| брне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме |
| сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг ту |
| в; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> < |
| у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела |
| им струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана |
| ељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад оп |
| ...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној |
| e> <note xml:id="SRP19012_N54">Неваљао, распуштен.</note> <note xml:id="SRP19012_N55">Јецам.</n |
| ше, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, ле |
| н ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, |
| ојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си нај |
| ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, в |
| и за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n="68" |
| ак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Наст |
| P19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке бере |
| ’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, глед |
| ејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да |
| татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и |
| још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да |
| тара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом се |
| ене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: |
| врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се з |
| царин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђи |
| ијетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и д |
| исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« |
| S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би |
| да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S |
| татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега ко |
| l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n=" |
| 9012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до |
| па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, |
| ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори |
| еђу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, |
| -Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи- |
| p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP1 |
| сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, |
| а мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну мар |
| а су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, |
| ене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, |
| како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и пе |
| а.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А вид |
| ла да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми |
| >- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно |
| рим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте го |
| црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; з |
| изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и дру |
| куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу |
| е гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим |
| ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме м |
| ше, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику ј |
| итраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу ње |
| о џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зб |
| о саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...< |
| заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу |
| SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика |
| .. што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац.. |
| Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете |
| се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај |
| рија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једн |
| руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па в |
| та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> |
| огарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију |
| ја.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више н |
| arget="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види м |
| час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми ј |
| ој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, |
| ија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми |
| S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше ле |
| > <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде |
| и ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу |
| <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с реном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полако. |
| <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (реноме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14">Доксат.</no |
| а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај |
| Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному к |
| прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ н |
| </p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} |
| а идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринк |
| миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно ле |
| њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, нак |
| татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да |
| да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - |
| стасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, |
| мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да и |
| астасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрем |
| {S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р |
| а па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи још |
| Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем. |
| рата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли |
| , обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> |
| ина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи нико |
| <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- У |
| ?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, |
| а, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу |
| или...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, б |
| ам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од |
| ће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, дру |
| деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, |
| што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" /> |
| с је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабаз |
| а на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се д |
| ч ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене |
| се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} З |
| те по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на |
| е ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нан |
| тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од г |
| д нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, |
| тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је п |
| азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал г |
| ипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и јед |
| <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он по |
| ем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не |
| кој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обриш |
| Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, |
| ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим в |
| пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме по |
| зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш |
| або.</note> <note xml:id="SRP19012_N84">Роба.</note> <note xml:id="SRP19012_N85">Чокот.</note> |
| еко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира вис |
| а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" /> |
| прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара |
| јанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је |
| жном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни |
| ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пец |
| је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> |
| отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S |
| ије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани с |
| p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један |
| н узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не |
| спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: |
| _N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан н |
| ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлак |
| p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги с |
| </p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше |
| >!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што |
| у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како |
| ва, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ај |
| дравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће ког |
| ко да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Р |
| па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; |
| не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> < |
| смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ с |
| ?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} Н |
| место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на нико |
| в, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си |
| то имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А |
| S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он н |
| напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p |
| ја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си ј |
| а?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на гл |
| е дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<r |
| , две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:< |
| и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’ |
| чке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref targ |
| е ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме пов |
| је му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман, |
| ише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу г |
| о шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И |
| Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{ |
| збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се |
| мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19 |
| там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у |
| ез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке т |
| , каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, че |
| черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко |
| get="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па |
| ечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, |
| вашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како м |
| S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми |
| , и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око |
| замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре каба |
| У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије |
| а једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - т |
| >...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, а |
| .{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{ |
| рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да ж |
| но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је кој |
| у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target=" |
| Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне вета |
| а виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђу |
| рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике |
| е се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, |
| <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Завед |
| м милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{ |
| спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> < |
| бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар |
| стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам |
| о да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башч |
| и се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" |
| а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Г |
| та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не з |
| конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target= |
| и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она |
| шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како |
| i> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојч |
| а питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> |
| тина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек па |
| руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у пета |
| , заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо |
| чи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<re |
| ас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас |
| е на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у татко |
| носило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, |
| па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вел |
| ерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка |
| дба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други |
| ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије кол |
| је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по |
| мем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће с |
| у, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају |
| куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка |
| а ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију су |
| <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме как |
| .{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана м |
| како лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p |
| д време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А |
| ако божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p |
| како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чел |
| сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер |
| рајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: дон |
| бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за п |
| 9012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глетка |
| такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште к |
| да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућ |
| Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши пр |
| укавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш беја |
| белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је как |
| ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж.. |
| риво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, |
| ак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак сед |
| /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а |
| бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више! |
| следње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; ш |
| даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегош |
| н...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замрш |
| та Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њум |
| b n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{ |
| ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, т |
| чу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, по |
| опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, |
| а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="# |
| дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорч |
| е сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна |
| одроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи |
| е.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" |
| кне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава |
| ју у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, |
| у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопч |
| ле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{ |
| се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни ов |
| ше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb |
| м да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевен |
| оту.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сок |
| чи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Е |
| <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пр |
| <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас |
| е ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар м |
| е, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе к |
| S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фа |
| то!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно |
| а.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му |
| се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој д |
| ја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у |
| н, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слу |
| />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град |
| ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" |
| главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту |
| е и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-На |
| у гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S |
| аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре |
| кај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, син |
| и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по ча |
| нук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовеч |
| а <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, прева |
| e> <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с реном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полак |
| ја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та тр |
| {S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - у |
| о у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду |
| а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - |
| ’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</ |
| </p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да пали |
| :</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни дон |
| а је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се |
| ...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сеф |
| леми мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две тр |
| Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је с |
| дим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да глед |
| ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; |
| на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испруж |
| и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет |
| итрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па ви |
| ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми |
| би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - |
| аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте д |
| Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не |
| трија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакњ |
| S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Сал |
| сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забраји |
| ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболи |
| адна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Соти |
| облаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је би |
| дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи |
| ста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испуп |
| ко ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благо |
| ив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује |
| рале!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, |
| ојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене пре |
| редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадо |
| >»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l |
| што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајил |
| а у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: |
| ...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило з |
| уваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n |
| теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref |
| p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> д |
| т Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, м |
| 0" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{ |
| Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; |
| рапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" / |
| играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target |
| а Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог |
| гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне |
| о дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> < |
| ке заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...< |
| н неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка! |
| ики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам |
| ле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, |
| болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи |
| л, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо! |
| S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беш |
| и се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору н |
| ума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија |
| и’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узе |
| ли добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго |
| лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир- |
| есу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како |
| ј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при соф |
| а под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам |
| <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l |
| еше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете |
| на.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој |
| ама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод |
| комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и са |
| зи у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и са |
| сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути |
| и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где |
| ити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али о |
| ад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у |
| се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по |
| ду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и с |
| арицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије |
| љком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита |
| рике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Че |
| говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима |
| за.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<re |
| ароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом |
| ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој |
| >И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори |
| к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господи |
| антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под |
| ну ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке ш |
| и, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, |
| <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како |
| мињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, бра |
| ем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</ |
| ре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђо |
| </hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везен |
| ре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лал |
| ала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си па |
| ну и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем |
| а се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} |
| ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Е |
| и да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} |
| ине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако у |
| дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д |
| р-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малеч |
| несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сват |
| и на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, |
| е, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али |
| Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... из |
| у па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко |
| Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнак |
| имитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, ј |
| {S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има гол |
| ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јак |
| овде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша пра |
| жи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p |
| ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта |
| т.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти с |
| у пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а нос |
| ..{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ |
| рисмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се поз |
| олики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д |
| ко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире |
| ија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче |
| карам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <p |
| гани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман |
| } Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, м |
| сти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и д |
| ете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој |
| чу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка с |
| ројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар шт |
| Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- |
| на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо |
| чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби д |
| мнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ |
| S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем |
| и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па на |
| , и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а му |
| о од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни до |
| сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебе |
| гла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »А |
| на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и у |
| стаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, ка |
| одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; |
| Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз |
| крајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук |
| млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quo |
| поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитри |
| дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је |
| тиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар |
| је ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да |
| и купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; |
| нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забара |
| >- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!... |
| з пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми |
| и си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво |
| по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је б |
| > <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <d |
| ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: до |
| лада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама |
| не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ арт |
| нчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се. |
| ам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђир |
| а ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} |
| и очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ај |
| Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си |
| - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му п |
| е краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> не |
| кој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и |
| ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде |
| д нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел гра |
| /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво! |
| Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет м |
| јас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на минде |
| сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} |
| му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама ка |
| це огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’ |
| трана 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, |
| белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="3 |
| <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у |
| , бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да |
| е у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девој |
| чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: |
| се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за |
| 19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо |
| ет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димит |
| илуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p |
| Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> |
| ган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; |
| " /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски |
| {S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p> |
| а, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју с |
| /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво п |
| вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста вић |
| ad>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј |
| њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као |
| S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S |
| ’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за ј |
| p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Та |
| ти, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутр |
| ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – |
| ег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митр |
| ла).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико са |
| акав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.< |
| авике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target= |
| слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#S |
| } Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (ис |
| Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; |
| мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у |
| Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Ка |
| венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, |
| ере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре... |
| асује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила |
| Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} |
| ше.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, шт |
| рмак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па |
| овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала в |
| рапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће при |
| а ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде м |
| е се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је |
| дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и по |
| /p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам с |
| тарица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђо |
| у жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; |
| е; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва |
| у, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе |
| му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чек |
| он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме вик |
| та: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас |
| , у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одеј |
| работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не прилич |
| о су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, п |
| н.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за |
| нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитриј |
| и за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, |
| м утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си |
| нем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP190 |
| ботим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />г |
| сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, сал |
| ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште |
| 012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја па |
| а?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше д |
| ’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, |
| не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу исп |
| А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не |
| м те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се |
| сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да с |
| - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине |
| њ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Б |
| иле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Д |
| ови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" |
| е младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише |
| ко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту |
| ...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу |
| зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за |
| видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И о |
| убила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и |
| огу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p |
| хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме бе |
| две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19 |
| ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ |
| ке мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татк |
| кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> |
| да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, |
| сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} |
| јде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{ |
| на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамбо |
| ам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија |
| вије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} |
| ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могар |
| ем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, |
| м, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми зб |
| при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на |
| а је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target= |
| нуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} |
| зручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била |
| >Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- |
| ко да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помал |
| а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут о |
| што ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без |
| Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе ша |
| те и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела |
| Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немо |
| /p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>С |
| {S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, |
| дила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" / |
| мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигн |
| ледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи по |
| да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а |
| у појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем н |
| свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемиц |
| ’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић |
| поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил... |
| да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад |
| при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} |
| Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, |
| и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, » |
| ри леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} До |
| на, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем |
| Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија с |
| дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује с |
| е.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Зава |
| l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<r |
| девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита |
| о сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изг |
| помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје исти |
| {S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори ве |
| , мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, С |
| њу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ ф |
| угутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да |
| _N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а |
| S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, |
| pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око |
| ћи Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејас |
| , заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на |
| леда се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, дале |
| у, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа |
| ојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике |
| ит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша |
| да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си |
| сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> <pb |
| ас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чист |
| доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије! |
| S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два м |
| у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p |
| ање главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је з |
| а берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?. |
| из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит |
| ћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај мла |
| Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а д |
| RP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и по |
| - Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је |
| ке! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref tar |
| ин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Ниш |
| ...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једн |
| то не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да |
| <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p |
| и пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, |
| ем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу р |
| Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну паме |
| аг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништ |
| софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} |
| вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе пр |
| : уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо |
| 82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија сније |
| јила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике не |
| ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који |
| е глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Гос |
| и стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђир |
| ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроо |
| узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, т |
| егљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на ам |
| митрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме |
| SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<r |
| ако поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви |
| сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82 |
| сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и са |
| е могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућ |
| а-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, ста |
| Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} |
| гра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога |
| таклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{ |
| рча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшил |
| ем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитри |
| ри за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, |
| ла дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем |
| за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{ |
| {S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; |
| ајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} |
| ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Д |
| остадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref targ |
| што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, уба |
| , вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на |
| кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref |
| е; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} |
| ију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грб |
| ре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref targe |
| ецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по |
| наг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S |
| ки од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија ко |
| ..{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, при |
| ори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде б |
| њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жи |
| учнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдај |
| млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и |
| ри, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко м |
| љицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,< |
| да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} |
| адве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду |
| , ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје д |
| е.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} П |
| лемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај |
| ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) |
| илак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на с |
| ије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! |
| ="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’ |
| а свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вик |
| образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прај |
| силе му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S |
| о цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{ |
| езбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама с |
| туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <h |
| свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршен |
| две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тест |
| ди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, |
| лезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не |
| знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погле |
| извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{ |
| > <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли |
| мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, та |
| !{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антери |
| и! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напрај |
| поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништ |
| и очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас |
| риво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> |
| накој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеј |
| ако да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти |
| о младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дук |
| и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, |
| га, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало |
| сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како см |
| си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а ш |
| усћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, |
| атке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијав |
| у. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} У |
| н но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} О |
| у потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басме |
| едан пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N |
| видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господи |
| е ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човек |
| к до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, је |
| n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} А |
| /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} |
| е да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја |
| о! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем |
| и умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} |
| сти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дед |
| ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, он |
| такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{ |
| се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и |
| ски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка- |
| ају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек |
| Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пиш |
| татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, мл |
| тарка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас д |
| е баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се |
| девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, |
| болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан ф |
| р човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target= |
| сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, п |
| сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два |
| } Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отв |
| око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> |
| > <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати |
| и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! д |
| 5" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блаж |
| а пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да |
| сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се |
| >Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} |
| недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом |
| о ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг |
| удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за д |
| а девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за т |
| ...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чу |
| ке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- |
| ију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p |
| а си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па |
| , око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, ис |
| ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Н |
| : за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на |
| Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> |
| у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да с |
| миљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи |
| пну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе |
| </p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е |
| како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како |
| чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као |
| митрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо |
| зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет |
| rget="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме вик |
| си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се м |
| мре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете м |
| е та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ т |
| н правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при |
| г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по кр |
| ни су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како ан |
| } Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, |
| ако да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што |
| S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правеше |
| погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пиши |
| јо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрв |
| - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата. |
| /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у о |
| попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Ни |
| диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Срб |
| <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а м |
| од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по |
| срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; |
| 9012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, п |
| обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се |
| те прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{ |
| баве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради у |
| фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...< |
| гачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две- |
| научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вуне |
| еначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref t |
| ља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазук |
| не месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела |
| онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при |
| в. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татк |
| дице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Дв |
| - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Ј |
| каза према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Ник |
| маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на тр |
| Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S |
| и се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и мо |
| <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и т |
| груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђури |
| треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје |
| Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу поч |
| како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек м |
| S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив |
| , или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред |
| нице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: |
| ко сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бо |
| о девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јо |
| Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p> |
| а неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лу |
| а тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчик |
| си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »У |
| рије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’. |
| Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу б |
| нако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име сво |
| н.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n=" |
| на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Јед |
| >У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, ку |
| сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од |
| мо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спр |
| ас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> |
| p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на |
| уд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цв |
| а си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Ру |
| - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На та |
| ка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога мод |
| ћа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново пр |
| >Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP |
| им...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом как |
| каста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у че |
| антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке н |
| питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, |
| нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а |
| »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си и |
| и родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајли |
| оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у с |
| ке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, |
| што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде |
| па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} П |
| ко мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узн |
| и, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у |
| нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плаче |
| дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{ |
| ко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а оти |
| ’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја једа |
| дости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у о |
| ол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамбол |
| башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сл |
| о си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило |
| а и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци |
| !{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, јо |
| !{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине |
| ве чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, п |
| су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} |
| гдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно |
| нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене |
| готке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечк |
| це; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћин |
| гендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за пр |
| ри татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га |
| к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, по |
| вату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у |
| го!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати с |
| уј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како |
| големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP |
| о ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза |
| аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рође |
| апред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на |
| не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се в |
| го старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин збореше |
| ваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман |
| к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па вид |
| пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме за |
| стан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Аш |
| ри <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу |
| д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме |
| је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> |
| али мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l |
| ...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и |
| о; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и н |
| ике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, |
| рвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- |
| мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што |
| уње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли- |
| акој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу |
| ел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој- |
| и ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, изм |
| лаву: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећуј |
| а три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у прис |
| да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красн |
| си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чан |
| %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S |
| ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца |
| , излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па |
| к не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је |
| ледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, |
| ову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру са |
| ика.</note> <note xml:id="SRP19012_N78">Све једно.</note> <note xml:id="SRP19012_N79">Ступа.</n |
| на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка |
| > <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му |
| Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све к |
| <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га дос |
| <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљав |
| е; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Н |
| S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз |
| твртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родов |
| посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање. |
| , друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жен |
| добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије |
| отепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S |
| ишто друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} |
| а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Мог |
| у каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при дево |
| јде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Ди |
| сам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојч |
| м; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни кап |
| утвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су ч |
| <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је |
| .{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лу |
| {S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију о |
| p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а |
| е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу |
| ...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи |
| што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако |
| ан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи по |
| песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе |
| Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо |
| човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га |
| ачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме: |
| раг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се |
| итрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’ |
| само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p |
| су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје |
| ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми |
| ка.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан |
| rget="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, т |
| диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, м |
| <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда вол |
| омшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И |
| на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} |
| и не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиро |
| н.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од на |
| SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул |
| ирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А |
| удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чи |
| не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, сев |
| је...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо |
| вуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,< |
| чан.</note> <note xml:id="SRP19012_N20">Светњак.</note> <note xml:id="SRP19012_N21">Диплома.</n |
| Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје икон |
| пови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l |
| ца с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target=" |
| , свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> < |
| а причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Пог |
| татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје. |
| г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?... |
| и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target= |
| l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа |
| мреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на |
| сти и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели с |
| еје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, т |
| мо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре ве |
| у, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене |
| анин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наред |
| t="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p> |
| е сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро |
| менчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју |
| чови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си |
| {S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућ |
| чека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ н |
| а, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршен |
| ка (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, |
| стаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чини |
| си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу |
| а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну |
| увала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеш |
| </hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А |
| е, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазук |
| прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, |
| ија.</note> <note xml:id="SRP19012_N18">Свилен.</note> <note xml:id="SRP19012_N19">Различан.</n |
| te> <note xml:id="SRP19012_N17">Некаква свилена материја.</note> <note xml:id="SRP19012_N18">Св |
| јас.</note> <note xml:id="SRP19012_N11">Свилена врвца.</note> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврди |
| убе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id |
| ви дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џеме |
| иди од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, саш |
| , сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и |
| љ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за г |
| /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту шт |
| ако.</note> <note xml:id="SRP19012_N43">Свирачи.</note> <note xml:id="SRP19012_N44">Ашколсун, б |
| ен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо ок |
| } Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега п |
| где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </d |
| "109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота с |
| како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А |
| ка највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разгов |
| »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој |
| те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l |
| служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до |
| аље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих |
| ем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си п |
| Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, |
| дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, |
| вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и |
| ал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмеш |
| румењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро |
| target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду |
| ол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{ |
| од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке |
| /p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, |
| читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" /> <div |
| Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Св |
| уди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракиј |
| је се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан.. |
| а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ај |
| ад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он |
| то притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се но |
| } Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамуј |
| > <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP1 |
| p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{ |
| <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} |
| нем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту |
| ној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на |
| мејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а |
| још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Как |
| 58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" / |
| , виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А з |
| ори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што не |
| погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимони |
| обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја не |
| ..{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</ |
| 68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отвор |
| си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Ку |
| м.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" |
| и га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јо |
| сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си |
| и хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јели |
| А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од ср |
| пре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, |
| уприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад |
| спишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} |
| јем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! х |
| љило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му |
| иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; |
| е виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што бара |
| једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мал |
| е!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb |
| ерман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; |
| е Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево |
| , јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Го |
| ’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, д |
| се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи |
| идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам |
| е удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не л |
| ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли с |
| , но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега коменди |
| , овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да |
| оду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде вра |
| , па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17 |
| p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпу |
| ендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, а |
| »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} |
| како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> сн |
| ришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам мл |
| апред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветни |
| орча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Т |
| иличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш |
| е ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној |
| а би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и |
| ани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, |
| и, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се |
| /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наок |
| Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при м |
| ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми |
| 70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика |
| ори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам ум |
| Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем док |
| е, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се |
| вакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, |
| нук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> < |
| , две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што в |
| иру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су зам |
| јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја |
| а један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP1901 |
| шам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на |
| оба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_ |
| кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, |
| . (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: |
| је, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме |
| притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да руч |
| еје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу изв |
| га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он јед |
| еше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му че |
| јду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал! |
| </p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уп |
| јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње |
| у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До |
| при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо. |
| о ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граб |
| у, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска д |
| рлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер |
| очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} |
| у пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут ка |
| из и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем |
| е’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одр |
| је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Госп |
| а да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узме |
| а, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- |
| миџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо |
| S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, |
| Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} А |
| дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућ |
| ршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак још |
| и купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија |
| у је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Бл |
| ве ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокаст |
| га испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Мари |
| ица за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару |
| <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, |
| ез витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мисл |
| За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« |
| стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојн |
| ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука |
| S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} |
| рема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње ње |
| >Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref ta |
| /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: |
| чи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око па |
| т беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна |
| еше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, |
| у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране |
| target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, уза |
| } Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти |
| под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!. |
| чи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А ст |
| отињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо |
| оди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем пр |
| , но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> < |
| да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.< |
| добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} |
| Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се |
| егоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} |
| жи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и |
| Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је |
| у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да ос |
| нџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Тат |
| издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, |
| имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" |
| иди.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види. |
| , гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти |
| м’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не |
| ући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>По |
| рајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n= |
| о а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у гл |
| дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигд |
| Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што |
| сто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куд |
| обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да |
| а ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n=" |
| знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} |
| , свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пр |
| васи грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене |
| нице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Ва |
| в:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде |
| убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да с |
| ако ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напр |
| дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Госп |
| причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше |
| ко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’ |
| нова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет |
| све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому ка |
| творим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да м |
| со, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње |
| .{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим: |
| и, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очево |
| /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се |
| ало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; |
| у симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} |
| е и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у ше |
| где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и са |
| ике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где с |
| у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и лебл |
| босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири |
| на деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, ор |
| Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за |
| роокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га зак |
| »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нан |
| сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо |
| ће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јеста |
| омендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! |
| а како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално |
| тили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да |
| опи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S |
| ешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се пр |
| пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење |
| ле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, упла |
| овише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" / |
| ири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре |
| толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћи |
| ’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује |
| рам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, |
| га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка |
| а пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Н |
| си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му |
| ене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> |
| /p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел |
| како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне |
| зе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та |
| предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате |
| а?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак с |
| ... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S |
| пучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину. |
| о доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и зб |
| ика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си |
| нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори На |
| душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање |
| је си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва и |
| А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати |
| едо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се |
| кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас муж |
| у кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - |
| о кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти |
| е пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бе |
| Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, |
| <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а |
| ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукн |
| p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, |
| м каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<r |
| дају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је м |
| и ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младоже |
| target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, а |
| ка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти п |
| н се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су пота |
| , воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се |
| што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; |
| гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав шт |
| ц и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што |
| ’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, т |
| и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да |
| ло: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>У |
| ам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганск |
| чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор |
| ја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики |
| S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Ц |
| SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села |
| сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и |
| и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не п |
| е и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке |
| сме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељам |
| и се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте |
| - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде |
| ше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а сраму |
| « Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману |
| Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћ |
| е одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, |
| е.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре меши |
| љу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас |
| ва се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и |
| давање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан н |
| па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родо |
| подина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да |
| град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, |
| ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, |
| Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не |
| } Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш чо |
| Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде ме |
| >Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Игра |
| мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref targ |
| у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђ |
| м да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ам |
| ну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, |
| , што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p |
| ра но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу вид |
| ого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - з |
| и је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за вр |
| ачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голе |
| } Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једн |
| а овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан |
| . смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да о |
| , оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка. |
| /p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Н |
| ак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, |
| , немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p |
| не очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење уд |
| о обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бо |
| даш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незв |
| села, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као |
| не ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду... |
| вала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ни |
| ће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но шт |
| p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си |
| ...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га |
| </p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но |
| ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да |
| тују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} П |
| ика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага |
| забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викај |
| уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала |
| е, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Уле |
| , две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да |
| за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се нап |
| ко би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисја |
| ати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па ду |
| 2_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше |
| епаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сли |
| зни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, |
| је другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме ка |
| сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет |
| беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све |
| А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну |
| онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучи |
| овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено |
| уша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а т |
| бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> уб |
| се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да |
| ндило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи |
| ит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска б |
| ти посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, |
| н ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не г |
| жњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи |
| за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си |
| хнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш тол |
| ледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре |
| а<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал |
| рекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше |
| да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> |
| дин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му м |
| , леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетр |
| ..</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Дим |
| ани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да |
| д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да |
| о ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замаје |
| <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута |
| како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго |
| Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија |
| д мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мен |
| зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како |
| ка, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва |
| тела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татк |
| лушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја |
| <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он са |
| ке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> < |
| ма сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, |
| е,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас |
| Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му |
| - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јо |
| еда!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у со |
| бава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре... |
| а!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу |
| е, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p> |
| најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изне |
| ?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, |
| .{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се |
| око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?< |
| >Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.< |
| уска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- |
| је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д с |
| S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Д |
| ривикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?< |
| ацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели |
| ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?.. |
| "#SRP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа |
| кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> |
| сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим т |
| Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислеше |
| филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану м |
| Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утеп |
| ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} |
| реме на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овиј |
| водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на |
| а ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па |
| Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не |
| ика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашч |
| измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та |
| уја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да |
| #SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7 |
| да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђер |
| b n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и |
| озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кош |
| <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> |
| нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} |
| ћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће м |
| џијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и уз |
| а плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.< |
| аче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу |
| а дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам |
| чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, |
| ање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спре |
| Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А зн |
| сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, |
| евојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећ |
| то не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко м |
| ам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, |
| Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А на |
| од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} |
| е девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, н |
| малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се с |
| и моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шике |
| Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш |
| ан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Ма |
| трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блаж |
| шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за руч |
| ’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. |
| {S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi |
| ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тра |
| нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S |
| урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татк |
| како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други ста |
| дос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{ |
| си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чуј |
| #SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке б |
| се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред руч |
| а је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана м |
| лебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спрем |
| аво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како |
| па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још в |
| !{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајк |
| p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар ј |
| вка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам |
| Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, г |
| ако чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика |
| 19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о |
| аву, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњ |
| о, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике |
| ...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума му |
| с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} |
| л-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S |
| и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! ч |
| ију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си о |
| икама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђу |
| а старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуг |
| речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко |
| га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво врем |
| си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target |
| <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</ |
| и пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар |
| Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до |
| ас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за |
| има у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљ |
| се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога пра |
| ?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, п |
| је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године |
| е бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; ми |
| имо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне у |
| /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлиј |
| <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S |
| не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице |
| слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија. |
| е, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па |
| се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас ру |
| лешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасији |
| е?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Дими |
| зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника нев |
| милак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија ч |
| ај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} |
| равих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; г |
| SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> троскот тр |
| ор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене |
| аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убави |
| се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој с |
| ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, моли |
| »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад при |
| кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38 |
| ше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, |
| дају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »за |
| зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један |
| - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за |
| > <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: |
| Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле |
| ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Та |
| то ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисл |
| срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, |
| се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је дома |
| спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> |
| му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немо |
| попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l |
| е калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па и |
| рке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траб |
| ачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју |
| еко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је |
| гањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не |
| а му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да ч |
| н, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на |
| е и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? п |
| али, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l |
| бе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све са |
| ија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p |
| о ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништ |
| му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP1901 |
| очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципил |
| обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза |
| појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напр |
| о око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе |
| ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весе |
| себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује с |
| е у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће поне |
| онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,< |
| тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку ку |
| n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</ |
| !{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> |
| ба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме те |
| ру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се |
| то би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, доле |
| и дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и по |
| S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике м |
| е од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир- |
| и, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулум |
| искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршиј |
| Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву виш |
| на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причести |
| да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајк |
| Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="2 |
| </l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекр |
| ту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, д |
| њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би рас |
| з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ј |
| аслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде чи |
| ега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, вр |
| , а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушк |
| ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши |
| n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако |
| кивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> |
| аска по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> |
| - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп |
| па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- А |
| -Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, |
| ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на тв |
| -Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div type |
| Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Д |
| , Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> |
| е је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи |
| добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђ |
| лај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуч |
| е он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салт |
| еле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге |
| си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу крас |
| и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S |
| /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Д |
| 5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Ми |
| ле су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која са |
| зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојч |
| петке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то |
| а узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће д |
| да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене ша |
| ј ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је и |
| ? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за |
| џи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз об |
| пратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси о |
| и, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак |
| ..« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће |
| дња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију |
| сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати |
| еџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дан |
| и дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да |
| е а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која к |
| јле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> |
| амо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! |
| на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни |
| ли да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дош |
| онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли п |
| што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ |
| 2_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђув |
| Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спра |
| <ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шу |
| ef target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке нао |
| , татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре |
| > <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас басту |
| лиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па |
| рава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугут |
| г, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неј |
| јголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену с |
| Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава ј |
| p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се |
| аћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па ос |
| погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо |
| ше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне у |
| године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па св |
| газим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не! |
| фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се н |
| руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђ |
| сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема ча |
| ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се запл |
| бар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако |
| је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у |
| па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђерда |
| за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- |
| ћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу |
| орило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о коприв |
| »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Ча |
| варе, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душа |
| сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} |
| с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њој |
| ету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љи |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP19012_N1">Сечко, фебруар месец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2" |
| те како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{ |
| аредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на |
| икад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад са |
| /l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> |
| ote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј |
| ни. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам |
| 19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што |
| присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашт |
| та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку л |
| га дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека |
| 3" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога. |
| ј!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; |
| а ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађ |
| аш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми. |
| а, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb |
| 76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А |
| b n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нит |
| све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и ф |
| /p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на до |
| Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче |
| Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студ |
| е и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си |
| и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала |
| џике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја н |
| и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, з |
| да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слу |
| салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} |
| ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим. |
| ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њу |
| к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћ |
| и белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како |
| е не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> |
| к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та |
| запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку с |
| .{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти с |
| p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А |
| ’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} М |
| јма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, прегле |
| S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да с |
| пекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге д |
| о?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И а |
| иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, на |
| « Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене. |
| сем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник он |
| лаву му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо |
| на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, |
| што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут зам |
| и.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Та |
| љине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује р |
| и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сам |
| с Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« |
| ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, |
| "#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ћ |
| сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Диг |
| ју људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: |
| </p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капи |
| ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пил |
| p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па ж |
| попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да т |
| ка:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што т |
| Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што неса |
| ...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш |
| ла, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Т |
| ав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ |
| /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште ср |
| з мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боб |
| , туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S |
| рењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники дру |
| чак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже < |
| јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва |
| н, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везув |
| ома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије. |
| види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> < |
| шин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у до |
| е пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутрос |
| S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу.. |
| /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина |
| а, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали м |
| м.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па н |
| к, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и |
| ијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Т |
| о ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унуч |
| ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби |
| на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чу |
| усте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би п |
| не испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја дру |
| око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како ш |
| тидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, |
| ријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отид |
| у се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке |
| да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула |
| »Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем т |
| <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул |
| Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђу |
| .. излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, за |
| комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде? |
| ="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена |
| ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Зах |
| ију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p |
| и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служе |
| Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, |
| к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога |
| јица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, ви |
| ’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њ |
| е:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ |
| е си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка |
| ајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми з |
| големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е |
| - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и р |
| n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошк |
| да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја |
| етсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умр |
| ба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{ |
| " /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике м |
| тела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје |
| жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: ста |
| Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ј |
| .{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин ч |
| а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни |
| "62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас. |
| е донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Дост |
| зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар- |
| Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пи |
| а пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочек |
| S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати они |
| чан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да |
| на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе д |
| ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако |
| оја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћут |
| ане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />. |
| {S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он |
| 9012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и |
| ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја |
| кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" / |
| ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор тат |
| ње и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш |
| мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да |
| му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј о |
| пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, |
| алеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! м |
| се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Г |
| а не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега |
| , ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино |
| очили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно дев |
| е асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афен |
| ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- |
| p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од |
| <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је |
| све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш |
| ју...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један |
| есма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи |
| /p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете т |
| нке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- |
| еветке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав |
| а здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Се |
| чје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на ми |
| м?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</ |
| мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе |
| ла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5 |
| а сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада |
| о искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, |
| лаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да пит |
| но, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како т |
| према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- |
| е сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо |
| едан дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој |
| ко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не и |
| а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си дад |
| место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је |
| голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку |
| <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елат |
| ење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си |
| 19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...< |
| ко шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги н |
| дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет ма |
| оз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, |
| ј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l |
| <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Н |
| ки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- |
| сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, |
| за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афен |
| кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19 |
| реба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p> |
| јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, |
| о гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњен |
| Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, |
| S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитриј |
| ес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; |
| } Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па |
| баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање ка |
| hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па ј |
| демо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је ту |
| Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој |
| <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринк |
| о било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо ма |
| едија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај |
| б, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; |
| ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - |
| за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> |
| } Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’ |
| ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нан |
| дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и |
| рану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, уба |
| атка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била |
| е.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мисле |
| греје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће |
| </p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како д |
| <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си за |
| еше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од та |
| а.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и паме |
| ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџик |
| p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер св |
| > <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан |
| где, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, к |
| чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом р |
| p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га |
| заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’ |
| уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојиц |
| епају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он уда |
| ру Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у ча |
| моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њ |
| и, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет побла |
| мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а |
| од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не |
| шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, а |
| татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’д |
| па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је |
| и и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу. |
| ор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти н |
| - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но... |
| анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... је |
| оба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{ |
| .</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, ф |
| {S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> |
| зник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бр |
| и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви ни |
| ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за наш |
| прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} |
| .</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А |
| >, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што |
| аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају љу |
| и слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј д |
| <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питај |
| наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чо |
| Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав ка |
| ’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на т |
| ка: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми |
| мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну |
| ваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, |
| Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гуш |
| под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не с |
| дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на |
| - Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p |
| ре...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{ |
| пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на |
| ћим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: » |
| N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’ |
| се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с |
| и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко |
| ућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по |
| чкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бид |
| , н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’д |
| во зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но ка |
| па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли г |
| аз: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз м |
| пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала |
| твак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручањ |
| а чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене оч |
| стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не з |
| је, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се |
| ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шаш |
| ече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:< |
| лачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ |
| ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="7 |
| олем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па |
| слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к< |
| > <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мил |
| да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те те |
| ап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувал |
| > <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водил |
| ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" |
| сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> < |
| о рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сок |
| тих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега |
| вало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, д |
| скочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од нат |
| ујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу ви |
| ка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Ва |
| и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су |
| бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та к |
| ц ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, до |
| ="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац са |
| с мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p |
| ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref targe |
| ладожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чеш |
| ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди с |
| да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре бе |
| вате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још |
| дете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико мож |
| За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи |
| угој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови н |
| да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године |
| да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми к |
| јите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде ку |
| - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{ |
| орбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ел |
| урци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чед |
| јче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p |
| л, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што |
| евојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} |
| ..{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онак |
| ја кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а к |
| ј ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збо |
| ја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Госпо |
| це!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, н |
| а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила |
| адбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, б |
| <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l> |
| е и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чува |
| дан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу |
| о ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, |
| је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, т |
| анџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св |
| дна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што нау |
| азамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у |
| Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сироти |
| ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџис |
| догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, н |
| си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а ч |
| век.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} |
| S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошино |
| едељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спра |
| ишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седн |
| испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, |
| шла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quo |
| имо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удо |
| а нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гле |
| нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он |
| ма откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава. |
| ј аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је че |
| ка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref ta |
| ла сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија је |
| /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Н |
| Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј у |
| же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја та |
| л што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам ка |
| а кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref t |
| ad>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце так |
| стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} |
| се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N3 |
| днесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N8 |
| ћу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, |
| е при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљи |
| 3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у с |
| ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице |
| ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из турш |
| збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Т |
| имитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан |
| <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку |
| узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, |
| ете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и |
| р, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко |
| е бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, |
| ем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе наг |
| а се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим |
| > <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</ |
| љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме |
| кња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије |
| сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше, |
| , ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> < |
| е славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица |
| на,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</ |
| ету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске |
| рљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво п |
| , Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје |
| ину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} А |
| премају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износил |
| Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све по |
| а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref targ |
| а ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женск |
| етитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l> |
| еднаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SR |
| вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, д |
| "#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво |
| на како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је уб |
| шкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19 |
| а како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, п |
| митрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи јед |
| е, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни м |
| P19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, |
| и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама |
| е у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у |
| S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву је |
| тељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона |
| з<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} |
| Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, позн |
| е мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target= |
| ем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} |
| l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и |
| наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па |
| p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тра |
| . Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што |
| а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти ка |
| ри у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повече |
| !</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју |
| ="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо |
| акију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана се |
| бу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо |
| фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу с |
| вали веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су с |
| вој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па |
| ија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54 |
| и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па |
| веће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лет |
| збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотир |
| јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу |
| напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} |
| ко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг |
| >Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми с |
| евојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Је |
| лно, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике |
| и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> поја |
| и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Р |
| пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема |
| у и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врап |
| је над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, |
| испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, |
| врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ бос |
| ко сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била |
| лајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго |
| ем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се |
| спружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, |
| а пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац |
| љу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, нап |
| #SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се |
| ка, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо е |
| друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко |
| Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје |
| ујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, |
| е било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу ника |
| пила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре |
| уди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а не |
| еселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; |
| се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} П |
| n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у |
| о ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајиј |
| ама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чаш |
| си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар |
| е ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{ |
| палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> |
| се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му дед |
| , јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу |
| оји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерле |
| закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, |
| S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљи |
| Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} |
| >- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не |
| асмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’ |
| гледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија |
| одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а |
| иничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше с |
| чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу |
| ј не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање и |
| ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу? |
| а, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш м |
| етров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је |
| о.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш с |
| аћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли |
| ако леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} |
| еше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и р |
| Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да ј |
| к му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља с |
| ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђ |
| , па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Ст |
| е пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема |
| се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за |
| акој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Т |
| јку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и го |
| па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се вид |
| олет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n=" |
| свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не |
| е викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћиц |
| ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а т |
| тидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S |
| гови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори ко |
| note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98 |
| урђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево ув |
| вакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се |
| а ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамн |
| S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава |
| ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> |
| сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у соб |
| и младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искоч |
| ред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећ |
| а сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес |
| ’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> |
| излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у к |
| ?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Од |
| Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па г |
| а однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудеј |
| пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, |
| а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бо |
| миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене |
| е да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искаш |
| што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да |
| м се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш |
| {S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалв |
| ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> < |
| смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си |
| идите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Пи |
| ута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Н |
| ија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, |
| сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи п |
| се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Зна |
| дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како пој |
| дини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, |
| , старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једн |
| да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има |
| ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испу |
| вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! туп |
| бањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- В |
| беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајн |
| ће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћере |
| ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target= |
| к низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а |
| каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се |
| <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, к |
| >.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас |
| скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За о |
| чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N |
| друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP1 |
| даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестац |
| ати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} |
| к’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарен |
| старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџи |
| Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види |
| b n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> |
| на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука с |
| а заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, је |
| ги пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} |
| p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стр |
| па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће н |
| тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од дру |
| лас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу |
| - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев ф |
| о забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу н |
| ила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, а |
| ичекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они у |
| осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајиј |
| огледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та с |
| абу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја. |
| т’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чу |
| итичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојд |
| све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, на |
| ’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му ср |
| наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна са |
| ка, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана |
| нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем |
| се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с пог |
| фати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо |
| о на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора: |
| на ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прик |
| амо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије. |
| оду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитриј |
| сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чк |
| а искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помиња |
| ожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледај |
| ас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу при |
| ојдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос |
| ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S |
| , једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... из |
| дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:< |
| како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како |
| et="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура |
| роји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појде |
| и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Ко |
| p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више |
| ар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p |
| Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теј |
| - Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бид |
| а га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама |
| ају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - з |
| злезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, |
| бави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиле |
| авеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та |
| а кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвор |
| ке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одеје |
| Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње |
| завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target |
| гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S |
| Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце |
| Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми |
| одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’! |
| лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно тр |
| онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре б |
| arget="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту |
| род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP1901 |
| дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко не |
| ам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на бе |
| косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да |
| чи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разб |
| и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што пр |
| } Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за при |
| ко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Н |
| ну ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре. |
| па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) |
| Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p |
| Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђок |
| нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћа |
| кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике |
| у...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> |
| јчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} О |
| поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> < |
| врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а по |
| </p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га нес |
| уде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - |
| сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је н |
| гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где из |
| по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> |
| тануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, |
| ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумаш |
| ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Тр |
| ленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p |
| итраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од п |
| и читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечер |
| итрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димит |
| е ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> |
| Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца |
| p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> |
| оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, |
| >Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Ми |
| мој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не |
| м работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Че |
| да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто м |
| јче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми да |
| } Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све кра |
| ило мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све |
| - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« збо |
| етељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите |
| о да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике |
| абимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболиј |
| од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си з |
| м; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ак |
| своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, |
| ука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје |
| да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата |
| {S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла з |
| к и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треб |
| - Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а |
| еје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да ј |
| и, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Д |
| .{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е |
| д чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... |
| ца.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша с |
| да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају: |
| <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила |
| о обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерле |
| старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све |
| к, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеш |
| елима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; |
| тови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта |
| ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће с |
| <ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му |
| поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам |
| шем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како |
| зи га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи |
| убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако |
| ’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, как |
| и је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске у |
| > <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет |
| дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за друг |
| ма онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо |
| ја тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p |
| и загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кеш |
| - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што |
| д вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фа |
| ар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не |
| " /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се |
| те?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, |
| једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} |
| p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, д |
| тко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} |
| не...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа |
| ote> <note xml:id="SRP19012_N46">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19012_N47">Јадан.</not |
| илак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чује |
| о кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да изл |
| а зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, |
| гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста и |
| спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј |
| туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку ц |
| тампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div typ |
| } Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> |
| ооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, |
| е ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачин |
| ико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, |
| ирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Ту |
| да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејај |
| е, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и д |
| гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- |
| , да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</ |
| /p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p |
| ољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А он |
| ору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних груди.</note> <note xml:id="SRP19012_N24">Тор. |
| ote> <note xml:id="SRP19012_N216">Чисто сребро.</note> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на пр |
| 012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml |
| че, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="# |
| како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а |
| чка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече н |
| то да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене |
| срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме глед |
| n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад иде |
| <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо срећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Лако.</note> |
| , лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После |
| раја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђу |
| Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па ма |
| зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Зб |
| ул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад по |
| <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у мо |
| адос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлиј |
| да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с |
| времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> < |
| ...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемш |
| за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други д |
| усћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како |
| ан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато |
| дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију бел |
| Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети |
| сред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју ј |
| премајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} В |
| " /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су пр |
| ошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крс |
| ди своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, |
| кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се ч |
| S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце о |
| утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што и |
| други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> |
| , па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на |
| е у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, |
| зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.< |
| } Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у |
| о.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: |
| се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување гла |
| е по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто ка |
| Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, |
| и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та |
| ојду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће |
| њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легам |
| си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... |
| мучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отид |
| {S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} |
| д њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>В |
| г чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике све |
| црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се |
| бро.</note> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на прозору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">С |
| ање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седе |
| ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Ж |
| брик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S |
| -Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на |
| етна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив |
| ицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је |
| све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј |
| проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узне |
| ли, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_N93" / |
| аска Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доноси |
| д ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} |
| ак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми голем |
| утала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знај |
| к у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, ни |
| та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем |
| ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Мари |
| за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удаде |
| с њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град.. |
| ва.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, |
| 19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде |
| > <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, п |
| с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јаба |
| и, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отр |
| па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди |
| ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јерб |
| ка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S |
| жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо |
| ав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, п |
| а, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па јед |
| знава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} |
| божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сот |
| аже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се ог |
| р, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p |
| > <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осред |
| ви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа |
| p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смеш |
| рве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне м |
| а добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па |
| ија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пр |
| хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју |
| на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Гориц |
| еја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол ги |
| е’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па к |
| без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’ |
| асија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ам |
| на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да |
| - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све |
| ија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њиг |
| више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре исп |
| и, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је мо |
| аци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; м |
| гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, ни |
| комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога к |
| {S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на |
| чање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, |
| девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас му |
| а бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога |
| во, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини |
| расе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; |
| ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, |
| е нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{ |
| како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма ј |
| упа.</note> <note xml:id="SRP19012_N80">Стас.</note> <note xml:id="SRP19012_N81">Кипарис.</note |
| е он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан |
| о је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш а |
| чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при ге |
| е<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> |
| ="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но ти |
| ук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја б |
| жњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треб |
| ко коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне бр |
| ју се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују |
| зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Лел |
| b n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} |
| , и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице доб |
| ри онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, М |
| мудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?... |
| ашала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S |
| гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти |
| гоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што ј |
| ј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо |
| и га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми |
| дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не иска |
| се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref |
| се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p> |
| На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанф |
| лого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p |
| мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол |
| мболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију |
| ање.</note> <note xml:id="SRP19012_N69">Столар.</note> <note xml:id="SRP19012_N70">Кирија, госп |
| ло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црв |
| ана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p> |
| на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да пл |
| иле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотир |
| итрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} По |
| авице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си |
| иту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам |
| ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мен |
| из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дој |
| .{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> |
| ем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- |
| Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ каже |
| ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за |
| лте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре с |
| ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, |
| по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће |
| ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помир |
| скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p |
| ка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за мо |
| ри, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и п |
| а понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!... |
| скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, вет |
| н узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему |
| о ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се |
| А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за |
| она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас С |
| а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и |
| да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, |
| е и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод ко |
| им, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, с |
| те поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула то |
| божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</ |
| ек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики наша |
| Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу |
| да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} С |
| баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вик |
| ти фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девој |
| што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те |
| ерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне |
| цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрад |
| и се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вик |
| Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори |
| оји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог |
| ли аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да |
| сраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и пос |
| ица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша ос |
| тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За |
| ак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> < |
| трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга чов |
| ко топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку |
| Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој |
| ринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служе |
| дно.</note> <note xml:id="SRP19012_N79">Ступа.</note> <note xml:id="SRP19012_N80">Стас.</note> |
| ли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туг |
| ије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се с |
| ије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома |
| риказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па вр |
| > <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> |
| , Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфи |
| како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку! |
| езени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} |
| само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везен |
| је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђурином |
| ецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{ |
| на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, п |
| ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; о |
| готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; |
| како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за |
| кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младоже |
| тиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врз |
| , исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S |
| ојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Мар |
| S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си н |
| ам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чуј |
| и узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да м |
| у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Пита |
| ика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку |
| дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће п |
| е тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли о |
| и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет |
| шлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењер |
| други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; |
| о не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знај |
| да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у та |
| прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас д |
| јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше |
| е беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{ |
| - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке |
| ају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају. |
| мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ру |
| борење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Ди |
| били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си м |
| се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију |
| по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те |
| ом, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцако |
| "43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију |
| арике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад< |
| о око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по |
| азе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слу |
| , ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забр |
| n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живот |
| у <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно |
| и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ни |
| и ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па ти |
| мрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} А |
| ра, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат |
| етар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшик |
| бадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у црк |
| гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели... |
| <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо |
| мља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черке |
| ролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" |
| ем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отид |
| ава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{ |
| о месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви |
| <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S |
| весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и п |
| заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> |
| ску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фа |
| е, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и |
| еби у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост сво |
| од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја с |
| ла на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лет |
| е добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко дево |
| е - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на м |
| ње, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишли |
| е, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако |
| никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не |
| p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- |
| ија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално д |
| рија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а пр |
| митрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при |
| а би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли |
| К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отут |
| ње...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (к |
| ашно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња вр |
| притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и |
| улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не |
| ови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Уд |
| од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори уст |
| с брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p |
| згризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зеле |
| у, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зеле |
| како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да |
| дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се |
| 12_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и |
| } Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, п |
| " /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S |
| чање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики |
| е сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели |
| му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да |
| дан ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме о |
| у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{ |
| же.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S |
| ика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, |
| жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам |
| и, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо ле |
| за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то |
| ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви рабо |
| пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p> |
| } Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да б |
| едну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору. |
| </p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стр |
| ! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</ |
| карали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и уб |
| </hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости |
| спратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по |
| узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја |
| ајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он п |
| /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет |
| џе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја н |
| ћи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за н |
| ту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо. |
| пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како |
| и; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем как |
| , што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" /> |
| казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работ |
| е старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде |
| ишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{ |
| мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се |
| онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} |
| ети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012 |
| да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Мар |
| си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чара |
| кне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лел |
| ста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N |
| ’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, |
| , отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме ж |
| пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што о |
| лела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не м |
| уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке п |
| акој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те |
| чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес |
| зе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели |
| S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да |
| пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, |
| уни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да у |
| е види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те ви |
| како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n=" |
| никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, п |
| зише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му. |
| кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модр |
| ’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" |
| ’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђош |
| онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне |
| рде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете |
| ни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target |
| там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} |
| човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида р |
| значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је пре |
| ршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрч |
| Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си он |
| ук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, |
| ају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и |
| а гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у к |
| тасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Сев |
| , па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што |
| рице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фа |
| е пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, о |
| вајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p |
| а прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb |
| атко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у |
| , - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија. |
| то несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, |
| то работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, |
| - Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викн |
| утке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитањ |
| симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!.. |
| ров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, н |
| геф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татк |
| и за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас та |
| рош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Тур |
| слим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим |
| зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- |
| на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу ка |
| смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} |
| ти како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012 |
| S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та |
| друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће |
| оз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг |
| Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb |
| ја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к |
| јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по род |
| капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас |
| , вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије тре |
| о ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Г |
| тепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Че |
| њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика |
| од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и |
| ећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обо |
| ту, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивиј |
| а дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>- |
| окакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне т |
| ку Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам |
| , чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да |
| S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси са |
| даше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипу |
| } А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да пад |
| т му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, ма |
| ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за |
| ја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја о |
| К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце |
| ко да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, стан |
| буку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гле |
| јо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема о |
| тку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ |
| праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му кос |
| ски поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подиз |
| ’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи |
| глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељ |
| . %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђок |
| ори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да |
| , домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чи |
| RP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{ |
| /p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме |
| , мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча |
| нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ам |
| мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа |
| ук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђа |
| је ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимај |
| ка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« б |
| бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике м |
| си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{ |
| а бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је д |
| ана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и |
| сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пр |
| <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узне |
| l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на |
| <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на |
| ана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та |
| ма ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, |
| аћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Д |
| имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије |
| - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref t |
| } А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија |
| /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} |
| е фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас д |
| p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђир |
| м гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти г |
| е повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас муж |
| ју од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га из |
| ељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за ју |
| пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, е |
| најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} |
| ега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем как |
| мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же.. |
| сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черке |
| Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, |
| е сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се ч |
| , но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, |
| ича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у вр |
| на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а |
| ешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си вид |
| ред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцав |
| ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој |
| како се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што |
| сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред сна |
| ам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекр |
| ду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у |
| а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p |
| ="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити с |
| target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, |
| чију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме з |
| лаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, |
| а свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ни |
| а Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Заш |
| Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у ша |
| а Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије ј |
| - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један уз |
| душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ј |
| /p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџ |
| и је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И |
| ’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија. |
| уд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, |
| >»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </qu |
| сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Бео |
| бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме |
| ш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто м |
| рови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Р |
| } А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S |
| им од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S |
| ?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзув |
| п си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабаз |
| н.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} И |
| о мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не м |
| о ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га д |
| и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Св |
| је тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрај |
| как, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, па |
| шав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело |
| м ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну. |
| мшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target=" |
| да, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо |
| ју први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на на |
| ја.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Наст |
| џијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти н |
| гога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Ди |
| <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за |
| ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдин |
| , напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци так |
| тарија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а |
| :</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!.. |
| каш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> С |
| те неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је |
| е?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Н |
| е си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глу |
| очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори до |
| то беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> < |
| видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан |
| брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{ |
| Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за ср |
| Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега п |
| окак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају |
| {S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекри |
| ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, |
| кву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мор |
| <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, шт |
| е, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме |
| ање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да про |
| ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо |
| .«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка |
| дан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају |
| си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та до |
| лно и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} |
| појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и |
| Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{ |
| {S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигн |
| а га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално |
| на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target= |
| тар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича |
| а тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш |
| недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> |
| да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да с |
| што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, п |
| једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, |
| јде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми |
| да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у |
| е, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си с |
| што срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја |
| ="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невес |
| си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим |
| .{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо боси |
| </p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јо |
| несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} |
| вети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне |
| мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP1 |
| веј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за дв |
| шем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до |
| си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Мар |
| <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да с |
| брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан м |
| , шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP1901 |
| 9012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика је |
| ема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бес |
| пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- |
| , но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, де |
| к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње! |
| ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговор |
| ило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40 |
| нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неј |
| аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> < |
| 2_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може |
| иш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је |
| Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се за |
| и тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> |
| ку Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена |
| у, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу нев |
| т паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше |
| ук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’ |
| Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит с |
| кмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се |
| а з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г |
| де Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој д |
| ко да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро |
| икашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref target="# |
| ? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину |
| , но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је |
| е ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Та |
| </p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је |
| стасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> |
| за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани дев |
| кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке д |
| на од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, |
| а, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели |
| е татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Т |
| удови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си |
| ја лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој ма |
| , та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на |
| .{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> |
| еје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модр |
| бришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њег |
| лаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију пој |
| е цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу пет |
| Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{ |
| <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини зд |
| тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам |
| ј</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неј |
| узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на |
| ам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p |
| ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју |
| е сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотир |
| на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми при |
| плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради |
| /hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојег |
| собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} |
| е шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Ку |
| Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! |
| татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се уте |
| ати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги |
| </p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмал |
| >«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туг |
| xml:id="SRP19012_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костади |
| један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пр |
| Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија |
| при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l |
| фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target=" |
| {S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче б |
| не празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т |
| се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакут |
| изо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.< |
| се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Мит |
| "12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у |
| hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!. |
| ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку |
| </p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} |
| ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, |
| рчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги |
| зе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџик |
| ></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за |
| ерем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се! |
| ичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кро |
| прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори... |
| дим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та м |
| <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и тури |
| , аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г |
| голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да |
| пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, |
| о?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана |
| за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{ |
| о!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да |
| ?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и сими |
| ажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да з |
| ди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија |
| неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, |
| S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му м |
| ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижа |
| е малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д |
| а си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па ка |
| лаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигов |
| ви, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви |
| р.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману |
| тко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрв |
| > <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаш |
| ије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо... |
| на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у |
| ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д у |
| рајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, |
| о, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе т |
| девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S |
| му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по |
| еше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комш |
| такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} И |
| ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набе |
| салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз |
| ајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу с |
| ји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Ту |
| <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на с |
| е по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, да |
| ..</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море |
| олему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фе |
| с Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеј |
| е је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S |
| им, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак ш |
| </p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n= |
| е.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си |
| кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како мал |
| неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко |
| рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} Н |
| сам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прат |
| но гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Ч |
| е си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а |
| свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у |
| и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку раки |
| смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#S |
| акво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP |
| аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глума |
| и та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на јед |
| 19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а би |
| косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и ки |
| ијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко рас |
| што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња |
| едно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, м |
| ш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, с |
| исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, т |
| је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њ |
| .</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а о |
| трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пу |
| Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, н |
| ти ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне |
| ше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике |
| head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеш |
| е носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татк |
| е з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Збо |
| му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђо |
| {S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју на |
| ом мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ел |
| Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p> |
| е пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску к |
| очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће дост |
| спод знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору |
| лети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> |
| , славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим |
| да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP1901 |
| и.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму |
| десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и |
| и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој |
| - Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S |
| .</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Ле |
| p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S |
| те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> |
| ’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дад |
| погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу сп |
| тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господ |
| тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на |
| вај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> |
| људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снај |
| па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</ |
| рво.</note> <note xml:id="SRP19012_N32">Тврди пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N33">Јело.</ |
| вца.</note> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврдиш пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, г |
| e> <note xml:id="SRP19012_N68">Цицилук, тврдовање.</note> <note xml:id="SRP19012_N69">Столар.</ |
| обом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прс |
| што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свил |
| си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорч |
| , мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђул |
| пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчик |
| па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је |
| , и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, |
| ене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.< |
| е при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџ |
| Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си |
| ди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</ |
| ањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитр |
| Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p> |
| к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништ |
| <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш до |
| еш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb |
| а жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растур |
| ојој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} |
| - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па |
| је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори |
| па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти |
| еје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају |
| ати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за |
| Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »пр |
| а девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,< |
| е, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш |
| карала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени |
| } Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} З |
| се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата. |
| : тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Мла |
| ем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како |
| ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли с |
| заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичис |
| из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{ |
| уде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну гла |
| ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је. |
| е била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, |
| /p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p |
| </p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87 |
| е те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми |
| ’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> |
| Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Ск |
| нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се |
| без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз |
| станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује |
| јећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама |
| етке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стр |
| е тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је |
| н је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’ |
| ека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулино |
| ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па |
| ила):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’д |
| ка ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за ка |
| је има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба р |
| уде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана д |
| ги ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрби |
| вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете т |
| по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењск |
| чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке у |
| де у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи |
| ам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појеш |
| а Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ п |
| иле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај о |
| ој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погле |
| е врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p> |
| беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лага |
| /p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, |
| симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} |
| фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на |
| ре Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, ма |
| ледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.< |
| Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још то |
| и фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’на |
| !{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира |
| е, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добил |
| по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми |
| ма, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу п |
| а излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме |
| рбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свек |
| атко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, е |
| ко се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер п |
| иће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’ |
| о, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне |
| тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти |
| бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш |
| о да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га пит |
| работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> ш |
| - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брат |
| на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S |
| ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{ |
| четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’ |
| з ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чука |
| а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и |
| муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котл |
| а четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала |
| ..{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличен |
| од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref |
| ија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP |
| дан па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Тако |
| е се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претисну |
| {S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђу |
| , што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто по |
| руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} |
| епсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови т |
| а посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чард |
| кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо г |
| и тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлац |
| око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке с |
| ба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајућ |
| а кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да |
| а што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да рабо |
| д своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А ч |
| о си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> |
| посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестр |
| мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише |
| к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, деди |
| , мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l |
| <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да с |
| и татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из с |
| l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </qu |
| а тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на д |
| е шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S |
| 24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кр |
| једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, |
| е’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{ |
| не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, |
| Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, |
| та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје |
| ојде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и н |
| омаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуш |
| Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div |
| злетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Т |
| бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, |
| орчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> |
| /p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце |
| ија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> |
| а пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а |
| 012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, пре |
| рму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попре |
| донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</ |
| на гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђу |
| p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се п |
| н га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Д |
| p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па мој |
| > <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> |
| даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосу |
| пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, |
| мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> |
| Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори |
| /p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика |
| аску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не |
| ја напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојд |
| ање, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref |
| ти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уо |
| е не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> < |
| лницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па |
| Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} |
| работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, а |
| у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у о |
| етови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, |
| у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчи |
| p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурч |
| ! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрћ |
| рата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да с |
| атко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - |
| дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p> |
| ко видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба |
| ћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, |
| а зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за |
| ију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> < |
| оћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго |
| то, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салт |
| с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... |
| ш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти мод |
| имитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила.. |
| ебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитриј |
| ала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрав |
| аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко |
| а.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше |
| мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - ве |
| </p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одов |
| P19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, |
| беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била се |
| /p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Соти |
| а сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се в |
| лте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како |
| } Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим |
| фил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал |
| .{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> |
| н ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- А |
| , слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А |
| иш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дед |
| p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севе |
| , да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> |
| е, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме |
| милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не |
| си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он |
| и сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла |
| посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обуч |
| ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <p |
| а нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, мој |
| , е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем т |
| ој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обо |
| ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагњ |
| заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За на |
| Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збо |
| ринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p |
| што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се об |
| здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- До |
| сталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гр |
| знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике он |
| обро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здра |
| аво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште пови |
| а има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожал |
| {S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану. |
| ке!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до |
| уцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица с |
| од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а ра |
| ут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словедн |
| , Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{ |
| по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Дими |
| тко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на |
| е Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама |
| ем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Ди |
| ол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаво |
| о тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбу |
| па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, |
| а дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref |
| та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, с |
| , па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрз |
| p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p |
| ошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, |
| једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ник |
| Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за |
| ="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - в |
| а!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка м |
| S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке |
| је славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> < |
| поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па |
| модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћо |
| .{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој< |
| ећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко м |
| еришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без и |
| плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула н |
| а сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, из |
| из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума |
| е фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање с |
| , а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја! |
| дне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија |
| аглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги п |
| селу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то н |
| момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и д |
| ојде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усуј |
| е, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куд |
| де, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, |
| бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од |
| ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чу |
| и ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми |
| потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јет |
| на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што г |
| te> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико |
| итрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</ |
| а, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги об |
| атко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш |
| ?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојк |
| обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, |
| оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref targ |
| а од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет ж |
| жи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бес |
| јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал |
| пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке? |
| ечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! |
| Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па |
| без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо |
| воуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{ |
| у се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше н |
| ица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак |
| ра, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака о |
| а!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при со |
| еба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запој |
| тавили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан |
| {S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста д |
| ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш |
| ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на ш |
| евојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо |
| е ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи |
| оље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а о |
| уј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти би |
| при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у з |
| едаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате ск |
| а рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама н |
| сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напрај |
| рење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како гол |
| а ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да диј |
| па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укач |
| стаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012 |
| уго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У |
| S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наме |
| ју за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, |
| шинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су |
| да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не слу |
| Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Мари |
| лиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> оч |
| куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тик |
| у за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, пог |
| не аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У |
| рајте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, а |
| ef target="#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго. |
| каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{ |
| ном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полако.</note> <note xml:id="SRP19012_N43">Свирач |
| да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћош |
| , што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло |
| разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} С |
| /p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред бело |
| к, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p |
| е што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, |
| венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели |
| > <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за неш |
| . две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - |
| шчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих |
| е...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо б |
| се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, |
| дет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућ |
| лунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо п |
| се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад |
| рабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова ма |
| .{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, п |
| је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45 |
| разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес |
| i> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си с |
| да!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега не |
| вију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, |
| да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрај |
| на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га |
| сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за |
| не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса |
| а да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докар |
| .{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па |
| -Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Кра |
| ежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегл |
| Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, |
| познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше |
| вицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је биј |
| а!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде са |
| ире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцањ |
| но</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, |
| а дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што ј |
| {S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- |
| </p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А ст |
| олеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништ |
| нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како с |
| за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је |
| а.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{ |
| > <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> |
| - Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_ |
| у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е |
| да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљи |
| ш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми та |
| м у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо? |
| вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фр |
| мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не п |
| наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од |
| , плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми д |
| о те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи |
| Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} |
| ејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) |
| те, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: т |
| јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чуд |
| ма, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Т |
| ="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SR |
| и месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’? |
| ћи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко |
| ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су |
| на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} |
| </p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми |
| аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си и |
| ркез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!< |
| брајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ак |
| ање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан неса |
| а тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич м |
| ојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене |
| ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и |
| ју цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам ше |
| ла, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из |
| е леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушаше |
| </p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p |
| p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, т |
| ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда! |
| , ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго доод |
| у: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref targe |
| нка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка м |
| знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збо |
| ку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлинс |
| че,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три |
| о си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни |
| ску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72 |
| им:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-п |
| а мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’д |
| ија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} |
| ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула |
| :</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми |
| о!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Кос |
| си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске |
| атка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од св |
| p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} |
| кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка С |
| и колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми је |
| салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринк |
| облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се |
| преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!< |
| {S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање. |
| м,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref targe |
| о: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат |
| n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста ј |
| је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне |
| роминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде м |
| менчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумаш |
| ахале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петр |
| си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса |
| а колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиче |
| уди.</note> <note xml:id="SRP19012_N24">Тор.</note> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке |
| ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се |
| на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP |
| %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} П |
| емо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо ј |
| Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, |
| b n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана |
| како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понел |
| <ref target="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref |
| је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од |
| уј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике |
| викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме |
| ор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и о |
| ићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене |
| слеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Д |
| седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дој |
| и такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нур |
| ек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка к |
| ?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам до |
| наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, |
| ар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref |
| /p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што неса |
| 12_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога |
| миње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ |
| ли на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојч |
| се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме |
| апраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, м |
| оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија |
| зну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та |
| а да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62 |
| ену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила |
| дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су |
| е, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: |
| ње кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст |
| дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завије |
| ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19 |
| а’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, ок |
| га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо.. |
| ве шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање |
| S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- |
| е врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.< |
| Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибри |
| , па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, |
| е и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју |
| приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, д |
| ог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене |
| збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> |
| аћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџик |
| у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стрин |
| џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> |
| гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа тат |
| од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну |
| плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да м |
| и па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим |
| једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу те |
| еднога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је |
| и иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</ |
| Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да у |
| p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и |
| есто ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се |
| око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остар |
| у гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а на |
| дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S |
| , плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; |
| ков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стр |
| па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не з |
| оћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте т |
| се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча |
| рзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref tar |
| е да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те |
| млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче |
| ере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па |
| а ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселб |
| и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} |
| носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi> |
| к бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак д |
| S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али |
| - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" / |
| што да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да |
| чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Ник |
| <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајк |
| {S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP1901 |
| ...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глу |
| <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија |
| ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми |
| , такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му |
| о напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p |
| росипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, п |
| итрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику. |
| о од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једн |
| острела <ref target="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечи |
| нцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е |
| ef target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, |
| мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; |
| м могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакњ |
| за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што |
| а <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« ви |
| е сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте |
| " /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела |
| се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми |
| исеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богоро |
| кажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</ |
| око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крис |
| у,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја |
| че, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу ви |
| S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по дру |
| излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати п |
| ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка |
| црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при ве |
| ; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија |
| баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за |
| о да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Т |
| р, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте |
| et="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нани |
| итрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не зна |
| несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{ |
| Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, гус |
| ој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... дру |
| у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас ово |
| /p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и се |
| ледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све |
| S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак. |
| а сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани! |
| , нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко |
| ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ј |
| ишто.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све |
| татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол |
| о - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си |
| што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S |
| весто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле |
| <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у |
| ске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишли |
| е татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што |
| n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како то |
| у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убав |
| с мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} С |
| учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а п |
| ’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја с |
| бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз |
| p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајке |
| гу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора |
| е заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме |
| да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке п |
| лије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! доб |
| ала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>п |
| .{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} В |
| ,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l |
| ран.</note> <note xml:id="SRP19012_N49">Туђинци.</note> <note xml:id="SRP19012_N50">Крила.</not |
| /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе ка |
| и, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се |
| <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови |
| очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снај |
| мити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што |
| лимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што |
| ..{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи |
| мам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на |
| , ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> |
| Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> < |
| ра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што |
| у га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу... |
| н излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас |
| ину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што м |
| уј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки |
| ви ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на в |
| ћу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? |
| ана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман |
| ’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} |
| ију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бош |
| како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће |
| ем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају |
| } И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома |
| докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђ |
| грамо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у |
| ој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зеле |
| ешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, д |
| ло и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А з |
| сјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</p> |
| и аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19 |
| прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка |
| е, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, |
| ...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза шт |
| и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово пр |
| гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref targ |
| ку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину м |
| е донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, |
| кву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој |
| а ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} О |
| е у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли ј |
| собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Шваб |
| S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у неде |
| к дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћем |
| и сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девој |
| у за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ |
| а нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прст |
| у беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, |
| ана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ св |
| ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да |
| пиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас дру |
| сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и |
| 8" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што вик |
| она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат |
| , и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам |
| !{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Дими |
| ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред ц |
| нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави |
| мац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица |
| ко ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} |
| з, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} |
| рће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му |
| Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све |
| ам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у лу |
| адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше |
| што погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменч |
| е сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за д |
| слије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени |
| <ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модр |
| ази.</note> <note xml:id="SRP19012_N66">Турска псовка.</note> <note xml:id="SRP19012_N67">Ђак.< |
| ену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP190 |
| о смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратки |
| та да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, |
| су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво |
| ко Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни |
| шчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике мери |
| ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како |
| ам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у ква |
| <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско |
| запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: с |
| га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} |
| ли ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- |
| у како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и р |
| ору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за г |
| у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И пр |
| ?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, |
| селе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, |
| ма завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаш |
| снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђо |
| не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме б |
| е ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, д |
| иће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар |
| како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да м |
| чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште |
| о ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га заде |
| јо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се з |
| ем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друс |
| донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бо |
| и је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не в |
| па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе |
| ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: |
| ш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва |
| p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> < |
| </p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеј |
| ам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј в |
| на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете при |
| /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме уте |
| нке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се о |
| ...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па |
| а врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе д |
| не ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу е |
| а и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас |
| се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Марији |
| уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде |
| г, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’ |
| _N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, |
| n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у н |
| укав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купи |
| мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћу |
| о не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Д |
| пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: |
| и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјани |
| ја зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше ц |
| сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија |
| бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да до |
| ; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си |
| а, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија |
| е.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати |
| лињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече. |
| да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</ |
| венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде |
| убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема ог |
| њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да |
| ’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донес |
| преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И за |
| е, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Ј |
| запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, |
| Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав ј |
| естане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" |
| .</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике о |
| е по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете |
| И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе дом |
| у?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - г |
| />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, |
| RP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго |
| знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - |
| Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; |
| а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54 |
| ага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор |
| акање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да не |
| .</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p |
| се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају |
| им и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђури |
| неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} |
| {S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш с |
| ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј |
| си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике ту |
| па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> |
| ле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор |
| руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљи |
| ошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при кућ |
| чак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; ниш |
| како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика б |
| анталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго |
| лте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г |
| о су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном |
| о и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га пр |
| , та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фус |
| /p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело |
| але се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S |
| ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас ње |
| у гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ н |
| ке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p |
| фендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и виј |
| ори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дед |
| Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно |
| е је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, а |
| мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} |
| ди мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да |
| луво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене |
| л, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та |
| с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, |
| мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума |
| за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и |
| Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на К |
| ин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: угото |
| га и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник |
| пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спра |
| како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да |
| ашчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пази |
| си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ |
| ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што нес |
| е<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, |
| оти дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јуна |
| а Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знај |
| га се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога |
| а, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија з |
| е се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из ча |
| .{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву |
| атка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце |
| е је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што са |
| да, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?< |
| p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим |
| те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" |
| ="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј |
| авеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, |
| р док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега |
| па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а о |
| ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па деб |
| а се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире |
| {S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} О |
| сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираће |
| еје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаст |
| А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар з |
| узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срди |
| ка нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак |
| то бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина ни |
| то.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је |
| ала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, дру |
| тале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају |
| у отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му |
| о на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене пос |
| цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, |
| рсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з |
| get="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, |
| е заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резила |
| pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела |
| p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети шт |
| кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S |
| </p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазе |
| но?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p> |
| ас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <p |
| ике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?< |
| посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- |
| и што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и к |
| ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано д |
| и дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте п |
| а нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’ |
| м да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене |
| ан, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим н |
| к поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарача |
| е гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи |
| итије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли |
| и мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напра |
| Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - бе |
| дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - |
| а не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, ту |
| младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стрин |
| стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N |
| а, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем |
| окаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што |
| ен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си |
| боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме |
| , аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недос |
| а рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутк |
| у цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, |
| е: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми |
| је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли |
| е к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџиј |
| а плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам за |
| »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће |
| ју, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n |
| > та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам б |
| не.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’д |
| кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у ша |
| еда!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј |
| да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дув |
| чаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а ме |
| и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањ |
| че носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти |
| оју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо |
| _N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој ниј |
| добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир |
| мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги п |
| нија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се у |
| е га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је у |
| тко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни аде |
| ас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчади |
| ке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на |
| .{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та < |
| ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{ |
| >Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да |
| ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Стан |
| лачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће с |
| другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је доб |
| се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се рас |
| ш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њиго |
| ’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, |
| ...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При |
| } Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, |
| све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: |
| валија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме |
| p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило |
| ринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за М |
| /p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, |
| бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако |
| зе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>До |
| је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсич |
| е Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј |
| Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у с |
| рђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: |
| уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да |
| спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, |
| то неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка |
| аћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам м |
| и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке |
| итрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам г |
| есам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n= |
| на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи с |
| мој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Д |
| ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S |
| нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ј |
| ј Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и |
| шем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да |
| лему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе |
| /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb |
| очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Ку |
| џи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџ |
| ="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, |
| чере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n=" |
| у фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" |
| p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем |
| ч ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у је |
| .</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ет |
| ме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} |
| огледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од месниц |
| те овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапу |
| од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје |
| до време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам |
| днем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам от |
| девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајл |
| 012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину |
| иђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доод |
| рисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</ |
| види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Ба |
| куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен |
| заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растур |
| сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор |
| на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћур |
| свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркв |
| седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!... |
| д.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и |
| га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Ч |
| ој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори |
| што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би |
| Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мисли |
| он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеш |
| на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно |
| се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што |
| сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N |
| ршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница ју |
| па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> |
| илими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="# |
| и уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, |
| рањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, уб |
| 2_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од |
| >- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што ј |
| нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гл |
| па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани |
| аску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит за |
| 9012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срц |
| ке туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на мин |
| Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичк |
| туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича |
| дина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> |
| S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле |
| ’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- |
| ја други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" |
| ј никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све |
| ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу |
| ијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да ч |
| е дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да |
| ко сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, кара |
| >- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, |
| ко мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на гр |
| 012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо кој |
| ти и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP190 |
| ести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помог |
| како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би н |
| зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’ |
| рце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо ико |
| у: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рам |
| адин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, |
| му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, к |
| изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислеј |
| е јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref t |
| срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти |
| ..</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осм |
| ле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се |
| словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target=" |
| себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} |
| та, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па н |
| .{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање |
| да у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-д |
| ори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, к |
| па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си не |
| аш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, пре |
| оз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно п |
| гла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас |
| ас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Ста |
| и се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда |
| а, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пре |
| деше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p> |
| се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду д |
| а- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!< |
| свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, з |
| довинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мус |
| ле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје |
| ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, |
| ам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли |
| чин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привик |
| излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задева |
| ице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар |
| и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{ |
| ’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега не |
| орицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што ј |
| какња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане |
| ’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу слави |
| е; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref |
| слушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, ми |
| ..{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, шт |
| е још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обра |
| рко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, л |
| о, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти |
| pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисј |
| ама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши б |
| а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је |
| та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се |
| а Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају |
| јде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работ |
| и каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ак |
| ску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: |
| моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба |
| м си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам би |
| жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје |
| рата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у |
| ување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на |
| м (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, |
| езе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а о |
| ија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Дај |
| уке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одле |
| у мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу |
| а тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је |
| аја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело. |
| а си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, з |
| Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас д |
| е.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут д |
| он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем |
| глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да нес |
| нин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама н |
| .. чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђавол |
| > <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p |
| аши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срд |
| татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: д |
| ије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене |
| о! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев |
| овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Је |
| и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; |
| pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу каж |
| свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: |
| Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p> |
| рика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров д |
| чменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика |
| {S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! |
| Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од |
| ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па |
| у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложи |
| апоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идем |
| о да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј |
| један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас |
| ој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики п |
| се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до нас |
| , кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне сно |
| од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци шт |
| е стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што зн |
| кња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену а |
| Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па |
| осмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се прек |
| ашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин |
| си ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка |
| гнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у јед |
| :</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!.. |
| пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="9 |
| } Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ |
| , зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад |
| к; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније |
| вршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе. |
| е и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и ма |
| {S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе |
| о.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја |
| SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, ком |
| и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, сажив |
| ма кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не т |
| ило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање |
| што забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу |
| S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, |
| ће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’ |
| } Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени |
| па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување г |
| змила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, |
| <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пе |
| Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слу |
| Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, она |
| за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару ки |
| сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при м |
| ше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја |
| ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за ње |
| жном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, |
| е си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, |
| оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све |
| ечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свад |
| ивке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причај |
| де.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји |
| ко рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да |
| ако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref |
| тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме пог |
| што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збо |
| нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’г |
| тко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре ниг |
| ечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, |
| о, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беш |
| ад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стиг |
| време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: с |
| </p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SR |
| икнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако |
| ајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске к |
| тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око |
| караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники |
| доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S |
| .</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагл |
| рану - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко |
| есницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго са |
| што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га |
| ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за |
| ам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Има |
| је, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и |
| свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без |
| ечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнува |
| аво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арп |
| } У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осма |
| l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од р |
| и главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав г |
| Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они |
| %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрај |
| а: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не о |
| ри кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама ш |
| е софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S |
| , вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе |
| ул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па с |
| ос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> |
| <ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у баш |
| чеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми пој |
| неш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију п |
| S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу з |
| аје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто |
| Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије |
| деше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тик |
| Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <p |
| е, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</ |
| >- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S |
| зе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кан |
| нци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> |
| а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума |
| ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дедино |
| Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та п |
| таше.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије |
| погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та |
| словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислеј |
| вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божј |
| никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p> |
| l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,< |
| грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ј |
| ко да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Соти |
| нчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим стру |
| викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target=" |
| лаву загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћош |
| о си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и |
| »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!... |
| S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њег |
| </head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спиј |
| ја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи поглед |
| а несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако са |
| ар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају |
| шаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, |
| чу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у |
| бија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу је |
| ајпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?.. |
| а (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оно |
| о се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све |
| јани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{ |
| не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшик |
| пе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли д |
| га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и в |
| кочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике |
| своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- |
| цке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S |
| ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n=" |
| а и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува |
| е њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, н |
| си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP |
| енчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а |
| о! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија |
| си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич н |
| ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! |
| Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д до |
| </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом |
| ен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пал |
| "65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и та |
| на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, |
| бор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, |
| аму како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и |
| дну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за |
| а очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р |
| у спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP1901 |
| ојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин да |
| сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} М |
| Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком |
| мо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо |
| Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и не |
| а срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородиц |
| стадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господин |
| к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па к |
| се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се та |
| </p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене ту |
| скре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </fro |
| S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он не |
| p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништ |
| ови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу |
| ако да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у ба |
| е - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да т |
| френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погле |
| /p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> |
| гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори |
| отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се п |
| ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем ка |
| је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} З |
| ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови |
| м, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је к |
| итров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.< |
| у му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд |
| и, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алт |
| е кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на р |
| ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке |
| ки недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> |
| и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жа |
| ија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>По |
| еј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> |
| а - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p> |
| преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира в |
| Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке си |
| ење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димит |
| тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники |
| ма, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се |
| поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле ста |
| обу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и по |
| гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таск |
| ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- З |
| су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: |
| SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димит |
| ! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадн |
| срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пр |
| ија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, |
| в ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама |
| калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! ту |
| >квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго |
| а ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па |
| > <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљев |
| ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова |
| {S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул |
| и: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја |
| срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могај |
| ив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} |
| S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под |
| несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткај |
| сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, т |
| узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ |
| ни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји с |
| о и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#S |
| смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па |
| како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави. |
| ше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и |
| е беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при |
| ти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, |
| с’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије! |
| у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на чова |
| путине...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у месни |
| видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру |
| а ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници са |
| меје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па мо |
| а за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А |
| ило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се с |
| н бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Д |
| укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи к |
| што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може |
| за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем з |
| ор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо н |
| зеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште |
| черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, |
| .</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но |
| > <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.< |
| смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} |
| мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћ |
| Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, |
| ега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак стран |
| ре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> |
| ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l |
| - Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Наст |
| ри?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли с |
| и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукује |
| ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питиј |
| и убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па |
| е шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам |
| а ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, |
| Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под н |
| м, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а посл |
| Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче |
| на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збор |
| ако да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И |
| вој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава |
| за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ.. |
| дри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо н |
| ваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на г |
| еје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и |
| преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мил |
| рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ј |
| е спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога |
| ну ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама п |
| е беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз |
| промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћ |
| get="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке |
| е истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми н |
| роша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ни |
| удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје |
| ама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану... |
| ори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија. |
| е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> |
| , заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште м |
| еруника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде |
| , да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш |
| > <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштериј |
| , кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој |
| у?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у |
| сат.</note> <note xml:id="SRP19012_N15">Увек.</note> <note xml:id="SRP19012_N16">Завеса.</note> |
| дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућ |
| ла, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро |
| лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива св |
| нога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па мак |
| а си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде к |
| се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запо |
| тови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и ка |
| а мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они нес |
| у исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има још |
| дан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте |
| а му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n=" |
| црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица б |
| e> <note xml:id="SRP19012_N88">Почетак, углед.</note> <note xml:id="SRP19012_N89">Вече.</note> |
| ику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зо |
| ву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ел |
| Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је д |
| ина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја |
| <ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа. |
| јле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{ |
| мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Ди |
| n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Ј |
| лос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да |
| девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање. |
| а устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас тат |
| си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> < |
| , што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорба |
| адбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђоши |
| вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што м |
| розбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она т |
| убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за |
| рали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошин |
| о би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију |
| ало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, |
| од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi |
| не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза м |
| о, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде |
| ајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту са |
| ке ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије |
| <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њ |
| ти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми ма |
| ер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, |
| ш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А |
| пу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; |
| вет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама |
| l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запа |
| спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару |
| се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д |
| :</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удо |
| еба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си |
| ја...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да |
| нце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике |
| мајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, |
| и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди н |
| киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо |
| д стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и с |
| p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, |
| сичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о |
| ве ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости к |
| n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никак |
| мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко |
| се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д |
| осеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и о |
| ћи о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!< |
| немо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n |
| S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика н |
| ла.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде |
| «</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати |
| </p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвик |
| p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прика |
| арики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас на |
| по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доб |
| га, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, |
| е?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види |
| ајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошл |
| собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p |
| да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на друг |
| тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко |
| .. да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте д |
| мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се р |
| ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, |
| смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, |
| >, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама пл |
| ем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана зав |
| ни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други |
| ам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљи |
| аш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> |
| скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем п |
| е се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p |
| ке, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, |
| ешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, |
| а ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо |
| ри татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам |
| собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрај |
| <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Ка |
| ту што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чира |
| а донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> |
| мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што |
| уду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћут |
| једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{ |
| S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" |
| p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико слов |
| сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’ |
| што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, |
| па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ |
| како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} |
| на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не раз |
| жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешт |
| <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори |
| е отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за чест |
| рвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спр |
| ман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје |
| ка, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се |
| пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не глед |
| риказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’д |
| А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блаж |
| погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p> |
| и, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет с |
| за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Ку |
| оше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жа |
| добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на |
| о како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у н |
| а горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо к |
| браше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- П |
| му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p |
| па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина б |
| Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјан |
| асом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, |
| јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре п |
| да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, н |
| т<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у |
| не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде м |
| и за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{ |
| тану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чуч |
| о дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што ј |
| сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на |
| а благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p> |
| неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!... |
| ојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> < |
| get="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} |
| е кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају. |
| наг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на |
| е при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике |
| ербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Госпо |
| предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто |
| извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке п |
| доше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, |
| а гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP |
| ожном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %ос |
| казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми |
| зне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у соб |
| с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, |
| тура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели |
| че кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но ј |
| .{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> |
| а, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела са |
| <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фуст |
| дем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: |
| јас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме |
| и Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем сп |
| дни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже |
| јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам |
| мо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<re |
| адин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улег |
| немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме |
| е ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мис |
| на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап |
| еко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - |
| анску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - т |
| ишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз врши |
| те живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги |
| сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје |
| е било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а |
| и %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</ |
| а је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок как |
| притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге |
| ували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да о |
| </note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без украса.</note> <note xml:id="SRP19012_N64">Палица.</not |
| уј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> < |
| ајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на ороз |
| година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисм |
| есто, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па |
| је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак посл |
| есам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та |
| анпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, изм |
| е Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па а |
| ! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Дим |
| p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш |
| а, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гл |
| оодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да из |
| о панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згле |
| прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зац |
| е ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јес |
| па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш по |
| о та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се |
| слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p |
| ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред |
| из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што |
| ју чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и о |
| жном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при вр |
| кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме теп |
| за на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, |
| плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, друга |
| ару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебе |
| вдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...< |
| упише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће |
| Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тод |
| е бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар |
| јо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из л |
| цирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p |
| Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, о |
| моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу.. |
| -Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица |
| там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га приче |
| .</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="# |
| е салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Др |
| , но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не |
| и за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа |
| ез колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Ј |
| ..{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Вра |
| } А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето |
| лија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој |
| о у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, н |
| а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" |
| у муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, |
| љику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене ум |
| о мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене |
| .{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} |
| нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Н |
| пут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино ку |
| деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, |
| ла.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се нап |
| ља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у че |
| дну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас |
| но шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Ш |
| рну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне |
| аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри |
| умбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже |
| ел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Тат |
| днаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење |
| звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: зарад |
| за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - |
| татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, ста |
| срамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куд |
| оћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, |
| ди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше |
| ам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каз |
| ене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак |
| рми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа |
| како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом |
| ојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весел |
| од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: |
| :id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна |
| P19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокице.</note |
| раћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи јед |
| _N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, |
| те по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа |
| екојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здра |
| ше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отез |
| си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачк |
| пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а з |
| икијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д |
| злагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapte |
| естаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, |
| да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани |
| доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, |
| крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од |
| и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р |
| Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p |
| устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје |
| ер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p> |
| а резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка |
| 19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села са |
| е татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да |
| гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће |
| у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па з |
| теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си |
| е при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Д |
| и...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на |
| ?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, |
| е!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95 |
| ема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па |
| била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише д |
| ам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, по |
| да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто к |
| у! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана: |
| ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на со |
| кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све |
| татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдењ |
| с тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па |
| кажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по ј |
| ар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шике |
| ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је о |
| збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па |
| ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари? |
| ас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref t |
| p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти |
| удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а о |
| салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јошт |
| борим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плач |
| л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори |
| ики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перд |
| аш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му б |
| > накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом ф |
| Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад нос |
| ије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у ц |
| е.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како |
| етејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ |
| м никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, шт |
| ојдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг |
| вај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што |
| ...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам |
| Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам |
| уј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја ви |
| 2_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} |
| ају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Ул |
| ме беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од |
| <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченц |
| сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, |
| ?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је кол |
| аво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дој |
| чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је |
| >- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здра |
| ње пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на теб |
| чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p> |
| p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти с |
| ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} |
| несе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> |
| овори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> |
| а ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте ч |
| >- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шаш |
| p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем к |
| е домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзи |
| ује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се |
| пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан о |
| о ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не |
| л, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} |
| е каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска |
| ошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S |
| т’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. |
| а, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко м |
| то, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја |
| -Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те саку |
| ури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): |
| па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б |
| рце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе д |
| , не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, |
| ајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја ист |
| S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> |
| за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман |
| бим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле |
| рљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> < |
| еџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и он |
| зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се п |
| е тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, |
| кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, ее |
| а Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не |
| тује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике зв |
| tes"> <note xml:id="SRP19012_N1">Сечко, фебруар месец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже ( |
| ји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што ј |
| у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ни |
| ди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; |
| аш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе по |
| l:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице.</note> |
| се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Сн |
| к фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас |
| е зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притре |
| рну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" / |
| </p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча |
| о шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од ц |
| горке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, |
| д фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; г |
| м<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP |
| е, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав ид |
| а на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што |
| тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан |
| Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђ |
| ре и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде |
| а.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну са |
| К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли |
| шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна ку |
| ас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} |
| друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{ |
| те Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, |
| таре Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из нав |
| у пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и са |
| иће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, п |
| је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ци |
| ајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћа |
| неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: п |
| к, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су |
| какво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не с |
| е нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво |
| ше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} О |
| на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи ее |
| > кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излег |
| ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, |
| замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине чо |
| јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ |
| Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, |
| кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу п |
| полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди |
| им како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Пант |
| искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар |
| а му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но с |
| !{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул |
| г’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, |
| дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду |
| дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Ман |
| > <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нан |
| зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокаст |
| ри Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлиј |
| и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугач |
| xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватна хаљина.</note> <note xml:id="SRP19012_N53">Нарасте.</no |
| _N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испо |
| « бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је п |
| у се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припе |
| зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</ |
| се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- |
| а да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја |
| а ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна |
| могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- |
| > <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А |
| >- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како |
| а му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> < |
| а, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и |
| , она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Је |
| ако могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> < |
| ру...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баб |
| <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мен |
| <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{ |
| , па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, б |
| ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рого |
| мо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије си |
| од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, |
| га човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си погле |
| де мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитри |
| а.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неј |
| је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - » |
| пам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му.. |
| ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи д |
| а ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у пос |
| у па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам |
| се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та |
| ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј н |
| шике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесиш |
| ске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p |
| иш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју |
| ако што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{ |
| а стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје |
| жје.</note> <note xml:id="SRP19012_N27">Цвекла.</note> <note xml:id="SRP19012_N28">Брига.</note |
| } А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поч |
| шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг м |
| венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалвар |
| уче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчик |
| у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - п |
| а срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ј |
| иче како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око г |
| тмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та |
| тила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мач |
| деше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божу |
| а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати |
| вориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> шт |
| при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше |
| како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти прил |
| ума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде со |
| и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, |
| ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи при |
| у узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А ш |
| ="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено |
| ше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду |
| и ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и т |
| имшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Л |
| итрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - |
| } Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу п |
| ане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се |
| у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по |
| а Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми |
| /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а |
| ика.</note> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и першун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Меми |
| усћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target |
| Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од |
| идела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош |
| hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако |
| ни, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} |
| !!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка |
| а блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости по |
| 70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к |
| иница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што |
| прајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана с |
| ика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру |
| и дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ниш |
| кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="# |
| ши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре. |
| н, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свад |
| и куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за |
| te xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26">Обележје.</n |
| поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редо |
| !{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си к |
| ила.</note> <note xml:id="SRP19012_N51">Циц.</note> <note xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватн |
| Ђак.</note> <note xml:id="SRP19012_N68">Цицилук, тврдовање.</note> <note xml:id="SRP19012_N69"> |
| ад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу с |
| /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше |
| му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе |
| егово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру |
| о, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морав |
| е не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију |
| н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба ( |
| ки салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју как |
| "#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, |
| аконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девер |
| у у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>До |
| бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да |
| дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, |
| таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около |
| автело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови |
| семо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ |
| е сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубав |
| ас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у |
| ају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану |
| н, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да |
| под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја в |
| је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да |
| е, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе |
| се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, |
| сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; гд |
| и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, |
| шу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе... |
| </p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја с |
| прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb |
| ица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струко |
| на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ни |
| городицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и неде |
| срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу |
| Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје |
| мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар |
| недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> < |
| ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш |
| не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас |
| ја; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умре |
| в; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, т |
| > <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви |
| te> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP1901 |
| аш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} |
| асти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SR |
| тлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна г |
| ..{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен |
| ’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, |
| ија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S |
| p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија |
| S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дош |
| му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров |
| мац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми поша |
| е знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, ка |
| , опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да |
| с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу го |
| Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало |
| ’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеј |
| Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на |
| ешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је |
| би, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окуси |
| стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оће |
| им...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило |
| обуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb |
| ле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<r |
| <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> |
| лет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, |
| "40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној |
| } Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њег |
| чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" |
| а, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref targ |
| за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бо |
| .{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста |
| отир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} П |
| а т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куд |
| ражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они зн |
| под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија |
| ој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та |
| ву главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико |
| завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми |
| ербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој |
| ивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитр |
| ика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јегла |
| 6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по цел |
| жми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше |
| а који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делни |
| једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел кел |
| роскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њи |
| S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пип |
| ј није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизиј |
| другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњи |
| а жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме |
| а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ни |
| што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012 |
| што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку |
| ш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш |
| } Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор |
| ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а ти |
| џер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин |
| пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја |
| е цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Ф |
| чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} |
| .{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке пр |
| се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, д |
| ,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на веч |
| ..{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: |
| н, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав ла |
| оносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} |
| Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо |
| « А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав |
| лије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале д |
| ли да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина? |
| па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте |
| p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> |
| ="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S |
| - Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, п |
| .</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па ти |
| <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, |
| салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, збо |
| шлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав |
| аво, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А |
| сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за р |
| е бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> |
| кој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, |
| еше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан з |
| аче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} С |
| салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оно |
| да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал са |
| и па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за у |
| ју ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти |
| рам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нани |
| да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је |
| е, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна з |
| у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за |
| ет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, д |
| ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчањ |
| уло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... с |
| о Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија |
| икако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све са |
| <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завал |
| и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb |
| е што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а |
| у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше |
| вар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да с |
| S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} |
| свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! |
| о, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем м |
| им све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за пр |
| зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми |
| он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају са |
| <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бог |
| те, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p |
| рина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друг |
| ,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај |
| му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А |
| о ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемиј |
| рад, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој |
| ија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од к |
| честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та |
| е по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак |
| ајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> |
| не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> < |
| овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Збо |
| м’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мисл |
| тра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете так |
| ста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, в |
| , што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред |
| ја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар как |
| ма он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тик |
| оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на го |
| а затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њиго |
| е.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Ди |
| т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке глас |
| {S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S |
| ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S |
| итичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, |
| рије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да в |
| ојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димит |
| да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ман |
| је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S |
| н, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Дим |
| ане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајин |
| да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да |
| ленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће пр |
| па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред |
| p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па зве |
| онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је в |
| и Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољ |
| target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: о |
| е, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP1 |
| > <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз |
| абровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! к |
| чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хо |
| ра се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} |
| Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p |
| ам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, уба |
| 12_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...</p> |
| атко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</ |
| <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ паз |
| , знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша прат |
| оста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеј |
| ..{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница тур |
| атку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, са |
| човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се дон |
| ту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и т |
| попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидн |
| ка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на |
| лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од |
| ште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају |
| а ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ниш |
| На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се |
| е заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика |
| ало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу |
| ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћ |
| бар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајли |
| ров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p |
| Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb |
| S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава.. |
| ангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик! |
| диља.</note> <note xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP |
| с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још |
| ију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56 |
| кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чу |
| а к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се пр |
| баво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕе |
| - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{ |
| ишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target= |
| ласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ |
| оприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у ве |
| и.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Ч |
| кња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, п |
| дан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у вра |
| , ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу са |
| ња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да о |
| на, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Д |
| ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не |
| сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_ |
| а на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">К |
| плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми |
| ја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, к |
| >Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир- |
| и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојач |
| едње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што |
| а.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хо |
| и рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо н |
| ого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли |
| год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева пе |
| p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здра |
| , младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој н |
| ори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, н |
| то сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му н |
| у главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А зат |
| де ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракиј |
| звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на в |
| ву; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па |
| ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обад |
| еми мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP1901 |
| ца.</note> <note xml:id="SRP19012_N216">Чисто сребро.</note> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло |
| једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, |
| гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас рабо |
| један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле и |
| шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутај |
| врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, |
| ука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одгова |
| огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај |
| ј, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо ка |
| и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да и |
| Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, |
| таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој |
| туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, с |
| ти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина |
| отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у ка |
| лдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помисл |
| но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј |
| S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста м |
| ики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који ј |
| 27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове а |
| ...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обуче |
| како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени |
| к, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостира |
| лте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уво |
| } Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па |
| P19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комши |
| аставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи |
| ли, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, по |
| укави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збор |
| , ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око р |
| ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу сел |
| 9012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_ |
| дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми |
| по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душ |
| кави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n= |
| па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, |
| уз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, |
| алте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му |
| тина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, ви |
| д небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прек |
| .</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ни |
| С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и |
| салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с |
| га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пр |
| и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, |
| то напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас ме |
| ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол |
| наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски дево |
| џиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, шт |
| } Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са п |
| молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо |
| у бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка |
| ри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни |
| {S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д |
| овек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га |
| е а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну |
| ка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њ |
| ушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> с |
| на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада тра |
| лим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} |
| <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук н |
| ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом как |
| м да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - |
| ија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плач |
| очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" |
| а умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За |
| винку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти муста |
| аскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свад |
| ду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу |
| а груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му |
| за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћур |
| оба.</note> <note xml:id="SRP19012_N85">Чокот.</note> <note xml:id="SRP19012_N86">Пиљци.</note> |
| f target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и |
| S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, |
| /p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме п |
| -Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- |
| >- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му пог |
| сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чо |
| и и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми не |
| S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђо |
| ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с |
| вуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред г |
| човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - р |
| о викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</ |
| p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку |
| ило.</note> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џубе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилен |
| ог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д М |
| , утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово |
| а?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!.. |
| ло за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе т |
| ј знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у об |
| нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш |
| та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д |
| на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Та |
| е ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} |
| ар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја б |
| ућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му |
| ише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи |
| , а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста |
| гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе бо |
| ?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и |
| е у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем |
| о да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене |
| ог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S |
| а је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај |
| питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја |
| не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што |
| кој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у |
| јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми о |
| ери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n |
| а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:< |
| ..{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Т |
| а л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Не |
| черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо |
| јо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, нес |
| , Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави |
| .{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га |
| а тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га |
| ор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам |
| , збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умеје |
| че.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш ис |
| ријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како |
| ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми ј |
| чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраљ |
| но јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) |
| ко лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила |
| кашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију ш |
| зеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у |
| обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бош |
| е, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, гр |
| и узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бу |
| и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми |
| ољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p> |
| S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол |
| то међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, |
| неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре |
| се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не |
| S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу ис |
| ата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори |
| ричестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, |
| е пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакут |
| замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут |
| п, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћ |
| бодију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, |
| ише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикаж |
| атко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би |
| м.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збор |
| за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb |
| анпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђ |
| аба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па вић |
| а пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И |
| мо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је |
| тке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> |
| ује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татк |
| он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас баст |
| ја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму с |
| легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, гор |
| мач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} |
| , питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од |
| је могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у ка |
| } Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{ |
| е отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори |
| неја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј. |
| ед сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л |
| д отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што нес |
| такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јер |
| Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ни |
| гали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зб |
| узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Из |
| у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>.. |
| д полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму шт |
| ију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који ј |
| јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, ту |
| наје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор |
| ари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S |
| л за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но |
| .{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} |
| ш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица. |
| л јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јер |
| ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мен |
| рва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури |
| сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми при |
| а кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А д |
| у скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде го |
| } Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евре |
| p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи |
| S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а |
| аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше за |
| е, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А ова |
| RP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће м |
| диш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ел |
| мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас са |
| l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Мар |
| па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани |
| и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref |
| ита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а |
| . онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици о |
| Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени м |
| етнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез |
| дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турл |
| к висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се |
| а груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озго |
| рене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од с |
| а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, ша |
| te> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џубе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена матери |
| озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше уч |
| и је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој |
| пун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је |
| војче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’ |
| ике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а |
| о џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудеје |
| не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?! |
| аш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; о |
| а сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија |
| дамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> |
| 83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме |
| , сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> |
| /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам |
| {S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар н |
| тринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене с |
| Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочи |
| им?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, |
| акња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, уз |
| врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к |
| и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у |
| у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> < |
| .</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, з |
| ге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој |
| гледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Ту |
| и да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо д |
| {S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огл |
| па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па |
| има и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, |
| Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни |
| засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не м |
| ика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет |
| ачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како |
| дне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антер |
| риличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> < |
| ви.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} |
| ице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко фес |
| : рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу |
| за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; |
| м си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да и |
| чиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, |
| а душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене |
| омаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папуч |
| не му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на |
| а траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, |
| p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалиј |
| </p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си ј |
| мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p |
| погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари |
| Кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повезивање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9" |
| у девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и |
| си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, |
| е врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па |
| с овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку |
| џуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref |
| а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сеп |
| з бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до по |
| јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од ш |
| и пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па са |
| лим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину |
| истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#S |
| млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, |
| о под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте |
| ни<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године. |
| arget="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-ан |
| мбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њум |
| а човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри |
| е су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на |
| ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште ч |
| па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да |
| et="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Че |
| ече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, |
| ар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> |
| е, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерк |
| р дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, јед |
| заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p |
| а Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једн |
| прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те |
| ене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што с |
| тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млад |
| олет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_ |
| ну ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а |
| ито.</note> <note xml:id="SRP19012_N36">Шегрт.</note> <note xml:id="SRP19012_N37">Може бити.</n |
| е баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само |
| о шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша биј |
| шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, |
| елики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје |
| } Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори преж |
| м да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерл |
| и пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски |
| , узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, н |
| кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шим |
| дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор |
| о.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За |
| искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мо |
| и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па к |
| елници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје стра |
| стури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се |
| , убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова |
| а џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука с |
| Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па чо |
| цки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref tar |
| пке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му |
| <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија |
| >Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вече |
| води ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу н |
| гледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде пр |
| како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p> |
| збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па |
| !« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче са |
| кол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема |
| нли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и |
| шав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S |
| несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је |
| асто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне |
| осе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у рог |
| стани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалв |
| аћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па |
| arget="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} |
| />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SR |
| } Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за |
| чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зар |
| ини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники п |
| /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! |
| <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улего |
| <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, |
| тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, |
| SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут |
| к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<r |
| S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит с |
| баџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{ |
| Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{ |
| о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, сва |
| шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавиц |
| које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приноси |
| лави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру ил |
| заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако р |
| з „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </d |
| p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front> <body> |
| а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже |
| ење.</note> <note xml:id="SRP19012_N46">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19012_N47">Јада |
| <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Нака |
| твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Нас |
| је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, |
| да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење о |
| pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа ш |
| беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Го |
| , убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште |
| ије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пра |
| што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто го |
| осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мој |
| ул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>сва |
| рћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’ |
| да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње |
| неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада- |
| о, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћ |
| /hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да |
| дук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде |
| он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Ст |
| ве тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема |
| е ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викај |
| ко да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и п |
| модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се бе |
| ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, |
| прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се |
| човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџ |
| } Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменч |
| м, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо |
| од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пр |
| м, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипа |
| искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од |
| нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панта |
| 2_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога: |
| рбо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у |
| е...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за н |
| у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да |
| у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, рот |
| ас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Д |
| задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко збор |
| а; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су п |
| ка, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p |
| RP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом |
| ас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје вен |
| ..« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марик |
| је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види о |
| ’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тик |
| С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, |
| беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј |
| чак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.< |
| бројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бид |
| : ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не иска |
| прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало поми |
| 012_N66" /></p> <pb n="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и по |
| да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам шт |
| ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S |
| _N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у кала |
| тављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се ку |
| ија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука |
| а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо |
| аше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правиј |
| кају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а |
| Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај |
| што не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ру |
| SRP19012_N66" /></p> <pb n="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко |
| срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да |
| ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref t |
| смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве пи |
| пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> |
| во, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас |
| - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, |
| гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А |
| ише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџ |
| вицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц |
| ке ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} К |
| огледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарача |
| руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- |
| едо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песм |
| - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђурин |
| бо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, ж |
| дину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи- |
| му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млог |
| родиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, о |
| <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја ж |
| /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме |
| то су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, кр |
| ј лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, |
| селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак |
| за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко |
| а жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску п |
| ас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку окани |
| ће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне |
| тимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; је |
| ас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника ш |
| арија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој? |
| <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, уба |
| ки пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се сло |
| е сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф м |
| p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S |
| а ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, м |
| <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не |
| {S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Т |
| ује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџи |
| бучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре |
| је у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукав |
| Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је з |
| љуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси г |
| за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас |
| <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- |
| ури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тр |
| S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и |
| на?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе т |
| оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше |
| шем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој |
| чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} |
| црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му ов |
| ви, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне бож |
| о како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака |
| Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла к |
| , да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Им |
| } Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови |
| Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д и |
| га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у де |
| е дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И |
| татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани с |
| е: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јор |
| овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и ок |
| ...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с |
| узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Б |
| а како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада бе |
| ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе са |
| видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што м |
| лачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не |
| таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прањ |
| Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели |
| тала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д ј |
| о.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’ |
| ка и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та |
| , што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећа |
| мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, |
| >К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref tar |
| рејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко |
| ри Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при |
| а стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; |
| кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чука |
| мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Наста |
| шеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали к |
| шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то. |
| Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике |
| те дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо пр |
| одручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; |
| ни прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, ман |
| оште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - ви |
| е како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три |
| срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет пог |
| S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег |
| страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање ника |
| рости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, п |
| аску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мен |
| ер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јес |
| - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној |
| , но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови од |
| за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет мод |
| и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика |
| te> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97"> |
| шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И с |
| у врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага |
| што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувал |
| у еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, |
| самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе |
| калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пе |
| јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Кра |
| f target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне |
| ми - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у ј |
| жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек |
| ну му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуб |
| p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{ |
| елеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бид |
| појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на |
| на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, |
| Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а б |
| имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем н |
| је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде |
| S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> |
| а салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште |
| питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску к |
| !</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу |
| се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> |
| муле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p |
| питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> < |
| питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote |
| рча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а |
| обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је ви |
| што дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме |
| не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Р |
| што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, |
| ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Ми |
| бори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да |
| ; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећ |
| абимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да г |
| <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке |
| имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за |
| онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко бил |
| S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас ко |
| тамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, |
| а њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збор |
| јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас дев |
| з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, са |
| и либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у |
| ваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је от |
| <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за |
| ле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено |
| онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив т |
| вори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Мари |
| самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје.. |
| е излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанин |
| до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се |
| пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћ |
| .{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S |
| ни, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеј |
| куд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с ч |
| } У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с |
| ласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви |
| Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганли |
| Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем |
| а турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си |
| ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине б |
| ја, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бел |
| Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу ј |
| </p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, п |
| м нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, м |
| што ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по руч |
| > <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> < |
| Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...« |
| си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> |
| да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да |
| ој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме |
| Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да |
| и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се н |
| ру.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з |
| а три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки |
| ке манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, |
| г’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>) |
| сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но |
| е си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си |
| е обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, до |
| ченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је |
| Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19 |
| звикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе. |
| иће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та |
| ма тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима |
| се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал са |
| : како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан п |
| итрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прека |
| Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долап |
| аче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанп |
| d> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како нећ |
| , ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може |
| ако ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, све |
| ="SRP19012_C3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Д |
| ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благове |
| о девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да |
| <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p |
| нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; |
| p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пемб |
| старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p |
| д дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мисл |
| м:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си по |
| ем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што |
| ају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, н |
| дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу |
| ивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да |
| ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу |
| ње, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењ |
| е, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле |
| од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита |
| за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та с |
| ну зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</ |
| како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му пар |
| кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, у |
| а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђ |
| вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- |
| {S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама |
| н, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и |
| ...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> |
| ила како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref tar |
| кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да |
| >Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала ј |
| ознадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми с |
| та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он |
| } Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш |
| трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја п |
| а Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитр |
| иту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мит |
| а, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, л |
| ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тик |
| ко патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" |
| рилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на мл |
| а с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми |
| »Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пил |
| > <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу ха |
| >Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто п |
| А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, поје |
| ђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У |
| ote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не |
| </p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, так |
| ат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул |
| l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи- |
| <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А шт |
| ем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Мар |
| </l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да |
| ко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе |
| имитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми |
| а си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote |
| екај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту п |
| алте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу д |
| а ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет го |
| једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-М |
| ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме |
| ито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок |
| ови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је |
| колико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.< |
| quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l |
| <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка |
| ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу |